THE IMPORTANCE OF THE APLICATION OF THE DISCOUNT MATRIX AS A

MOTIVATION MODEL OF TRANSACTIONAL ANALYSIS IN SOCIAL PRACTICE

Aleksandra V. Đurić 1984

Akademija Poslovnih Strukovnih Studija, Beograd, Republika Srbija

Summary: Transactional Analysis or abbreviated TA, in addition to offering a philosophical view of

people and their relationships, which is a theory of personality and development in a
psychotherapeutic approach, offers concrete models for solving almost all aspects of interpersonal
relationships and business communication. In this paper, the aim is to show the discount model of
transactional analysis as an effective way to solve problems, for effective motivation and better
communication in the business environment. The initial assumption of the research is that in the
business environment, the most often disks on the N3 matrix, which implies writing out options, the
significance of the problem and the variability of the stimulus, or the N4 matrix that implies the
importance of choices, the solvability of the problem, the ability of the person to respond differently to
the stimulus. The method used in collecting data is the Survey, and the sample is employed persons in
Serbia surveyed by a random sample in one month period. The significance of this research is that the
theoretical and graphic representation of this model - discount matrix, offers clear, precise and
systematic knowledge and practical skills necessary for all areas of social and public life
(psychotherapy, counseling, health, education, mediation, social work, organizational culture etc.), and
above all offers the competences necessary for the 21st century, regarding the awareness of the
choices we make in communication, understanding of human motivation, alleviating the consequences
of criticism and a more efficient decision-making and problem-solving model conflicts in business
practice.

Keywords: Communication, Motivation, Transactional Analysis, Discount, Discount Matrix

Uvod

Transakciona Analiza ili skraćeno TA osnovana je 1958. godine, a njenim osnivačem smatra
se Erik Bern. Iako je u početku primena teorije TA bila pre svega u području psihonalize, vrlo
brzo primena ove teorije proširila se na sve aspekte ljudskog rada i delovanja. Transakcionu
analizu možemo posmatrati kroz četiri aspekta kao filozofski pogled na ljude i njihove
odnose, kao teoriju ličnosti i razvitka, kao psihoterapijski pristup, kao primenu psihološke
nauke u različitim područjima ljudkog rada i delovanja (Erskine, Moursund, 2011). Danas, se
TA razvila u području organizacione psihologije, pa je Organiozaciona TA jedna od
najmlađih naučnih disciplina u primeni ove teorije.
 Svi ljudi su OK je filozofski postulat Transakcione analize, koji se odnosi na poštovanje
drugog kao bića. To ne znači da se opravdavaju svi postupci, ali se uvažava postojanje drugih.
Iz ovog postulata proizašao je Ernstov koncept OK korala, odnosno koncept četiri životne
pozicije, koje definišu osobu i njen odnos sa drugima: Ja sam OK- TI si OK, zdrava životna
pozicija; Ja sam OK - Ti nisi OK, paranoidnaživotna pozicijia; Ja nisam OK - Ti si OK,
depresivna životna pozicija; Ja nisam OK - Ti nisi OK, psihotična životna pozicija (Ernst,
1973). Ovaj koncept primenljiv je i van psihoterapijskog konteksta, pre svega u polju
organizacione kulture i može nam pokazati kako nastaju problemi u poslovnoj komunikaciji,
kada se osoba ponaša iz određene životne pozicije koja može biti i moralno-vrednosno i
kulturološki obojena. Npr. u nekim zapadnim kulturama prisno ponašanje u poslovniom
kontekstu nije prihvatljivo, a u našoj organizacionoj kulturi jeste, procenjivati nekoga na
osnovu tih karakteristika i reći oni su hladni, distancirani i sl. bilo bi etiketiranje i stavljanje
drugih u poziciju da oni generalno nisu OK, što je pogrešno.

TA je pravac koji insistira i neguje značaj otvorene komunikacije. Sve što se verbalizuje i
iskaže ima šansu da se usmeri i da se na taj način bilo koji problem efikasno reši i prevaziđe.
Svako neslaganje je bolje otvoreno iskomunicirati i verbalizovati nego potiskivati i prikrivati,
jer tek tad postoji šansa da se nešto preduzme i eventulno ispravi (Stewart, 2011).

