Пређи на садржај

Туберкулоза

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Сушица.
За другу употребу, погледајте страницу Туберкулоза (филм).
Туберкулоза
Рендгенски снимак туберкулозних плућа
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија, пулмонологија
МКБ-10A15–A19
МКБ-9-CM010–018
OMIM607948
DiseasesDB8515
MedlinePlus000077 000624
eMedicinemed/2324 emerg/618 radio/411
Patient UK[https://patient.info/doctor/tuberculosis-pro tuberculosis-pro Туберкулоза]
MeSHD014376

Туберкулоза (јектика, сушица; тур. verem — верем), заразна је болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis.[1]

Деведесет посто свих заражених има латентни облик болести без изражених симптома. Сваке године од туберкулозе умире два милиона људи, што чини туберкулозу најсмртоноснијом заразном болешћу после сиде.[2]

Класични симптоми активне ТБ инфекције су хроничан кашаљ са крвавим испљувком, повишена температура, ноћно знојење и мршављење. (ТБ се некада називала „сушица“ због тога што су заражене особе губиле тежину.) Инфекција других органа изазива различите симптоме. Дијагноза активне ТБ ослања се на радиологију (најчешће рендгенски снимак плућа), као и микроскопско испитивање и микробиолошку анализу телесних течности. Дијагноза латентне ТБ се ослања на туберкулински кожни тест (ТСТ) и анализе крви. Лечење је тешко и захтева узимање више антибиотика током дужег периода. Особе са којима је контактирано се такође проверавају и по потреби лече. Отпорност на антибиотике је све већи проблем код инфекција мултирезистентне туберкулозе (МДР-ТБ). Да би се спречила појава ТБ, људи се морају тестирати на ову болест и вакцинисати вакцином bacillus Calmette—Guérin.

Стручњаци сматрају да је једна трећина светске популације заражена бактеријом „M. tuberculosis“,[3] док је брзина појављивања нових инфекција једна у секунди.[3] Процењује се да је 2007. на глобалном нивоу било активно 13,7 милиона хроничних случајева.[4] Током 2010. се, по процени, појавило 8,8 милиона нових случајева, као и 1,5 милиона повезаних смртних случајева, углавном у земљама у развоју.[2] Апсолутан број случајева туберкулозе опада од 2006, док број нових случајева опада од 2002.[2] Туберкулоза није равномерно распрострањена у свету. Позитивне резултате на туберкулинским тестовима добија око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама, док Сједињеним Државама исти резултат добија само 5–10% становништва.[1] Туберкулозу чешће добијају становници земаља у развоју због слабијег имунитета. Ове особе обично добијају туберкулозу зато што су заражене вирусом ХИВ-а, након чега добијају сиду.[5]

Туберкулоза је била описивана у још у древним медицинским текстовима, али је тек у 19. веку идентификована као посебна болест. Подстицај истраживању је била индустријска револуција и нагли прилив становништва у градове где се болест почела брзо ширити међу сиромашним радницима. Туберкулоза је, слично као и колера, довела до преиспитивања хигијенских навика у сврху превенције.

Немачки доктор Роберт Кох је, 24. марта 1882, открио узрочника туберкулозе.[6] Тек је откриће антибиотика 1946. године омогућило адекватно лечење. Дуго се сматрало да ће туберкулоза с временом бити искорењена, али је то мишљење у последње време драстично промењено. Разлог томе је интензивирање протока људи који шире заразу, епидемија сиде која слаби имунолошки систем болесника и откриће врста бактерија које су отпорне на антибиотике.

Знакови и симптоми

[уреди | уреди извор]
Наведени су главни симптоми разних облика и стадијума туберкулозе.[7] Симптоми различитих облика се увелико преклапају, док су неки изразитије (али не у потпуности) специфични за поједине облике. Истовремено може постојати више облика болести.

Туберкулозом се може заразити било који део тела, но најчешће до заразе долази у плућима (плућна туберкулоза).[8] До екстрапулмоналне туберкулозе долази кад се жариште инфекције налази ван плућа, а екстрапулмонална туберкулоза може постојати истовремено с плућном.[8] Општи знакови и симптоми су грозница, дрхтавица, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и замор.[8][9]

Плућна туберкулоза

[уреди | уреди извор]

Уколико се особа зарази туберкулозом, у чак око 90% болесника инфекција захвата плућа.[5][10] Симптоми могу бити бол у грудима и дуготрајан кашаљ праћен искашљајем. Око 25% болесника нема никакве симптоме (односно, болест је “асимптоматска”).[5] Специфично посебно за туберкулозу је да се често у искашљају налази мала количина крви (в. искашљавање крви). У ретким случајевима, болест може оштетити плућне артерије, изазивајући обилно крварење које се назива Расмусенова анеуризма. Туберкулоза може прећи у хроничну болест и изазвати опсежне ожиљке у горњим режњевима плућа. Горњи режњеви су уједно и најчешће захваћени болешћу.[8] Разлог томе је непознат,[1] али се сматра да се можда ради о томе да је струјање ваздуха у горњим режњевима плућа изразитије него у доњима,[1] или је узрок слабији проток лимфе.[8]

Екстрапулмонална туберкулоза

[уреди | уреди извор]

У 15–20% случајева активне болести, долази до расапа ван дисајног система, што узрокује друге облике туберкулозе.[11] Туберкулоза ван дисајног система се назива “екстрапулмоналном туберкулозом”.[12] Екстрапулмонална туберкулоза се чешће развија код имуносупримираних особа и код мале деце. До екстрапулмоналне туберкулозе долази у више од 50% болесника заражених ХИВ-ом.[12] Најчешћа места на којима се екстрапулмонална туберкулоза појављује су плућна марамица (туберкулозни плеуритис), централни нервни систем (туберкулозни менингитис), и лимфни чворови (шкрофуле на врату). Екстрапулмонална туберкулоза може захватити мокраћни или репродуктивни систем (урогенитална туберкулоза), потом кости и зглобове (Потова болест кичме), као и друге локализације у телу. Кад се болест прошири на кости, назива се „коштаном туберкулозом“,[13] која представља облик остеомијелитиса.[1] Потенцијално опаснији, по телу проширенији облик ТБЦ назива се дисеминирана туберкулоза, познатом и под називом милијарна туберкулоза.[8] Милијарна туберкулоза представља око 10% случајева екстрапулмоналне болести.[14]

Узроци

[уреди | уреди извор]

Микобактерије

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Mycobacterium tuberculosis
Скенирани електронски микрограф бактерије Mycobacterium tuberculosis

Главни узрочник ТБ је Mycobacterium tuberculosis, мали, аеробни непокретни бацил.[8] Многе јединствене клиничке карактеристике овог патогена изазива његов висок садржај липида.[15] Ако се обави бојење по Граму, МТБ се веома слабо показује као „Грам-позитивна“ или не задржава боју због тога што зид ћелије има висок садржај липида и миколинске киселине.[16] МТБ може да издржи слаба средства за дезинфекцију и недељама може да преживи у сувом стању. У природи, бактерија може да расте само у ћелијама организма домаћина, али „M. tuberculosis“ се може узгајати у лабораторији.[17]

Помоћу хистолошког бојења искашљаних узорака шлајма, научници могу да идентификују МТБ под стандардним (светлосним) микроскопом. (Шлајм се назива и „испљувак“.) МТБ задржава извесне боје чак и након третирања киселим раствором, тако да се класификује као бацил отпоран на киселине (АФБ).[1][16] Најчешће су две технике бојења код отпорности на киселине: бојење по Цијел-Нилсену, које боји АФБ бактерије светлоцрвено, тако да јасно одударају од плаве позадине,[18] и бојење орамин-родамином праћено флуоресцентном микроскопијом.[19]

