Иминодисирћетна киселина

Иминодисирћетна киселина
	2-(карбоксиметиламино)сирћетна киселина
Други називи	Дигликоламидинска киселине
Идентификација
ЦАС регистарски број	142-73-4
ПубЦхем	8897
ЦхемСпидер	8557
ЕЦ-број	205-555-4
ЦхЕМБЛ	ЦХЕМБЛ461164
Јмол-3Д слике	Слика 1
СМИЛЕС
	О=C(О)ЦНЦЦ(=О)О
ИнЦхИ
	ИнЦхИ=1С/Ц4Х7НО4/ц6-3(7)1-5-2-4(8)9/х5Х,1-2Х2,(Х,6,7)(Х,8,9) ; Код: НБЗБКЦУXИYYУСX-УХФФФАОYСА-Н ИнЦхИ=1/Ц4Х7НО4/ц6-3(7)1-5-2-4(8)9/х5Х,1-2Х2,(Х,6,7)(Х,8,9); Код: НБЗБКЦУXИYYУСX-УХФФФАОYАФ
Својства
Молекулска формула	C4Х7НО4
Моларна маса	133.1 г мол−1
Густина	1,436 г/цм3
Тачка топљења	247,5 °Ц
Опасност
ЕУ-индекс	није на листи
Тачка паљења	178 °Ц
	(шта је ово?) (верификуј) ; Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала
	Инфобоx референцес

Иминодисирћетна киселина, ХН(ЦХ₂ЦО₂Х)₂, или скраћено ИДА, је амин дикарбоксилне киселине. Иминодисирћетни ањон може да делује као тридентатни лиганд и да формира метални комплекс с два, кондензована, петочлана хелатна прстена.^[5] Протон азота се може заменити угљеником полимера чиме се формира јоноизмењивачки резин, као што је хелекс 100.

ИДА формира јаче комплексе него бидентатни лиганд глицин и слабије комплексе него тетрадентни лиганд нитрилотрисирћетна киселина.

Метални комплекс са иминодисирћетним ањоном

Капиларна електрофореза у присуству иминодисирћетне киселине се типично користи за модулацију пептидне мобилности.

Референце

↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит
↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит
↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит
↑ Сцхwарзенбацх, Г (1952). „Дер Цхелатеффект”. Хелв. Цхим. Ацта 35 (7): 2344–2359. ДОИ:10.1002/hlca.19520350721.

Вањске везе

Портал Хемија

[1] Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит

[2] Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит

[4] Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит

[5] Сцхwарзенбацх, Г (1952). „Дер Цхелатеффект”. Хелв. Цхим. Ацта 35 (7): 2344–2359. ДОИ:10.1002/hlca.19520350721.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]