Transakciona Analiza kao teorija ličnosti

TA kao teorija ličnosti daje odgovor na pitanje od čega se ličnost sastoji, čemu služi
struktura ličnosti i kako se ona detektuje u našem ponašanju. U ovoj oblasti izučava se:

Teorija strouka kao deo teorije motivacije koja pruža odgovor na pitanje šta to podstiče
ljude u odnosima da se ponašaju na određen način. Pored teorije strouka, teorija diskaunta i
diskaunt matriks pruža potpuni uvid u teoriju ljudkse motivacije, odnosno šta se dešava kada
ljudi negiraju i otprisuju određene aspekte svoje ličnosti, situacije ili problema.

Teorija transakcija je teorija o komunikaciji i odnosima koja prikazuje našu strukturu

ličnosti odnosno saržaj naše ličnosti i način na koji se taj sadržaj manifestuje u ponašanju
upotrebom određenih ego stanja.

Teorijom skripta ili životnog scenarija pruža se uvid u uverenja koje osoba ima o sebi, svetu
i drugima i načinu kako se ta nesvesna uverenja projektuju u životnu sredinu i definišu način
na koji se odnosimo i živimo.
 Teorijom igara nudi se objašnjenje o nesvesnim obrascima manipulisanja kako bi osoba
ostvarila svoje želje i ciljeve. Posebnu primenu ova teorija ima u radnim organizacijama, jer
se psihološke igre mogu odigravati i na svesnom nivou.

Teorija struktuiranja vremena ukazuje na način na koji ljudi organizuju svoje vreme i
zadovoljavaju potrebe za potvrdama.

Strouk- prepoznavanje

Strouk je osnovna jedinica prepoznavanja (Stewart, Joines, 1987), a obezbeđivanje

stroukova je motivacija za interakciju i odnose sa drugim ljudima (Steiner, 2003). Svaka
pažnja ili prepoznavanje drugih ljudi je strouk. Bern je utvrdio da je potreba za stroukovima
urođena pa je ovu potrebu izjednačio sa fizičkom potrebom za preživljavanjem, jer bez
stroukova osoba može da regresira, a malo dete ne može da se pravilno emotivno i socijalno
razvija. U prilog tome govori i činjenica da će mala deca u nedostatku pozitivnih stroukova
prihvatiti i negativne, jer i takva pažnja je bolja od nedostatka iste.

Vrste stroukova (Stewart, Joines, 1987):

Verbalni – verbalizovana glasovna poruka upućena nekome i neverbalni stroukovi –

pružanje ruke, klimanje glavom, poljubac, zagrljaj i sl.;

Pozitivni – svi stroukovi koje osoba doživi kao prijatne i negativni stroukovi – svi stroukovi
koje osoba doživi kao neprijatne;

Uslovni – stroukovi koji opisuju naše ponašanje i spoljašnjost npr. lepa si, dobro si to
napisao i sl. i bezuslovni – stroukovi koji karakterišu naše biće – dobar si, vredan si pametan
si, volim te, pošten si i sl.

Pravilo u davanju stroukova jeste da treba najviše davati pozitivne bezuslovne, pozitivne
uslovne, pa negativne uslovne stroukove, a negativne bezuslovne („Mrzim te“, „ne valjaš
ništa“, „nisi dobar“, „glup si“ i sl.) ne treba korititi u komunikaciji. Ovaj aspekt davanja
stroukova i poznavanja tj. razlikovanja vrste stroukova je od velike važnosti za organizacionu
kultutu i poslovnu komunikaciju i ljudsku motivaciju. Ako se poznaje činjenica da ljudi
stupaju u odnose i da ih motiviše dobijanje stroukova, efikasan menadžment će voditi računa
o načinu davanja stroukova svojim zaposlenim. Nije isto reći „Ovo ne valja ništa, razočarao/la
si me i loše si ovo uradio-la“ i reći „ Molio/la bih te da koriguješ ovaj deo izveštaja, znam da
ti to možeš jer si vredan/a i pametan/a“. U prvom slučaju osoba će možda korigovati i
ispraviti deo koji nije dobro urađen ali neće biti pozitivno motivisana, čak će ova vrsta
negativnog strouka uticati na samopouzdanje što može doprineti padu produktivnosti na duge
staze.

Klod Stajner je utvrdio postojanje „strouk ekonomije“ kao „pravila koja su nam nametnuta
kad smo ili deca i ona se manifestuju kroz pet ograničavajućih prsvila o stroukiranju u
odraslom dobu“ (Steiner, 2003, 98):

o Ne daj stroukove koje želiš da daš.

o Ne traži stroukove koje želiš.
o Ne prihvataj stroukove koje želiš.
o Ne odbijaj stroukove koje ne želiš.
o Ne daj samom sebi stroukove.

