Стакленички плинови
Стакленички плинови су плинови који узрокују ефект стакленика у планетарној атмосфери.
Најзаступљенији и најјачи стакленички плин је водена пара. Плинови којих је мање и имају слабији учинак су угљиков(IV) оксид и метан. [1] Водена пара је углавном резултат испаравања хидросфере и транспирације биљног покрова, угљиков(IV) оксид је резултат аеробног дисања и горења, а метан таљења и распада клатрата, анаеробних процеса, као и неких индустријских процеса (индустријски узгој животиња, прочишчавање отпадних вода, сјеча шума, прехрана).
Заједничка значајка свих стакленичких плинова је да отежавају излазак дуговалног топлинског зрачења из атмосфере планета. Неки од њих имају негативни утјецај на концентрацију озона у стратосфери.
Резултат назочности стакленичких плинова је подигнута температура атмосфере, због чега је тај учинак одговоран за одржавање живота на Земљи, која би без њега била у просјеку 33 ºЦ хладнија. [2] [3] [4]
У новије вријеме, пронађено је да је њихова повишена концентрација у корелацији с глобалним затопљењем. Од почетка индустријске револуције, изгарање фосилних горива је допринијело повећању угљиковог диоксида у атмосфери, са 0,028 % на 0,039 % (повећање за 40 %). [5] [6]
Попис најчешћих стакленичких плинова
[уреди | уреди извор]- водена пара
- угљиковог диоксид
- метан
- клорофлуороугљици (фреони)
- душиков субоксид
- озон
- сумпоров(VI) флуорид
Утјецај стакленичких плинова на глобално затопљење овиси о својствима плинова и о њиховој присутности у атмосфери. Тако на примјер, метан је око 80 пута јачи стакленички плин од угљиковог диоксида, али је пуно мање присутан у атмосфери, тако да је његов допринос глобалном затопљењу пуно мањи.[7] Стакленичке плинове можемо подијелити према њиховом доприносу стакленички учинак:
| Плин |
Формула |
Допринос (%) |
|---|---|---|
| Водена пара | Х2О | 36 – 72 % |
| Угљиков диоксид | ЦО2 | 9 – 26 % |
| Метан | ЦХ4 | 4 – 9 % |
| Озон | О3 | 3 – 7 % |
Није могуће сасвим точно израчунати или измјерити допринос појединог плина на стакленички учинак. То је зато што неки плинови упијају, па затим емитирају инфрацрвено зрачење, са истим валним дуљинама као други стакленички плинови, па се не може раздвојити точан утјецај појединог плина. Треба напоменути да и облаци упијају, па затим емитирају инфрацрвено зрачење, што исто отежава точну процјену. [8] [9]
Главни састојци атмосфере душик, кисик и аргон нису стакленички плинови, јер не упијају инфрацрвено зрачење.
Природни и умјетни извори стакленичких плинова
[уреди | уреди извор]Фреони настају само људском дјелатношћу, док сви остали стакленички плинови имају и природне и умјетне изворе. За вријеме задњег међуледеног доба или холоцена, концентрација стакленичких плинова је била углавном константна, све до индустријске револуције, када је дошло до повећања свих стакленичких плинова. Главни узрок за њихово повећање су изгарање фосилних горива и претјерана сјеча шума. [10] [11]
| Плин | Преиндустријска разина | Данашња разина | Повећање од 1750. | Додатно зрачење (W/м2) |
|---|---|---|---|---|
| Угљиков диоксид | 0,0280% | 0,0388% | 0,0108 % | 1,46 |
| Метан | 0,0000700% | 0,0001745% | 0,0001045% | 0,48 |
| душиков субоксид | 0,0000270% | 0,0000314% | 0,0000044% | 0,15 |
| фреон Р12 | 0 | 0,0000000533% | 0,0000000533% | 0,17 |
Анализа језгри леда, избушених у леденом покривачу, могу се искористити да се види веза између температура и промјена разине стакленичких плинова, у задњих 800 000 година. Зрак ухваћен у мјехурићима из леда, могу исто показати промјене количине угљиковог диоксида (ЦО2) и метана (ЦХ4) у атмосфери, у прошлости.
Стакленички плинови настали људским дјелатностима
[уреди | уреди извор]Главни извори стакленичких плинова насталих људским дјелатностима су: [12]
- изгарање фосилних горива и уништавање шума, доводе до повећања угљиковог диоксида у атмосфери. Крчење шума у тропским подручјима, за добивање пољопривредних површина, преставља трећи утјецај на повећање угљиковог диоксида у атмосфери.
- прерада фосилних горива, одлагалиште отпада, сточарство, рижина поља и изгарање биомаса, доводе до повећања метана у атмосфери.
- расхладна средства у климатизацији, потисни плинови за спрејеве, средства за чишћење, отапала, апарати за гашење пожара, доводе до повећања фреона и халона у атмосфери (клор и бром).
