Nuklearna energija

Datoteka:Susquehanna steam electric station.jpg

Nuklearna ili atomska energija je naziv za energiju koja se oslobađa pri procesima transmutacije atomskih jezgara.

Nuklearna energije se dobija nuklearnom reakcijom kada se atomsko jezgro cepa (fisija) ili spaja (fuzija), a sile između čestica se preraspoređuju i oslobađaju golemu količinu energije. Nuklearna energija koristi energiju kontrolisanih nuklearnih reakcija u reaktoru i stvara električnu energiju.

Fuzija

Spajanje dveju atomskih jezgara naziva se nuklearna fuzija. U nuklearnim fuzijama mogu učestvovati samo laki elementi - oni sa samo nekoliko protona i neutrona u jezgru. Pri vrlo visokim temperaturama dva jezgra vodika međusobno se sudaraju i nastaju teža jezgra helijuma koja pritom oslobađa energiju i odbacuje neutron. Fuzije se odvijaju na Suncu i drugim zvezdama.

Fuzijski reaktor

Naučnici još nisu izradili praktičan fuzijski reaktor. Prstenasti eksperimentalni reaktor naziva se torus. On zagreva plinoviti vodik na više miliona stepeni tako da se atomska jezgra mogu spajati.

Fisija

Cepanje jezgra atoma naziva se nuklearna fisija. Neki teški elementi imaju nestabilno jezgro koja se može navesti na cepanje bombardiranjem neutronima. Kad se jezgre rascepe, oslobađaju energiju i još neutrona koji mogu pogoditi druga jezgra i tako započinje lančana reakcija.

Fisijski reaktor

Srce fisijskog reaktora ja čvrst čelični spremnik, odnosno jezgro. U jezgru reaktora odvija se niz fisijskih reakcija, takozvana lančana reakcija te stvara veliku toplinu. Rashladna tekućina koja kola preuzima tu toplinu i pokreće generatore. Generatori pomoću te topline pretvaraju vodu u mlazove vodene pare pod visokim tlakom. Mlazovi vode pokreću turbinske motore povezane s električnim generatorima.

Rasplodni reaktor

Reaktor koji sam stvara gorivo naziva se rasplodni reaktor. Tokom lančane reakcije jedan dio urana prelazi u plutonijum koji se također može koristiti kao nuklearno gorivo.

Štapići s nuklearnim gorivom

Većina štapića s gorivom sastoji se od peleta ili šipki izotopa urana - 235 koji se drži u kućištu od legure. Uran - 235 ima 235 protona i neutrona u jezgru svojih atoma.

Nuklearna opasnost

Otpad od nuklearnog goriva je opasno radioaktivan pa se mora potopiti na morsko dno ili zakopati duboko u zemlju. Ispitivanje nuklearnog oružja i oštećenje reaktora mogu uzrokovati dugotrajne zdravstvene opasnosti zbog oslobađanja radioaktivmog materijala u vazduh.

Enrico Fermi

Nuklearni fizičar italijanskog porekla Enrico Fermi (1901 - 1945) napustio je Italiju 1938. te nastavio živeti i raditi u SAD-u. Godine 1942. sagradio je prvi nuklearni reaktor na napuštenom igralištu za skvoš Univerziteta u Chicagu. Na tom reaktoru Fermi je uspeo izvesti prvu nuklearnu fisijsku lančanu reakciju.

Vremenska tabela

Historijske značajke
1911. Fizičar Ernest Rutherford, rođen u Novom Zelandu, obznanjuje da svaki atom sadržava malenu, čvrstu sredinu, takozvano jezgro.
1938. Nemački hemičar Otto Hahn i austrijska fizičarka Lise Meitner otkrivaju nuklearnu fisiju.
1939. Fizičar Hans Bethe, poreklom iz Njemačke, otkriva da sunčeva energija potječe od nuklearne fuzije.
1942. Enrico Fermi u SAD-u izvodi prvu lančanu reakciju.
1945. Nuklearne bombe uništavaju japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.
1954. Ruski reaktor Obninsk prvi stvara električnu energiju.
1986. Eksplozija reaktora u Černobilu, Ukrajina, oslobađa oblake radioaktivnog materijala.
1991. U Engleskoj projekt JET (Joint European Torus) postižu prvu kontrolisanu fuziju.

Takođe pogledajte

Eksterni linkovi