Теоретска хемија
Теоретска хемија објашњава хемијска и физичка опажања. Теоретска хемија користи фундаменталне законе физике, Кулонов закон, кинетичку енергију, потенцијалну енергију, Виријалну теорему, Планков закон, Паулијев принцип искључења и многе друге, у објашњавању и предвиђању хемијских феномена. Термин квантна хемија, који потиче од Боровог квантизованог модела електрона у атому, примењује временски независне Шредингерове и временски зависне Диракове формулације.[1][2][3]
У општем случају потребно је правити разлику између теоретског приступа (нивоа теорије попут Хартри-Фок (ХФ), спрегнутог кластера, релативистике, етц.) и математичког формализма: раванског таласа, сферних хармоника, периодичног потенцијала Блоховог таласа. Методи који итеративно решавају енергије (својствени вектори) стационарног стања таласа обухватају: ограничени Хатри-Фок (РХФ), мулти-конфигурационо самосагласно поље (ЦАССЦФ или МЦСЦФ), мада се теорија односи на Шредингера.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Аттила Сзабо анд Неил С. Остлунд, Модерн Qуантум Цхемистрy: Интродуцтион то Адванцед Елецтрониц Струцтуре Тхеорy, Довер Публицатионс; Неw Ед едитион (1996) ИСБН 0-486-69186-1, ИСБН 978-0-486-69186-2
- ↑ Роберт Г. Парр анд Wеитао Yанг, Денситy-Фунцтионал Тхеорy оф Атомс анд Молецулес, Оxфорд Сциенце Публицатионс; фирст публисхед ин 1989; ИСБН 0-19-504279-4, ИСБН 0-19-509276-7
- ↑ D.Ј. Таннор, V. Казаков анд V. Орлов, Цонтрол оф Пхотоцхемицал Бранцхинг: Новел Процедурес фор Финдинг Оптимал Пулсес анд Глобал Уппер Боундс, ин Тиме Депендент Qуантум Молецулар Дyнамицс, Ј. Броецкхове анд L. Латхоуwерс, едс., 347-360 (Пленум, 1992)
