Пређи на садржај

Марија Аделсхајм Поповић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказана једна међуизмена 16 корисника)
Ред 1: Ред 1:
⚫
{{Инфокутија Биографија
{{bez_izvora}}
⚫
| име = Марија Аделсхајм-Поповић
⚫
{{Биографија
| име = Марија
⚫
| презиме = Аделсхајм-Поповић
| слика =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1822|5|13}}
| дан_рођења = 13.
| месец_рођења = мај
| година_рођења = 1822.
| место_рођења = [[Кошице]]
| место_рођења = [[Кошице]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1875|2|13|1822|5|13}}
| дан_смрти = 13.
| месец_смрти = фебруар
| година_смрти = 1875.
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
}}
}}
'''Марија Аделсхајм-Поповић''' (-{Adelsheim}-) ([[Кошице]], [[Словачка]], [[13. мај]] [[1822]] — [[Београд]], [[13. фебруар]] [[1875]]) је била словачка [[позориште|позоришна]] глумица.
'''Марија Аделсхајм-Поповић''' ({{јез-свк|Maria Adelsheim-Popovićová}}; [[Кошице]], [[13. мај]] [[1822]] — [[Београд]], [[13. фебруар]] [[1875]]) била је [[словачка]] и српска [[позориште|позоришна]] глумица.<ref name="Енциклопедија_Марија" />


⚫
== Биографија ==
Пореклом [[Словачка|Словакиња]], дебитовала је у [[Пожун]]у [[1846.]] у [[Немачка|немачком]] позоришту, променивши своје породично име Пецко у Аделсхајм. Била је чланица Карловог позоришта у [[Беч]]у. На позив [[Димитрије Деметар|Димитрија Деметра]] долази из Беча у [[Загреб]] у тек основано [[Хрватско народно позориште|Хрватско народно казалиште]].
Марија Аделсхајм-Поповић је пореклом из [[Словачка|Словачке]], из племићке породице Пецко. Као глумица дебитовала је у [[Братислава|Пожуну (Братислави)]] [[1846]]. године у једној [[Немачка|немачкој]] позоришној дружини, променивши своје породично име Пецко у Аделсхајм, јер се њена породица противила њеној жељи да се посвети глуми.{{напомена|Братислава, главни град Словачке, некада је носио име ''Pressburg'' ([[Немачки језик|немачко]] име), ''Pozsony'' ([[Мађарски језик|мађарско]] име) или ''Пожун'' ([[Српски језик|српско]] име)}} Извесно време била је чланица Карловог позоришта у [[Беч]]у одакле [[1855]]. године, на позив [[Димитрије Деметер|Димитрија Деметра]], прелази у [[Загреб]] у тек основано [[Хрватско народно казалиште]].<ref name="Stojković">{{harvnb|Stojković|1979|p=149—150}}</ref>