Iz ove strouk ekonomije može se izaći kroz edukaciju i svesnost da su nam stroukovi
dostupni i da možemo da ih tražimo, odbijemo, damo drugima i sebi, kako bi komunikacija
bila otvorena, efikasna i motivišuća za sve učesnike u komunikacionom procesu.

Disakunt – otpsisivanje

Da bi smo u potpunosti razumeli teoriju ljudske motivacije, pored teorije strouka, važno je
razumeti i teoriju diskaunta koja je grafički predstavljena kroz diskaunt matriks, kao
preventivno i dijagnostičko sredstvo u domenu motivisanosti i efikasnosti u rešavanju
interpersonalnih i poslovnih problema. Danas se diskaunt matriks više koristi u
organizacionoj i edukativnoj Transakcionoj Analizi, kao efikasan metod u prevazilaženju
zastoja u kompanijama u poslovnoj praksi i u komunikaciji sa internim i eksternim grupama.
Takođe, poznavanje diskunt matriksa ili matrice otpisivanja, može biti značajna kompetencija
koja je praktično primenljiva u društvenoj praksi.

Diskaunt se najjednostavnije može opisati kao otpisivanje, što za posledicu ima nerešene
probleme (Mellor, Sigmund, 1975). Grafički prikaz ove matrice, koja se naziva matrica
otpisivanja, razvili su Ken Melor i Erik Sigmund. Postoje oblasti, tip i modus otpisivanja.

Kada govorimo o oblastima otpisivanja tu osoba može otpisivati: sebe, druge i situaciju;
Kada govorimo o tipovima otpisivanja to su: stimulusi, problemi, opcije; Kada govorimo o
modusu otpisivanja, to su postojanje, značaj (važnost), promenljivost i lične sposobnosti
(Mellor, Sigmund, 1975)
 Dijagram matrice otpisivanja

Matrica otpisivanja sadrži sve kombinacije tipa i modusa otpisivanja.

Figure 1. Discouting Chart (Stewart, 2008, p.223)

Opisaću matricu kroz praktičan primer: Uzmimo hipotetičku situaciju u kojoj se grupa
zaposlenih obratila lideru tima za pomoć, jer imaju problem sa kolegom u timu koji pokazuje
agresivan komunikacioni stil i narušava radnu atmosferu u timu. Lider tiima je pozvao
određenog kolegu i predstavio mu je slučaj. Ako kolega na poslu negira agresivnost u
komunikaciji sa drugim kolegama i otpisuje postojanje stimulusa, odgovoriće: „Koja
agresivnost, to ja nemam“. Dakle, otpisuje na dijagonali T1 matrice otpisivanja.

Ako otpisuje postojanje problema, može reći: „Sa mnom je sve u najboljem redu moja
agresivnost je konstruktivna, ostale kolege su preosetljive“. Dakle, on je sebi dozvolio da
bude svestan stimulusa, ali otpisuje postojanje problema tj. otpisuje na dijagonali N2 matrice
otpisivanja. Tu treba istaći, da osim toga, agresivni kolega, takođe otpisuje i značaj stimulusa.
 „Strelica u matrici otpisivanja znači da će jedno od tih otpisivanja uvek sadržati i drugo.“
(Stewart, Joines, 1987, p.277).

Otpisivanje na dijagonali T3, podrazumeva otpisivanje opcija, značaj problema i

promenljivost problema. Kolega iz primera otpisujući po dijagonali T3 može reći:
„Agresivnost je danas neophodna za uspeh, zar ne“? (otpisuje postojanje opcija). Otpisujući
opcije on otpisuje i značaj odnosno važnost problema, odnosno negira mogućnost da treba
nešto povodom toga da preduzme i na kraju on otpisuje i promenljivost stimulusa, uzimajući
agresivnost u komunikaciji kao nešto što nije važno i samim tim ne treba da se menja.

Na T4 dijagonali matrice otpisivanja, kolega iz primera može reći: „Pretpostavljam da bi

trebalo da prekinem agresivno da komuniciram sa kolegama, ali ja već toliko dugo tako
komuniciram i postižem rezultate, da prekidanje sada ne bi ništa značilo“.

Na T5 dijagonali matrice otpisivanja, on može reći: „Stvarno ste u pravu, trebalo bi da

prekinem sa agresivnom komunikacijom, ali ne vidim kako bih to mogao sada da uradim.

Na T6 dijagonali matrice otpisivanja, on može reći: „Već duže vreme sam svestan da moj
način komuniciranja sa kolegama predstavlja problem i da treba da ga rešim, ali nikako da
zaista to rešim.

