Pink Floyd

Пинк Флојд Pink Floyd
Пинк Флојд 1973.
Музички рад
Активни период	1965—1996. (окупљања: 2005, 2012—2014)
Оснивање	1965. ( Лондон)
Жанр	рок, психоделични рок, прогресивни рок, симфонијски рок, експериментални рок
Издавачка кућа	EMI Columbia Tower Harvest Capitol Columbia Sony Music EMI Parlophone
Чланови
Бивши чланови	Ник Мејсон Ричард Рајт Роџер Вотерс Сид Барет Боб Клоуз Дејвид Гилмор
Остало
Веб-сајт	pinkfloyd.com

Сид Барет

Пинк Флојд (енгл. Pink Floyd) енглески је рок бенд, основан 1965. године. Бенд су чинили Дејвид Гилмор, Сид Барет, Ричард Рајт, Ник Мејсон и Роџер Вотерс. Својим иновативним стилом, виртуозношћу, филозофским текстовима, визуелним перформансом током концерата, иновативним изгледом омота плоча, својеврсном употребом електронике и квалитетном мелодиком и хармонијом бенд је обезбедио своје место у историји рока и својевремено се зацртао у сам врх светске музике. Сигурно једна од најутицајнијих и најуспешнијих група свих времена, што доказује чињеница да је бенд продао преко 250 милиона албума широм света.

Група је примљена у чланство Рокенрол куће славних 1996. године.

До 2013. Пинк Флојд је продао више од 250 милиона плоча широм света, што их чини једним од најпродаванијих музичких уметника свих времена. Тхе Дарк Сиде оф тхе Моон и Тхе Валл су уврштени у Грамми Халл оф Фаме [3], а ови албуми и Висх Иоу Вере Хере су међу најпродаванијим албумима свих времена. Четири албума Пинк Флоид-а су на врху америчке Билборд 200, а пет на врху британске листе албума. Њихови хит синглови укључују "Арнолд Лаине" (1967), "Сее Емили Плаи" (1967), "Монеи" (1973), "Анотхер Брицк ин тхе Валл, Парт 2" (1979), "Нот Нов Јохн" (1983) , "На скретању" (1987) и "Велике наде" (1994). Пинк Флоид су примљени у америчку кућу славних рокенрола 1996. и музичку кућу славних Велике Британије 2005. године. 2008. године добили су награду Полар Мусиц у Шведској за допринос модерној музици.

Биографија

Оснивање и почеци бенда

Године 1964, три пријатеља - Роџер Вотерс (гитариста), Ричард Рајт (клавијатуриста) и Ник Мејсон (бубњар) - су основали бенд који се звао Sigma 6. Како није успео да се прослави, бенд мења име у T-Sets. Касније, средином 1965. настаје The Abdads са новим члановима Клајвом Меткалфом (бас-гитара), Кит Ноблс и Џулијет Гејл (пратећи вокали). Бенд поново мења име у The Screaming Abdads и The Architectural Abdabs. 1965. бенд поново узима име Sigma 6, Роџер Вотерс се пребацује на свирање бас-гитаре јер се бенду прикључују гитаристи Боб Клоуз и Сид Барет.

Сид је хтео да име бенда промени у The Pink Floyd Sound, али су променили име бенда у само Pink Floyd, које је спој имена двојице познатих блузера, Пинка Андерсона и Флојда Каунсила. Касније те године Боб Клоуз је напустио групу.

Године 1967, бенд је учествовао у филму Питера Вајтхеда Tonite Let's All Make Love in London. У филму је снимљена једна њихова проба из јануара 1967. године, на којој свирају ствари "Interstellar Overdrive" и "Nick's Boogie". Бенд затим у сарадњи са Blackhill Enterprises издаје два сингла, Arnold Layne у марту и See Emily Play у јуну 1967. Arnold Layne, песма о лудом трансвеститу који краде женску одећу, била је забрањена на BBC Радију 1, али и поред тога је достигла шеснаесто место на Британској листи синглова. See Emily Play достиже чак шесто место и ови синглови најављују њихов будући успех, иако је бенд одбијао да свира те песме уживо, сматрајући их исувише конвенционалним. Августа 1967. бенд издаје дебитантски албум The Piper At The Gates Of Dawn који достиже шесто место на Британској листи албума.

