Пређи на садржај

Пол Лангерханс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказано 28 међуизмена 7 корисника)
Ред 4: Ред 4:
| ширина_слике = 200п
| ширина_слике = 200п
| опис_слике =
| опис_слике =
| датум_рођења = [[25. јул]] [[1847]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1847|7|25}}
| место_рођења = [[Берлин]]
| место_рођења = [[Берлин]]
| држава_рођења = [[Немачка]]
| држава_рођења = [[Немачка]]
| датум_смрти = [[20. јул]] [[1888]].
| датум_смрти = {{Датум смрти|1888|7|20|1847|7|25}}
| место_смрти = [[Фуншал]]
| место_смрти = [[Фуншал]]
| држава_смрти = [[Мадеира]]
| држава_смрти = [[Мадеира]]
| пребивалиште= [[Немачка]]<br />{{застава|Мадеира}}
| поље = [[патолог]], [[физиолог]] и [[биолог]]
| поље = [[патолог]], [[физиологија|физиолог]] и [[биологија|биолог]]
| институција =
| институција =
| школа =
| школа = [[Хумболтов универзитет у Берлину]]
| студенти =
| студенти =
| познат_по = [[Лангерхансова острвца]]
| познат_по = [[Лангерхансова острвца]]
Ред 18: Ред 19:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Пол Лангерханс''' ({{јез-нем|Paul Langerhans}}; [[Берлин]], [[25. јул]] [[1847]] — [[Фуншал]], [[20. јул]] [[1888]]) је био [[немачки]] [[патолог]], [[физиолог]] и [[биолог]]. ''„Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота провео је из здравствених разлога на острву у атлантском океану а открио је „острва“ у панкреасу по којима је ушао у историју медицине ([[Лангерхансова острвца]])“
'''Пол Лангерханс''' ({{јез-нем|Paul Langerhans}}; [[Берлин]], [[25. јул]] [[1847]] — [[Фуншал]], [[20. јул]] [[1888]]) био је [[Немачка|немачки]] [[патолог]], [[физиологија|физиолог]] и [[биологија|биолог]]. ''„Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота из здравствених разлога провео је на острву у атлантском океану, а открио је „острва“ у панкреасу (гуштерачи) по којима је ушао у историју медицине ([[Лангерхансова острвца]])“
''
''
== Епоними ==
== Епоними ==
* '''Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза''' — ''(Langerhans' cell histiocytosis)''
;Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — ''(Langerhans' cell histiocytosis)''
Ретка [[болест]] која се примарно јавља код деце.
Ретка [[болест]] која се примарно јавља код деце.
* '''Лангерхансове ћелије''' — ''(Langerhans' cells)''
;Лангерхансове ћелије — ''(Langerhans' cells)''
Дендритичне, допа-негативне [[ћелије]] ([[макрофаг]]и), које се заједно са [[Бела крвна зрнца|белим крвним зрнцима]] ([[Т лимфоцити|Т лимфоцита]]) јављају као имуни одговор организма у [[контактни дерматитис|контактном дерматитису]] и код одбацивања кожних калемова у [[Трансплантација|трансплантацији]].
Дендритичне, допа-негативне [[Ћелија (биологија)|ћелије]] ([[макрофаг]]и), које се заједно са [[Бела крвна зрнца|белим крвним зрнцима]] ([[Т лимфоцити|Т лимфоцита]]) јављају као имуни одговор организма у [[контактни дерматитис|контактном дерматитису]] и код одбацивања кожних калемова након [[Трансплантација|трансплантације]].
* '''Лангерхансова острвца''' — (Langerhans' islands)
;Лангерхансова острвца — ''(Langerhans' islands)''
Кластери ендокриних [[ћелија]] груписаних у тзв. [[Лангерхансова острвца]], која се налазе у [[панкреас]]у већине [[Кичмењаци|кичмењака]].
Кластери ендокриних [[ћелија]] груписаних у тзв. [[Лангерхансова острвца]], који се налазе у [[гуштерача|панкреасу]] већине [[Кичмењаци|кичмењака]].
* '''Лангерхансов аденом''' — ''(Langerhans' adenoma)''
;Лангерхансов аденом''' — ''(Langerhans' adenoma)''
[[Инсулином]] — најчешћи тумор ендокриних острваца [[панкреас]]а (гуштераче), који изазива рецидивирајућу [[хипогликемија|хипогликемију]] (снижен ниво [[шећер]]а у [[крв]]и). Ови [[тумори]] су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу [[панкреас]]а. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике
[[Инсулином]] — најчешћи тумор ендокриних острваца [[гуштерача|панкреаса]] (гуштераче), који изазива рецидивирајућу [[хипогликемија|хипогликемију]] (снижен ниво [[шећер]]а у [[крв]]и). Ови [[рак (болест)|тумори]] су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу [[гуштерача|панкреаса]]. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике.