Glavna karakteristika matrice otpisivanja je da „otpisivanje u svakoj ćeliji takođe sadrži

otpisivanje u ćelijama pored i desno od nje“. Dakle, ako osoba otpisuje po svakoj dijagonali,
otpisivaće u svim ćelijama ispod i desno od te dijagonale (Stewart, Joines, 1987, 278).

Kada se određeni problem ne reši, to znači da se ne razmatraju sve važne informacije

neophodne za rešavanje tog problema, odnosno velika je verovatnoća da je došlo do
otpisivanja na određenoj dijagonali u matrici otpisivanja (Stewart, Joines, 1987). Kada se radi
dijagnostifikovanje dijagonale otpisivanja, početna greška je kada se krene nisko u matrici
otpisivanja. Pravilo je da se krene što više od gornjeg desnog ugla u matrici otpisivanja, dakle
od T3 ili od T4 dijagonale. Jer ako otpisuje u T3 dijagonali, znači da će otpisivati sve ćelije
ispod i desno od nje, dakle i T4 dijagonalu, a ako otpisuje T4 dijagonalu, otpisivaće sve ćelije
ispod i desno od nje, dakle i T5 dijagonalu u matrici otpisivanja.

Izlazak iz matrice otpisivanja

Iz matrice otpisivanjas se može efikasno izaći kroz edukaciju menadžmenta i lidera timova
koji upravljaju ljudima i ljudskim resursima iz razloga efkasnosti reševanja određenog
problema i podizanja motivacije zaposlenih usled uspešno prevaziđenog problema. Prvo
izlazak iz strouk ekonomije je dobar metod podizanja motivacije. Učiti članove tima da traže
strouk kad im zatreba, da daju drugima strouk, da odbiju strouk koji nežele na asertivan način
iz Ja sam OK-Ti si ok životne pozicije, da prihvate strouk kad im se da i da nauče sami sebi
da daju strouk.

Lider tima daje kolegi pozitivan uslovni i bezuslovni strouk: „Vi ste kolega jako vredni i
uporni“, potom mu daje bezuslovni negativni strouk: „Bilo bi dobro da u Vašem ponašanju
neutrališete agresivan način komunikacije, ako ste voljni da čujete imam nekoliko predloga
kako bi ste mogli to da uradute“?

Ovo je hipotetički primer izlaženja iz strouk ekonomije sa kolegom koji neguje agresivan
stil u komunikaciji, a lider tima želi da ga motiviše da uvidi problem i značaj problema, kao i
da ga stimuliše da počne da razmišlja o drugim opcijama u komunikacionom stilu, kao i da ga
podrži da nastavi da neguje drugačiji stil komunikacije - čime su pokrivene sve dijagonale na
diskaunt matrici.

U ovom primeru ispoštovano je pravilo kada se daje negativan strouk, on treba da bude
uslovan, tj. da se odnosi na konkretno ponašanje ili postupak, čime se može izbeći negativna
karakterizacija bića, odnosno postiže se efekat odvajanja ponašanja od osobe. Takođe, u tom
slučaju daje se zajedno sa pozitivnim uslovnim ili pozitivnim bezuslovnim stroukom u tzv.
„sendvič tehnici“. Na taj način stvara se šansa da druga osoba sasluša i da se otvori za
konstruktivnu kritiku i nove opcije umesto defanzivne ili ofanzivne odbrambene rekacije, koja
je karakteristična u situacijama kada se ne ispoštuje ovo pravilo davanja strouka.

Drugi način izlaženja iz diskunt matrice odnosno matrice otpisivanja jeste preko upotrebe
ego stanja.

Ego stanja i Transakciona analiza

D
 R – Parent

O- Adult

D- Child

Figure 2. The Three Ego States of a Person (Widdowson, 2016, p.20 )

Prema teoriji TA naša ličnost sastoji se od tri funkcionalne celine, odnosno ego stanja, a to
su Roditelj, Odrasli i Dete. Kad god smo u jednom od ego stanja, mislimo, osećamo i
ponašamo se na određen način koji se može detektovati i prepoznati.

U Roditeljskom ego stanju su internalizovane poruke roditelja ili važnih roditeljskih figura
koje usmeravaju naše ponašanje u moralnom i vrednosnom smislu i koje kažu na koji način
treba raditi određene stvari. Takođe u ovom ego stanju su i kulturološko-vrednosni sudovi
zajedniči celom društvu, koji su se formirali u procesu primarne socijalizacije u porodičnom
kontekstu. Kada osoba vrednuje, procenjuje, prosuđuje, ponaša se, oseća i misli kao što su
radili roditelji ili važne roditeljske figure u sličnim situacijama, može se reći da je osoba u ego
stanju Roditelja (Widdowson, 2016).

