Пол Лангерханс — разлика између измена
мНема описа измене |
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ |
||
(Није приказано 28 међуизмена 7 корисника) | |||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| ширина_слике = 200п |
| ширина_слике = 200п |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1847|7|25}} |
||
| место_рођења = [[Берлин]] |
| место_рођења = [[Берлин]] |
||
| држава_рођења = [[Немачка]] |
| држава_рођења = [[Немачка]] |
||
| датум_смрти = |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1888|7|20|1847|7|25}} |
||
| место_смрти = [[Фуншал]] |
| место_смрти = [[Фуншал]] |
||
| држава_смрти = [[Мадеира]] |
| држава_смрти = [[Мадеира]] |
||
| пребивалиште= [[Немачка]]<br />{{застава|Мадеира}} |
|||
| поље = [[патолог]], [[физиолог]] и [[биолог]] |
| поље = [[патолог]], [[физиологија|физиолог]] и [[биологија|биолог]] |
||
| институција = |
| институција = |
||
| школа |
| школа = [[Хумболтов универзитет у Берлину]] |
||
| студенти = |
| студенти = |
||
| познат_по = [[Лангерхансова острвца]] |
| познат_по = [[Лангерхансова острвца]] |
||
Ред 18: | Ред 19: | ||
| напомене = |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Пол Лангерханс''' ({{јез-нем|Paul Langerhans}}; [[Берлин]], [[25. јул]] [[1847]] — [[Фуншал]], [[20. јул]] [[1888]]) |
'''Пол Лангерханс''' ({{јез-нем|Paul Langerhans}}; [[Берлин]], [[25. јул]] [[1847]] — [[Фуншал]], [[20. јул]] [[1888]]) био је [[Немачка|немачки]] [[патолог]], [[физиологија|физиолог]] и [[биологија|биолог]]. ''„Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота из здравствених разлога провео је на острву у атлантском океану, а открио је „острва“ у панкреасу (гуштерачи) по којима је ушао у историју медицине ([[Лангерхансова острвца]])“ |
||
'' |
'' |
||
== Епоними == |
== Епоними == |
||
;Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — ''(Langerhans' cell histiocytosis)'' |
|||
Ретка [[болест]] која се примарно јавља код деце. |
Ретка [[болест]] која се примарно јавља код деце. |
||
;Лангерхансове ћелије — ''(Langerhans' cells)'' |
|||
Дендритичне, допа-негативне [[ћелије]] ([[макрофаг]]и), које се заједно са [[Бела крвна зрнца|белим крвним зрнцима]] ([[Т лимфоцити|Т лимфоцита]]) јављају као имуни одговор организма у [[контактни дерматитис|контактном дерматитису]] и код одбацивања кожних калемова |
Дендритичне, допа-негативне [[Ћелија (биологија)|ћелије]] ([[макрофаг]]и), које се заједно са [[Бела крвна зрнца|белим крвним зрнцима]] ([[Т лимфоцити|Т лимфоцита]]) јављају као имуни одговор организма у [[контактни дерматитис|контактном дерматитису]] и код одбацивања кожних калемова након [[Трансплантација|трансплантације]]. |
||
;Лангерхансова острвца — ''(Langerhans' islands)'' |
|||
Кластери ендокриних [[ћелија]] груписаних у тзв. [[Лангерхансова острвца]], |
Кластери ендокриних [[ћелија]] груписаних у тзв. [[Лангерхансова острвца]], који се налазе у [[гуштерача|панкреасу]] већине [[Кичмењаци|кичмењака]]. |
||
;Лангерхансов аденом''' — ''(Langerhans' adenoma)'' |
|||
[[Инсулином]] — најчешћи тумор ендокриних острваца [[ |
[[Инсулином]] — најчешћи тумор ендокриних острваца [[гуштерача|панкреаса]] (гуштераче), који изазива рецидивирајућу [[хипогликемија|хипогликемију]] (снижен ниво [[шећер]]а у [[крв]]и). Ови [[рак (болест)|тумори]] су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу [[гуштерача|панкреаса]]. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике. |
||
== Живот и дело == |
|||
Он је желео породична традиција, према медицини, тако да је почео у 1865 у Јени на студије у самом тренутку када Ернст Хекел (1834-1919), где је именован за столицу за зоологију. |
|||
⚫ | Пол Лангерханс је рођен [[25. јул]] [[1847]]. у [[Берлин]]у у познатој породици [[љекар|лекара]]. Његов отац, ''Павле Лангерханс'' је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, ''Роберт Лангерханс'', је био асистент чувеног'' [[Рудолф Виркхов|Рудолфа Виркхова]]'', а касније и сам [[професор]] [[Патологија|патологије]]. Његов деда је био ''Фридрих Вилхелм Лангерханс'', први градски [[архитекта]] у [[Берлин]]у. |
||
⚫ | Након завршетка средње школе у [[Берлин]]у, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на [[Универзитет у Јени|Универзитету у Јени]] у тренутку када је ''([[Ернст Хекел]] 1834-1919)'', именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем ''[[Ернст Хекел|Ернста Хекела]] и [[Карл Гегенбаур|Карла Гегенбаура]]''. |