Бенд је 1967. године био на турнеји са тада већ познатим гитаристом Џимијем Хендриксом. Током турнеје у САД, Сид Барет се разболео због употребе ЛСД-а. Његова зависност допринела је имагинарном писању песама, али за време снимања другог албума A Saucerful Of Secrets, његова зависност се отргла контроли. Сид је писао песме за бенд до 1968. године, али је због лошег физичког и менталног стања које се погоршало употребом дрога био готово неупотребљив на сцени. Због Баретове нестабилности у бенд је доведен гитариста Дејвид Гилмор, Баретов школски друг, и једно кратко време током 1968. године бенд је наступао у петочланом саставу.

Након што је Барет напустио бенд, 1968. године, Дејвид Гилмор је значајно утицао на остатак бенда и скупа са Вотерсом представљао само језгро групе током њиховог заједничког постојања. Издавачка кућа Blackhill Enterprises напушта бенд и остаје са Баретом, али бенд налази новог менаџера Стива О'Рурка који је остао уз бенд до своје смрти 2003. године. Барет је издао два соло албума (The Madcap Laughs из 1969. и Barrett из 1970. године, на којима су свирали његови бивши другови из бенда), а затим се повукао из света музике.

Ране године без Сида Барета

Године 1969. француски режисер хипи филмова Барбет Шредер ангажовао је Пинк Флојд за музику за свој филм, More. То је уједно и први албум који су снимили у потпуности без Сида Барета и на коме се већ назире Роџер Вотерс као водећа фигура бенда. Албуми Ummagumma, из исте године, и Atom Heart Mother из 1970. представили су бенд у експерименталној симфо-рок фази, за коју чланови бенда данас тврде да је био корак у погрешном правцу.

Пинк Флојд на наступу, 1973.

Године 1971, издали су компилацију својих ретких и необјављених радова - Relics. У исто време бенд је радио на новом албуму, Meddle, на коме су се нашле чувене нумере One Of These Days и 23-минутна Echoes, којима су коначно дефинисали звук који ће их у неколико наредних година пратити. Године 1972, бенд снима музику за још један филм, La Vallee, која је објављена на албуму под именом Obscured By Clouds. Већина ових песама са ових албума никада није одсвирана уживо.

Исте године настаје чувени документарни филм снимљен у Помпеји, Live At Pompeii, у коме је бенд приказан како свира свој стандардни концертни репертоар из тог времена у амфитеатру у Помпеји, који је по налогу градских власти морао бити без публике. За већину песама одсвирану у том филму то је било последње извођење уживо, или последње извођење за много времена, јер је бенд након тога ушао у један велики пројекат који им је потпуно променио како концепцију живих наступа, тако и статус у свету музике.

Класични период

Током снимања албума Obscured By Clouds написан је 45-минутни опус песама које је након концерта у Помпеји бенд почео да изводи на сцени. Опус се тада звао Eclipse, а када су одлучили да ове песме сниме као албум одлучили су да му промене име у Dark Side Of The Moon. Међутим, у време снимања албума група Medicine Head је издала албум под истим именом и бенд је озбиљно размишљао да концепту врати оригинално име. Срећом, албум Medicine Head је јако брзо испао са топ-листе и у року од неколико месеци био заборављен, тако да је назив остао, а Пинк Флојд су написали завршну песму албума којој су дали назив Eclipse. Године 1973, The Dark Side of the Moon је објављен као албум. Данас је то други по реду најпродаванији рок албум у историји[1], и апсолутни рекордер по број недеља проведених без прекида на листи 200 најпродаванијих албума у свету коју издаје британски часопис Билборд[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2010).

Након издавања овог албума, чланови бенда су сматрали да су постигли све што су могли у рок музици и одлучили су да се врате експерименталној музици тако што су почели снимање албума под радним насловом Household Objects, који су одлучили да сниме без употребе музичких инструмената, на обичним кућним предметима. Ова идеја је напуштена након што су чланови бенда ипак схватили да је много лакше снимити албум на правим инструментима.[3]

Вотерс (1970)

Настављајући успех са претходним албумом, Пинк Флојд током 1975. године ствара Wish You Were Here, албум посвећен оригиналном текстописцу и гитаристи Сиду Барету. На том албуму су одсвирали једну од својих најпознатијих песама, Shine On You Crazy Diamond, која је морала бити подељен на два дела јер није могла да стане на једну страну плоче, и која је до данас остала у стандардном концертном репертоару бенда и његових соло чланова.

