Извор странице Битка на Челопеку

{{Инфокутија Војни сукоб
| ијекавица                    = 
| ширина                       = 
| сукоб                        = 
| део                          = 
| слика                        = 
| величина_слике               = 
| опис_слике                   = 
| алтернативни_текст           = 
| датум                        = 29. април [[1905]].
| локација                     = [[Челопек (Старо Нагоричанe)|Челопек]] 
| локација_генитив             = 
| координате                   = 
| тип_мапе                     = 
| рељеф_мапе                   = 
| величина_мапе                = 
| опис_мапе                    = 
| алтернативни_текст_мапе      = 
| ознака_мапе                  = 
| величина_ознаке              = 
| текст_ознаке                 = 
| географска_ширина            = 
| географска_дужина            = 
| територија                   = 
| акција                       = 
| повод                        = четничке акције у Македониији
| узрок                        = [[Борба за Македонију]]
| статус                       = 
| резултат                     = српска победа
| вођство_сукобљених_страна    = 
| страна1                      = [[Датотека:Chetniks_Flag.svg|40п]] [[четници|српски четници]] 
| страна2                      = [[Датотека:Flag_of_the_Ottoman_Empire.svg|40п]] [[Османско царство]]
| страна3                      = 
| командант1                   = војвода [[Саватије Милошевић]] <br/>војвода [[Ђорђе Ристић Скопљанче]] <br/> [[Чича Павле Младеновић]] 
| командант2                   = Турци, Албанци из села Алгуње, Мутлово, Сушево
| командант3                   = 
| јединице1                    = 
| јединице2                    = 
| јединице3                    = 
| јачина1                      = око 170 четника
| јачина2                      = Турци, Арнаутски [[башибозук]]
| јачина3                      = 
| губици1                      = 2 мртва, 1 рањен
| губици2                      = 200 мртвих 
| губици3                      = 
| напомене                     = 
| војна_кампања                = 
}}
[[Битка на Табановцу|Пораз српске чете на Табанавцу]] 1. априла 1905. довео је Српску четничку организацију у западном Повардарју у велику неприлику. У Порече и на Бабуну није стигло нужно појачање и горски штаб који би командовао тамошњим четама. Војвода [[Саватије Милошевић]] одлучио се да замени свој посао организатора са војводским и да поведе чету у западно Повардарје. Њему и његовој чети се придружио и [[Лазар Кујунџић]], дотадашњи српски учитељ у [[Кичево|Кичеву]], који је кратко пре тога био приморан да се одметне. У тренутку када је прешла чета Саватија и Лазара, одређена за [[Порече]] и кичевски крај, српско-тусрску границу прешле су и чете [[Чича Павле Младеновић|Чича Павла Младеновића]] за кумановски, [[Ђорђе Ристић Скопљанче|Ђорђа Скопљанчета]] за кумановски крај и [[Доксим Михаиловић|Доксима Михаиловића]] за Малу Реку. Поред ових чета, границу је прешла и велика скупина официра и подофицира крагујевачкког и београдског гарнизона, који су требали да попуне горске штабове у оба Повардарја. Официре и подофицире су водили 
На Велики петак 28. априла у село Дубочицу стигле су две велике чете, крагујевачка и београдска. Њих је дочекао шеф Горског штаба са Козјака, [[Илија Јовановић]]. Уз њега су са својим четама били и [[Лазар Кујунџић]], чича [[Чича Павле Младеновић|Павле Младеновић]] и његов помоћник [[Љубомир Јездић]]. Крагујавчку чету предводио је капетан [[Борко Паштровић]], а у њој су били потпоручници [[Војин Поповић]], [[Душан Јездић]], [[Петар Тодоровић]] и [[Душан Путниковић]]. На челу београдске чете био је [[Аксентије Бацетовић|Бацета]]. У њој су били Саватије Милошевић, поручник [[Јанићије Мићић]], [[Богдан Хајнц]] и [[Војислав Танкосић]], потпоручник [[Бранивој Јовановић]], подофицири Јовић, Новица Леовац, Радош Васиљевић, Трајко и Радивоје Илић. У београдској чети била су и четворица студената, [[Милан Гавриловић]], [[Илија Шуменковић]], [[Душан Димитријевић]], [[Миомир Миленовић]].
То је до тада био највећи скуп српских четника на терену, у скупу, ако се изузму балкански ратови. Према подацима било их је око 170. После краћих договора четници су се разишли. Чета војводе [[Ђорђе Ристић Скопљанче|Ђорђа Скопљанчета]], у којој су били официри [[Богдан Југовић Хајнц|Богдан Хајнц]], [[Брана Јовановић]] и [[Душан Путниковић]] заједно са Горским штабом источног Повардарја, предвођен [[Аксентије Бацетовић|Бацетом]](свега 38 људи), стигао је на одмор у село Пелинце 29. априла на Велику суботу.
Велика група четника од 130 људи (заједно са чича Павловом четом) дошла је у зору 29. априла у село [[Никуљане]], подно каменитог челопечког виса. Чича Павле се са четом враћао у свој рејон у околину [[Куманово|Куманова]], док су се остали спремали да преко скопске Црне Горе пређу у [[Порече]].

