Узвик

Узвици (интерјекције) су поједини гласови или скупови гласова који се у језику употребљавају да означе лична осећања и расположења, односно стања. На пример: ах, јао, хај, а, о, ој.

Значење

Узвицима се спонтано одговара на утиске из спољњег света. Некад се истим скупом гласова у различитим контекстима изражавају различита значења (ах може значити и слагање и негодовање). Као условни језички знаци, узвици су релативно слабо устаљени.

Упркос спонтаности у њиховом стварању, поједини узвици се временом устаљују и бивају прихваћени од већине чланова језичке заједнице као везани за одређена значења. Тако постоје устаљени узвици као што су: ух, ајој, јао (за изражавање страха, изненађења, бола); ајс, иш, шиц (за тјерање животиња)...

Извођење (деривација) нових речи

Узвици могу служити као језички материјал за стварање правих речи, као што је случај са неким ономатопејама. На пример, од узвика фију изведен је глагол фијукати и именица фијук.