После успеха албума Wish You Were Here полако почиње да се назире Вотерсова предоминација, посебно 1977. године, када издају албум под називом Animals, који представља критику тадашњег друштва, нарочито у Великој Британији, по угледу на Орвелову "Животињску фарму" исказану у облику басне. На овом албуму Ричард Рајт по први пут није учествовао у писању музике, а и Гилморов допринос је сведен на најмању могућу меру. Након турнеје, чланови бенда су одлучили да узму годину дана одмора и након тога одлуче шта ће даље радити.

Период Вотерсове доминације

Након поновног окупљања, 1978. године, Вотерс је предложио бенду два различита концепта. Први се звао The Pros And Cons Of Hitch Hiking и говорио је о једном психоделичном сну, док се други, под именом The Wall, бавио питањима отуђености рокенрол звезде на врхунцу каријере и лоше комуникације великих звезда са публиком. Вотерс је на идеју за други концепт дошао током турнеје која је пратила албум Animals, и остатак бенда је једногласно прихватио овај предлог. Албум под именом The Wall издат је 1979. године, и са њега је скинут и најпознатији сингл групе Пинк Флојд, Another Brick in the Wall. Током снимања дошло је до првих већих несугласица између чланова бенда, првенствено Вотерса и Рајта, због чега је Рајт након турнеје напустио бенд.

Турнеја која је пратила The Wall претворила је метафорички зид направљен између рок музичара и његове публике у прави физички зид који је на сваком од концерата постепено дизан а затим на крају рушен. Компликованост продукције оваквог спектакла допринела је чињеници да је турнеја имала само тридесетак концерата, и то одржаних у само 5 различитих градова у свету. Током турнеје постало је јасно да је Вотерс почео да схвата себе као апсолутног вођу бенда, а остале чланове као своје пратеће музичаре.

Године 1982, према мотивима са албума снимљен је и истоимени филм, за који је Вотерс написао сценарио, а главну улогу играо чувени музичар и хуманиста Боб Гелдоф. Филм је наишао на оштре критике стручњака, али до данас важи за култно остварење међу љубитељима опуса Пинк Флојд.

Године 1983, група је снимила свој последњи заједнички албум The Final Cut, који је заправо замишљен и изведен као Вотерсов соло албум. Преостали чланови бенда, Гилмор и Мејсон, почели су да показују своје негодовање, да би ситуација прерасла у отворено непријатељство између Вотерса и Гилмора. Планирана турнеја никада није одржана, а 1984. године Вотерс је објавио да напушта бенд и тиме се званично група распала. Исте године и Гилмор и Вотерс почели су да раде своје соло албуме и свако за себе кренули на светске турнеје.

Гилмор (1984)

Период Гилморове доминације

Године 1987, Ник Мејсон и Дејвид Гилмор су се поново удружили под именом Пинк Флојд и снимили албум A Momentary Lapse Of Reason. Исте године се у групу вратио и Ричард Рајт. Овоме је уследила тужба од стране Вотерса који није хтео да бенд настави под својим старим именом, желећи да Пинк Флојд остане са својим дотадашњим опусом, али је остатак бенда победио на спору и задржао име. Вотерс је наставио соло каријеру, са слабијим успехом.

Уследила је светска турнеја којом је бенд вратио старе позиције, али и освојио нову публику, јер је сада звук бенда био значајно обојен савременим поп утицајима. Са ове турнеје објављен је и дупли живи албум Delicate Sound of Thunder, 1988. године.

Године 1994, Пинк Флојд су издали свој последњи студијски албум, под именом The Division Bell. Овај албум се бавио сличном тематиком као The Wall и говорио је о лошој комуникацији и отуђености, и између осталог има неколико песама које је Гилмор директно упутио Вотерсу, о јазу који је настао између њих током година. Овај албум пратила је још једна светска турнеја, са које је објављен дупли албум P.U.L.S.E. из 1995. године, на коме је и комплетан албум The Dark Side of the Moon изведен уживо. Након ове турнеје бенд је престао са радом, али се није званично распао и нове активности су остале у најави.