Odraslo ego stanje je naš kompjuter, deo ličnosti koji procenjuje realnost u sadašnjem
trenutku, bez zastarelih istorijskih poruka roditeljskog ego stanja i bez emocija ego stanja
Deteta. Odraslo ego stanje procenjuje realnost na osnovu argumenata, činjenica i informacija i
teži dobijanju istih u situacijama u kojima takve informacije nedostaju. Kada je osoba
racionalna, objektivna i teći da proceni sadašnji trenutak na osnovu realnih i proverljivih
informacija, može se reći da je osoba u ego stanju Odraslog. Ovo ego stanje razvija se tokom
čitavog života.

Ego stanje Deteta je naše biološko i somatsko biće, sve emocije su u ego stanju deteta.
Takođe, Dete je stub bliskosti, spontanosti, fleksibilosti, intuitivnosti, kreativnosti, slobode i
nesputanog i avanturističkog duha.

Funkcionalna analiza ego stanja

Način na koji se naša ego stanja očitavaju u ponašanju jeste funkcionalna analiza TA. Prema
tome možemo razlikovati: pozitivnog Kritičkog Roditelja, negativnog Kritičkog Roditelja,
pozitivnog Negujućeg Roditelja, negativnog Negujućeg roditelja, Odraslog, pozitivno
Adaptirano Dete, negativno Adaptirano Dete, pozitivno Slobodno Dete, negativno Slobodno
dete (Erskine, Moursund, 2011).
 Ego stanja različito se prikazuju u ponašanju (Woolams, Brown, 1978), tako npr. Pozitivan
Kritički Roditelj ima ulogu da zaštiti našu ličnost i da postavi jasne granice u komunikaciji sa
drugima. Eksternalizovano, zalaže se za sopstvena i tuđa prava, ali bez omalovažavanja
drugih.

Negativan Kritički roditelj kritikuje, omalovažava druge sa ciljem da uspostavi dominaciju i

kontrolu nad drugima. Takođe, ovaj proces može da bude i internalizovan, u vidu
introjektovane kritičke figure nekog od roditelja i da ograničava i utiče na samopouzdanje i
samopoštovanje osobe prema samoj sebi.

Pozitivan Negujući Roditelj pruža adekvatnu brigu i negu, odnosno pruža negu, utehu i
podršku kada je to zaista potrebno ili kad neko drugi zatraži.

Negativan Negujući Roditelj guši svojom brigom i pažnjom, prezaštitnički je nastrojen i

takva ljubav je neadekvatna, jer stvara zavisničke i simbiotske odnose.

Odrasli se ne deli ni u funkcionalnoj analizi. On je kompjuter koji barata činjenicama i

podacima koje su u skladu sa realnom situacijim.

Pozitivno Adaptirano Dete odnosi se na funkcionalnu adaptaciju određenim društvenim

pravilima i normama. Podrazumeva i uljudnu i kulturnu komunikciju i uopštena pravila
ponašanja u određenom društvu.

Negativno Adaptirano Dete ili u savremenoj transakcionoj literaturi, buntovno dete, jeste
deo ličnosti koji prkosi pravilima, često ne poštuje autoritete ili je u sukobu sa autoritetima.
Ovaj deo ličnosti manifestuje se često i u komunikaciji - kada neko prema osobi nastupi iz
pozicije negativnog Kritičkog Roditelja, najčešća reakcija jeste iz pozicije buntovnog deteta,
dakle odbrambena i ofanzivna.

Pozitivno Slobodno Dete odnosi se na aspekte bliskosti, kretaivnosti, zabave, humora,

spontanosti, na sve aspekte koji vode ostvarenju unutrašnjih potencijala osobe.

Negativno Slobodno Dete je onaj deo ličnosi koji se zabavlja ali na sopstvenu štetu. Dakle,
razigrano je, sponatno, slobodno, ali divlje i neukrotivo, odnosno često pretera u zabavi, jelu,
piću. U nedostatku strukture i nedostatku granica bude autodestruktivno.
 CP NP CP= Critical Parent

NR= Nourishing Parent

О = Adult
АD = Аdaptive Child
SD = Free Child
О

AC FC

Figure 3. Funkcionalna analiza ego stanja (Stewart, Joines, 1987, copyright za srpsko izdanje Psihopolis 2011,

p.48)

Izlazak iz matrice otpisivanja uz pomoć ego stanja

Prema TA teoriji postoje odrešene zakonitosti u implementaciji ego stanja, odnosno postoje
zakonitosti u komunikaciji prilikom primene modela ego stanja. Ta pravila prvi je definisao
Bern.

