Камата
Камата је трошак позајмњивања новца и компензација повериоца за одрицање од сопствене потрошње и ризике које преузима када поверава свој новац другима. Без камата би било врло мало кредита, па би стога економска активност била мања.[1][2] Она се разликује од провизије коју зајмопрималац можда плаћа зајмодавцу или неком трећем лицу. Она се исто тако разликује од дивиденде коју компанија плаћа својим деоничарима (власницима) из свог профита или резерви, али не по задатој унапред уговореној стопи, већ сразмерно основи као удео у награди стеченој предузетничким узимањем ризика, када остварени приход премашује укупне трошкове.[3][4] Камата је позната од најстаријих цивилизација, као што је сумерска. Била је забрањена прописима многих религија, укључујући хришћанску, а и данас камату одбацује ислам. Разлог је увек исти: остваривање прихода „без (опипљивог) рада“. Ове забране се одувек заобилазе домишљатим решењима, као што је учешће зајмодавца у заједничком послу са зајмопримцем.
Каматне стопе
[уреди | уреди извор]Постоји више разлога због којих зајмодавац наплаћује камату и који истовремено представљају детерминанте висине каматене стопе:
- одложено располагање новцем: будући да сваки човек више воли да једном сумом располаже данас, а не у будућности (теорија временске преференције), то је потребно да зајмопримац надокнади зајмодавцу то одложено располагање,
- ризик позајмљивања: увек постоји опасност да зајмодавац неће у целини или делимично примити назад онолико колико је позајмио, на пример зато што зајмопримац није у стању или да неће да врати позајмљено, или је дошло до промена курсева валута и смањења вредности потраживања итд; стога зајмиодавац тражи повећану каматну стопу (премија за ризик) у односу на потпуно сигуран зајам,
- опортунитетни трошак: уколико зајмодавац позајми зајмопримцу новац, тада је пропустио прилику да инвестира у све друге пословне могућности, што значи и да је пропустио да од њих оствари добит; то одрицање мора бити надокнађено,
- инфлациона очекивања; да инфлација, која обезвређује новац, не би смањила вредност позајмице коју дужник врати, то је потребно да се унапред у зајам угради механизам који ће штитити повериоца; то се обично чини повећањем каматне стопе у односу на ону која би била примењена у свету без инфлације,
- преференција ликвидности: појединци више воле да располажу капиталом у ликвидном облику, тј. у облику који може одмах или у кратком року, а по потреби, бити коришћен (новац, државне обвезнице, акције), него у облику који тражи време и новац да постане расположив (дугови).
Камата се обично изражава као годишња каматна стопа: износ камате која ће бити исплаћена током једне године подељен је износом позајмљеног новца.
Номинална каматна стопа је она која је записана у уговору између странака. Каматна стопа која представља релативни број – проценат, који одређује колико се новчаних јединица плаћа по јединици кредита и користи се за обрачун редовне камате по датом кредиту. Може бити фиксна или промењљива. У последње време, све кредите, изузев краткорочних – са отплатом до годину дана, наше банке дају са промењљивом номиналном каматном стопом, која зависи од кретања стопе раста цена на мало или кретања каматних стопа на европском банкарском тржишту, тзв „EURIBOR“ или „LIBOR“
Ефективна каматна стопа је износ који заиста добија странка после одбијања пореза на камату и других евентуалних трошкова банке. За разлику од номиналне каматне стопе, ефективна каматна стопа (ЕКС) представља стварну цену кредита и омогућава вам да лакше сагледате и упоредите услове под којима различите банке нуде исте кредите. Ефективна каматна стопа, поред номиналне каматне стопе, укључује накнаде и провизије које клијент плаћа банци за одобравање кредита. Уколико је реч о кредитима који се одобравају уз депозит, ЕКС обухвата и приход по основу камате коју банка плаћа на тај депозит. Ефективна каматна стопа обухвата и трошкове обраде захтева, трошкове пуштања кредита у течај, годишњу провизију на име накнаде за администрирање кредита, накнаду на неискоришћени део оквирног кредита, износ премије осигурања ако је осигурање услов за коришћење кредита, трошкове отварања и вођења рачуна који су услов за одобравање кредита, као и друге трошкове у вези са споредним услугама које су услов за коришћење кредита а које сноси корисник (нпр. фиксна провизија на име накнаде за обраду захтева за осигурање, трошкови издавања извода из регистра непокретности, трошкови процене вредности непокретности и покретних ствари, трошкови овере заложне изјаве, трошкови уписа заложног права – хипотеке, трошкови увида у базу података о задужености корисника и др.).