Лајв 8 и коначан крај бенда

Године 2005, први пут после више од двадесет година, група Пинк Флојд је поново наступила заједно са Вотерсом уживо на фестивалу Лајв 8 у Лондону, посредством старог пријатеља Боба Гелдофа. Године 2006, Делвид Гилмор издаје соло албум под називом On an Island, на коме је свирао и Рик Рајт, и креће на светску турнеју. За то време Вотерс је на турнеји на којој уживо изводи албум The Dark Side of the Moon у целости.

Пинк Флојд на фестивалу Лајв 8 (Live 8) у Лондону 2005. године

Исте године умире Сид Барет, од здравствених компликација насталих од дијабетеса. На концерту који је приређен у његову част Пинк Флојд се окупио последњи пут, поново без Вотерса који није могао да се уклопи у термински план. Тада је између чланова бенда пао договор да се у скорије време направи један велики концерт којим би се опростили од публике, међутим до тога никада није дошло јер је Рик Рајт умро 2008. године. Након Рајтове смрти, Вотерс и Гилмор су изјавили да не би имало смисла окупљати бенд без њега и тиме је коначно стављена тачка на причу о Пинк Флојду.

Чланови групе

• Ник Мејсон — бубњеви, перкусије, вокал (1964—1995, 2005, 2012—2014)
• Ричард Рајт — клавијатуре, клавир, вокал (1964—1979, 1990—1995, 2005)
• Роџер Вотерс — бас-гитара, вокал (1964—1985, 2005)
• Сид Барет — соло гитара, вокал (1964—1968)
• Боб Клоуз — соло гитара (1964—1965)
• Дејвид Гилмор — соло гитара, вокал (1967—1995, 2005, 2012—2014)

Дискографија

Студијски Албуми

• The Piper at the Gates of Dawn (1967)
• A Saucerful of Secrets (1968)
• More (1969) - музика из истоименог филма
• Ummagumma (1969) - дупли албум, студијски + живи
• Atom Heart Mother (1970)
• Meddle (1971)
• Obscured by Clouds (1972) - музика из филма La Vallée
• The Dark Side of the Moon (1973)
• Wish You Were Here (1975)
• Animals (1977)
• The Wall (1979) - дупли албум
• The Final Cut (1983)
• A Momentary Lapse of Reason (1987)
• The Division Bell (1994)
• The Endless River (2014)

Живи албуми

• Ummagumma (1969) - дупли албум, студијски + живи
• Delicate Sound of Thunder (1988) - дупли
• P.U.L.S.E. (1995) - дупли
• Is There Anybody Out There? The Wall Live 1980-81 (2000) - дупли

Компилације и бокс сетови

• Zabriskie Point (1970) - дупли албум разних извођача, музика из истоименог филма
• Relics (1971) - синглови и ретки снимци
• A Nice Pair (1974) - заједничко реиздање прва два албума
• A Collection of Great Dance Songs (1981) - ремикси
• Works (1983) - ретки снимци и ремикси
• Shine On (1992) - бокс сет колекција најпознатијих студијских албума и ретких снимака
• 1967: The First Three Singles (1997) - колекција раних радова
• Echoes: The Best of Pink Floyd (2001) - дупла компилација
• Oh, By The Way (2007) - бокс сет студијских албума
• Discovery (2011) - бокс сет ремастерованих студијских албума
• A Foot In The Door: The Best Of Pink Floyd (2011) - компилација

Видео издања (официјелна)

• Tonight Let's All Make Love In London (1967) - документарни филм
• Live At KQED (1970) - концерт
• Live At Pompeii (1972) - концерт и документарни филм
• The Wall (1982) - играни филм
• The Final Cut Video EP (1983) - колекција спотова са истоименог албума
• Delicate Sound Of Thunder (1988) - концерт
• Live In Venice (1989) - концерт
• La Carrera Panamericana (1992) - документарни филм
• P.U.L.S.E. (1995) - концерт
• London '66-'67 (1995) - документарни филм
• The Making of The Dark Side Of The Moon (2003) - документарни филм
• The Pink Floyd and Syd Barrett Story (2004) - документарни филм