Pozitivna ego stanja, pozivaju pozitivna ego stanja druge osobe. Negativna ego stanja,
pozivaju negativna ego stanja druge osobe. Pozitivan Kritički Roditelj, kod druge osobe
poziva pozitivno Adaptirano Dete u komunikacioni proces. Negativan Kritički Roditelj budi
odnosno poziva negativno Adaptirano, odnosno buntovno dete kod druge osobe. Pozitivan
Negujuči Roditelj poziva pozitivno Slobodno dete druge osobe. Negativni Negujući Roditelj
budi negativno Slobodno dete kod druge osobe. Odraslo ego stanje najčešće poziva Odraslo
ego stanje druge osobe, kao što ego stanje Deteta može da probudi ego stanje Deteta druge
osobe (Bern , 1973).

Kada je osoba pod veliki stresom, tenzijom i pritiskom i nastupa iz pozicije Kritičkog
roditelja, tada će najverovatnije otpisivati odnosno diskauntovati, tj. ući će u matricu
otpisivanja, u toj situaciji od velike koristi može biti znanje i praktična veština u korišćenju
ego stanja. Primer: „Sve si uradila pogrešno, ovo ništa ne valja, čeka nas katastrofa“. Ovakva
izjava otpisuje direktno na T4 dijagonali matrice otpisivanja – otpisuje značaj izbora, rešivost
problema, sposobnost osobe da drugačije reaguje na stimulus odnosno novonastalu situaciju.
Najgore što druga osoba može da uradi jetse da uđe u buntovno dete i da se raspravlja ili da
uđe u submisivno uplašeno adaptirano dete i da se blokira. Takav pristup problemu je
kontraproduktivan i neefikasan i ne samo da neće doprineti brzom i efikasnom rešenju
problema, već može i pogoršati situaciju. Zato postoje dostupni transakcioni izbori, koji mogu
pomoći da druga osoba izađe iz matrice otpisivanja i da krene efikasno da rešava problem
(Karpman, 2014). Dostupni izbori za ublažavanje posledica Kritičkog roditelja su:

Odrasli: „Da li možeš da mi kažeš šta konkretno misliš da treba da se ispravi i da ne valja“?

Pozitivan Kritički Roditelj: „Ja mogu da prihvatim da imamo drugačije mišljenje i možemo
o tome razgovarati, ali se ne slažem sa vašom kritikom“

Pozitivan Negujući Roditelj: „Ja razumem da vam je teško i da ste pod velikim pritiskom, o
čemu se tačno radi“?

Pozitivno Adaptirano Dete: „Žao mi je što niste zadovoljni, šta mogu da uradim da rešim
problem“?

Pozitivno Slobodno Dete: „Neće biti kraj sveta, i sutra će svanuti novi dan i ništa se na ovoj
planeti neće zbog ovoga desiti, zato hajmo pozitivno da razmišljamo i da vidimo šta se može
učiniti“

Ovo su sve primeri odgovora iz određenih pozitivnih ego stanja, koje za cilj imaju da
neutrališu Kritičkog Roditelja druge osobe i štite osobu od eskalacije sukoba. Naravno može
se koristiti i kombinacija određenih ego stanja u isto vreme. Vratimo se na primer „Sve si
uradila pogrešno, ovo ništa ne valja, čeka nas katastrofa“, Cilj je da prema pretpostavci, osobu
izvedemo iz N4 dijagonale otpisivanja, odnosno da se osobi ukaže na značaj izbora, rešivost
problema i sposobnost da drugačije reaguje na stimulus. Dakle, od ego stanja dobro bi bilo
upotrebiti pozitivnog Negujućeg Roditelj, Odraslo ego stanje i pozitivno Adaptirano dete u
kombinaciji i to sledećim redosledom: „Vidim da ste jako uznemireni, žao mi je što ste tako
uznemireni, razumem da je veliki stres da se posao završi, žao mi je što nisam uspela iz prve
ali sve će biti u redu. Možete li mi konkretno reći koji deo treba da ispravim, a predložila bih
da sada zajedno sagledamo konkretnu situaciju i da na osnovu realnih informacija problemu
pristupimo i na drugačiji način.“ Upotrebom tri ego stanja u komunikaciji istovremeno (NR,
AD, O), možemo umiriti uplašeno dete druge osobe, jer iza razjarenog kritičara, najčešće se
nalazi uplašeno i uznemireno unutrašnje dete. Kada se uplašeno dete druge osobe
intervencijom iz pozitivnog Negujućeg roditelja umiri, osoba može preći u ljubazno
Adaptirano dete da se dodatno neutrališe probuđeni Kritički roditelj druge osobe i na kraju se
uključi Odraslo ego stanje koje traži i nudi relevantne informacije i opcije za efikasno
rešavanje problema, a koje će druga osoba nakon prethodnih intervencija biti u stanju da
sasluša. Na taj način se uspešno može neutralisati i T4 dijagonala u matrici otpisivanja.