||
== Биографија == |
|||
⚫ | Пол Лангерханс је рођен [[25. јул]] [[1847]]. у [[Берлин]]у у познатој породици [[ |
||
⚫ | Након завршетка средње школе у [[Берлин]]у, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на |
||
После четири семестра Лангерханс се [[1867]]. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су ''(Емил Буа-Рејмон 1818-1896)'', ''(Рудолф Виркхов''), ''(Лудвиг Траубе 1818-1876)'', ''(Бернард Лангенбех 1810-1887)'' и ''(Карл фон Барделебен 1849-1918)''. |
После четири семестра Лангерханс се [[1867]]. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су ''(Емил Буа-Рејмон 1818-1896)'', ''(Рудолф Виркхов''), ''(Лудвиг Траубе 1818-1876)'', ''(Бернард Лангенбех 1810-1887)'' и ''(Карл фон Барделебен 1849-1918)''. |
||
На Катедри ''Хајнриха фон Барделебен Адолфа'' и Рудолфа Виркхофа [[1869]] Лангерханс је [[Хабилитација|хабилитирао]] са темом: „О нервима људске коже“ ({{јез-нем|„Ueber die Nerven der menschlichen Haut“}}), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у [[ |
На Катедри ''Хајнриха фон Барделебен Адолфа'' и Рудолфа Виркхофа [[1869]]. Лангерханс је [[Хабилитација|хабилитирао]] са темом: „О нервима људске коже“ ({{јез-нем|„Ueber die Nerven der menschlichen Haut“}}), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у [[кожни систем|кожи]], које су по њему добиле назив "[[Лангерхансове ћелије]]". Исте године Пол је открио и групу [[ћелија]] у [[гуштерача|панкреасу]] које су такође по њему назване „[[Лангерхансова острвца]]“. |
||
Године [[1870]] Лангерханс у сарадњи са [[Хеинри Кеперт|Хеинриком Кепертом]] организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са [[лепра|губом]] (лепром). Током [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] Лангерханс је радио у Немачкој војној болници. |
Године [[1870]]. Лангерханс у сарадњи са [[Хеинри Кеперт|Хеинриком Кепертом]] организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са [[лепра|губом]] (лепром). Током [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] Лангерханс је радио у Немачкој војној болници. |
||
Године [[1871]] Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у |
Године [[1871]]. Лангерханс је постављен на место предавача и професор на [[Универзитет у Фрајбургу|Универзитету у Фрајбургу]], али болест га је приморала да [[1874]]. напусти каријеру научника и посвети се лечењу [[Туберкулоза|туберкулозе]]. После бројних третмана у [[Италија|Италији]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]], који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у [[Фуншал]] на португалском острву [[Мадеира]]. Умерена [[клима]] овог [[острво|острва]] довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара. |
||
У току живота на [[Мадеира|Мадеири]] Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте [[ |
У току живота на [[Мадеира|Мадеири]] Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте [[црв]]а, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом. |
||
Пол Лангерханс је умро [[20. јул]] [[1888]]. од последица бубрежне болест у 40 години живота у [[Фуншал]]у на португалском острву [[Мадеира]]. |
Пол Лангерханс је умро [[20. јул]] [[1888]]. од последица бубрежне болест у 40 години живота у [[Фуншал]]у на португалском острву [[Мадеира]]. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
* ''Über die Nerven der menschlichen Haut.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337. |
* ''Über die Nerven der menschlichen Haut.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337. |
||
* ''Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse''. Doctoral thesis. Berlin, 1869. |
* ''Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse''. Doctoral thesis. Berlin, 1869. |
||
Ред 61: | Ред 56: | ||
* ''Zur Histologie des Herzens.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83. |
* ''Zur Histologie des Herzens.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83. |
||
* ''Über mehrschichtige Epithelien.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92. |
* ''Über mehrschichtige Epithelien.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92. |
||
* ''Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes''. |
* ''Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes''. Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212. |
||
Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212. |
