Пређи на садржај

Beta-karoten

С Википедије, слободне енциклопедије
β-Karoten
Skeletal formula
Space-filling model
Nazivi
IUPAC naziv
beta,beta-Karoten
Drugi nazivi
Betakaroten

β-Karoten[1]

1,1'-(3,7,12,16-Tetrametil-1,3,5,7,9,11,13,15,17-octadekanonaen-1,18-diil)bis[2,6,6-trimetilcikloheksen]
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.027.851
E-brojevi E160a (boje)
UNII
  • CC(C=CC=C(C)C=CC1=C(C)CCCC1(C)C)=CC=CC=C(C)C=CC=C(C)C=CC1=C(C)CCCC1(C)C
Svojstva
C40H56
Molarna masa 536,89 g·mol−1
Agregatno stanje Tamno narandžasti kristali
Gustina 0,94(6) g cm-3
log P 14.764
Opasnosti
Tačka paljenja 103 °C[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

β-Karoten je jak crveno-narandžasti pigment koji je prisutan u obilnim količinama u biljkama i voću. On je organsko jedinjenje koje je hemijski klasifikovano kao ugljovodonik i terpenoid (izoprenoid). β-Karoten se biosintetiše iz geranilgeranil pirofosfata.[5] On je član grupe karotena, koji su tetraterpeni, biohemijski sintetisani iz osam izoprenskih jedinica tako da imaju 40 ugljenika. U opštoj klasi karotena, β-karoteni su propoznatljivi po beta-prstenovima na oba kraja molekula. Apsorpcija β-karotena je poboljšana ako se konzumiraju sa masnoćama, jer su karoteni rastvorni u mastima.

Karoten je supstanca u šargarepi koji joj daje narandžastu boju. β-Karoten je najčešći karoten u biljkama. Kad se koristi kao prehrambena boja on ima E broj E160a.[6]p119

Strukturu karotena je prvi odredio Karer sa saradnicima 1930.[7] U prirodi, β-karoten je prekurzor (neaktivna forma) vitamina A koja se formira posredstvom beta-karoten 15,15'-monooksigenaze.[5]

Izolacija β-karotena iz voća se često izvodi primenom hromatografije. Separacija β-karotena iz smeše sa drugim karotenoidima je bazirana na polarnosti jedinjenja. β-karoten nije polarno jedinjenje, te se odvaja nepolarnim rastvaračom poput heksana.[8] β-karoten je ugljovodonik bez funkcionalnih grupa, te je veoma lipofilan.

Reference

  1. ^ а б „SciFinder - CAS Registry Number 7235-40-7”. Приступљено Oct. 21, 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „22040 β-Carotene BioChemika, purum, ≥97,0 % (UV)”. Приступљено Oct. 21, 2009.  Непознати параметар |BRAND_KEY&F= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |FLUKA&N5= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ а б Susan D. Van Arnum (1998). „Vitamin A in Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology” (45). New York: John Wiley: 99—107. doi:10.1002/0471238961.2209200101181421.a01. 
  6. ^ Milne, George W. A. (2005). Gardner's commercially important chemicals: synonyms, trade names, and properties. New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-73518-3. 
  7. ^ P. Karrer, A. Helfenstein, H. Wehrli, A. Wettstein (1930). „Pflanzenfarbstoffe XXV. Über die Konstitution des Lycopins und Carotins”. Helvetica Chimica Acta. 13: 1084—1099. doi:10.1002/hlca.19300130532. 
  8. ^ Mercadante, A.Z., Steck, A., Pfander, H. (1999). „Carotenoids from Guava (Psidium guajava L.): Isolation and Structure Elucidation”. J. Agric. Food Chem. 47 (1): 145—151. PMID 10563863. doi:10.1021/jf980405r. 

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).