== Бој ==

Овако велика група наоружаних људи није могла остати непримећена. Тек што су четници полегали страже су опазиле Турке. Саватије је наредио покрет према Челопеку, чије су карпе (окаменотине) при врху чиниле природно утврђење. Изнурени без кондиције, оптерећени реденицима београдски студенти, којима је командовао Војислав Танкосић, безвољно су се вукли на Челопек. Пред самим врхом Челопека рањен је у ногу Милан Гавриловић. На пуцњаву која је одјекивала полетели су Арнаути из околних села Алгуње, Мутлова и Сушева у жељи да се напљачкају ''ђаурских'' пушака. У борби су погинули потпоручник Петар Тодоровић и наредник Радул Косовац, док је рањен Милан Гавриловић. Косовац је погођен у седећем ставу иза заклона хицем у слепоочницу. [[Арнаути]] су то приметили и покушали да дођу до његове пушке. Четрнаесторица су притом погинула. Арнаутин Иљаз из Мутлова је ипак успео да узме српску брзометку.
Око три часа после подне стигли су из Пелинца Горски штаб и Скопљанчетова чета. Изненађени ватром у леђа Турци и Арнаути су се разбежали остављајући на бојишту преко 200 мртвих и рањених.

После ове борбе четници предвиђени за [[Порече]] су се повукли у [[Србија|Србију]], а на терену су остали Горски штаб, чича Павлова и Скопљанчетова чета. Борба на Челопеку била је прва велика победа српских четника над турском војском и арнаутским башибозуком. Ипак она је у четничкој акцији у Македонији донела и штету, јер се преко сто добро наоружаних људи за западно Повардарје повукло назад у Србију. Касније никада оволики број четника није био истовремено у боју као на Челопеку.<ref>С.
 Краков: ''Крваве борбе'', стр 62-68</ref><ref>Д. Путниковић, н.д. 9-20</ref>

<gallery>
Датотека:Vojislav Tankosić outside Isa Boletini's house.jpg|[[Војислав Танкосић]]
Датотека:Bogdan Jugović Hajnc.jpg|[[Богдан Југовић Хајнц]]
Датотека:Đorđe Ristić Skopljanče.jpg|[[Ђорђе Ристић Скопљанче]]
Датотека:Pavle Mladenov.JPG|[[Чича Павле Младеновић]]
</gallery>

== Напомене ==

Студенти са Челопека су остварили ове каријере: др. Милан Гавриловић (вођа Земљорадничке странке, [[амбасадор]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[Собјетски Савез|Совјетском Савезу]]), др. Илија Шуменковић (народни посланик и [[министар]]), Душан Димитријевић (адвокат у Београду); Миомир Миленовић (новинар и уредник [[Политика (новине)|Политике]]).

== Извори ==

* Владимир Илић: ''Српска четничка акција 1903-1912'', стр 53-55
* У. Шешум: ''Српска четничка акција 1897-1908, оружана дипломатија'', Нови Сад 2019, 173-176. 

== Референце ==
{{reflist}}

{{Шаблон:Четници у Македонији}}
{{Ратови и битке које су водили Срби}}
{{портал бар|Македонија}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Историја Србије у новом веку]]
[[Категорија:Историја Македоније у новом веку]]
[[Категорија:1905.]]
[[Категорија:Српске битке]]
[[Категорија:Србија у 1905.]]
[[Категорија:Општина Старо Нагоричане]]