Извор странице Свети Срђ (трг)

{{друго значење2|Свети Срђ}}
'''Свети Срђ'''{{Напомена|У изворима се његово име јавља у облицима ''-{Sanctus Sergius et Bacchus de Drino'', ''S. Sergi'', ''S. Sercius'',''S. Sercius'',''S. Serzius}-'' и ''-{San Serghi}-'', на [[Латиница|латиничном писму]].}} је био [[трговиште|средњовековни трг]], који се налазио око [[самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|истоименог самостана]] [[Бенедиктинци|Бенедиктинаца]], посвећеног [[Свети Срђ и Вах|светим Срђу и Ваху]], који се налазио левој обали [[Бојана (река)|Бојане]], недалеко од [[Скадар|Скадра]]. У доба [[Српске државе у средњем веку|српских држава]]{{Напомена|Свети Срђ је био део држава [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Немањићи|Немањића]] и [[Балшићи|Балшића]].}}, трг је био значајно трговачко место, захваљујући [[монопол]]у у трговини [[со]]љу{{Напомена|Трг је био један од 4 места у [[историја српског народа|немањићкој држави]], између Бојане и [[Неретва|Неретве]], у коме је била дозвољена трговина сољу.}} и специфичном положају{{Напомена|Самостан и трг су се налазили на 18 [[миља]] од ушћа реке и 6 миља од самог Скадра, на месту до кога је [[Бојана (река)|Бојана]] била пловна, због чега се на њему обављао утовар и истовар робе.}}, да би у доба [[млетачка република|млетачке]] власти, изгубио свој трговачки значај. Сама опатија, према наводима ''„[[Летопис попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]“'', потиче из [[историја Срба пре Немањића|преднемањићког доба]] и била је гробна црква првих српских краљева [[Михаило Војислављевић|Михајла]] (око [[1050]]—[[1081]]) и [[Константин Бодин|Бодина]] (1081—1101), као и њихових легендарних потомака, Владимира и Градихне, а једно време је била седиште [[Скадарска бискупија|скадарске бискупије]]. Прецизнији детаљи о изгледу некадашњег самостана и трга, нису познати, пошто на том простору нису обављана [[теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]]<ref name="Лекс" />, а река је током векова однела део простора на коме су се налазили<ref name="Аца" />.

== Прошлост Светог Срђа ==

[[Датотека:SKADAR I OKOLINA U SREDNJEM VIJEKU.png|мини|180px|right|Свети Срђ и околна средњовековна места]]Није познато када је подигнут бенедиктински самостан. Иако га предања везују за цара [[Јустинијан I|Јустинијана]] ([[527]]—[[565]])<ref name="Лекс">{{ГА-ЛГТ}}</ref>, највероватније је настао у [[11. век|XI веку]]<ref name="Аца">{{АД-МА}}</ref>. Полулегендарни спис,''„Летопис Попа Дукљанина“'', наводи самостан као гробну црква историјски познатих краљева из породице [[Војислављевићи|Војислављевића]], Михајла и његовог сина Бодина, чија се [[Престонице Црне Горе|престоница]] налазила у [[Скадар|Скадру]], као и њихових историјски непотврђених потомака, Владимира и Градихне. Према неким тумачењима, његов опат Петар је био присутан [[1166]]. године на освећењу нове [[катедрала Светог Трипуна|цркве светог Трифуна]] у [[Котор]]у, иако се то не може са сигурношћу потврдити{{Напомена|Навод ''-{Petrus,abbas sanctorum Sergii et Bachi}-'' може се односити на било који сакрални објекат посвећен овој двојици светаца.}}.

Заједно са остацима некадашње Зете, Свети Срђ је током прве половине девете деценије [[12. век|XII века]], ушао у састав државе [[Стефан Немања|Стефана Немање]] ((1166)[[1168]]—[[1196]]). Није познато када је и како страдала црква у самостану, али се зна да ју је [[1288]]/[[1290]]. године{{Напомена|Натпис је оштећен на месту где се налази година, па се он двојако тумачи као 1288. или 1290. година.}} обнављала краљица [[Јелена Анжујска]], са синовима [[Стефан Драгутин|Драгутином]] ([[1276]]—[[1282]]) и [[Стефан Урош II Милутин|Милутином]] (1282—1321), о чему сведочи уклесани натпис на западном порталу цркве<ref name="Аца" />. Нову, темељну обнову, извео је [[1318]]. године краљ Милутин<ref name="Лекс" />.

После смрти [[Стефан Душан|Душана Силног]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар 1346—1355), област око Скадра се нашла под контролом властелина [[Жарко (властелин)|Жарка]], да би почетком седме деценије [[14. век|XIV века]] постала део области [[Балшићи|Балшића]]. Кратак период [[османско царство|османске]] власти ([[1392]]—[[1395]]) прекинуо је [[Ђурађ II Балшић|Ђурађ II]] ([[1385]]—[[1403]]) који је успео да поврати Скадар, Свети Срђ и [[Дриваст]].