Литература

• Blake, Mark (2011) [2007]. Pigs Might Fly : The Inside Story of Pink Floyd. Arum Press. ISBN 978-1-781-31519-4. Архивирано из оригинала 21. 5. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Blake, Mark (2008). Comfortably Numb: The Inside Story of Pink Floyd. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81752-6. 
• Bronson, Fred (1992). Weiler, Fred, ур. The Billboard Book of Number One Hits (3rd revised изд.). Billboard Books. ISBN 978-0-8230-8298-8. 
• Brown, Jimmy (мај 2006). „Sorcerer Full of Secrets”. Guitar World. 27 (5). CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• di Perna, Alan (мај 2006). „Shine On”. Guitar World. 27 (5). CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• di Perna, Alan (2002). „Mysterious Ways”. Ур.: Kitts, Jeff; Tolinski, Brad. Guitar World Presents: Pink Floyd. Hal Leonard. ISBN 978-0-7546-6708-7. 
• Chapman, Rob (2012). Syd Barrett and British Psychedelia: Faber Forty-Fives: 1966–1967. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-29676-7. 
• Croskery, Patrick (2007). „Pigs Training Dogs to Exploit Sheep: Animals as a Beast Fable Dystopia”. Ур.: Reisch, George A. Pink Floyd and Philosophy: Careful with that Axiom, Eugene!. Open Court. ISBN 978-0-8126-9636-3. 
• DeRogatis, Jim (2006). Staring at Sound: The True Story of Oklahoma's Fabulous Flaming Lips. Broadway Books. ISBN 978-0-7679-2140-4. 
• Detmer, David (2007). „Dragged Down by the Stone: Pink Floyd, Alienation, and the Pressures of Life”. Ур.: Reisch, George A. Pink Floyd and Philosophy: Careful with that Axiom, Eugene!. Open Court. ISBN 978-0-8126-9636-3. 
• Fitch, Vernon (2005). The Pink Floyd Encyclopedia (Third изд.). Collector's Guide Publishing. ISBN 978-1-894959-24-7. 
• Fitch, Vernon (2001). Pink Floyd: The Press Reports 1966–1983. Collector's Guide Publishing Inc. ISBN 978-1-896522-72-2. 
• Fitch, Vernon; Mahon, Richard (2006). Comfortably Numb: A History of "The Wall", Pink Floyd, 1978–1981 (1st изд.). PFA Publishing, Inc. ISBN 978-0-9777366-0-7. 
• George-Warren, Holly, ур. (2001). The Rolling Stone Encyclopedia of Rock & Roll (2005 revised and updated изд.). Fireside. ISBN 978-0-7432-9201-6. 
• Harris, John (2005). The Dark Side of the Moon (First Hardcover изд.). Da Capo. ISBN 978-0-306-81342-9. 
• Hibbert, Tom (1996) [1971]. „Who the hell does Roger Waters think he is?”. Ур.: MacDonald, Bruno. Pink Floyd: Through the Eyes of the Band, Its Fans and Foes. Da Capo. ISBN 978-0-306-80780-0. 
• Kitts, Jeff; Tolinski, Brad, ур. (2002). Guitar World Presents: Pink Floyd. Hal Leonard. ISBN 978-0-7546-6708-7. 
• Mabbett, Andy (1995). The Complete Guide to the Music of Pink Floyd (1st UK paperback изд.). Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-4301-8. 
• Manning, Toby (2006). The Rough Guide to Pink Floyd (First изд.). Rough Guides. ISBN 978-1-84353-575-1. 
• Mason, Nick (2005) [2004]. Dodd, Philip, ур. Inside Out: A Personal History of Pink Floyd (Paperback изд.). Phoenix. ISBN 978-0-7538-1906-7. 
• Miles, Barry (2011). Pink Floyd: The Early Years. Omnibus Press. ISBN 978-0-85712-740-2. 
• Palacios, Julian (2010). Syd Barrett and Pink Floyd: Dark Globe. Plexus. ISBN 978-0-85965-431-9. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Povey, Glenn (2008) [2007]. Echoes: The Complete History of Pink Floyd. Mind Head Publishing. ISBN 978-0-9554624-1-2. 
• Povey, Glen; Russell, Ian (1997). Pink Floyd: In the Flesh: The Complete Performance History (1st US paperback изд.). St. Martin's Press. ISBN 978-0-9554624-0-5. 
