Стрес (медицина)

Стрес је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори из човековог окружења активирају адаптациони механизам у организму како би се организам заштитио успостављањем равнотеже са средином.

Теоријска поставка

Ханс Сели (Ханс Селyе) је 1936. поставио теорију према којој до болести долази услед поремећаја равнотеже у организму под дејством разних спољашњих и унутрашљих чинилаца. Збирни назив за било који од тих чинилаца је стресор (стрессор). Они испољавају агресивно дејство на организам - стресорно дејство, а одговор организма се назива стрес-реакцијом.

При поремећају равнотеже организма одбрамбени системи реагују према врсти стресора, али адаптациони систем реагује увек на исти начин. Стрес реакција је неуро-ендокриног карактера и манифестује се као скуп симптома те се назива и општи адаптациони синдром или Селијев синдром.

Продором ове теорије у медије, стрес добија колоквијално значење и често се лаички тумачи.

Фазе стрес-реакције

фаза аларма — шока — када се организам суочава са штетним фактором
фаза резистенције - када организам пружа отпор штетном фактору покушавајући да успостави равнотежу
фаза исцрпљености - када организам исцрпљује своје снаге у одбрани од штетног фактора и "препушта" му се

Уколико је човек континуирано изложен стресу или уколико је њему често изложен долази до поремећаја у функционисању организма што условљава појаву тзв. адаптационих болести као што је хипертензија .

Дуго се веровало да је узор чира на желуцу или дванаестопалачном цреву болест адаптације, међутим, данас се зна да 90% изазива бактерија Хелицобацтер Пyлори. Иако стрес може допринети настанку, он није етиолошки фактор.

Фактори стреса

Фактори који узрокују стрес су бројни и разноврсни. Тако, то могу бити физички фактори:

хладноћа,
топлота,
бука,
вибрације,
отрови или
психолошки фактори: велика одговорност, поремећени међуљудски односи...

Како избећи стрес

Према Примаријус Др Снежани Кузмановић, Спец. неуропсихијатрије, треба:

Идентификовати и избегавати стресне ситуације кад год је то могуће
Не потискивати емоције – плакати, препричати шта се десило
Енергију и потискивану агресију, празнити кроз контролисану физичку активност, шетњама у природи, изузетно потражити помоћ стручне особе
Одвојити довољно времена за сан и одмор
Спавати квалитетно и добро – правилан ритам спавања, у исто време, не узимати разбуђујућа средства – кафа, чај
Бавити се стварима које нису обавезне, пронаћи хоби и разоноду
Планирати и организовати обавезе, направити редослед
Не дозволити нагомилавање активности „што можеш данас не остављај за сутра“

Литература

Царлсон, Н.Р. & Хетх, C.D. (2007). Псyцхологy тхе сциенце оф бехавиоур. 4тх ед. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Пеарсон Едуцатион, Инц., 527.
Петерсен, C.; Маиер, С.Ф.; Селигман, M.Е.П. (1995). Леарнед Хелплесснесс: А Тхеорy фор тхе Аге оф Персонал Цонтрол. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-504467-3
Селигман, M.Е.П. (1975). Хелплесснесс: Он Депрессион, Девелопмент, анд Деатх. Сан Францисцо: W.Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-2328-X
Селигман, M.Е.П. (1990). Леарнед Оптимисм. Неw Yорк: Кнопф. (Реиссуе едитион, 1998, Фрее Пресс, ИСБН 0-671-01911-2).
Холмес, Т.Х. анд Рахе, Р.Х. (1967). Тхе социал реадјустментс ратинг сцалес. Јоурнал оф Псyцхосоматиц Ресеарцх 11:213–218.

Вањске везе

Тхе Америцан Институте оф Стресс Архивирано 2006-11-07 на Wаyбацк Мацхине-у
Университy оф Массацхусеттс Медицал Сцхоол Стресс Редуцтион Програм Архивирано 2009-04-24 на Wаyбацк Мацхине-у
"Ресеарцх он Wорк-Релатед Стресс", Еуропеан Агенцy фор Сафетy анд Хеалтх ат Wорк (ЕУ-ОСХА)
"Wоркинг он Стресс", Еуропеан Агенцy фор Сафетy анд Хеалтх ат Wорк (ЕУ-ОСХА)