Крајина (владар Травуније)
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Крајина | |
|---|---|
| Породица | |
| Супружник | ћерка кнеза Властимира |
| Потомство | Хвалимир |
| Родитељи | Белоје |
| Династија | Белојевићи |
| Претходник | Белоје |
| Наследник | Хвалимир |
Крајина (грч. Κραινα) је био српски владар, који је са титулама жупана и кнеза владао Травунијом средином IX века, а на престолу је наследио свог оца Белоја. Једини историјски извор који га помиње је дело „О управљању Царством“, византијског цара Константина VII Порфирогенита (913—959).
Он се, око 847/848. године[1], оженио племкињом непознатог имена, која је била ћерка, тадашњег кнеза Србије, Властимира[2]. Овим браком, Крајина је од свог таста добио титулу кнеза и самосталност[2], али се сматра да је и даље признавао врховну власт кнеза Србије[3][4].
У браку са Властимировом ћерком добио је сина Хвалимира, који га је касније наследио.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара: IX—XII век. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-13754-1.
- ^ а б Порфирогенит, Константин VII (950е). 34. О Травуњанима и Конављанима и земљи у којој сада станују — De administrando imperio — преко Викизворника.
- ^ Ферјанчић, Божидар; Максимовић, Љубомир (1959). Византијски извори за историју народа Југославије, том 2 (на језику: српски). Београд: Научно дело. стр. 62. OCLC 632806125.
- ^ Група аутора (1981). Историја српског народа I. Београд. стр. 148.
Извори и литература
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
- Živković, Tibor (2012). De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Belgrade: The Institute of History.
- Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
- Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales. Hanover.
- Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.