Он је склопио споразум са [[Млетачка република|Млечанима]] и предао им ове градове на чување у замену за годишњу ренту од 1000 [[дукат]]а и војну помоћ, у случају напада [[Османско царство|Османлија]]. Његов син, [[Балша III Балшић|Балша III]] (1403—1421) водио је око ових градова два рата против Млечана ([[Први скадарски рат|Први]] и [[Други скадарски рат]]), а борбе је окончао тек његов ујак [[Стефан Лазаревић]] (кнез [[1389]]—[[1402]], деспот 1402—1427) миром склопљеним у Светом Срђу [[12. август|12.08.]] [[1423]]. године, који је довео до коначног мира, закљученог у [[Вучитрн]]у [[1426]]. године. Током ових сукоба, Свети Срђ је имао значајну стратешку улогу за Млечане у снабдевању Скадра и околних места<ref name="Лекс" />, што је потврдио и приликом обнове сукоба [[1448]]. године<ref name="Лекс" />.

[[Прва османска опсада Скадра]] одиграла се [[1474]]. године и тада је Свети Срђ, коришћен као главна база за млетачке контра-ударе<ref name="Лекс" />. [[Друга османска опсада Скадра|Нова опсада]], коју је предводио лично [[султан]] [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] ([[1451]]—[[1481]]) [[1478]]. године, окончала се миром [[24. јануар|24.01.]] [[1479]]. године, којим су Скадар и градови око њега, укључујући и Свети Срђ, предати Османлијама.

После пада Скадра и претварања градске катедрале у [[Џамија|џамију]], седиште скадарског бискупа постао је самостан светих Срђа и Ваха, који су крајем [[16. век|XVI века]] опустошиле и разрушиле Османлије.

== Привредни значај ==

Око [[тврђава|утврђеног]] самостана, настало је трговачко насеље, у коме су се поред трга и [[лука|пристаништа]], налазила складишта, трговачке куће и [[царина]]рница, а велики [[вашар]] одржаван је на дан [[Свети Срђ и Вах|светих Срђа и Ваха]] (''[[Срђевдан]]'').

У доба док се налазио под влашћу српских владара, Свети Срђ је био један од 4 приморска трга са којих је био дозвољен увоз [[со]]ли, између [[Бојана (река)|Бојане]] и [[Неретва|Неретве]]. Овом трговином су се превасходно бавили [[Дубровник|Дубровчани]], али и [[Драч]]ани, па је преко Светог Срђа снабдеван сољу север [[албанија|данашње Албаније]] и велики део [[Зета (држава)|Зете]]<ref name="Лекс" />. Приходе са овог трга, било у новцу, било у соли, српски владари су уступали манастирима и црквама<ref name="Лекс" />. После доласка Млечана, трг је изгубио на приходима и значају у трговини сољу, која је омогоћена и у оближњим градовима, [[Дањ]]у и Скадру, а складишта соли су са десне обале реке, пребачена на острвце, поред самостана.

Током српског доба, преко овог трга су, махом [[Улцињ]]ани, извозили квалитетно [[Дрво (материјал)|дрво]], а на њему се тада још продавало<ref name="Лекс" />: [[уље]], [[вино]], [[гвожђе]], [[тканине]], док су се куповале животињске коже, [[стока]], [[сир]], [[млеко]], [[месо]] и друго. У млетачко доба, главни извозни производ постало је [[житарице|жито]], за чију је трговину био задужен посебан чиновник тзв. ''пондератор''<ref name="Лекс" />.

Самостан је у српско доба, такође уживао значајне повластице. Њему је припадао приход од пловидбе Бојаном (око 2 [[дукат]]а годишње), затим 4 [[солид]]а од сваке дубровачке лађе која је пристала у Светом Срђу, а поседовао је и своје [[рибњак]]е. После доласка Млечана, ове повластице су му укинуте, а рибњаци су око [[1405]]. године порушени<ref name="Лекс" />. Приходи од царине су се такође смањили на само 18 [[иперпер]]а годишње, услед тога што су већина трговаца били Млечани, који су били ослобођени њеног плаћања. Са друге стране, највећи приход оствариван је од [[Крчма|крчме]] (320 иперпера), док је [[такса]] за точење вина, давана под [[закуп]].

Трговина у Светом Срђу, настављена је једно време и после османског освајања, да би после неколико деценија била и дефинитивно окончана.

== Напомене ==
{{Напомене}}

== Види још ==
* [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|Самостан светих Срђа и Ваха на Бојани]]
* [[Скадар]]
* [[Бојана (река)|Бојана]]
== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Антоновић|first=Милош|title=Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку|year=2003|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=KhcUAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=Немирно Поморје XV века|year=1979|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Распад млетачког система у Приморју|title=Историја српског народа|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=403-413|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|title=Свети Срђ под млетачком влашћу (1396–1479)|journal=Зборник Филозофског факултета|location=Београд|year=1963|volume=7|number=1|pages=295-312|url=https://books.google.com/books?id=w0oQAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|chapter=Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју|title=Историја српског народа|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=195-204|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}
* {{ГА-ЛГТ}}
{{Литература крај}}

__БЕЗСАДРЖАЈА__

{{нормативна контрола}}

{{СОРТИРАЊЕ:Свети Срђ, трг на Бојани}}
[[Категорија:Тргови и насеља средњовековне Србије]]
[[Категорија:Скадар]]
[[Категорија:Тргови и насеља Зете]]
[[Категорија:Срби у Албанији]]