== Живот и дело ==
Он је желео породична традиција, према медицини, тако да је почео у 1865 у Јени на студије у самом тренутку када Ернст Хекел (1834-1919), где је именован за столицу за зоологију.
Пол Лангерханс је рођен [[25. јул]] [[1847]]. у [[Берлин]]у у познатој породици [[љекар|лекара]]. Његов отац, ''Павле Лангерханс'' је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, ''Роберт Лангерханс'', је био асистент чувеног'' [[Рудолф Виркхов|Рудолфа Виркхова]]'', а касније и сам [[професор]] [[Патологија|патологије]]. Његов деда је био ''Фридрих Вилхелм Лангерханс'', први градски [[архитекта]] у [[Берлин]]у.


Након завршетка средње школе у [[Берлин]]у, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на [[Универзитет у Јени|Универзитету у Јени]] у тренутку када је ''([[Ернст Хекел]] 1834-1919)'', именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем ''[[Ернст Хекел|Ернста Хекела]] и [[Карл Гегенбаур|Карла Гегенбаура]]''.
== Биографија ==
Пол Лангерханс је рођен [[25. јул]] [[1847]]. у [[Берлин]]у у познатој породици [[лекар]]а. Његов отац, ''Павле Лангерханс'' је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, ''Роберт Лангерханс'', је био асистент чувеног'' [[Рудолф Виркхов|Рудолфа Виркхова]]'', а касније и сам [[професор]] [[Патологија|патологије]]. Његов деда је био ''Фридрих Вилхелм Лангерханс'', први градски [[архитекта]] у [[Берлин]]у.


Након завршетка средње школе у [[Берлин]]у, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на Универзитету у [[Јена|Јени]] у тренутку када је ''([[Ернст Хекел]] 1834-1919)'', именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем ''[[Ернст Хекел|Ернста Хекела]] и [[Карл Гегенбаур|Карла Гегенбаура]]''.<br />
После четири семестра Лангерханс се [[1867]]. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су ''(Емил Буа-Рејмон 1818-1896)'', ''(Рудолф Виркхов''), ''(Лудвиг Траубе 1818-1876)'', ''(Бернард Лангенбех 1810-1887)'' и ''(Карл фон Барделебен 1849-1918)''.
После четири семестра Лангерханс се [[1867]]. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су ''(Емил Буа-Рејмон 1818-1896)'', ''(Рудолф Виркхов''), ''(Лудвиг Траубе 1818-1876)'', ''(Бернард Лангенбех 1810-1887)'' и ''(Карл фон Барделебен 1849-1918)''.