У Загребу упознаје глумца [[Лаза Поповић (глумац)|Лазу Поповића]], једног од синова свештеника Луке Поповића из [[Врањево|Врањева]], за кога се удаје [[1863]]. године и са њим [[1867]]. године одлази у [[Нови Сад]], где у јесен [[1868]]. године постаје чланица [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].<ref name="Stojković" /> Овим браком Марија улази у чувену „уметничку династију” поп-Луке Поповића.{{напомена|Бројна породица овог свештеника је српском позоришту дала седам чувених имена, пет кћери и два сина. Свој живот су позоришту посветили [[Љубица Коларовић]], Катица Поповић, [[Драгиња Ружић]], [[Јелисавета - Јеца Добриновић]], [[Софија Максимовић Вујић|Софија Вујић]], [[Лаза Поповић (глумац)|Лазa]] и Паја Поповић. О деци попа Луке може се рећи да су сви били талентовани за по­зорницу, а изнад свега вредни и амбициозни. Служили су свима за пример. Они су посебно добродошли српском позоришту, баш у најтежем перио­ду, периоду његовог настајања. Заједно са снајама и зетовима, међу којима су били, осим Марије,<ref name="Енциклопедија_Марија>{{cite web|title=АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ Марија|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=145|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=18. 1. 2017}}</ref> [[Димитрије Ружић]], [[Пера Добриновић]] и [[Димитрије Коларовић]]<ref name="каталог">{{cite book|first=Olja|last=Stojanović|title=Zorka Todosić : 1864-1936|year=2016|publisher=Muzej pozorišne umetnosti Srbije|location=Beograd|isbn=978-86-80629-87-2|url=http://mpus.org.rs/wp-content/uploads/2016/11/Zorka-Todosic-Katalog.pdf}}{{COBISS|ID=226043148}}</ref> ова „уметничка династија” је једно време сачињавала готово половину трупе [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]<ref name="Vesti">{{cite journal|title=Тајне љубави чувених Срба (6): Грех са свастиком|journal=Vesti on-line|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/265413/Tajne-ljubavi-cuvenih-Srba-6-Greh-sa-svastikom|accessdate=10. 1. 2017}}</ref> и представљали су моћан и веома утицајан породични круг, не само у глумачкој дружини него и у органима Друштва за Српско народно позориште.<ref name="Енциклопедија_ДОБРИНОВИЋ Зорка">{{cite web|title=ДОБРИНОВИЋ Зорка|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2561|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=14. 1. 2017}}</ref> Глумачку традицију наставили су и унуци проте Луке: [[Зорка Тодосић]], [[Емилија Поповић]]<ref name="РТС">{{cite web|first=Мирјана|last=Блажић|title=Гости из Прошлости|url=http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/800952/gosti-iz-proslosti.html|work=Радио Београд 1|publisher=РТС|accessdate=12. 1. 2017}}</ref>, [[Милка Марковић]]<ref name="лексикон">{{cite book|title=Српски биографски речник. [Књ.] 5, Кв-Мао|year=2011|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-085-1|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf|accessdate=13. 1. 2017|chapter=Максимовић Вујић, Софија}}{{COBISS|ID=266200327}}</ref> и [[Лука Поповић (глумац)|Лука Поповић]].<ref>{{cite web|title=Luka Popović|first=LAZAR|last=MEČKIĆ|url=http://www.novibechej.com/da-se-podsetimo-na-novi-becej-i-novobecejce/952-luka-popovic|work=NBO - Novi Bečej On-line|accessdate=18. 1. 2017|archive-date=17. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220317111716/https://www.novibechej.com/da-se-podsetimo-na-novi-becej-i-novobecejce/952-luka-popovic|url-status=}}</ref>}} У Новом Саду успешно игра две сезоне, до 26. септембра [[1868]]. године као стална гошћа.<ref name="Енциклопедија_Марија" />
Удаје се [[1863.]] за Лазу Поповића и с њим одлази у [[Нови Сад]] ([[1867]]), где постаје чланица [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у јесен [[1868]]. године. У [[Београд]]у је гостовала још [[1862.]] са загребачким глумцима, а од [[април]]а [[1869.]] игра у Београду.


Од априла [[1869]]. године неколико месеци игра у београдском [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]]. Београђани су је на сцени гледали још [[1862.]] године, приликом чувеног гостовања Мандровићеве дружине из Загреба.<ref name="Stojković" /> Загребачки глумци су тада, мада у невољи због [[Бомбардовање Београда 1862.|турског бомбардовања Београда]], били прихваћени са великим одушевљењем и као уметници и као браћа. На београдским позоришним листама Марија Аделсхајм појављивала се и као Гђа Вељковићка. Посебно је запажена била у улози Мејриме у истоименој драми [[Матија Бан|Матије Бана]].<ref name="Енциклопедија_Марија" />
До јесени [[1874]]. путује са позориштем свога мужа. После М. Јеленске, она је наобразованија глумица првог нараштаја у Брограду и добар педагог. [[Пера Добриновић]] је убраја међу своје најбоље учитеље.