- умјетна гнојива, изгарања биомаса, органска индустрија и спаљивања отпада, доводе до повећања душикових оксида у атмосфери
- фотокемијски смог (промет, енергетика, индустрија), доводе до повећања озона у атмосфери
Потенцијал глобалног затопљавања
[уреди | уреди извор]Потенцијал глобалног затопљавања (енгл. глобал wарминг потентиал – ГWП) је мјера којом се описује утјецај јединичне масе појединог плина на глобално затопљење, а у односу на исту количину угљиковог диоксида. При том се узима у обзир физикално-кемијска особина плина и процијењени животни вијек у атмосфери. [13]
| Назив плина | Кемијска формула | Животни вијек (године) |
Потенцијал глобалног затопљавања у одређеном времену | ||
|---|---|---|---|---|---|
| 20-година | 100-година | 500-година | |||
| Угљиков диоксид | ЦО2 | 50-200 | 1 | 1 | 1 |
| Метан | ЦХ4 | 12 | 72 | 25 | 7,6 |
| Душиков субоксид | Н2О | 114 | 289 | 298 | 153 |
| Фреон Р-12 | ЦЦл2Ф2 | 100 | 11 000 | 10 900 | 5 200 |
| Фреон Р-22 | ЦХЦлФ2 | 12 | 5 160 | 1 810 | 549 |
| Тетрафлуорометан | ЦФ4 | 50 000 | 5 210 | 7 390 | 11 200 |
| Хексафлуороетан | C2Ф6 | 10 000 | 8 630 | 12 200 | 18 200 |
| Сумпоров хексафлуорид | СФ6 | 3 200 | 16 300 | 22 800 | 32 600 |
| Душиков трифлуорид | НФ3 | 740 | 12 300 | 17 200 | 20 700 |
Протокол из Кyота
[уреди | уреди извор]Протокол из Кyота уз Оквирну конвенцију Уједињених народа о промјени климе, додатак је међународном споразуму о климатским промјенама, потписан с циљем смањивања емисије угљиковог диоксида и других стакленичких плинова. До сад га је потписало 170 држава и владиних организација (стање: просинац 2006.). Протокол је ступио на снагу 16. вељаче 2005., када га је ратифицирала Русија. Државе које су га ратифицирале чине 61% загађивача.
Протоколом се смањује испуштање шест стакленичких плинова: угљичног диоксида, метана, душиковог субоксида, флуорираних угљиководика (фреона), перфлуорираних угљиководика и хексафлуорида. Сједињене Америчке Државе и неке мање државе одбиле су ратифицирати протокол из Кyота. Греенпеаце сматра, да је протокол поставио прескромне циљеве, којима се неће постићи већи помаци.
Хрватски сабор је 27. травња 2007. ратифицирао протокол из Кyота. Хрватска је постала 170. држава, која је прихватила овај документ. Усвајањем је прихваћена обавеза смањења емисије стакленичких плинова за 5% до 2012. Хрватска је годинама одлагала ратификацију споразума, јер се жељела изборити за повољнији положај у односу на онај који би имала, да се смањење рачунало према 1990. години. Базна позиција је 34,62 милијуна тона угљиковог диоксида годишње.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ [1] Архивирано 2018-11-17 на Wаyбацк Мацхине-у "ИПЦЦ АР4 СYР Аппендиx Глоссарy", 2008.
- ↑ Карл ТР, Тренбертх КЕ: "Модерн Глобал Цлимате Цханге" [2], јоурнал=Сциенце, 2003.
- ↑ Ле Треут Х, Сомервилле Р, Цубасцх У, Динг Y, Мауритзен C, Мокссит А, Петерсон Т анд Пратхер M [3] Архивирано 2018-11-26 на Wаyбацк Мацхине-у "Хисторицал Овервиеw оф Цлимате Цханге Сциенце Ин: Цлимате Цханге 2007: Тхе Пхyсицал Сциенце Басис. Цонтрибутион оф Wоркинг Гроуп I то тхе Фоуртх Ассессмент Репорт оф тхе Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге, публисхер=Цамбридге Университy Пресс, 2008.
- ↑ [4] Архивирано 2009-01-17 на Wаyбацк Мацхине-у "НАСА Сциенце Миссион Дирецторате артицле он тхе wатер цyцле", публисхер=Насасциенце.наса.гов, 2010.
- ↑ [5] Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у "Фреqуентлy Аскед Глобал Цханге Qуестионс", публисхер=Царбон Диоxиде Информатион Аналyсис Центер
- ↑ [6] НОАА
- ↑ Јохн Хоугхтон: "Глобал wарминг", публисхер=Институте оф Пхyсицс, 2005., јоурнал=Репортс он Прогресс ин Пхyсицс [7]
- ↑ [8] "Еартх’с Аннуал Глобал Меан Енергy Будгет" Ј. Т. Киехл, Кевин Е. Тренбертх, јоурнал=Буллетин оф тхе Америцан Метеорологицал Социетy' 2006. [9]
- ↑ [10] 2005., "Wатер вапоур: феедбацк ор форцинг?", публисхер=РеалЦлимате, 2006.
- ↑ [11] Архивирано 2018-11-26 на Wаyбацк Мацхине-у "Цхаптер 1 Хисторицал Овервиеw оф Цлимате Цханге Сциенце", Цонтрибутион оф Wоркинг Гроуп I то тхе Фоуртх Ассессмент Репорт оф тхе Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге, 2008., публисхер=Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге
- ↑ [12] Архивирано 2010-11-18 на Wаyбацк Мацхине-у "Цхаптер 3, ИПЦЦ Специал Репорт он Емиссионс Сценариос, 2000.", публисхер=Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге, 2000.
- ↑ [13] Архивирано 2006-06-14 на Wаyбацк Мацхине-у "Цлимате Цханге 2001: Wоркинг Гроуп I: Тхе Сциентифиц Басис", 2006.
- ↑ Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге: "Фоуртх Ассессмент Репорт", [14], Табле 2.14, Цхап. 2, п. 212