M. tuberculosis комплекс (МТБЦ) обухвата још четири микобактерије које изазивају ТБ: M. bovis, M. africanum, M. canetti и M. microti.[20] M. africanum није распрострањена, али је значајан узрочник туберкулозе у неким деловима Африке.[21][22] M. bovis је била значајан узрочник туберкулозе, али је увођење пастеризованог млека значајно елиминисало ову микобактерију као проблем јавног здравља у развијеним земљама.[1][23] M. canetti је ретка и изгледа да се јавља само на Афричком рогу, иако се неколико случајева јавило и код афричких емиграната.[24][25] M. microti је такође редак и углавном се јавља код људи који пате од имунодефицијенције, али се овај патоген можда јавља чешће него што мислимо.[26]

У друге познате патогене микобактерије спадају: M. leprae, M. avium и M. kansasii. Последње две врсте се класификују као „нетуберкулозне микобактерије“ (НТМ). НТМ не изазивају ТБ нити лепру, али изазивају плућне болести које личе на ТБ.[27]

Фактори ризика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Фактори ризика за туберкулозу

Неколико фактора чини људе подложнијим ТБЦ инфекцијама. Начелно, најзначајнији фактор ризика је ХИВ; 13% свих случајева оболелих од ТБЦ-а инфицирано је вирусом ХИВ-а.[2] Овај проблем је уобичајен у подручју подсахарске Африке, где су стопе ХИВ-а високе.[28][29] Међу људима без ХИВ-а који су инфицирани туберкулозом, око 5–10% развије активну болест током њиховог животног века;[9] у контрасту с тим, 30% осова коинфицираних са ХИВ развије активну болест.[9]

Туберкулоза је у блиској вези са пренасељеношћу и лошом исхраном. Ова веза чини ТБЦ једном од главних болести сиромашних.[5] Следећи типови људи су у групи високог ризика у погледу ТБЦ инфекција: особе које убризгавају забрањене дроге, становници и запослени на местима где се окупљају подложне групе људи (на пример, затвори и склоништа за бескућнике), сиромашни људи који немају одговарајућу здравствену заштиту, високоризичне етничке мањине, деца која су у блиском контакту са високоризичним особама, као и здравствени радници који опслужују ове пацијенте.[30] Још један значајан фактор ризика је хронична болест плућа. Силикоза повећава ризик око 30 пута.[31] Код људи који пуше цигарете ризик од ТБЦ-а је скоро двоструко већи него код непушача.[32] Нека друга стања болести такође могу да повећају ризик од развоја туберкулозе, укључујући алкохолизам[5] и дијабетес (троструки ризик).[33] Неки медикаменти, као што су кортикостероиди и инфликсимаб (анти-ТНФ-алфа моноклонско антитело) су изузетно велики фактори ризика, посебно у развијеним земљама.[5] Такође, постоји и генетска склоност,[34] али научници нису дефинисали њен значај.[5]

Механизам

[уреди | уреди извор]
Кампање јавног здравља 1920-их година покушале су да зауставе ширење ТБЦ-а.

Преношење

[уреди | уреди извор]

Када особе са активним плућним ТБЦ-ом кашљу, кијају, говоре, певају или пљуну, оне избацују заразне аеросол капљице пречника 0,5 до 5 µm. Једним кијањем се може ослободити до 40.000 капљица.[35] Свака капљица може да пренесе болест, јер је инфективна доза туберкулозе врло ниска. (Особа која удахне мање од 10 бактерија може се заразити).[36]

Људи који су у дужем, честом или блиском контакту са особама са ТБЦ-ом имају висок ризик од инфицирања, са процењеном стопом инфекције од 22%.[37] Једна особа са активном али нелеченом туберкулозом може да зарази 10–15 (или више) других особа годишње.[3] Обично једино особе са активном ТБЦ преносе болест. Особе са латентном инфекцијом се не сматрају заразним.[1] Вероватноћа преношења са особе на особу зависи од неколико чинилаца. Међу овим чиниоцима су број заразних капљица које носилац избацује, ефикасност проветравања окружења у коме се особа налази, дужина изложености, вируленција соја M. tuberkulozis, као и ниво имунитета неинфициране особе.[38] Да би се спречила каскада ширења са особе на особу, треба одвојити људе са активном („отвореном“) ТБЦ и ставити их на режим са антитуберкулинским лековима. После око две недеље ефикасне терапије, особе са нерезистентним активним инфекцијама обично више нису заразне за друге.[37] Уколико се неко ипак инфицира, обично је потребно три до четири недеље, пре него што новозаражена особа постане довољно инфективна, да преноси болест другима.[39]

Патогенеза

[уреди | уреди извор]

Код око 90% људи инфицираних са M. tuberculosis јавља се асимптоматска, латентна ТБЦ инфекција (понекад називана ЛТБИ).[40] Код ових особа постоји свега 10% вероватноће да ће током живота латентна инфекција напредовати у отворену, активну форму туберкулозе.[41] Код особа са ХИВ-ом, ризик да ће се развити активна ТБЦ расте на скоро 10% годишње.[41] Уколико се не примењује ефикасна терапија, стопа смртности код случајева активне ТБЦ је до 66%.[3]

ТБЦ инфекција почиње онда када микобактерије стигну у плућне алвеоле, где продиру и реплицирају се унутар ендозома алвеоларних макрофага.[1][42] Примарно место инфекције у плућима, познато као „Гоново жариште“, налази се или у горњем делу доњег режња, или у доњем делу горњег режња.[1] Туберкулоза плућа такође може настати путем инфекције из крвотока, што је познато као Сајмоново жариште. Инфекција Сајмоново жариште је карактеристична за горњи део плућног крила.[43] Овим хематогеним путем може такође доћи до ширења инфекције до удаљенијих места, као што су периферни лимфни чворови, бубрези, мозак и кости.[1][44] Туберкулоза напада све делове тела, мада су из непознатих разлога ретко предмет напада срце, скелетни мишићи, панкреас и штитна жлезда.[45]

Туберкулоза је сврстана у једну од грануломатозних упалних болести. Макрофаги, Т лимфоцити, Б лимфоцити и фибробласти су међу ћелијама које подлежу агрегацији да би се формирали грануломи. Лимфоцити окружују инфициране макрофаге. Гранулом спречава ширење микобактерија и обезбеђује локалну средину за интеракцију ћелија имуног система. Бактерије унутар гранулома могу да постану успаване, што резултује латентном инфекцијом. Још једна карактеристика гранулома је развој абнормалне смрти ћелије (некроза) у средишту туберкула. Голим оком виђена, ова некроза има текстуру меког белог сира и назива се казеозна некроза.[46]

ТБЦ бактерије могу да уђу у крвоток из дела оштећеног ткива. Могу да се шире кроз тело и да формирају више жаришта инфекције, што се испољава у виду сићушних, белих туберкула у ткиву.[47] Овај тежак облик ТБЦ болести се назива милијарна туберкулоза. Овај облик ТБЦ-а је најчешћи код млађе деце и особа са ХИВ-ом.[48] Код особа оболелих од ове распрострањене ТБЦ висока је стопа смртности чак и ако се болест лечи (око 30%).[14][49]

Код већине људи инфекција наизменично напредује и слаби. Разарање ткива и некрозу често уравнотежавају лечење и фиброза.[46] На месту захваћеног ткива се ствара ожиљак и каверна испуњена казеозним некротичним материјалом. Током активне болести, неке од ових каверни захватају ваздушне путеве бронхије па се овај материјал може искашљати. Овај материјал садржи живе бактерије и може да шири инфекцију. Лечење одговарајућим антибиотицима убија бактерије и омогућава процес лечења. Када се болест лечи, на месту захваћених подручја ствара се ткиво ожиљка.[46]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Mycobacterium tuberculosis (црвено обојење) у испљувку

Активна туберкулоза

[уреди | уреди извор]

Тешко је поставити дијагнозу активне туберкулозе само на основу знакова и симптома.[50] Такође, тешко је дијагностиковати болест код особа које су имуносупресивне.[51] Међутим, особе код којих се јаве знаци болести плућа или конституционални симптоми који трају дуже од две недеље, могле би имати ТБЦ.[51] Рендген плућа и вишеструка култура спутума на бациле отпорне на киселине уобичајена су испитивања код почетне процене.[51] Тестови ослобађања интерферона-гама (IGRA) и туберкулински кожни тестови нису од користи у земљама у развоју.[52][53] IGRA-тестови имају слична ограничења код особа са ХИВ-ом.[54][55]