Од јесени 1869. године гостује по јужнословенским крајевима са путујућом позоришном дружином свога мужа.<ref name="Енциклопедија_Марија" /> У јесен 1874. године дружина се распада и Марија се, заједно са Лазом, враћа у Београд.<ref name="енциклопедија - ПОПОВИЋ Лаза">{{cite web|title=ПОПОВИЋ Лаза|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14466|website=Енциклопедија СНП|publisher=Српско народно позориште, Нови Сад|accessdate=24. 2. 2017}}</ref> Те зиме доживела је несрећу — пала је на поледици. Оперисана је али је, услед тешких повреда које је том приликом задобила, умрла на врхунцу стваралачког полета.<ref name="Stojković" />
Са подједнаком уверљивошћу и спонтаношћу у каријери је остварила низ значајних улога: Софија (Јуран и Софија), Мејрима (М. Бан), Дебора (Мозентал), Маца, Црна краљица (Граничари и Црна краљица), Јелисавета (Марија Стјуарт), Марија (Марија Тјудор), Мати (Крштено писмо) и др.


Марија Аделсхајм-Поповић била је врло даровита, образована, интелигентна и једна од најбољих глумица свога доба.<ref name="Stojković" /> У првом глумачком нараштају београдског Народног позоришта она се, уз [[Марија Јеленска|Марију Јеленску]], истицала лепим образовањем и смислом за педагошки рад, што је нарочито користило младим глумцима. [[Пера Добриновић]] је увек истицао да за свој нагли глумачки успон може да захвали управо њој.<ref name="Енциклопедија_Марија" />

== Улоге ==
Са подједнаком уверљивошћу и спонтаношћу у каријери је остварила низ значајних улога:<ref name="Stojković" /><ref name="Енциклопедија_Марија" />
* Софија (''Јуран и Софија'',{{напомена|''Јуран и Софија'' Ивана Кукуљевића Сакцинског је прва драма изведена на хрватском језику и штокавском нарјечју на позорницама северне Хрватске, 1839. године.<ref>{{cite web|title=‘JURAN I SOFIJA’: Prva drama izvedena na hrvatskom jeziku i štokavskom narječju na pozornicama sjeverne Hrvatske|url=http://www.zagreb.info/kultura/juran-sofija-prva-drama-izvedena-hrvatskom-jeziku-stokavskom-narjecju-pozornicama-sjeverne-hrvatske/86662|website=zagreb.info|accessdate=20. 2. 2017}}</ref>}} [[Иван Кукуљевић Сакцински]]),
* Мејрима (''Мејрима'', Матија Бан),
* Ружица (''Ослобођење Бошњака'', М. Бан),
* Дебора (''Дебора'', Саломон Херман фон Мозентал),
* Маца (''Граничари'', Јосип Фрајденрајх),
* Црна краљица (''Црна краљица'', Ј. Фрајденрајх)
* Јелисавета (''Марија Стјуарт'', [[Фридрих Шилер]]),
* Марија (''Марија Тјудор'', [[Виктор Иго]]),
* Мати (''Крштено писмо'', Аугуст Вилхелм Ифланд),
* Херцогиња (''Чаша воде'', Ежен Скриб),
* Фадета (''Цврчак'',{{напомена|Драматизација романа ''Мала Фадета'', [[Жорж Санд]]}} Шарлота Бирх-Пфајфер),
* Софија (''Два наредника'', А. Мејлар и Б. Добињи),
* Марта (''Балканска царица'', [[Никола I Петровић Његош]]),
* Лепосава (''Звонимир'', [[Јован Суботић]]),
* Јелисавета (''Јелисавета, кнегиња црногорска'', [[Ђура Јакшић]]),
* Јелисавета (''Гроф Есекс'', Хајнрих Лаубе) и др.

== Напомене ==
{{напомене|2}}

== Види још ==
* [[Глумачка династија Поповић]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{cite book|first=Borivoje S.|last=Stojković|title=Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera)|year=1979|publisher=Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije|location=Beograd}}{{COBISS|ID=46929415}}
* {{cite book|title=Српска породична енциклопедија. Књ. 1, А-Ар|date=2006|publisher=Народна књига - Алфа, Политика|location=Београд|isbn=86-331-2730-X}}{{COBISS|ID=129480460}}

{{Литература крај}}
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* {{cite web|last1=Mečkić|first1=Lazar|title=Da se podsetimo na Novi Bečej i Novobečejce : Laza Popović|url=http://www.novibechej.com/da-se-podsetimo-na-novi-becej-i-novobecejce/951-laza-popovic|website=NBO - Novi Bečej Online|accessdate=20. 2. 2017|archive-date=21. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170221005655/http://www.novibechej.com/da-se-podsetimo-na-novi-becej-i-novobecejce/951-laza-popovic|url-status=}}
⚫
{{портал|Биографија}}
* Српска породична енциклопедија Народна књига и Политика 2006.


