Лисе Меитнер
Лисе Меитнер (Беч, 7./17. студеног 1878. – Цамбридге, 27. листопада 1968.) је аустријска физичарка која је проучавала радиоактивност и нуклеарну физику. Кемијски елемент 109 меитнериј назван је у њезину част.
| Лисе Меитнер | |
 | |
| Рођење | 7./17. студеног 1878. Беч, Аустрија
|
|---|---|
| Смрт | 27. листопада 1968. Цамбридге, Енглеска
|
| Пребивалиште | Аустрија Њемачка Шведска Уједињено Краљевство
|
| Држављанство |  аустро-угарско (до 1919.) аустријско (1919. - 1949.) шведско (од 1949.)
|
| Поље | физика |
| Институција | Институт Цара Wилхелма Свеучилиште у Берлину |
| Алма матер | Свеучилиште у Бечу |
| Академски ментор | Лудwиг Болтзманн |
| Истакнути студенти | Арнолд Фламмерсфелд Кан-Цханг Ванг Николаус Риехл |
| Познат по | нуклеарна фисија |
| Истакнуте награде | Медаља Маxа Планцка (1949.) Награда Енрица Фермија (1966.) |
| Њезин нечак био је Отто Роберт Фрисцх, док јој је отац био Пхилипп Меитнер. | |
Рођена је као 8 дијете у жидовској обитељи у Бечу. Унаточ противљењу њезиних родитеља, ишла је на бечко свеучилиште и студирала знаност. Ту ју је подучавао истакнути физичар Лудwиг Болтзманн. А 1905. године постала је прва жена на свеучилишту која је добила диплому из физике. Касније иде у Берлин да би учила заједно са Планцком и радила са Хахном. Године 1918. Открива једини дуговјечни изотоп елемента протактинија.
Након откривања неутрона дошло је до питања могу ли се умјетно створити елементи тежи од уранија. Тада је почела знанствена утрка између Рутхерфорда у Британији, Ирене Јолиот-Цурие у Француској, Фермија у Италији и Меитнер-Хахн екипе у Берлину. Тада се мислило да би то откриће могло откривачу донијети Нобела, но тада још нитко није вјеровао да би се то могло искористити у изградњи нуклеарних оружја.
Иако је и Лисе заједно са Хахном радила на пројекту нуклеарне фисије, само је Хахн добио Нобелову награду за кемију 1944. године. Унаточ ширем мишљењу публике да је и Лисе требала дијелити награду са њим. Она је физикална објашњења о фисији објавила заједно са својим нећаком.
Пошто су се та сазнања могла искористити за израду бомбе, а била су у нациситичким рукама, физичари Лео Сзилард, Едwард Теллер, и Еугене Wигнер су ступили у акцију и наговорили Еинстеина да напише писмо упозорења тадашњем предсједнику Роосевелту. То је довело до оснивања пројекта Манхаттан. Лисе је на то одговорила:
- Не желим имати ништа с бомбом!.