Коначна дијагноза ТБЦ-а се поставља када се M. tuberculosis идентификује у клиничком узорку (на пример, испљувак, гној или биопсија ткива). Међутим, тежак поступак култивисања овог спорорастућег организма може да траје од две до шест недеља код културе крви или спутума.[56] Из тог разлога, лечење се често започиње пре него што су културе потврђене.[57]

Тестови амплификације нуклеинских киселина и тестирање аденозинске деаминазе може брзо дати дијагнозу ТБЦ-а.[50] Међутим, ови тестови се не препоручују рутински, због тога што ретко доводе до промене начина лечења пацијента.[57] Тестови крви за детекцију антитела нису специфични или сензитивни, па се стога не препоручују.[58]

Латентна туберкулоза

[уреди | уреди извор]
Манту туберкулинска кожна проба

Манту туберкулинска кожна проба се често користи као скрининг код особа које су у групи високог ризика за појаву ТБЦ-а.[51] Код особа које су претходно имунизоване може се јавити лажно позитиван резултат теста.[59] Тест може бити лажно негативан код особа код којих је присутна саркоидоза, Хочкинов лимфом и неухрањеност. Оно што је најважније, тест може бити лажно негативан код особа које заиста имају активну туберкулозу.[1] Тестови ослобађања интерферона гама (IGRA) на узорку крви препоручују се особама које су позитивне на Манту пробу.[57] На IGRA-тестове не утиче имунизација и већина микобактерија из окружења, па они дају мање лажно позитивних резултата.[60] Међутим, на њих утичу M. szulgai, M. marinum, и M. kansasii.[61] Сензитивност IGRA-тестова се може повећати када се користе као допуна кожне пробе. Међутим, када се користе самостално, IGRA-тестови могу бити мање сензитивни од кожне пробе.[62]

Превенција

[уреди | уреди извор]

Напори за спречавање и контролу туберкулозе се ослањају на вакцинацију беба, као и детекцију и одговарајући начин лечења активних случајева.[5] Светска здравствена организација (СЗО) постигла је известан успех побољшаним режимима лечења. Уочено је извесно смањење броја случајева.[5]

Вакцине

[уреди | уреди извор]

До 2011. године, једина доступна вакцина је бацил Калмет-Герина (акроним: бе-се-же). Бе-се-же је ефикасан против дисеминоване болести у детињству, али пружа инконзистентну заштиту од добијања плућне ТБЦ.[63] Упркос томе, ово је највише коришћена вакцина у свету, са више од 90% укупног броја деце која се вакцинишу.[5] Међутим, имунитет који она индукује опада после око десет година.[5] Туберкулоза се ретко јавља у већем делу Канаде, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, па се бе-се-же примењује једино код особа које су у групи високог ризика.[64][65][66] Један од разлога да се не користи вакцина је тај што она чини лажно позитивним туберкулински кожни тест , па је онда овај тест бескористан у скринингу болести.[66] Нове вакцине су у фази развоја.[5]

Јавно здравље

[уреди | уреди извор]

Светска здравствена организација је прогласила ТБЦ „глобалном здравственом опасношћу“ 1993. године.[5] У 2006. години, Партнерство за заустављање ТБЦ-а (енгл. Stop TB Partnership) развило је Глобални план за заустављање туберкулозе са циљем да се спаси 14 милиона живота до 2015.[67] Неки од постављених циљева вероватно неће бити достигнути до 2015. године, највећим делом због повећаног броја случајева туберкулозе повезане са ХИВ-ом и појаве мултирезистентне туберкулозе (MDR-TB).[5] Класификација туберкулозе, систем који је развило Америчко торакално друштво, користи се у програмима јавног здравља.[68]

Надзор

[уреди | уреди извор]

У лечењу ТБЦ-а се користе антибиотици да би се убиле бактерије. Ефикасан начин лечења ТБЦ-а је тежак због необичне структуре и хемијског састава микобактеријског ћелијског зида. Ћелијски зид спречава улазак лекова и чини многе антибиотике неефикасним.[69] Два најчешће коришћена антибиотика су изониазид и рифампицин, а терапија може трајати месецима.[38] При лечењу латентне ТБЦ обично се користи један антибиотик.[70] Активни облик ТБЦ болести се најбоље лечи применом комбинације неколико антибиотика да би се смањио ризик од развоја антибиотске резистенције код бактерија.[5] Особе са латентним инфекцијама се такође лече да би се спречио развој активне ТБЦ код њих касније у животу.[70] СЗО препоручује лечење под директним надзором. Код овог начина лечења, здравствени радник пази да пацијент узима своје лекове. Циљ је да се смањи број људи који не узимају антибиотике на одговарајући начин.[71] Међутим, мало је доказа који би подржали лечење под директним надзором.[72] Ефикасне су оне методе које подсећају људе да је лечење важно.[73]

Нови случајеви

[уреди | уреди извор]

До 2010. године, препоручена терапија за нове случајеве плућне туберкулозе је примена комбинације антибиотика у трајању од шест месеци. У прва два месеца дају се рифампицин, изониазид, пиразинамид и етамбутол. У последња четири месеца дају се само рифампицин и изониазид.[5] Онда када постоји висока резистенција на изониазид, уместо њега се може користити етамбутол у последња четири месеца.[5]

Рекурентна болест

[уреди | уреди извор]

Ако се туберкулоза поново врати, урадити тестове за одређивање сензитивности болести на антибиотике пре одређивања терапије.[5] Уколико се открије мултирезистентна ТБЦ (MDR-TB), препоручује се терапија са барем четири ефикасна антибиотика у трајању од 18–24 месеца.[5]

Резистенција на лекове

[уреди | уреди извор]

Примарна резистенција се јавља онда када се особа зарази резистентном врстом ТБЦ-а. Код особе са потпуно осетљивом ТБЦ може се развити секундарна (стечена) резистенција за време терапије. Код особе се може развити секундарна резистенција због неодговарајућег начина лечења, уколико не спроводи прописани режим на одговарајући начин (непридржавање ), или уколико користи лек лошег квалитета.[74] ТБЦ резистентна на лекове је озбиљан јавни здравствени проблем у многим земљама у развоју. Лечење ТБЦ резистентне на лекове је дуготрајније и захтева скупље лекове. MDR-TB се дефинише као резистенција на два најефикаснија лека прве линије за ТБЦ: рифампицин и изониазид. Екстензивно резистентна ТБЦ је такође резистентна на три или више од шест класа лекова друге линије.[75] Потпуно резистентна ТБЦ је резистентна на све лекове који се тренутно користе. Потпуно резистентна ТБЦ је први пут примећена 2003. у Италији, али се о њој није ништа шире извештавало до 2012.[76]

Прогноза

[уреди | уреди извор]
Старосно стандардизована смртност од туберкулозе по 100.000 становника 2004.[77]
  •   no data
  •   ≤10
  •   ≥10–25
  •   ≥25–50
  •   ≥50–75
  •   ≥75–100
  •   ≥100–250
  •   ≥250–500
  •   ≥500–750
  •   ≥750–1000
  •   ≥1000–2000
  •   ≥2000–3000
  •   ≥ 3000

Прогресија од ТБЦ инфекције до отвореног облика ТБЦ болести се дешава онда када бацили савладају одбрану имуног система и почну да се размножавају. Код примарне ТБЦ болести (неких 1–5% случајева), до напредовања долази убрзо после иницијалне инфекције.[1] Међутим, у већини случајева латентна инфекција се јавља без очигледних симптома.[1] Ови „успавани“ бацили стварају активну туберкулозу у 5—10% латентних случајева, а то се често дешава много година после инфицирања.[9]

