Папиге

Папиге
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Цхродата;
Разред:	Авес;
Ред:	Пситтациформес;
Породица:	Пситтацидае; Иллигер, 1811.

Папиге, папагаји, а понекада и праве папиге (лат. Пситтацидае) породица су птица из реда папигашица. У ову породицу убраја се највећи дио врста из овог реда, изнимка су само какадуи, иако се у новије вријеме у засебну породицу (Стригопидае) сврстава кеа (с више подврста), кака, танкокљуни нестор и какапо^[1], које настањују само Нови Зеланд.

Много врста спада у ову породицу, која је једна од двије "традиционалне" породице реда Пситтациформес. Друга породица је Цацатуидае (какадуи). Прави папагаји су распрострањенији од какадуа, и настањују Јужну и Централну Америку, јужни дио Сјеверне Америке, Африку, Мадагаскар, Јужну и Југоисточну Азију, Аустралију и Полинезију. Станишта су, у принципу, низијске тропске и субтропске шуме и шумски предјели; понегдје у планинским шумама и отвореним травнатим стаништима. Сматра се да се породица правих папагаја дијели на двије потпородице: Пситтацинае (обичне папиге) и Лориинае (лорији).

Изглед и понашање

Праве папиге разликују се од какадуа недостатком кукмице коју могу усправити, што је одлика свих какадуа. Умјесто тога, низ врста правих папига може усправити перје на затиљку и/или врату. Боја перја ових птица јако варира, од једнобојних загасито смеђих, па до врло живих и сјајних боја. Већина врста је углавном зелене боје с мрљама изражених боја, свијетложуте, црвене или плаве. Друге су већином бијеле и жуте, а неколико их је и плаве боје. Све врсте ове породице имају тзв. "Дyцкову текстуру", структурни елемент пера на којем се ломи свјетлост^[2] Поред тога, немају жучни мјехур, а каротида је врло једноставне грађе.

Мужјаци и женке су обично слични по изгледу, али постоје неке значајне изнимке. Папагаји се доста разликују по величини, од малих патуљастих папагаја тешких око 10 гр, до одраслих мужјака какапоа (који се данас углавном не сврстава у ову породицу) тежине и до 3 кг (300 пута већи). Много се разликују и по облику и величини. Могу бити дуги од 9 до 100 цм. Док су неки грациозни, други су малени и здепасти. Иако постоји неколико нетипичних врста, попут аустралског надземног папагаја, за којег се сматра да воли самоћу, већина папагаја су друштвене птице које се обично могу видјети у паровима, у породичним групама или у мањим јатима. Многе врсте папагаја заједно и спавају.

Изузетно су вокалне птице, с углавном грубим и немелодичним гласовима. У заточеништву неке врсте постају вјеште у вокалном изражавању. Првенствено се хране плодовима, сјемњем, пупољцима, нектаром и пелудом; понекада једу и кукце.

При шепурењу неки папагаји користе флуоресцентно перје да би привукли партнере. Јаја 1 до 8, зависи од врсте. Инкубација траје 17-35 дана. Гнијездо је обично у дупљама дрвећа, некада у рупама литица, земљи или термитиштима. Неке врсте се гнијезде заједно у високој трави или у гнијездима од гранчица. Велики број врста је моногаман.

Потпородице и неке познатије врсте

Лорији

Црни лори (Цхалцопситта атра)
Папуански лори (Цхармосyна папоу)
Патуљасти лори (Цхармосyна wилхеминае)
Љубичастокруни лори (Глоссопситта порпхyроцепхала)
Зеленолеђи лори (Трицхоглоссус хаематодус)
Крљуштогрли лори (Трицхоглоссус цхолоролепидотус)
Стефанов лори (Вини степхени)
Плавопруги лори (Еос ретицулата)

Укупно 54 врсте у 12 родова.

Обичне папиге

Хијацинтна ара (Анодорхyнцхус хyацинтхинус)
Царска амазона (Амазона империалис)
Црвенорепа амазона (Амазона брасилиенсис)
Тукуманска амазона (Амазона туцумана)
Љубичастопрса амазона (Амазона винацеа)
Тамаулипска амазона (Амазона виридигеналис)
Модро-жута ара (Ара арарауна)
Модрогрла ара (Ара глауцогуларис)
Зеленокрила ара (Ара цхлороптерус)
Зелена ара (Ара амбигуус)
Црвено-модра ара (Ара мацао)
Црни папагај (Цорацопсис нигра)
Аустралска папига Мелопситтацус ундулатес)
Плавокрили папагај (Неопхема цхрyсостома)
Пенант (Платyцерцус елеганс)
Црвена розела (Платyцерцус еxимус)
Жако (Пситтацус еритхацус)
Мала александра (Пситтацула крамери)

Укупно 265 врста у 57 родова.

Галерија

Хијацинтна ара
Црвено-модра ара
Тигрица
Плавочела амазона
Пенант

Извори

↑ Хрватска енциклопедија, Лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб, 2006. ИСБН 953-6036-38-X
↑ Јосепх Мицхаел Форсхаw: Аустралисцхе Папагеиен - Банд 1. Издање на њемачком језику (2003.), страна 248

Литература

Брехм "Егзотичне птице", Отокар Кершовани, Ријека, 1968.

Вањске везе

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: папига
	Wикиврсте имају податке о: папигама

[1] Хрватска енциклопедија, Лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб, 2006. ИСБН 953-6036-38-X

[2] Јосепх Мицхаел Форсхаw: Аустралисцхе Папагеиен - Банд 1. Издање на њемачком језику (2003.), страна 248

[1]

[2]