Извор странице Миле (Високо)

[[Датотека:MileOstaci.jpg|мини|250п|Остаци цркве у Милама]]
{{coord|44|0|30.88|N|18|10|11.99|E|display=title}}
{{друго значење3|Миле}}

'''Миле'''{{напомена|Име насељеног мјеста се изговара као Мил'''е́'''. То је множина од ријечи „мила”, па локатив: гласи ''у Милама'', не ''у Милету''.}} су археолошко мјесто код [[Високо]]г. Према мишљењу неких историчара{{sfn|Anđelić|1979|p=238—239}}{{sfn|Lovrenović|1999|p=227—290}} то је једно од столних, као и вјерских центара (мјесто одржавања [[Станак|станка]] Великог русага) [[Босна у средњем веку|средњовјековне Босне]]. Самим тим сматрају га и за крунидбено мјесто неколико босанских краљева, те касније гробно мјесто [[Стефан Твртко I Котроманић|краља Твртка I]] и [[Стефан II Котроманић|Стефана II Котроманић]].

== Опис ==
Миле се налазе у непосредној близини Високог, у данашњем насељу [[Арнаутовићи]] на десној обали [[Босна (река)|ријеке Босне]] код ушћа рјечице Горуше. Данас, то археолошко подручје је заштићени национални споменик државе [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref>{{Cite web|url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1341|title=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika|website=old.kons.gov.ba|access-date=2019-10-18|archive-date=20. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220120222438/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1341|url-status=}}</ref> Иако су темељи цркве видно окренути у правцу запад-исток (као код [[православље|православних цркава]]), ови историчари тврде да се ради о [[Католичка црква|Католичкој црвки]] и о најјстаријем [[Фрањевци|фрањевачком]] самостану које је подигао [[Стефан II Котроманић]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.ba/books/about/Gradski_%C5%BEivot_u_Srbiji_i_Bosni_XIV_XV_v.html?id=jNmrDAAAQBAJ&redir_esc=y|title=Gradski život u Srbiji i Bosni (XIV-XV vijek): The Urban Life in Serbia and Bosnia (XIV-XV Century)|last=Kovačević-Kojić|first=Desanka|date=2007-07-11|publisher=Istorijski institut|year=|isbn=9788677430597|location=|pages=237|language=sr}}</ref>

У документима се први пут помиње [[1244]]. као име посједа босанског бискупа/епископа недалеко од цркве Светог Козме и Дамјана.<ref>M. VEGO, ''Naselja bosanske srednjovjekovne države'', 74; P. ANĐELIĆ, ''Bobovac i Kraljeva Sutjeska'', 226—230. i 234.</ref> Од некадашњег фрањевачког самостана и цркве Светог Николе, који се први пут директно помиње [[1367]]. године, а који је постојао све до [[1697]]. године када је током Великог турског рата (1683—1699) напуштен. Политичке неприлике везане за Велики турски рат присилиле су фрањевце да 1688. напусте самостан у Високом који су отишли у Градишку изузевши гвардијана који је остао ради чувања цркве и самостанске имовине. Фрањевци дефинитивно напуштају самостан 1697. гдоине. Том су се приликом у Славонију отишли и преостали височки католици, који се придружују Еугену Савојском приликом његовог повратка након војног похода на Сарајево.<ref>Fra Igmacije Gavran, ''Vrata u život'', Uz 100. obljetnicu postojanja zgrade Franjevačke klasične gimnazije u Visokom, : Svjetlo riječi, 2000, 19</ref><ref>{{Cite web|url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3391|title=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika|website=old.kons.gov.ba|accessdate=2019-10-30|archive-date=16. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200616084332/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3391|url-status=}}</ref> Самостан је тада срушен, и није више обнављан до доласка Аустроугарских власти, иако по неким изворима као што је исправа Крешевског кадије Дервиша неки од фрањеваца су остали у Високом све до 1737. године.<ref name=":0">Hamdija Kreševljaković, „Visoko”, str. 11.</ref> Данас су сачувани само остаци темељних зидова (руине) које је први откопао Карл Пач око 1909—1910. године.