Ризик од реактивације расте са имуносупресијом, попут оне изазване ХИВ инфекцијом. Код особа коинфицираних са M. tuberculosis и ХИВ-ом, ризик од реактивације расте на 10% годишње.[1] Студије које користе ДНК технику отиска прста код бактерије M. tuberculosis показују да реинфекција узрокује рекурентну ТБЦ много чешће него што се раније мислило.[78] Реинфекције могу да чине више од 50% реактивираних случајева у подручјима где је ТБЦ уобичајена.[79] Вероватноћа умирања од туберкулозе је износила око 4% 2008. године, што је пад са 8% из 1995.[5]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]
Мапа света са подсахарском Африком у разним нијансама жуте, означавајући преваленцу изнад 300 на 100.000 људи, са САД, Канадом, Аустралијом и северном Европом у нијансама тамно плаве, означавајући преваленцу од око 10 на 100.000 људи. Азија је жута, али не тако светло, означавајући преваленцу опсега од око 200 на 100.000. Јужна Америка је тамно жута.
У 2007. години, преваленца ТБЦ-а на 100.000 људи била је највећа у подсахарској Африци, а такође је била релативно висока и у Азији.[80]

Отприлике једна трећина светске популације је заражена бактеријом M. tuberculosis. Једна нова инфекција се деси сваке секунде на глобалном нивоу.[3] Међутим, већина инфекција бактеријом M. tuberculosis не изазива туберкулозу,[81] и 90—95% свих инфекција остане без симптома.[40] Процењено је да је У 2007. години било 13,7 милиона хроничних активних случајева.[4] У 2010. години дијагностиковано је 8,8 милиона нових случајева туберкулозе, од чега 1,45 милиона смртних случајева, већином у земљама у развоју.[2] Од ових 1,45 милиона смртних случајева, око 0,35 милиона се јави код особа које су коинфициране ХИВ-ом.[82]

Туберкулоза је на другом месту међу најчешћим узрочницима смрти од инфективних болести (после смртних случајева услед ХИВ-а/сиде).[8] Апсолутни број случајева туберкулозе („преваленца“) је у опадању од 2005. године. Смањен је број нових случајева туберкулозе („инциденца“) од 2002.[2] Кина је постигла нарочито драматичан напредак. Кина је смањила своју стопу морталитета од ТБЦ-а за приближно 80% између 1990. и 2010. године.[82] Туберкулоза је чешћа у земљама у развоју. Око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама је позитивно при туберкулинским тестовима, док је у САД само 5–10% становништва тест позитивно.[1] Стручњаци су се надали да ће се бити могућа комплетна контрола ТБЦ-а. Међутим, има неколико чинилаца који потпуну контролу ТБЦ-а чине мало вероватном. Тешко је развити ефикасну вакцину. Скупо је и захтева време да се постави дијагноза болести. Лечење траје више месеци. Већи број људи са ХИВ-ом добија ТБЦ. Туберкулоза резистентна на лекове се појавила 1980-их.[5]

Годишњи број новопријављених случајева ТБЦ-а. Подаци СЗО.[83]

У 2007. години, земља са највећом процењеном стопом инциденце од туберкулозе био је Свазиленд, са 1.200 случајева на 100.000 људи. Индија је имала највећу укупну инциденцу, са процењених 2,0 милиона нових случајева.[4] У развијеним земљама, туберкулоза је ређа и налази се углавном у урбаним срединама. У 2010. години, стопе туберкулозе на 100.000 људи у разним подручјима света биле су: глобално 178, Африка 332, Америка 36, Источни Медитеран 173, Европа 63, Југоисточна Азија 278 и Западни Пацифик 139.[82] У Канади и Аустралији туберкулоза је много пута учесталија међу абориџинским народом, посебно у удаљенијим крајевима.[84][85] У Сједињеним Државама, Абориџини имају пет пута већи морталитет од ТБЦ-а.[86]

Инциденца ТБЦ-а варира са старошћу. У Африци она примарно погађа особе старости између 12 и 18 година и млађе одрасле особе.[87] Међутим, у земљама где је стопа инциденце драстично опала (као што су Сједињене Државе), ТБЦ је углавном болест старијих људи и особа са смањеним имуним системом.[1][88]

Историјат

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја туберкулозе
Египатска мумија у Британском музеју – установљено је туберкулозно труљење у кичмама Египатских мумије.

Туберкулоза је присутна код људске расе још од давнина.[5] Најраније доказано откриће „микобактерије туберкулозе“ односи се на остатке бизона који су стари више од 17.000 година.[89] Међутим, није јасно да ли туберкулоза води порекло од говеда, па је затим пренесена на човека, или је и код говеда и код човека дошла од заједничког претка.[90] Научници су веровали да је човек добио КMБТ од животиња током њиховог припитомљавања. Међутим, гени комплекса M. tuberculosis (КMБТ) код човека су упоређивани са КMБТ-е код животиња, чиме је доказано да је та теорија погрешна. Обе врсте бактерије туберкулозе имају заједничког предка преко којег су се могли инфицирати људи још у Неолитској револуцији.[91] Скелетни остаци показују да је праисторијски човек (40. век п. н. е.) имао TБЦ. Истраживачи су открили труљење у кичмама Египатских мумије које датирају из периода између 3000 и 2400. година п. н. е.[92] „Фтизис“ је грчка реч за “сушицу,” што је стари термин за туберкулозу плућа.[93] Око 460. п. н. е.иста, Хипократ је идентификовао сушицу као најраспрострањенију болест тог времена. Људи који су имали сушицу имали су температуру и искашљавали крв. Сушица је скоро увек имала смртни исход.[94] Генетска истраживања говоре да је ТБЦ била присутна у Америкама почев од око 100. године нове ере.[95]

Пре индустријске револуције, у народном веровању, туберкулоза је увек повезивана са вампирима. Када би неки члан породице умро од ње, остали инфицирани чланови породице би полако губили своје здравље. Људи су веровали да је особа која је прва добила ТБЦ исисавала живот из осталих чланова породице.[96]

Плућни облик болести који је повезан са туберкулима установио је Ричард Мортон 1689.[97][98] Међутим, ТБЦ је имала читаву лепезу разних симптома, тако да је она није била идентификована као посебна болест све до 1820-их. Назив туберкулоза тек јој је дао J. L. Schönlein 1839.[99] Између 1838. и 1845. године Џон Кроган, власник Мамутске пећине, доводио је људе оболеле од туберкулозе у пећину у нади да ће болест излечити константном температуром и чистим ваздухом у пећини: они би умирали у року од годину дана.[100] Херман Бремер је отворио први ТБЦ санаторијум 1859. у Соколовском.[101]

Роберт Кох је открио бациле туберкулозе.

Бацил који проузрокује туберкулозу, Mycobacterium tuberculosis, идентификован је и описан 24. марта 1882. године од стране Роберта Коха. За ово откриће он је добио Нобелову награду за психологију односно медицину 1905. године.[102] Кох није веровао да су, туберкулоза код говеда и туберкулоза код људи сличне болести. Ово веровање је одложило признање да је инфицирано млеко извор инфекције. Касније је ризик од преноса болести из овог извора драматично смањен увођењем поступка пастеризације. Кох је 1890. године објавио да је екстракт глицеринa из туберкулозних бацила „лек“ за туберкулозу. Он га је назвао „туберкулин“. Мада „туберкулин“ није био ефикасан, он је био прилагођен за обављање теста помоћу којег се контролисало присуство претходних симптома туберкулозе.[103]

Албер Калмет и Камиј Герин су први успешно обавили имунизацију против туберкулозе 1906. године. Они су употребили разблажен исцедак туберкулозе са говеда и назвали га БСГ вакцином (бацил Калмет и Герин). Бе-се-же вакцина је први пут примењена на људима 1921. године у Француској.[104] Међутим, БСГ вакцина је широко прихваћена само у САД, Уједињеном Краљевству, и Немачкој после Другог светског рата.[105]

Туберкулоза је изазвала веома распрострањену забринутост јавности у 19. и раном 20. веку као једна ендемска болест сиромашног урбаног становништва. У 1815. години свака четврта смрт у Енглеској била је услед „сушице“. До 1918. године, ТБЦ је била узрок смрти сваког шестог Француза. Пошто су 1880-их научници ову болест прогласили заразном, у Британији је ТБЦ стављена на списак болести које је неопходно пријавити. Кампања је почела тако што је забрањивано пљување на јавним местима а инфицирани сиромашни људи били су „охрабривани“ да иду у санаторијуме који су личили на затворе. (Санаторијуми за средњу класу и класу богатих нудили су одличну негу и стални лекарски надзор.)[101] Санаторијуми су наводно пружали благотворни „свеж ваздух“ и радну активност. Али, чак и у најбољим условима, 50% људи који су долазили у санаторијуме са најбољим условима, умирало је у року од 5 година (ca. 1916).[101]