Реална каматна стопа је представља прилагођавање номиналне каматне стопе за инфлацију. На пример, уколико је номинална каматна стопа 10%, а инфлација 6%, тада је реална каматна стопа 4%.
Камата је само један од облика добити на финансијским тржиштима, односно на тржишту инвестиција.
Други су:
- приноси од обвезница,
- капитална добит од акција,
- профит од курсних разлика и слично.
Будући да су сва финансијска тржишта међусобно повезана и да конкуришу једна другима, то и висина каматне стопе зависи од приноса на другим тржиштима, као и што сама утиче на приносе на другим тржиштима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Đorđe Nikolić. Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita. Beograd: Projuriš. ISBN 978-86-86105-13-4.
- ^ „Definition of interest in English”. English Oxford Living Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г. Приступљено 27. 12. 2017. „Money paid regularly at a particular rate for the use of money lent, or for delaying the repayment of a debt.”
- ^ „Definition of dividend”. Merriam Webster. Merriam Webster. Приступљено 27. 12. 2017. „a share in a pro rata distribution (as of profits) to stockholders.”
- ^ „Profit”. Economics Online. Приступљено 27. 12. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Đorđe Nikolić. Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita. Beograd: Projuriš. ISBN 978-86-86105-13-4.
- Duffie, Darrell and Kenneth J. Singleton (2003). Credit Risk: Pricing, Measurement, and Management. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09046-7.
- Kellison, Stephen G. (1970). The Theory of Interest. Richard D. Irwin, Inc. Library of Congress Catalog Card No. 79-98251.
- Lando, David (2004). Credit Risk Modeling: Theory and Applications. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08929-4.
- van Deventer, Donald R. and Kenji Imai (2003). Credit Risk Models and the Basel Accords. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-82091-9.
- A. A. Groppelli and Ehsan Nikbakht. Barron’s Finance, 4th Edition. New York: Barron’s Educational Series, Inc., 2000. ISBN 0-7641-1275-9
- Zvi Bodie, Alex Kane and Alan J. Marcus. Essentials of Investments, 5th Edition. New York: McGraw-Hill/Irwin, 2004. ISBN 0073226386
- Richard A. Brealey, Stewart C. Myers and Franklin Allen. Principles of Corporate Finance, 8th Edition. McGraw-Hill/Irwin, 2006
- Walter B. Meigs and Robert F. Meigs. Financial Accounting, 4th Edition. New York: McGraw-Hill Book Company, 1970. ISBN 0-07-041534-X
- Bruce J. Feibel. Investment Performance Measurement. New York: Wiley, 2003. ISBN 0-471-26849-6
- Carl Bacon. Practical Portfolio Performance Measurement and Attribution. West Sussex: Wiley, 2003. ISBN 0-470-85679-3
- Abras, Ahmad; Al Mahameed, Muhammad (2023). „The rise and fall of institutional entrepreneurship in Islamic financial reporting standardisation projects”. Accounting Forum. 47 (3): 470—495. doi:10.1080/01559982.2022.2051684.
- al Bushi, Abdullah bin Mubarak (2019). Ensiklopedi Ijma' Syaikhul Islam Ibnu Taimiyah. Darul Falah. ISBN 9786029208078. Приступљено 20. 11. 2021.
- Alharbi, A. T. (2017). „Determinants of Islamic banks' profitability: international evidence”. International Journal of Islamic and Middle Eastern Finance and Management. 10 (3): 331—350. doi:10.1108/IMEFM-12-2015-0161. Приступљено 6. 11. 2021.
- Farooq, Mohammad Omar (септембар 2009). „The Riba-Interest Equation and Islam: Reexamination of the Traditional Arguments”. Global Journal of Finance and Economics. 6 (2): 99—111. SSRN 1579324
.
- Farooq, Muhammad Omar (новембар 2005). „The Riba-Interest Equation and Islam: Reexamination of the Traditional Arguments” (Draft). Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2015.