{{портал бар|Биографија|Позориште|Жене}}
⚫
{{DEFAULTSORT:Аделссхајм-Поповић, Марија}}
{{нормативна контрола}}


⚫
{{СОРТИРАЊЕ:Аделсхајм-Поповић, Марија}}
[[Категорија:Рођени 1822.]]
[[Категорија:Рођени 1822.]]
[[Категорија:Умрли 1875.]]
[[Категорија:Умрли 1875.]]
[[Категорија:Словачки глумци]]
[[Категорија:Словачке позоришне глумице]]
[[Категорија:Немачки глумци]]
[[Категорија:Немачки глумци]]
[[Категорија:Хрватски глумци]]
[[Категорија:Хрватски глумци]]
[[Категорија:Српски глумци]]
[[Категорија:Српске позоришне глумице]]
[[Категорија:Словаци у Србији]]
[[Категорија:Српско народно позориште Нови Сад]]
[[Категорија:Глумци и глумице Народног позоришта у Београду]]
[[Категорија:Глумачка династија Поповић]]

Тренутна верзија на датум 20. октобар 2024. у 00:43

Марија Аделсхајм-Поповић
Датум рођења(1822-05-13)13. мај 1822.
Место рођењаКошице, Аустријско царство
Датум смрти13. фебруар 1875.(1875-02-13) (52 год.)
Место смртиБеоград, Кнежевина Србија

Марија Аделсхајм-Поповић (слч. Maria Adelsheim-Popovićová; Кошице, 13. мај 1822 — Београд, 13. фебруар 1875) била је словачка и српска позоришна глумица.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Марија Аделсхајм-Поповић је пореклом из Словачке, из племићке породице Пецко. Као глумица дебитовала је у Пожуну (Братислави) 1846. године у једној немачкој позоришној дружини, променивши своје породично име Пецко у Аделсхајм, јер се њена породица противила њеној жељи да се посвети глуми.[а] Извесно време била је чланица Карловог позоришта у Бечу одакле 1855. године, на позив Димитрија Деметра, прелази у Загреб у тек основано Хрватско народно казалиште.[2]

У Загребу упознаје глумца Лазу Поповића, једног од синова свештеника Луке Поповића из Врањева, за кога се удаје 1863. године и са њим 1867. године одлази у Нови Сад, где у јесен 1868. године постаје чланица Српског народног позоришта.[2] Овим браком Марија улази у чувену „уметничку династију” поп-Луке Поповића.[б] У Новом Саду успешно игра две сезоне, до 26. септембра 1868. године као стална гошћа.[1]

Од априла 1869. године неколико месеци игра у београдском Народном позоришту. Београђани су је на сцени гледали још 1862. године, приликом чувеног гостовања Мандровићеве дружине из Загреба.[2] Загребачки глумци су тада, мада у невољи због турског бомбардовања Београда, били прихваћени са великим одушевљењем и као уметници и као браћа. На београдским позоришним листама Марија Аделсхајм појављивала се и као Гђа Вељковићка. Посебно је запажена била у улози Мејриме у истоименој драми Матије Бана.[1]

Од јесени 1869. године гостује по јужнословенским крајевима са путујућом позоришном дружином свога мужа.[1] У јесен 1874. године дружина се распада и Марија се, заједно са Лазом, враћа у Београд.[9] Те зиме доживела је несрећу — пала је на поледици. Оперисана је али је, услед тешких повреда које је том приликом задобила, умрла на врхунцу стваралачког полета.[2]

Марија Аделсхајм-Поповић била је врло даровита, образована, интелигентна и једна од најбољих глумица свога доба.[2] У првом глумачком нараштају београдског Народног позоришта она се, уз Марију Јеленску, истицала лепим образовањем и смислом за педагошки рад, што је нарочито користило младим глумцима. Пера Добриновић је увек истицао да за свој нагли глумачки успон може да захвали управо њој.[1]

Улоге

[уреди | уреди извор]

Са подједнаком уверљивошћу и спонтаношћу у каријери је остварила низ значајних улога:[2][1]