Struktura vremena

Još jedan način izlaska iz matrice otpisivanja jeste struktura vremena. Prema Bernu, pored
urođene potrebe za potvrdama, čovek ima i urođenu glad za stimulusima, odnosno za
struktrom vremena. Posao i rad su važan aspekt strukture vremena ali ne i jedini. Postoji šest
načina da osoba struktuira svoje vreme: Aktivnosti, Razonode, Rituali, Povlačenje, Intimnost,
Igre (Bern, 1973). Na koji način će osoba struktuirati svoje vreme zavisi od njegove životne
pozicije, od vrste stroukova koji su osobi potrebni, od strouk ekonomije i diskaunta odnosni
otpisivanja, kao naučenog obrasca rešavanja problema u interpersonalnim i poslovnim
komunikacijama.

Povlačenje

Kada je reč o povlačenju može se govoriti o fizičkom ali i psihološkom povlačenju, kada je
osoba fizički prisutna, ali je duhom odsutna. Ova vrsta strukture vremena podrazumeva mali
broj stroukova jer je komunikacija ograničena. Povlačenje je nekad zdravo i preporučuje se za
psihološki i fizički odmor, ali ako je dominantno u strukturi vremena, reč je o nekoj vrsti
patologije. Osoba koja provodi previše vremena u povlačenju može postati depresivna i
usamljena zbog nedostatka strouka. Takođe može često otpisivati sebe, druge, opcije i značaj
problema. Povlačenju se može pristupizi iz bilo kog ego stanja.

Rituali

Rituali su siguran i predvidiv način razmene strouka, tj. pažnje, prepoznavanja, prihvatanja u
kojima se osobe ponašaju na utvrđen i poznat način. Rituali često donose prijatne rezultate jer
su se transakcije odvijale na već poznat i utvrđen način, tj. u njima je strouk predvidiv i
određen. Ako osoba ima tendenciju da vreme struktuiše isključivo kroz rituale, to je znak da
teži predvidivosti i pouzdanom ishodu toka komunikacije, jer ima strah od odbacivanja u
situacijama kada ishod komunikacije nije izvestan. Primer rituala su ritualno ispijanje kafe,
svadbe, krštenja i sl. Takođe ovaj vid strukture vremena vodi površnim odnosima i
kontaktima, što može doprineti otpisivanju. Rituali uklučuju uglavnom Roditelju i
funkcionalno pozitivnom Adaptiranom Detetu.
 Razonode

Razonode su takođe siguran i predvidiv način razmene i dobijanja stroukova, ali transakcije
nisu toliko izvesne kao kod rituala, odnosno kroz razonodu se stvara prostor za dublje
stroukove. Koktel zabave, pozorište, rođendani, jesu donekle struktuiran način organizacije
vremena, ali za razonodu nije nužno da poznajete ljude sa kojima komunicirate. Ovde su
uglavnom prisutni pozitivni stroukovi, ređe negativni, ali su malo intenzivniji nego kod rituala
i manje su predvidivi. Uključeni su Roditelj i Dete i uglavnom pozitivni aspekti ego stanja.

Aktivnosti

Kada je energija osobe usmerena na spoljašnje izvore , zadatke i ciljeve, osoba je u

aktivnosti. U aktivnosti komunikacija je usmerena na postizanje ciljeva, a ne na raspravu o
ciljevima i aktivnostima. Odrasli je dominantno ego stanje , jer su aktivnosti usmerene na
sada i ovde, na zadatke i ciljeve. Ponekad se u aktivnostima moraju slediti neka pravila i u
tom slučaju uključeni su pozitivni Kritički roditelj i pozitivno Adaptirano dete. Aktivnosti
pružaju raznovrsne stroukove. Strouk se dobija i za dobro obavljen i za loše obvavljne posao,
te stoga nije uvek predvidiv. Zbog svoje nepredvidivosti, mnogi će izbegavati aktivnosti i
strukturisati svoje vreme unutar onog što bi trebalo da bude aktivnost, a u stvari nije (rituali,
razonode, zabave, igre), i stoga mogu uneti mnogo zbrke i štete u radni proces. Dakle,
aktivnosti unose veći rizik nego razonode, zato što nas konkretnije i jasnije izlažu.

