Пређи на садржај

Папиге

Извор: Wikipedija
Папиге
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхродата
Разред: Авес
Ред: Пситтациформес
Породица: Пситтацидае
Иллигер, 1811.

Папиге, папагаји, а понекада и праве папиге (лат. Пситтацидае) породица су птица из реда папигашица. У ову породицу убраја се највећи дио врста из овог реда, изнимка су само какадуи, иако се у новије вријеме у засебну породицу (Стригопидае) сврстава кеа (с више подврста), кака, танкокљуни нестор и какапо[1], које настањују само Нови Зеланд.

Много врста спада у ову породицу, која је једна од двије "традиционалне" породице реда Пситтациформес. Друга породица је Цацатуидае (какадуи). Прави папагаји су распрострањенији од какадуа, и настањују Јужну и Централну Америку, јужни дио Сјеверне Америке, Африку, Мадагаскар, Јужну и Југоисточну Азију, Аустралију и Полинезију. Станишта су, у принципу, низијске тропске и субтропске шуме и шумски предјели; понегдје у планинским шумама и отвореним травнатим стаништима. Сматра се да се породица правих папагаја дијели на двије потпородице: Пситтацинае (обичне папиге) и Лориинае (лорији).

Изглед и понашање

[уреди | уреди извор]
Пионус цхалцоптерус

Праве папиге разликују се од какадуа недостатком кукмице коју могу усправити, што је одлика свих какадуа. Умјесто тога, низ врста правих папига може усправити перје на затиљку и/или врату. Боја перја ових птица јако варира, од једнобојних загасито смеђих, па до врло живих и сјајних боја. Већина врста је углавном зелене боје с мрљама изражених боја, свијетложуте, црвене или плаве. Друге су већином бијеле и жуте, а неколико их је и плаве боје. Све врсте ове породице имају тзв. "Дyцкову текстуру", структурни елемент пера на којем се ломи свјетлост[2] Поред тога, немају жучни мјехур, а каротида је врло једноставне грађе.

Мужјаци и женке су обично слични по изгледу, али постоје неке значајне изнимке. Папагаји се доста разликују по величини, од малих патуљастих папагаја тешких око 10 гр, до одраслих мужјака какапоа (који се данас углавном не сврстава у ову породицу) тежине и до 3 кг (300 пута већи). Много се разликују и по облику и величини. Могу бити дуги од 9 до 100 цм. Док су неки грациозни, други су малени и здепасти. Иако постоји неколико нетипичних врста, попут аустралског надземног папагаја, за којег се сматра да воли самоћу, већина папагаја су друштвене птице које се обично могу видјети у паровима, у породичним групама или у мањим јатима. Многе врсте папагаја заједно и спавају.

Изузетно су вокалне птице, с углавном грубим и немелодичним гласовима. У заточеништву неке врсте постају вјеште у вокалном изражавању. Првенствено се хране плодовима, сјемњем, пупољцима, нектаром и пелудом; понекада једу и кукце.

При шепурењу неки папагаји користе флуоресцентно перје да би привукли партнере. Јаја 1 до 8, зависи од врсте. Инкубација траје 17-35 дана. Гнијездо је обично у дупљама дрвећа, некада у рупама литица, земљи или термитиштима. Неке врсте се гнијезде заједно у високој трави или у гнијездима од гранчица. Велики број врста је моногаман.

Потпородице и неке познатије врсте

[уреди | уреди извор]
Лорији

Укупно 54 врсте у 12 родова.

Обичне папиге

Укупно 265 врста у 57 родова.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. Хрватска енциклопедија, Лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб, 2006. ИСБН 953-6036-38-X
  2. Јосепх Мицхаел Форсхаw: Аустралисцхе Папагеиен - Банд 1. Издање на њемачком језику (2003.), страна 248

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Брехм "Егзотичне птице", Отокар Кершовани, Ријека, 1968.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Остали пројекти
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: папига
Wикиврсте имају податке о: папигама