У Европи, стопа оболевања од туберкулозе почела је да расте у раним 1600-им. ТБЦ је достигла свој максимум у Европи у 1800-им и на њу је отпадало 25% свих смртних исхода.[106] Потом је смртност смањена за близу 90% све до 1950-их.[107] Побољшање јавног здравља значајно је смањило стопу оболевања од туберкулозе чак и пре него што је почела примена стрептомицинa и других антибиотика. Но, и поред тога, ова болест је и даље остала претња за јавно здравље. Када је 1913. године у Британији формирано Медицинско истраживачко Веће у жижи његовог интересовања нашла су се истраживања у вези са туберкулозом.[108] У Београду је врхунац смртности био 1910. са 867 случајева на 100.000 становника, затим око 700 почетком 1920-тих, уз даље опадање (231 у 1935).[109]

Године 1946, усавршавање антибиотика стрептомицинa учинило је да лечење и излечење ТБЦ-а постане стварност. Пре него што је овај лек био уведен, једини начин лечења (осим санаторијума) била је хируршка интервенција. Техником под називом „пнеумоторакс" извлачио би се ваздух из једног инфицираног плућног крила чиме се то крило искључивало из функције и остављало да се „одмори“ па се тако лакше лечио инфицирани део.[110]

Хитност решавања проблема MР-TБЦ поново је увела хирургију као опцију унутар прихваћених стандарда у лечењу ТБЦ инфекција. Актуелним хируршким интервенцијама уклањају се патолошке грудне каверне („буле“) у плућима у циљу смањења броја бактерија и продужетка деловања лекова на преостале бактерије у крвотоку. Овом интервенцијом се истовремено смањује укупно оптерећење бактеријама и повећава ефикасност систематске антибиотске терапије.[111] Иако су се стручњаци надали да ће у потпуности елиминисати ТБЦ (као и велике богиње), пораст броја врста ТБЦ-а које су отпорне на лекове у 1980-им, учинио је да елиминација ТБЦ-а буде мање вероватна. Најновији повратак туберкулозе натерао је Светску здравствену организацију да 1993. године донесе декларацију којом се тражи хитно решавање проблема на глобалном нивоу.[112]

Друштво и култура

[уреди | уреди извор]

Светска здравствена организација и Фондација Бил и Мелинда Гејтс спонзоришу нови тест за брзу дијагнозу који ће се користити у слабо и у средње развијеним земљама.[113][114][115][116] И у 2011. години многа сиромашна места још увек имају на располагању само приступ микроскопском прегледу пљувачке.[117]

Године 2010. Индија је имала највећи број оболелих од ТБЦ у свету. Један од узрока толиког броја оболелих било је и недовољно успешно лечење у приватном здравственом сектору.[118] Програми као што је Ревидирани национални програм контроле туберкулозе помажу да се смањи број оболелих од ТБЦ-а међу људима који се лече у државном сектору.[119][120]

Истраживање

[уреди | уреди извор]

БСГ вакцина има и својих недостатака па је зато у току истраживање које би помогло њеном усавршавању.[121] Неколико потенцијалних нових вакцина су сада у фази I и II клиничког тестирања.[121] Постоје два главна приступа у покушају да се унапреди ефикасност расположивих вакцина. Један приступ се односи на додавању подјединице БСГ вакцини. Другом стратегијом се покушавају створити нове и боље живе вакцине.[121] MВA85A је један пример подјединице вакцине која се сада тестира у Јужној Африци. MВA85A се заснива на генетски модификованом Vaccinia вирусу.[122] Постоји нада да ће вакцине одиграти значајну улогу у лечењу латентне и активне болести.[123]

Да би подстакли будућа открића, истраживачи и доносиоци прописа промовишу нове економске моделе усавршавања вакцина, укључујући ту и цену, подстицајне порезе и напредне тржишне обавезе.[124][125] Неколико група је укључено у ово истраживање, укључујући и Партнерство за заустављање ТБЦ-а,[126] Јужноафричку иницијативу за туберкулозу и Глобалну фондацију за ТБ вакцину.[127] Глобална фондација за ТБЦ вакцину добила је више од 280 милиона (америчких долара) од Фондације Бил и Мелинда Гејтс како би могла да развије и лиценцира унапређену вакцину против туберкулозе за коришћење у најугроженијим државама.[128][129]

Код других животиња

[уреди | уреди извор]