|||
* ''Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia.'' Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179. |
* ''Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia.'' Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179. |
||
* ''Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228. |
* ''Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228. |
||
* ''Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus.'' Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348. |
* ''Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus.'' Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348. |
||
* ''Zur Ätiologie der Phthise.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306. |
* ''Zur Ätiologie der Phthise.'' [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306. |
||
* ''Handbuch für Madeira''. [Berlin, 1885. |
* ''Handbuch für Madeira''. [Berlin, 1885. |
||
* Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:''Dictionary of Medical Eponyms.'' The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002. |
* Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:''Dictionary of Medical Eponyms.'' The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002. |
||
* Isidor Fischer (1869-1943), publisher:''Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.''Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932. |
* Isidor Fischer (1869-1943), publisher:''Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.''Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932. |
||
* Nikolaus Mani (1920-2001): ''Langerhans, Paul.'' In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: ''Dictionary of Scientific Biographies''. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970. |
* Nikolaus Mani (1920-2001): ''Langerhans, Paul.'' In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: ''Dictionary of Scientific Biographies''. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970. |
||
* V. Becker:''Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit''. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362 |
* V. Becker:''Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit''. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362 |
||
* V. Jay:''This month in history. Paul Langerhans, February.''Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59. |
* V. Jay:''This month in history. Paul Langerhans, February.''Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{ |
{{Портал бар|Биографија}} |
||
{{Commonscat|Paul Langerhans}} |
|||
* [http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/1987.html Paul Langerhans на: whonamedit.com] |
* [http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/1987.html Paul Langerhans на: whonamedit.com] |
||
⚫ | |||
* [https://portal.d-nb.de/opac.htm?query=Woe%3D118847031&method=simpleSearch Литература о Павлу Лангерхансу у каталогу Немачке националне библиотеке] |
|||
⚫ | |||
{{нормативна контрола}} |
|||
{{ |
{{СОРТИРАЊЕ:Лангерханс, Пол}} |
||
[[Категорија:Рођени 1847.]] |
[[Категорија:Рођени 1847.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1888.]] |
[[Категорија:Умрли 1888.]] |
Тренутна верзија на датум 20. октобар 2024. у 21:35
Пол Лангерханс | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. јул 1847. |
Место рођења | Берлин, Немачка |
Датум смрти | 20. јул 1888.40 год.) ( |
Место смрти | Фуншал, Мадеира |
Пребивалиште | Немачка Мадеира |
Образовање | Хумболтов универзитет у Берлину |
Научни рад | |
Поље | патолог, физиолог и биолог |
Познат по | Лангерхансова острвца |
Пол Лангерханс (нем. Paul Langerhans; Берлин, 25. јул 1847 — Фуншал, 20. јул 1888) био је немачки патолог, физиолог и биолог. „Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота из здравствених разлога провео је на острву у атлантском океану, а открио је „острва“ у панкреасу (гуштерачи) по којима је ушао у историју медицине (Лангерхансова острвца)“
Епоними
[уреди | уреди извор]- Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — (Langerhans' cell histiocytosis)
Ретка болест која се примарно јавља код деце.
- Лангерхансове ћелије — (Langerhans' cells)
Дендритичне, допа-негативне ћелије (макрофаги), које се заједно са белим крвним зрнцима (Т лимфоцита) јављају као имуни одговор организма у контактном дерматитису и код одбацивања кожних калемова након трансплантације.