У црквишту под великим [[Стећци|стећком]], за који се вјерује да је гробно мјесто краља Твртка I, пронађени су остаци брокатне тканине са мотивима грба са штитом, велом, круном, кацигом и перјаницом. У два комадића тканине распознају се контуре штита са љиљанима. Цијели штит као и греда обрубљен је танком златном траком и снажно нагет удесно. На горњи десни угао штита постављена је висока кацига у облику звона. Са врха кациге готово до краја штита пада вео који се при крају и завршава у два оштра крака подсјећајући на рибље пераје. [[Круна у хералдици|Круна]] је представљена златном траком (лентом) из које вири један читав љиљан на средини и двије половине са страна.

Гробница је смјештена у задњем дијелу руинираног црквеног кора. Надземни дио гробнице сачињавале су камене плоче црвенкасто-смеђе боје, са профилацијом и фигуралним украсима у плитком рељефу, као и један монолитни стећак-сљемењак са подножјем, аморфна, отуцана громада, која лежи уз сјеверни зид руиниране цркве. Закључак историчара је, да је фину обраду надгробних плоча над гробницом и оних који су уз њега покопани, као и стећака, израдио вјешт и школован клесар.{{sfn|Анђелић|1979|p=230}}

Стефан II Котроманић је умро [[1353]]. године и његов гроб није могао бити археолошки провјерен. [[Мавро Орбин]] и многи фрањевачки љетописци наводе да је Стефан II Котроманић подигао цркву [[Свети Никола|Светог Николе]] у Милама и да је према властитој жељи у њој покопан.{{sfn|Анђелић|1979|p=231—232}}

== Истраживања ==
Године [[1967]]. Завичајни музеј у Високом је организовао мање сондажно ископавање на том локалитету, како би се утврдило стање и распростирање археолошких слојева. Том приликом пронађени су нетакнути средњовјековни гробови са стећцима, а од прилога уз скелете нађено је неколико новчића италијанске провинцијенције. Документација и покретни археолошки материјал из те кампање чува се у Завичајном музеју у Високом.

Између [[1976]]. и [[1977]]. године, под руководством [[Павао Анђелић|Паве Анђелића]] извршено је систематско ревизионо ископавање. У цјелини је откопан западни зид руиниране цркве, а уз остале зидове је прокопан јарак, тако да је било могуће сагледати контуре грађевине. Документација и налази ове кампање налазе се такође у Завичајном музеју у Високом.

== Напомена ==
{{напомене}}

== Види још ==
* [[Високо]]

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{citation|url=|title=Krunidbena i grobna crkva bosanskih vladara u Milima (Arnautovićima) kod Visokog|last=Anđelić|first=Pavao|date=|year=1979|website=|publisher=|language=srpskohrvatski|isbn=|accessdate=}}
* {{citation|url=https://www.academia.edu/856482/Srednjovjekovna_franjeva%C4%8Dka_crkva_sv._Nikole_u_Milima_Arnautovi%C4%87i_kod_Visokog_._Kriti%C4%8Dki_osvrt_na_dosada%C5%A1nja_povijesno-arheolo%C5%A1ka_istra%C5%BEivanja|title=Dejan Zadro, Franjevačka crkva i samostan sv. Nikole u srednjovjekovnim Milima|last=Zadro|first=Dejan|date=|year=2004|website=|publisher=|language=|isbn=|accessdate=}}
* {{citation|url=https://www.worldcat.org/title/kraljevsko-visoko-i-samostan-sv-nikole/oclc/6155850|title=Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole|last=dr. Julian|first=Jelenić|date=|year=1906|website=|publisher=Daniel A. Kajon, Sarajevo|language=|isbn=|accessdate=}}
* Lovrenović, Dubravko, „Proglašenje Bosne kraljevinom 1377”, ''Forum Bosnae'', 3-4, Sarajevo, 1999
{{Литература крај}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Град Високо]]
[[Категорија:Историја Високог]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку]]
[[Категорија:Бановина Босна]]
[[Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Археолошка налазишта у Босни и Херцеговини]]