Микобактерија инфицира многе различите врсте животиња, укључујући ту и птице,[130] глодаре,[131] и рептиле.[132] Подврста Mycobacterium tuberculosis је ретко присутна код дивљих животиња.[133] Напор да се искорени туберкулоза код говеда коју изазива Mycobacterium bovis из крда стоке и јелена на Новом Зеланду био је релативно успешан.[134] Напори у Великој Британији су били мање успешни.[135][136]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ A 2010, стр. 12–18
  2. ^ а б в г д ђ „The sixteenth global report on tuberculosis” (PDF). 2011. Архивирано из оригинала 03. 02. 2013. г. Приступљено 21. 06. 2017. 
  3. ^ а б в г д „Tuberculosis Fact sheet N°104”. World Health Organization. новембар 2010. Приступљено 26. 7. 2011. 
  4. ^ а б в World Health Organization (2009). „Epidemiology” (PDF). Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. стр. 6—33. ISBN 978-92-4-156380-2. Архивирано из оригинала 19. 04. 2009. г. Приступљено 12. 11. 2009. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Lawn, SD; Zumla,, A. I. (2. 7. 2011). „Tuberculosis”. Lancet. 378 (9785): 57—72. PMID 21420161. doi:10.1016/S0140-6736(10)62173-3. 
  6. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905.”. Приступљено 7. 10. 2006. ,.
  7. ^ Schiffman, G (15. 1. 2009). „Tuberculosis Symptoms”. eMedicineHealth. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж Dolin 2010, стр. Chapter 250
  9. ^ а б в г Gibson 2005, стр. 321
  10. ^ Behera 2010, стр. 457.
  11. ^ Jindal 2011, стр. 549.
  12. ^ а б Golden MP, Vikram HR (2005). „Extrapulmonary tuberculosis: an overview”. American Family Physician. 72 (9): 1761—8. PMID 16300038. 
  13. ^ Kabra 2006, стр. 249
  14. ^ а б Ghosh 2008, стр. 789
  15. ^ F 2007, стр. 109–16
  16. ^ а б Madison, B. (2001). „Application of stains in clinical microbiology”. Biotech Histochem. 76 (3): 119—25. PMID 11475314. doi:10.1080/714028138. 
  17. ^ Parish T, Stoker N (1999). „Mycobacteria: bugs and bugbears (two steps forward and one step back)”. Molecular Biotechnology. 13 (3): 191—200. PMID 10934532. doi:10.1385/MB:13:3:191. 
  18. ^ Medical Laboratory Science: Theory and Practice. New Delhi: Tata McGraw-Hill. 2000. стр. 473—. ISBN 978-0-07-463223-9. 
  19. ^ Piot 2008, стр. 291.
  20. ^ van Soolingen D; et al. (1997). „A novel pathogenic taxon of the Mycobacterium tuberculosis complex, Canetti: characterization of an exceptional isolate from Africa”. International Journal of Systematic Bacteriology. 47 (4): 1236—45. PMID 9336935. doi:10.1099/00207713-47-4-1236. 
  21. ^ Niemann, S.; et al. (2002). „Mycobacterium africanum Subtype II Is Associated with Two Distinct Genotypes and Is a Major Cause of Human Tuberculosis in Kampala, Uganda”. J. Clin. Microbiol. 40 (9): 3398—405. PMC 130701 Слободан приступ. PMID 12202584. doi:10.1128/JCM.40.9.3398-3405.2002. 
  22. ^ Niobe-Eyangoh SN; et al. (2003). „Genetic Biodiversity of Mycobacterium tuberculosis Complex Strains from Patients with Pulmonary Tuberculosis in Cameroon”. J. Clin. Microbiol. 41 (6): 2547—53. PMC 156567 Слободан приступ. PMID 12791879. doi:10.1128/JCM.41.6.2547-2553.2003. 
  23. ^ Thoen C, Lobue P, de Kantor I (2006). „The importance of Mycobacterium bovis as a zoonosis”. Vet. Microbiol. 112 (2–4): 339—45. PMID 16387455. doi:10.1016/j.vetmic.2005.11.047. 
  24. ^ Acton 2011, стр. 1968.
  25. ^ Pfyffer, GE; et al. „Mycobacterium canettii, the smooth variant of M. tuberculosis, isolated from a Swiss patient exposed in Africa.”. Emerging infectious diseases. 4 (4): 631—4. PMID 9866740. 
  26. ^ Panteix, G; et al. „Pulmonary tuberculosis due to Mycobacterium microti: a study of six recent cases in France.”. Journal of medical microbiology. 59 (Pt 8): 984—9. PMID 20488936. 
  27. ^ American Thoracic Society (1997). „Diagnosis and treatment of disease caused by nontuberculous mycobacteria. This official statement of the American Thoracic Society was approved by the Board of Directors, March 1997. Medical Section of the American Lung Association”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 156 (2 Pt 2): S1—25. PMID 9279284. 
  28. ^ World Health Organization. „Global tuberculosis control–surveillance, planning, financing WHO Report 2006”. Приступљено 13. 10. 2006. 
  29. ^ Chaisson, RE; Martinson, NA (13. 3. 2008). „Tuberculosis in Africa--combating an HIV-driven crisis”. The New England Journal of Medicine. 358 (11): 1089—92. PMID 18337598. doi:10.1056/NEJMp0800809. 
  30. ^ Griffith D, Kerr C (1996). „Tuberculosis: disease of the past, disease of the present”. J Perianesth Nurs. 11 (4): 240—5. PMID 8964016. doi:10.1016/S1089-9472(96)80023-2. 
  31. ^ ATS/CDC Statement Committee on Latent Tuberculosis Infection (200). „Targeted tuberculin testing and treatment of latent tuberculosis infection. American Thoracic Society”. MMWR Recomm Rep. 49 (RR–6): 1—51. PMID 10881762. 
  32. ^ van Zyl Smit, RN; et al. „Global lung health: the colliding epidemics of tuberculosis, tobacco smoking, HIV and COPD.”. The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 35 (1): 27—33. PMID 20044459. „These analyses indicate that smokers are almost twice as likely to be infected with TB and to progress to active disease (RR of ∼1.5 for latent TB infection (LTBI) and RR of ∼2.0 for TB disease). Smokers are also twice as likely to die from TB (RR of ∼2.0 for TB mortality), but data are difficult to interpret because of heterogeneity in the results across studies.” 
  33. ^ Restrepo, BI (15. 8. 2007). „Convergence of the tuberculosis and diabetes epidemics: renewal of old acquaintances”. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 45 (4): 436—8. PMC 2900315 Слободан приступ. PMID 17638190. doi:10.1086/519939. 
  34. ^ Möller, M; Hoal, EG. „Current findings, challenges and novel approaches in human genetic susceptibility to tuberculosis”. Tuberculosis (Edinburgh, Scotland). 90 (2): 71—83. PMID 20206579. doi:10.1016/j.tube.2010.02.002. 
  35. ^ Cole E, Cook C (1998). „Characterization of infectious aerosols in health care facilities: an aid to effective engineering controls and preventive strategies”. Am J Infect Control. 26 (4): 453—64. PMID 9721404. doi:10.1016/S0196-6553(98)70046-X. 
  36. ^ Nicas M, Nazaroff WW, Hubbard A (2005). „Toward understanding the risk of secondary airborne infection: emission of respirable pathogens”. J Occup Environ Hyg. 2 (3): 143—54. PMID 15764538. doi:10.1080/15459620590918466. 
  37. ^ а б Ahmed N, Hasnain S (2011). „Molecular epidemiology of tuberculosis in India: Moving forward with a systems biology approach”. Tuberculosis. 91 (5): 407—3. PMID 21514230. doi:10.1016/j.tube.2011.03.006. 
  38. ^ а б „Core Curriculum on Tuberculosis: What the Clinician Should Know” (PDF) (5. изд.). Centers for Disease Control and Prevention (CDC), Division of Tuberculosis Elimination. 2011. стр. 24. 
  39. ^ „Causes of Tuberculosis”. Mayo Clinic. 2006. Приступљено 19. 10. 2007. 
  40. ^ а б Skolnik 2011, стр. 253
  41. ^ а б Mainous & Pomeroy 2009, стр. 74
  42. ^ Houben E, Nguyen L, Pieters J (2006). „Interaction of pathogenic mycobacteria with the host immune system”. Curr Opin Microbiol. 9 (1): 76—85. PMID 16406837. doi:10.1016/j.mib.2005.12.014. 
  43. ^ Khan 2011, стр. 401.
  44. ^ Herrmann J, Lagrange P (2005). „Dendritic cells and Mycobacterium tuberculosis: which is the Trojan horse?”. Pathol Biol (Paris). 53 (1): 35—40. PMID 15620608. doi:10.1016/j.patbio.2004.01.004. 
  45. ^ Agarwal R, Malhotra P, Awasthi A, Kakkar N, Gupta D (2005). „Tuberculous dilated cardiomyopathy: an under-recognized entity?”. BMC Infect Dis. 5 (1): 29—. PMC 1090580 Слободан приступ. PMID 15857515. doi:10.1186/1471-2334-5-29. 
  46. ^ а б в Grosset, J. (2003). „Mycobacterium tuberculosis in the Extracellular Compartment: an Underestimated Adversary”. Antimicrob Agents Chemother. 47 (3): 833—6. PMC 149338 Слободан приступ. PMID 12604509. doi:10.1128/AAC.47.3.833-836.2003. 
  47. ^ Crowley 2010, стр. 374.
  48. ^ Anthony 2005, стр. 75.