- Лангерхансова острвца — (Langerhans' islands)
Кластери ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца, који се налазе у панкреасу већине кичмењака.
- Лангерхансов аденом — (Langerhans' adenoma)
Инсулином — најчешћи тумор ендокриних острваца панкреаса (гуштераче), који изазива рецидивирајућу хипогликемију (снижен ниво шећера у крви). Ови тумори су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу панкреаса. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике.
Живот и дело
[уреди | уреди извор]Пол Лангерханс је рођен 25. јул 1847. у Берлину у познатој породици лекара. Његов отац, Павле Лангерханс је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, Роберт Лангерханс, је био асистент чувеног Рудолфа Виркхова, а касније и сам професор патологије. Његов деда је био Фридрих Вилхелм Лангерханс, први градски архитекта у Берлину.
Након завршетка средње школе у Берлину, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на Универзитету у Јени у тренутку када је (Ернст Хекел 1834-1919), именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем Ернста Хекела и Карла Гегенбаура.
После четири семестра Лангерханс се 1867. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су (Емил Буа-Рејмон 1818-1896), (Рудолф Виркхов), (Лудвиг Траубе 1818-1876), (Бернард Лангенбех 1810-1887) и (Карл фон Барделебен 1849-1918).
На Катедри Хајнриха фон Барделебен Адолфа и Рудолфа Виркхофа 1869. Лангерханс је хабилитирао са темом: „О нервима људске коже“ (нем. „Ueber die Nerven der menschlichen Haut“), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у кожи, које су по њему добиле назив "Лангерхансове ћелије". Исте године Пол је открио и групу ћелија у панкреасу које су такође по њему назване „Лангерхансова острвца“.
Године 1870. Лангерханс у сарадњи са Хеинриком Кепертом организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са губом (лепром). Током Француско-пруског рата Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.
Године 1871. Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у Фрајбургу, али болест га је приморала да 1874. напусти каријеру научника и посвети се лечењу туберкулозе. После бројних третмана у Италији, Немачкој и Швајцарској, који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у Фуншал на португалском острву Мадеира. Умерена клима овог острва довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара. У току живота на Мадеири Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте црва, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.
Пол Лангерханс је умро 20. јул 1888. од последица бубрежне болест у 40 години живота у Фуншалу на португалском острву Мадеира.
Библиографија Пола Лангерханса
[уреди | уреди извор]- Über die Nerven der menschlichen Haut. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337.
- Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse. Doctoral thesis. Berlin, 1869.
- Zur pathologischen Anatomie der Tastkörper. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 45: 313-417.
- Über den Verbleib des in die Circulation eingeführten Zinnobers.[Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 48: 303-325.
- Beiträge zur mikroskopischen Anatomie der Bauchspeicheldrüse. Inaugural dissertation; Berlin, 1869.
- Ein Beitrag zur Anatomie der sympathischen Ganglienzellen. Habilitation thesis. Freiburg im Breisgau, 1871.
- Zur Histologie des Herzens. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83.
- Über mehrschichtige Epithelien. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92.
- Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes. Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212.
- Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia. Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179.
- Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228.
- Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus. Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348.
- Zur Ätiologie der Phthise. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306.
- Handbuch für Madeira. [Berlin, 1885.
- Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:Dictionary of Medical Eponyms. The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
- Isidor Fischer (1869-1943), publisher:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.
- Nikolaus Mani (1920-2001): Langerhans, Paul. In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: Dictionary of Scientific Biographies. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.
- V. Becker:Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362
- V. Jay:This month in history. Paul Langerhans, February.Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.
Извори
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Британика Једанаесто издање (1890-1907).
- Björn M. Hausen: Die Inseln des Paul Langerhans. Eine Biographie in Bildern und Dokumenten. Ueberreuter Wissenschaft, Wien. 1988. ISBN 978-3-8000-3306-5.
- Julius Pagel: Langerhans, Paul in: Allgemeine Deutsche Biographie, herausgegeben von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Band 51 (1906), S. 588–589