- el-Gamal, Mahmoud A. (2006). Islamic Finance : Law, Economics, and Practice (PDF). New York: Cambridge. ISBN 9780521864145. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 4. 2018. г. Приступљено 16. 5. 2017.
- Irfan, Harris (2015). Heaven's Bankers: Inside the Hidden World of Islamic Finance. Little, Brown Book Group. ISBN 9781472105066. Приступљено 28. 10. 2015.
- Jamaldeen, Faleel (2012). Islamic Finance For Dummies (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 9781118233900. Приступљено 15. 3. 2017.
- Karim, Nimrah; Tarazi, Michael; Reilli, Zavier (август 2008). „Islamic microfinance: An emerging market niche.” (PDF). CGAP Focus Notes. Consultative Group to Assist the Poor. 49: 1.
- Kepel, Gilles (2002). Jihad: The Trail of Political Islam
. Harvard University Press. ISBN 9780674010901. „Jihad: The Trail of Political Islam.” - Khan, Feisal (22. 12. 2015). Islamic Banking in Pakistan: Shariah-Compliant Finance and the Quest to Make Pakistan More Islamic (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781317366539. Приступљено 9. 2. 2017.
- Khan, Muhammad Akram (2013). What Is Wrong with Islamic Economics?: Analysing the Present State and Future Agenda. Edward Elgar Publishing. ISBN 9781782544159. Приступљено 26. 3. 2015.
- Rothbard, Murray N. (1995). An Austrian Perspective on the History of Economic Thought, Volume I (Economic Thought Before Adam Smith) (PDF). Auburn, Alabama: Ludwig von Mises Institute. ISBN 978-0-945466-48-2.
- Roy, Olivier (1994). The Failure of Political Islam. Harvard University Press. стр. 132–47. ISBN 9780674291416. „Failure of Political Islam roy.”
- Saeed, A.; Salah, O. (2014) [2013]. „Development of Sukuk: Pragmatic and Idealist Approaches to Sukuk Structures” (PDF). Journal of International Banking Law and Regulation (1): 41—52. Приступљено 18. 3. 2017.
- Sairally, Salma (2007). „Evaluating the 'social responsibility' of Islamic finance: Learning from the experiences of socially responsible investment funds” (PDF). Ур.: Munawar Iqbal; Salman Syed Ali; Dadang Muljawan. Advances in Islamic economics and finance: Proceedings of 6th International Conference on Islamic Economics and Finance. 1. Jeddah: Islamic Research and Training Institute, Islamic Development Bank. стр. 279—320. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 16. 5. 2017.
- State of the Global Islamic Economy Report 2015/16 (PDF). Thomson Reuters & Dinar Standard. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2023. г. Приступљено 19. 3. 2017.
- Tarmizi, Erwandi (2017). Haram Wealth in Contemporary Muamalah (English изд.). Indonesia: PT Erwandi Tarmizi Konsultan. ISBN 9786021974209. Приступљено 24. 10. 2021.
- Usmani, Muhammad Taqi (децембар 1999). The Historic Judgment on Interest Delivered in the Supreme Court of Pakistan (PDF). Karachi, Pakistan: albalagh.net.
- Usmani, Taqi (1998). An Introduction to Islamic Finance (PDF). Kazakhstan. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2015. г. Приступљено 2. 10. 2017.
- Visser, Hans (2009). Islamic Finance: Principles and Practice. Cheltenham, UK; Northampton, MA, USA: Edward Elgar. ISBN 9781848449473. Приступљено 9. 7. 2016.
- Visser, Hans (2013). Islamic Finance: Principles and Practice (Second изд.). Elgar Publishing. ISBN 9781781001745. Приступљено 7. 12. 2016.
- Warde, Ibrahim (2010) [2000]. Islamic finance in the global economy. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 9780748627769.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- White Paper: More than Math, The Lost Art of Interest calculation
- Mortgages made clear Financial Services Authority (UK)
- OECD interest rate statistics Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014)
- World Interest Rates
- Forex Motion
- "Which way to pay" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2011)
- Deposit Rates in European Countries
| Примарни сектор |  | |
|---|---|---|
| Секундарни сектор | ||
| Терцијарни сектор | ||
| Квартарни сектор | ||