На Катедри ''Хајнриха фон Барделебен Адолфа'' и Рудолфа Виркхофа [[1869]] Лангерханс је [[Хабилитација|хабилитирао]] са темом: „О нервима људске коже“ ({{јез-нем|„Ueber die Nerven der menschlichen Haut“}}), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у [[кожа|кожи]], које су по њему добиле назив "[[Лангерхансове ћелије]]". Исте године Пол је открио и групу [[ћелија]] у [[панкреас]]у које су такође по њему назване „[[Лангерхансова острвца]]“.
На Катедри ''Хајнриха фон Барделебен Адолфа'' и Рудолфа Виркхофа [[1869]]. Лангерханс је [[Хабилитација|хабилитирао]] са темом: „О нервима људске коже“ ({{јез-нем|„Ueber die Nerven der menschlichen Haut“}}), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у [[кожни систем|кожи]], које су по њему добиле назив "[[Лангерхансове ћелије]]". Исте године Пол је открио и групу [[ћелија]] у [[гуштерача|панкреасу]] које су такође по њему назване „[[Лангерхансова острвца]]“.


Године [[1870]] Лангерханс у сарадњи са [[Хеинри Кеперт|Хеинриком Кепертом]] организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са [[лепра|губом]] (лепром). Током [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.
Године [[1870]]. Лангерханс у сарадњи са [[Хеинри Кеперт|Хеинриком Кепертом]] организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са [[лепра|губом]] (лепром). Током [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.


Године [[1871]] Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у [[Фрајбург]]у, али болест га је приморала да [[1874]]. напусти каријеру научника и посвети се лечењу [[Туберкулоза|туберкулозе]]. После бројних третмана у [[Италија|Италији]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]], који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у [[Фуншал]] на португалском острву [[Мадеира]]. Умерена [[клима]] овог [[острва]] довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара.
Године [[1871]]. Лангерханс је постављен на место предавача и професор на [[Универзитет у Фрајбургу|Универзитету у Фрајбургу]], али болест га је приморала да [[1874]]. напусти каријеру научника и посвети се лечењу [[Туберкулоза|туберкулозе]]. После бројних третмана у [[Италија|Италији]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]], који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у [[Фуншал]] на португалском острву [[Мадеира]]. Умерена [[клима]] овог [[острво|острва]] довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара.
У току живота на [[Мадеира|Мадеири]] Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте [[Crv|црва]], од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.
У току живота на [[Мадеира|Мадеири]] Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте [[црв]]а, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.


Пол Лангерханс је умро [[20. јул]] [[1888]]. од последица бубрежне болест у 40 години живота у [[Фуншал]]у на португалском острву [[Мадеира]].
Пол Лангерханс је умро [[20. јул]] [[1888]]. од последица бубрежне болест у 40 години живота у [[Фуншал]]у на португалском острву [[Мадеира]].


== Библиографија Пола Лангерханса ==
== Извори ==
* ''Енциклопедија Британика'' Једанаесто издање (1890-1907).
* Björn M. Hausen: ''Die Inseln des Paul Langerhans. Eine Biographie in Bildern und Dokumenten''. Ueberreuter Wissenschaft, Wien, 1988, ISBN 3-8000-3306-2
* Julius Pagel: ''Langerhans, Paul'' in: ''Allgemeine Deutsche Biographie, herausgegeben von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften'', Band 51 (1906), S. 588–589

== Библиографија ==
* ''Über die Nerven der menschlichen Haut.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337.
* ''Über die Nerven der menschlichen Haut.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337.
* ''Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse''. Doctoral thesis. Berlin, 1869.
* ''Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse''. Doctoral thesis. Berlin, 1869.
Ред 61: Ред 56:
* ''Zur Histologie des Herzens.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83.
* ''Zur Histologie des Herzens.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83.
* ''Über mehrschichtige Epithelien.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92.
* ''Über mehrschichtige Epithelien.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92.
* ''Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes''.
* ''Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes''. Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212.
Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212.
* ''Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia.'' Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179.
* ''Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia.'' Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179.
* ''Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228.
* ''Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228.
* ''Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus.'' Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348.
* ''Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus.'' Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348.
* ''Zur Ätiologie der Phthise.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306.
* ''Zur Ätiologie der Phthise.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306.
* ''Handbuch für Madeira''. [Berlin, 1885.
* ''Handbuch für Madeira''. [Berlin, 1885.
* Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:''Dictionary of Medical Eponyms.'' The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
* Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:''Dictionary of Medical Eponyms.'' The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
* Isidor Fischer (1869-1943), publisher:''Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.''Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.
* Isidor Fischer (1869-1943), publisher:''Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.''Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.
* Nikolaus Mani (1920-2001): ''Langerhans, Paul.'' In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: ''Dictionary of Scientific Biographies''. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.
* Nikolaus Mani (1920-2001): ''Langerhans, Paul.'' In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: ''Dictionary of Scientific Biographies''. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.
* V. Becker:''Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit''. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362
* V. Becker:''Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit''. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362
* V. Jay:''This month in history. Paul Langerhans, February.''Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.
* V. Jay:''This month in history. Paul Langerhans, February.''Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.