  49. ^ Jacob, JT; Mehta, AK; Leonard, MK. „Acute forms of tuberculosis in adults.”. The American journal of medicine. 122 (1): 12—7. PMID 19114163. 
  50. ^ а б Bento, J; et al. „Diagnostic tools in tuberculosis”. Acta medica portuguesa. 24 (1): 145—54. PMID 21672452. 
  51. ^ а б в г Escalante, P (2009 6. 2). „In the clinic. Tuberculosis.”. Annals of internal medicine. 150 (11): ITC61—614; quiz ITV616. PMID 19487708.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ Metcalfe, JZ; et al. „Interferon-γ release assays for active pulmonary tuberculosis diagnosis in adults in low- and middle-income countries: systematic review and meta-analysis.”. The Journal of infectious diseases. 204 Su: S1120—9,4. PMID 21996694. 
  53. ^ Sester, M; et al. „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.”. The European respiratory journal: official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 37 (1): 100—11. PMID 20847080. 
  54. ^ Chen; et al. (2011). „Interferon-gamma release assays for the diagnosis of active tuberculosis in HIV-infected patients: a systematic review and meta-analysis.”. PloS one. 6 (11): e26827. PMID 22069472. 
  55. ^ Sester, M; et al. „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.”. The European respiratory journal: official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 37 (1): 100—11. PMID 20847080. 
  56. ^ Diseases 2006, стр. 36.
  57. ^ а б в National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 117: Tuberculosis. London, 2011.
  58. ^ Steingart, KR; et al. „Commercial serological tests for the diagnosis of active pulmonary and extrapulmonary tuberculosis: an updated systematic review and meta-analysis.”. PLoS medicine. 8 (8): e1001062. PMC 3153457 Слободан приступ. PMID 21857806. doi:10.1371/journal.pmed.1001062. 
  59. ^ Rothel J, Andersen P (2005). „Diagnosis of latent Mycobacterium tuberculosis infection: is the demise of the Mantoux test imminent?”. Expert Rev Anti Infect Ther. 3 (6): 981—93. PMID 16307510. doi:10.1586/14787210.3.6.981. 
  60. ^ Pai M, Zwerling A, Menzies D (2008). „Systematic Review: T-Cell–based Assays for the Diagnosis of Latent Tuberculosis Infection: An Update”. Annals of Internal Medicine. 149 (3): 1—9. PMC 2951987 Слободан приступ. PMID 18593687. 
  61. ^ Jindal, SK. Textbook of pulmonary and critical care medicine. New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers. стр. 544—. ISBN 978-93-5025-073-0. 
  62. ^ Amicosante, M; Ciccozzi, M; Markova, R. „Rational use of immunodiagnostic tools for tuberculosis infection: guidelines and cost effectiveness studies.”. The new microbiologica. 33 (2): 93—107. PMID 20518271. 
  63. ^ McShane, H (12. 10. 2011). „Tuberculosis vaccines: beyond bacille Calmette–Guérin”. Philosophical transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological sciences. 366 (1579): 2782—9. PMC 3146779 Слободан приступ. PMID 21893541. doi:10.1098/rstb.2011.0097. 
  64. ^ „Vaccine and Immunizations: TB Vaccine (BCG)”. Centers for Disease Control and Prevention. 2011. Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2011. 
  65. ^ „BCG Vaccine Usage in Canada -Current and Historical”. Public Health Agency of Canada. 2010. Архивирано из оригинала 30. 3. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2011. 
  66. ^ а б Teo, SS; Shin gadia; DV. „Does BCG have a role in tuberculosis control and prevention in the United Kingdom?”. Archives of Disease in Childhood. 91 (6): 529—31. PMC 2082765 Слободан приступ. PMID 16714729. doi:10.1136/adc.2005.085043. 
  67. ^ „The Global Plan to Stop TB”. World Health Organization. 2011. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2011. 
  68. ^ Warrell 2005, стр. 560.
  69. ^ Brennan PJ, Nikaido H (1995). „The envelope of mycobacteria”. Annu. Rev. Biochem. 64: 29—63. PMID 7574484. doi:10.1146/annurev.bi.64.070195.000333. 
  70. ^ а б Menzies, D; et al. „Recent developments in treatment of latent tuberculosis infection.”. The Indian Journal of Medical Research. 133 (3): 257—66. PMC 3103149 Слободан приступ. PMID 21441678. 
  71. ^ Arch G.; Mainous, III (2010). Management of Antimicrobials in Infectious Diseases: Impact of Antibiotic Resistance. Humana Pr. стр. 69—. ISBN 978-1-60327-238-4. 
  72. ^ Volmink J, Garner P (2007). Volmink J, ур. „Directly observed therapy for treating tuberculosis”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD003343. PMID 17943789. doi:10.1002/14651858.CD003343.pub3. 
  73. ^ Liu, Q; et al. (2008 10. 8). Liu, Qin, ур. „Reminder systems and late patient tracers in the diagnosis and management of tuberculosis.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (4): CD006594. PMID 18843723. doi:10.1002/14651858.CD006594.pub2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  74. ^ O'Brien R (1994). „Drug-resistant tuberculosis: etiology, management and prevention”. Semin Respir Infect. 9 (2): 104—12. PMID 7973169. 
  75. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Emergence of Mycobacterium tuberculosis with extensive resistance to second-line drugs—worldwide, 2000–2004”. Morbidity and Mortality Weekly Report. 55 (11): 301—5. PMID 16557213. 
  76. ^ McKenna, Maryn (12. 1. 2012). „Totally Resistant TB: Earliest Cases in Italy”. Wired. Приступљено 12. 1. 2012. 
  77. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2004. Приступљено 11. 11. 2009. 
  78. ^ Lambert, M.; et al. (2003). „Recurrence in tuberculosis: relapse or reinfection?”. Lancet Infect Dis. 3 (5): 282—7. PMID 12726976. doi:10.1016/S1473-3099(03)00607-8. 
  79. ^ Wang, JY; et al. (15. 7. 2007). „Prediction of the tuberculosis reinfection proportion from the local incidence”. The Journal of infectious diseases. 196 (2): 281—8. PMID 17570116. doi:10.1086/518898. 
  80. ^ World Health Organization (2009). „The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden”. Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. стр. 187—300. ISBN 978-92-4-156380-2. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2009. 
  81. ^ „Fact Sheets: The Difference Between Latent TB Infection and Active TB Disease”. Centers for Disease Control. 20. 6. 2011. Приступљено 26. 7. 2011. 
  82. ^ а б в „Global Tuberculosis Control 2011” (PDF). World Health Organization. Архивирано из оригинала 01. 04. 2014. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  83. ^ World Health Organization. „WHO report 2008: Global tuberculosis control”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2009. 
  84. ^ FitzGerald, JM; et al. „Tuberculosis: 13. Control of the disease among aboriginal people in Canada.”. CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne. 162 (3): 351—5. PMID 10693593. 
  85. ^ Quah et al. 2009, стр. 424–
  86. ^ Anne-Emanuelle Birn (2009). Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World. стр. 261—. ISBN 978-0-19-988521-3. 
  87. ^ World Health Organization. „Global Tuberculosis Control Report, 2006 – Annex 1 Profiles of high-burden countries” (PDF). Архивирано из оригинала 05. 05. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2006. 
  88. ^ Centers for Disease Control and Prevention (12. 9. 2006). „2005 Surveillance Slide Set”. Приступљено 13. 10. 2006. 
  89. ^ Rothschild, B. M.; Martin, L. D.; Lev, G.; et al. (август 2001). „Mycobacterium tuberculosis complex DNA from an extinct bison dated 17,000 years before the present”. Clinical Infectious Diseases. 33 (3): 305—11. PMID 11438894. doi:10.1086/321886. 
  90. ^ Pearce-Duvet J (2006). „The origin of human pathogens: evaluating the role of agriculture and domestic animals in the evolution of human disease”. Biol Rev Camb Philos Soc. 81 (3): 369—82. PMID 16672105. doi:10.1017/S1464793106007020. 
  91. ^ Comas, I; Gagneux, S. Manchester, Marianne, ур. „The past and future of tuberculosis research”. PLoS Pathogens. 5 (10): e1000600. PMC 2745564 Слободан приступ. PMID 19855821. doi:10.1371/journal.ppat.1000600. 