• Reisch, George A (2007). „The Worms and the Wall: Michael Foucault on Syd Barrett”. Ур.: Reisch, George A. Pink Floyd and Philosophy: Careful with that Axiom, Eugene!. Open Court. ISBN 978-0-8126-9636-3. 
• Roberts, David, ур. (2005). British Hit Singles & Albums (18 изд.). Guinness World Records Limited. ISBN 978-1-904994-00-8. 
• Rosen, Craig (1996). Lukas, Paul, ур. „The Billboard Book of Number One Albums”. Billboard. ISBN 978-0-8230-7586-7. 
• Schaffner, Nicholas (1991). Saucerful of Secrets (First изд.). Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-283-06127-1. 
• Scarfe, Gerald (2010). The Making of Pink Floyd: The Wall (1st US paperback изд.). Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81997-1. 
• Simmons, Sylvie (децембар 1999). „Pink Floyd: The Making of The Wall”. Mojo Magazine. 73. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• O'Neill Surber, Jere (2007). „Wish You Were Here (But You Aren't): Pink Floyd and Non-Being”. Ур.: Reisch, George A. Pink Floyd and Philosophy: Careful with that Axiom, Eugene!. Open Court. ISBN 978-0-8126-9636-3. 
• Watkinson, Mike; Anderson, Pete (2001). Crazy Diamond: Syd Barrett & the Dawn of Pink Floyd (First изд.). Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-2397-3. 
• Watts, Michael (1996) [1971]. „Pink's muddled Meddle”. Ур.: MacDonald, Bruno. Pink Floyd: Through the Eyes of the Band, Its Fans and Foes. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80780-0. 
• Weinstein, Deena (2007). „Roger Waters: Artist of the Absurd”. Ур.: Reisch, George A. Pink Floyd and Philosophy: Careful with that Axiom, Eugene!. Open Court. ISBN 978-0-8126-9636-3. 
• Bench, Jeff; O'Brien, Daniel (2004). Pink Floyd's The Wall: In the Studio, on Stage and on Screen (First UK paperback изд.). Reynolds and Hearn. ISBN 978-1-903111-82-6. 
• Hearn, Marcus (2012). Pink Floyd. Titan Books. ISBN 978-0-85768-664-0. 
• Jones, Cliff (1996). Another Brick in the Wall: The Stories Behind Every Pink Floyd Song. Broadway Books. ISBN 978-0-553-06733-0. 
• Mabbett, Andy (2010). Pink Floyd: The Music and the Mystery. Omnibus Press. ISBN 978-1-84938-370-7. 
• Miles, Barry (1988). Pink Floyd: 25th Anniversary Edition (Visual Documentary). Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-4109-0. 
• Miles, Barry (2007). Pink Floyd. Omnibus Press. ISBN 978-1-84609-444-6. 
• Palacios, Julian (2001). Lost in the Woods: Syd Barrett and the Pink Floyd. Boxtree. ISBN 978-0-7522-2328-5. 
• Reising, Russell (2005). Speak to Me. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-4019-6. 
• Ruhlmann, William (2004). Breaking Records. Routledge. ISBN 978-0-415-94305-5. 
• Ruhlmann, William (1993). Pink Floyd. Smithmark. ISBN 978-0-8317-6912-3. 
• Snider, Charles (2008). The Strawberry Bricks Guide to Progressive Rock. Strawberry Bricks. ISBN 978-0-615-17566-9. 
• CreateSpace (2009). Pink Floyd: Meddle (Streaming video). Sexy Intellectual. 
• John Edginton (Director) (2012). Pink Floyd: The Story of Wish You Were Here (Colour, NTSC, DVD). Eagle Rock Entertainment. 
• Matthew Longfellow (Director) (2003). Classic Albums: The Making of The Dark Side of the Moon (Colour, Dolby, NTSC, DVD). Eagle Rock Entertainment. 
• Pink Floyd (2007). Pink Floyd – Then and Now (Colour, NTSC DVD). Pride. 
• Pink Floyd (2010). Pink Floyd – Whatever Happened to Pink Floyd? (Colour, NTSC, DVD). Sexy Intellectual. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Пинк Флојд Фан сајт
• Пинк Флојд Вести
• Пинк Флојд онлајн