== Извори ==
* ''Енциклопедија Британика'' Једанаесто издање (1890-1907).
* Björn M. Hausen: ''Die Inseln des Paul Langerhans. Eine Biographie in Bildern und Dokumenten''. Ueberreuter Wissenschaft, Wien. {{page|year=1988|isbn=978-3-8000-3306-5|pages=}}
* Julius Pagel: ''Langerhans, Paul'' in: ''Allgemeine Deutsche Biographie, herausgegeben von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften'', Band 51 (1906), S. 588–589


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Портал бар|Биографија}}
{{Commonscat|Paul Langerhans}}
* [http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/1987.html Paul Langerhans на: whonamedit.com]
* [http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/1987.html Paul Langerhans на: whonamedit.com]
* [http://www.luise-berlin.de/bms/bmstxt97/9707porb.htm Бернард Мејер; Нада за дијабетичаре, жртва туберкулозе, Портрет лекара Пола Лангерханса (1847-1888)]
* [https://portal.d-nb.de/opac.htm?query=Woe%3D118847031&method=simpleSearch Литература о Павлу Лангерхансу у каталогу Немачке националне библиотеке]

* [http://www.luise-berlin.de/bms/bmstxt97/9707porb.htm Бернард Мејер; Нада за дијабетичаре, жртва туберкулозе, Портрет лекара Пола Лангерханса (1847-1888)]
{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Лангерханс, Пол}}
{{СОРТИРАЊЕ:Лангерханс, Пол}}
[[Категорија:Рођени 1847.]]
[[Категорија:Рођени 1847.]]
[[Категорија:Умрли 1888.]]
[[Категорија:Умрли 1888.]]

Тренутна верзија на датум 20. октобар 2024. у 21:35

Пол Лангерханс
Лични подаци
Датум рођења(1847-07-25)25. јул 1847.
Место рођењаБерлин, Немачка
Датум смрти20. јул 1888.(1888-07-20) (40 год.)
Место смртиФуншал, Мадеира
ПребивалиштеНемачка
 Мадеира
ОбразовањеХумболтов универзитет у Берлину
Научни рад
Пољепатолог, физиолог и биолог
Познат поЛангерхансова острвца

Пол Лангерханс (нем. Paul Langerhans; Берлин, 25. јул 1847Фуншал, 20. јул 1888) био је немачки патолог, физиолог и биолог. „Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота из здравствених разлога провео је на острву у атлантском океану, а открио је „острва“ у панкреасу (гуштерачи) по којима је ушао у историју медицине (Лангерхансова острвца)“

Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — (Langerhans' cell histiocytosis)

Ретка болест која се примарно јавља код деце.

Лангерхансове ћелије — (Langerhans' cells)

Дендритичне, допа-негативне ћелије (макрофаги), које се заједно са белим крвним зрнцима (Т лимфоцита) јављају као имуни одговор организма у контактном дерматитису и код одбацивања кожних калемова након трансплантације.

Лангерхансова острвца — (Langerhans' islands)

Кластери ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца, који се налазе у панкреасу већине кичмењака.