  • Софија (Јуран и Софија,[в] Иван Кукуљевић Сакцински),
  • Мејрима (Мејрима, Матија Бан),
  • Ружица (Ослобођење Бошњака, М. Бан),
  • Дебора (Дебора, Саломон Херман фон Мозентал),
  • Маца (Граничари, Јосип Фрајденрајх),
  • Црна краљица (Црна краљица, Ј. Фрајденрајх)
  • Јелисавета (Марија Стјуарт, Фридрих Шилер),
  • Марија (Марија Тјудор, Виктор Иго),
  • Мати (Крштено писмо, Аугуст Вилхелм Ифланд),
  • Херцогиња (Чаша воде, Ежен Скриб),
  • Фадета (Цврчак,[г] Шарлота Бирх-Пфајфер),
  • Софија (Два наредника, А. Мејлар и Б. Добињи),
  • Марта (Балканска царица, Никола I Петровић Његош),
  • Лепосава (Звонимир, Јован Суботић),
  • Јелисавета (Јелисавета, кнегиња црногорска, Ђура Јакшић),
  • Јелисавета (Гроф Есекс, Хајнрих Лаубе) и др.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Братислава, главни град Словачке, некада је носио име Pressburg (немачко име), Pozsony (мађарско име) или Пожун (српско име)
  2. ^ Бројна породица овог свештеника је српском позоришту дала седам чувених имена, пет кћери и два сина. Свој живот су позоришту посветили Љубица Коларовић, Катица Поповић, Драгиња Ружић, Јелисавета - Јеца Добриновић, Софија Вујић, Лазa и Паја Поповић. О деци попа Луке може се рећи да су сви били талентовани за по­зорницу, а изнад свега вредни и амбициозни. Служили су свима за пример. Они су посебно добродошли српском позоришту, баш у најтежем перио­ду, периоду његовог настајања. Заједно са снајама и зетовима, међу којима су били, осим Марије,[1] Димитрије Ружић, Пера Добриновић и Димитрије Коларовић[3] ова „уметничка династија” је једно време сачињавала готово половину трупе Српског народног позоришта у Новом Саду[4] и представљали су моћан и веома утицајан породични круг, не само у глумачкој дружини него и у органима Друштва за Српско народно позориште.[5] Глумачку традицију наставили су и унуци проте Луке: Зорка Тодосић, Емилија Поповић[6], Милка Марковић[7] и Лука Поповић.[8]
  3. ^ Јуран и Софија Ивана Кукуљевића Сакцинског је прва драма изведена на хрватском језику и штокавском нарјечју на позорницама северне Хрватске, 1839. године.[10]
  4. ^ Драматизација романа Мала Фадета, Жорж Санд

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ Марија”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 18. 1. 2017. 
  2. ^ а б в г д ђ Stojković 1979, стр. 149—150
  3. ^ Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
  4. ^ „Тајне љубави чувених Срба (6): Грех са свастиком”. Vesti on-line. Приступљено 10. 1. 2017. 
  5. ^ „ДОБРИНОВИЋ Зорка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 14. 1. 2017. 
  6. ^ Блажић, Мирјана. „Гости из Прошлости”. Радио Београд 1. РТС. Приступљено 12. 1. 2017. 
  7. ^ „Максимовић Вујић, Софија”. Српски биографски речник. [Књ.] 5, Кв-Мао (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. Приступљено 13. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
  8. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Luka Popović”. NBO - Novi Bečej On-line. Архивирано из оригинала 17. 03. 2022. г. Приступљено 18. 1. 2017. 
  9. ^ „ПОПОВИЋ Лаза”. Енциклопедија СНП. Српско народно позориште, Нови Сад. Приступљено 24. 2. 2017. 
  10. ^ „‘JURAN I SOFIJA’: Prva drama izvedena na hrvatskom jeziku i štokavskom narječju na pozornicama sjeverne Hrvatske”. zagreb.info. Приступљено 20. 2. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. COBISS.SR 46929415
  • Српска породична енциклопедија. Књ. 1, А-Ар. Београд: Народна књига - Алфа, Политика. 2006. ISBN 86-331-2730-X. COBISS.SR 129480460

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Аделсхајм_Поповић&oldid=28696308”