Пол Лангерханс
| Пол Лангерханс | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јул 1847. |
| Место рођења | Берлин, Немачка |
| Датум смрти | 20. јул 1888. |
| Место смрти | Фуншал, Мадеира |
| Научни рад | |
| Поље | патолог, физиолог и биолог |
| Познат по | Лангерхансова острвца |
Пол Лангерханс (нем. Paul Langerhans; Берлин, 25. јул 1847 — Фуншал, 20. јул 1888) је био немачки патолог, физиолог и биолог. „Његов живот је био повезан са различитим острвима. Последњих 15 година живота провео је из здравствених разлога на острву у атлантском океану а открио је „острва“ у панкреасу по којима је ушао у историју медицине (Лангерхансова острвца)“
Епоними
- Лангерхансова ћелијска хистиоцитоза — (Langerhans' cell histiocytosis)
Ретка болест која се примарно јавља код деце.
- Лангерхансове ћелије — (Langerhans' cells)
Дендритичне, допа-негативне ћелије (макрофаги), које се заједно са белим крвним зрнцима (Т лимфоцита) јављају као имуни одговор организма у контактном дерматитису и код одбацивања кожних калемова у трансплантацији.
- Лангерхансова острвца — (Langerhans' islands)
Кластери ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца, која се налазе у панкреасу већине кичмењака.
- Лангерхансов аденом — (Langerhans' adenoma)
Инсулином — најчешћи тумор ендокриних острваца панкреаса (гуштераче), који изазива рецидивирајућу хипогликемију (снижен ниво шећера у крви). Ови тумори су најчешће солитарни и имају бенигну природу, а могу се наћи у било ком делу панкреаса. Око 10% инсулинома може имати малигне карактеристике
Он је желео породична традиција, према медицини, тако да је почео у 1865 у Јени на студије у самом тренутку када Ернст Хекел (1834-1919), где је именован за столицу за зоологију.
Живот и дело
Пол Лангерханс је рођен 25. јул 1847. у Берлину у познатој породици лекара. Његов отац, Павле Лангерханс је био лекар, као и његова млађа браћа. Један од браће, Роберт Лангерханс, је био асистент чувеног Рудолфа Виркхова, а касније и сам професор патологије. Његов деда је био Фридрих Вилхелм Лангерханс, први градски архитекта у Берлину.
Након завршетка средње школе у Берлину, Пол је желео да настави породичну традицију према медицини и у 16 години уписао је студије медицине на Универзитету у Јени у тренутку када је (Ернст Хекел 1834-1919), именован на катедри за зоологију. Током студирања у Јени Пол је био под јаким утицајем Ернста Хекела и Карла Гегенбаура.
После четири семестра Лангерханс се 1867. преселио у Берлин где пада под утицај таквих професора као што су (Емил Буа-Рејмон 1818-1896), (Рудолф Виркхов), (Лудвиг Траубе 1818-1876), (Бернард Лангенбех 1810-1887) и (Карл фон Барделебен 1849-1918).
На Катедри Хајнриха фон Барделебен Адолфа и Рудолфа Виркхофа 1869 Лангерханс је хабилитирао са темом: „О нервима људске коже“ (нем. „Ueber die Nerven der menschlichen Haut“), првим научним радом у којем је описао претходно непознате ћелије у кожи, које су по њему добиле назив "Лангерхансове ћелије". Исте године Пол је открио и групу ћелија у панкреасу које су такође по њему назване „Лангерхансова острвца“.
Године 1870 Лангерханс у сарадњи са Хеинриком Кепертом организује експедицију у Египту, Сирији и Палестини, у којој је вршио краниометријска мерења и проучавао болеснике са губом (лепром). Током Француско-пруског рата Лангерханс је радио у Немачкој војној болници.
Године 1871 Лангерханс је постављен на место предавача и професор на Универзитету у Фрајбургу, али болест га је приморала да 1874. напусти каријеру научника и посвети се лечењу туберкулозе. После бројних третмана у Италији, Немачкој и Швајцарској, који му нису донели побољшање здравља, он се преселио у Фуншал на португалском острву Мадеира. Умерена клима овог острва довела је до побољшања његовог здравственог стања, па се Лангерханс вратио послу лекара. У току живота на Мадеири Лангерханс је започео истраживање морских животиња и биљака. Између осталог, истраживао је и нове врсте црва, од којих је једну врсту у част свог пријатеља Виркхофа назвао његовим именом.
Пол Лангерханс је умро 20. јул 1888. од последица бубрежне болест у 40 години живота у Фуншалу на португалском острву Мадеира.
Библиографија
- Über die Nerven der menschlichen Haut. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1868, 44: 325-337.
- Über den feineren Bau der Bauchspeicheldrüse. Doctoral thesis. Berlin, 1869.
- Zur pathologischen Anatomie der Tastkörper. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 45: 313-417.
- Über den Verbleib des in die Circulation eingeführten Zinnobers.[Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1869, 48: 303-325.
- Beiträge zur mikroskopischen Anatomie der Bauchspeicheldrüse. Inaugural dissertation; Berlin, 1869.
- Ein Beitrag zur Anatomie der sympathischen Ganglienzellen. Habilitation thesis. Freiburg im Breisgau, 1871.
- Zur Histologie des Herzens. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 65-83.
- Über mehrschichtige Epithelien. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1873, 58: 83-92.
- Über die heutigen Bewohner des heiligen Landes.
Archiv für Anthropologie, Braunschweig, 1873, 6: 39-58, 201-212.
- Zur Entwicklung der Gastropoda opitshobranchia. Zeitschrift für wissenschaftliche Zoologie, 1873, 23: 171-179.
- Über die accessorischen Drüsen der Geschlechtsorgane. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1874, 61: 208-228.
- Zur Anatomie des Amphioxus lanceolatus. Archiv für mikroskopische Anatomie, 1876, 12: 290-348.
- Zur Ätiologie der Phthise. [Virchows] Archiv für pathologische Anatomie und Physiologie, und für klinische Medicin, Berlin, 1884, 97: 289-306.
- Handbuch für Madeira. [Berlin, 1885.
- Barry G. Firkin and Judith A. Whitworth:Dictionary of Medical Eponyms. The Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
- Isidor Fischer (1869-1943), publisher:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre.Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.
- Nikolaus Mani (1920-2001): Langerhans, Paul. In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: Dictionary of Scientific Biographies. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.
- V. Becker:Paul Langerhans 100 Jahre nach seiner Doktorarbeit. Deutsche medizinische Wochenschrift, Stuttgart, 1970, 5 : 358-362
- V. Jay:This month in history. Paul Langerhans, February.Journal of the Royal Society ofMedicine, 1999, 92: 59.