  92. ^ Zink A, Sola C, Reischl U, Grabner W, Rastogi N, Wolf H, Nerlich A (2003). „Characterization of Mycobacterium tuberculosis Complex DNAs from Egyptian Mummies by Spoligotyping”. J Clin Microbiol. 41 (1): 359—67. PMC 149558 Слободан приступ. PMID 12517873. doi:10.1128/JCM.41.1.359-367.2003. 
  93. ^ The Chambers Dictionary. New Delhi: Allied Chambers India Ltd. 1998. стр. 352—. ISBN 978-81-86062-25-8. 
  94. ^ Hippocrates. „Aphorisms.”. Архивирано из оригинала 2005-02-11. г. Приступљено 7. октобра 2006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  95. ^ Konomi N, Lebwohl E, Mowbray K, Tattersall I, Zhang D (2002). „Detection of Mycobacterial DNA in Andean Mummies”. J Clin Microbiol. 40 (12): 4738—40. PMC 154635 Слободан приступ. PMID 12454182. doi:10.1128/JCM.40.12.4738-4740.2002. 
  96. ^ Sledzik, Paul S.; Bellantoni, Nicholas. „Bioarcheological and biocultural evidence for the New England vampire folk belief” (PDF). American Journal of Physical Anthropology. 94 (2): 269—274. ISSN 0002-9483. PMID 8085617. doi:10.1002/ajpa.1330940210. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 10. 2003. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  97. ^ Léon Charles Albert Calmette на сајту Who Named It
  98. ^ Trail, R. R. (април 1970). „Richard Morton (1637-1698)”. Med Hist. 14 (2): 166—74. PMC 1034037 Слободан приступ. PMID 4914685. doi:10.1017/S0025727300015350. 
  99. ^ Zur Pathogenie der Impetigines. Auszug aus einer brieflichen Mitteilung an den Herausgeber. [Müller’s] Archiv für Anatomie, Physiologie und wissenschaftliche Medicin. 1839, strana 82.
  100. ^ {{cite web|author= |url=http://edition.cnn.com/2004/TRAVEL/DESTINATIONS/02/26/mammoth.cave.ap/index.html |title=date= |website= |publisher= |access-date=|archive-date=13. 08. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060813140746/http://edition.cnn.com/2004/TRAVEL/DESTINATIONS/02/26/mammoth.cave.ap/index.html |url-status= }} CNN. 27. фебруар 2004. Приступљено сајту 8. октобра 2006.
  101. ^ а б в McCarthy, O. R. (август 2001). „The key to the sanatoria”. J R Soc Med. 94 (8): 413—7. PMC 1281640 Слободан приступ. PMID 11461990. Архивирано из оригинала 03. 08. 2012. г. Приступљено 14. 02. 2014. 
  102. ^ Nobel Foundation. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905. Приступљено сајту 7. октобра 2006.
  103. ^ Waddington, K. (јануар 2004). „To stamp out "So Terrible a Malady": bovine tuberculosis and tuberculin testing in Britain, 1890–1939”. Med Hist. 48 (1): 29—48. PMC 546294 Слободан приступ. PMID 14968644. doi:10.1017/S0025727300007043. 
  104. ^ Bonah, C. (2005). „The 'experimental stable' of the BCG vaccine: safety, efficacy, proof, and standards, 1921–1933”. Stud Hist Philos Biol Biomed Sci. 36 (4): 696—721. PMID 16337557. doi:10.1016/j.shpsc.2005.09.003. 
  105. ^ Comstock, G. (1994). „The International Tuberculosis Campaign: a pioneering venture in mass vaccination and research”. Clinical Infectious Diseases. 19 (3): 528—40. PMID 7811874. doi:10.1093/clinids/19.3.528. 
  106. ^ Bloom 1994.
  107. ^ Persson 2010, стр. 141.
  108. ^ Hannaway 2008, стр. 233.
  109. ^ "Политика", 15. нов. 1936
  110. ^ Shields 2009, стр. 792.
  111. ^ Lalloo UG, Naidoo R, Ambaram A (мај 2006). „Recent advances in the medical and surgical treatment of multi-drug resistant tuberculosis”. Curr Opin Pulm Med. 12 (3): 179—85. PMID 16582672. doi:10.1097/01.mcp.0000219266.27439.52. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 14. 02. 2014. 
  112. ^ „Frequently asked questions about TB and HIV”. World Health Organization. Приступљено 15. 4. 2012. 
  113. ^ „Public-Private Partnership Announces Immediate 40 Percent Cost Reduction for Rapid TB Test” (pdf). World Health Organization. 6. 8. 2012. 
  114. ^ STOPTB (5. 4. 2013). „The Stop TB Partnership, which operates through a secretariat hosted by the World Health Organization (WHO) in Geneva, Switzerland.” (pdf). 
  115. ^ Lawn, SD; Nicol, MP. „Xpert® MTB/RIF assay: development, evaluation and implementation of a new rapid molecular diagnostic for tuberculosis and rifampicin resistance”. Future microbiology. 6 (9): 1067—82. PMC 3252681 Слободан приступ. PMID 21958145. doi:10.2217/fmb.11.84. 
  116. ^ „WHO says Cepheid rapid test will transform TB care”. Reuters. 8. 12. 2010. 
  117. ^ Lienhardt, C; et al. „What research is needed to stop TB? Introducing the TB Research Movement”. PLoS medicine. 8 (11): e1001135. PMC 3226454 Слободан приступ. PMID 22140369. doi:10.1371/journal.pmed.1001135. 
  118. ^ Mishra, G (2013). „Tuberculosis Prescription Practices In Private And Public Sector In India”. NJIRM. 4 (2): 71—78. 
  119. ^ Bhargava, Anurag; Pinto, Lancelot; Pai, Madhukar (2011). „Mismanagement of tuberculosis in India: Causes, consequences, and the way forward”. Hypothesis. 9 (1): e7. Архивирано из оригинала 12. 01. 2020. г. Приступљено 14. 02. 2014. 
  120. ^ Amdekar, Y. „Changes in the management of tuberculosis”. Indian journal of pediatrics. 76 (7): 739—42. PMID 19693453. doi:10.1007/s12098-009-0164-4. 
  121. ^ а б в Martín Montañés, C; Gicquel, B. „New tuberculosis vaccines”. Enfermedades infecciosas y microbiologia clinica. 29 Su: 1,57—62. PMID 21420568. doi:10.1016/S0213-005X(11)70019-2. 
  122. ^ Ibanga H, Brookes R, Hill P, Owiafe P, Fletcher H, Lienhardt C, Hill A, Adegbola R, McShane H (2006). „Early clinical trials with a new tuberculosis vaccine, MVA85A, in tuberculosis-endemic countries: issues in study design”. Lancet Infect Dis. 6 (8): 522—8. PMID 16870530. doi:10.1016/S1473-3099(06)70552-7. 
  123. ^ Kaufmann, SH (2010). „Future vaccination strategies against tuberculosis: Thinking outside the box”. Immunity. 33 (4): 567—77. PMID 21029966. doi:10.1016/j.immuni.2010.09.015. 
  124. ^ Webber D, Kremer M (2001). „Stimulating Industrial R&D for Neglected Infectious Diseases: Economic Perspectives” (PDF). Bulletin of the World Health Organization. 79 (8): 693—801. 
  125. ^ Barder O, Kremer M, Williams H (2006). „Advance Market Commitments: A Policy to Stimulate Investment in Vaccines for Neglected Diseases”. The Economists' Voice. 3 (3). doi:10.2202/1553-3832.1144. Архивирано из оригинала 5. 11. 2006. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  126. ^ Economic 2009, стр. 103–
  127. ^ Zuckerman & Jong 2010, стр. 319.
  128. ^ Bill and Melinda Gates Foundation Announcement (2004). „Gates Foundation Commits $82.9 Million to Develop New Tuberculosis Vaccines”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2009. г. Приступљено 14. 02. 2014. 
  129. ^ Nightingale, Katherine (2007). „Gates foundation gives US$280 million to fight TB”. 
  130. ^ Shivaprasad, HL; Palmieri, C. „Pathology of mycobacteriosis in birds”. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice. 15 (1): 41—55,v—vi. PMID 22244112. doi:10.1016/j.cvex.2011.11.004. 
  131. ^ Reavill, DR; Schmidt, RE. „Mycobacterial lesions in fish, amphibians, reptiles, rodents, lagomorphs, and ferrets with reference to animal models”. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice. 15 (1): 25—40,v. PMID 22244111. doi:10.1016/j.cvex.2011.10.001. 
  132. ^ Mitchell, MA. „Mycobacterial infections in reptiles”. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice. 15 (1): 101—11,vii. PMID 22244116. doi:10.1016/j.cvex.2011.10.002. 
  133. ^ Wobeser 2006, стр. 170.
  134. ^ Ryan, TJ; et al. (25. 2. 2006). „Advances in understanding disease epidemiology and implications for control and eradication of tuberculosis in livestock: the experience from New Zealand”. Veterinary microbiology. 112 (2–4): 211—9. PMID 16330161. doi:10.1016/j.vetmic.2005.11.025. 
  135. ^ White, PC; et al. „Control of bovine tuberculosis in British livestock: there is no 'silver bullet'”. Trends in microbiology. 16 (9): 420—7. PMID 18706814. doi:10.1016/j.tim.2008.06.005. 
  136. ^ Ward, AI; et al. (1. 1. 2010). „Farm husbandry and badger behaviour: opportunities to manage badger to cattle transmission of Mycobacterium bovis?”. Preventive veterinary medicine. 93 (1): 2—10. PMID 19846226. doi:10.1016/j.prevetmed.2009.09.014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туберкулоза&oldid=28886745”