Лангерхансов аденом(Langerhans' adenoma)

Инсулином — најчешћи тумор ендокриних острваца панкреаса (гуштераче), који изазива рецидивирајућу хипогликемију (снижен ниво шећера у крви). Ови тумори су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу панкреаса. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике.

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

Пол Лангерханс је рођен 25. јул 1847. у Берлину у познатој породици лекара. Његов отац, Павле Лангерханс је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, Роберт Лангерханс, је био асистент чувеног Рудолфа Виркхова, а касније и сам професор патологије. Његов деда је био Фридрих Вилхелм Лангерханс, први градски архитекта у Берлину.

Након завршетка средње школе у Берлину, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на Универзитету у Јени у тренутку када је (Ернст Хекел 1834-1919), именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем Ернста Хекела и Карла Гегенбаура.

После четири семестра Лангерханс се 1867. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су (Емил Буа-Рејмон 1818-1896), (Рудолф Виркхов), (Лудвиг Траубе 1818-1876), (Бернард Лангенбех 1810-1887) и (Карл фон Барделебен 1849-1918).

На Катедри Хајнриха фон Барделебен Адолфа и Рудолфа Виркхофа 1869. Лангерханс је хабилитирао са темом: „О нервима људске коже“ (нем. „Ueber die Nerven der menschlichen Haut“), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у кожи, које су по њему добиле назив "Лангерхансове ћелије". Исте године Пол је открио и групу ћелија у панкреасу које су такође по њему назване „Лангерхансова острвца“.

Године 1870. Лангерханс у сарадњи са Хеинриком Кепертом организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са губом (лепром). Током Француско-пруског рата Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.

Године 1871. Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у Фрајбургу, али болест га је приморала да 1874. напусти каријеру научника и посвети се лечењу туберкулозе. После бројних третмана у Италији, Немачкој и Швајцарској, који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у Фуншал на португалском острву Мадеира. Умерена клима овог острва довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара. У току живота на Мадеири Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте црва, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.

Пол Лангерханс је умро 20. јул 1888. од последица бубрежне болест у 40 години живота у Фуншалу на португалском острву Мадеира.

Библиографија Пола Лангерханса

[уреди | уреди извор]
  • Über die Nerven der menschlichen Haut. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337.
  • Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse. Doctoral thesis. Berlin, 1869.
  • Zur pathologischen Anatomie der Tastkörper. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 45: 313-417.
  • Über den Verbleib des in die Circulation eingeführten Zinnobers.[Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 48: 303-325.
  • Beiträge zur mikroskopischen Anatomie der Bauchspeicheldrüse. Inaugural dissertation; Berlin, 1869.
  • Ein Beitrag zur Anatomie der sympathischen Ganglienzellen. Habilitation thesis. Freiburg im Breisgau, 1871.
  • Zur Histologie des Herzens. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83.
  • Über mehrschichtige Epithelien. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92.
  • Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes. Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212.
  • Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia. Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179.
  • Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228.
  • Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus. Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348.
  • Zur Ätiologie der Phthise. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306.
  • Handbuch für Madeira. [Berlin, 1885.
  • Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:Dictionary of Medical Eponyms. The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
  • Isidor Fischer (1869-1943), publisher:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.
  • Nikolaus Mani (1920-2001): Langerhans, Paul. In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: Dictionary of Scientific Biographies. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.
  • V. Becker:Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362
  • V. Jay:This month in history. Paul Langerhans, February.Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.
  • Енциклопедија Британика Једанаесто издање (1890-1907).
  • Björn M. Hausen: Die Inseln des Paul Langerhans. Eine Biographie in Bildern und Dokumenten. Ueberreuter Wissenschaft, Wien. 1988. ISBN 978-3-8000-3306-5.
  • Julius Pagel: Langerhans, Paul in: Allgemeine Deutsche Biographie, herausgegeben von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Band 51 (1906), S. 588–589

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]