Igre

Psihološke igre predstavljaju manipulativnu strategiju dolaženja do stroukova. To je naučena

dečija strategija, koja viuše nije primerena odraslom dobu i odraslom rešavanju problema.
Takođe igre proizilaze samo iz nekog dela negativnog ego stanja: negativnog Adaptiranog
deteta, negativnog Slobodnog deteta, negativnog Negujućeg roditelja, negativnog Kritičkog
roditelja. Odraslo ego stanje je isključeno, a isključena su i pozitivna ego stanja. Igre
uključuju, na psihološkom nivou, razmenu na osnovu ignorisanja, otpisivanja (diskaunta). Na
socijalnom nivou osoba igru doživljava kao razmenu intenzivnih stroukova. Pri završetku i na
kraju igre oba igrača osećaju intenzivan negativni strouk.

Intimnost ili bliskost

Intimnost podrazumeva autentičan način razmemne osećanja između dva ego stanja Deteta
osoba u komunikaciji, bez cenzure, bez manipulacije, bez igara, Socijalni i psihološki nivo
poruke su kongruentni, osećanja su adekvatna realnoj situaciji i njihova razmena doprinosi
boljem razumevanju osoba koje su u razmeni stroukova. Intimnost kao način strukture
vremena, podrazumeva dosta intenzivnu razmenu stroukova, ali cilj je autentična razmena
ćelja i potreba i osećanja, bez otpisivanja drugih. Ego stanje Deteta je dominantno, ali
funkcionalno uglavnom pozitivno Slobodno Dete.

Kada je struktura vremena disfunkcionalna, odnosno kada stuktura vremena nije pravilno
distribuirna, primera radi kada ima dosta povlačenja i rituala i igara, a manje aktivnosti,
intimnosti i razonoda, može doćo do povećanog otpisivanja, usled nedostatka stroukova i
informacija neophodnih za motivaciju i pravilan uvid u problem. Osoba uz edukaciju i
vođenje može da se usmeri da razmisli o sopstvenoj strukturi vremena i da stekne uvid o
željenoj, kako bi počela nešto konkretno da menja.

Zaključak

Pretpostavka u ovom radu jeste da se u radnim organizacijama otpisivanje najčešće vrši na

T3 i T4 dijagonali matrice otpisivanja, gde se otpisuju opcije, značaj problema i promenljivost
stimulusa, a prema pravilu matrice otpisivanja, to znači da se otpisuju sve ćelije ispod i desno
od dijagonale (Stewart, Joines, 1987, 2011). Otpisivanje na dijagonali T4, gde se otpisuje
značaj izbora, rešivost problema i sposobnost osobe da drugačije reaguje na stimulus,
odnosno da reši problem uticaće i na otpisivanje u ćelijama desno od nje, dakle na T5
dijagonali. Razlog zašto je u ovom radu vršeno ispitivanje za otpisivanje na T3 i T4 dijagonali
matrice otpisivanja (disakunt matriks) je taj što je rad u praksi pokazao da je potrebno krenuti
sa višim dijagonalama u matrici otpisivanja, jer ako se krene previše nisko na matrici i sama
intervencija će biti otpisana (Stewart Joines, 1987, 2011). Takođe u radu sa klijentima
primetila sam da ljudi najčešće otpisuju na T3 i T4 dijagonali i to me je motivisalo da
proverim ovu pretpostavku. Uzorak je slučajni, a odnosi se na zaposlene ljude u Republici
Srbiji, koji su dobrovoljno popunjavali Anketu tokom marta meseca 2019. godine.

Uzorak–zaposleni Otpisivanje na T1 Otpisivanje na T2 Otpisivanje na T3 Otpisivanje na T4

ljudi u R. Srbiji dijagonali dijagonali dijagonali dijagonali

35 /100% Ni jedan/ 0% Ni jedan/0% 23/65,71% 15/42,85%

Figure 4. Rezultati Ankete

Kao što tabela prikazuje visok procenat ispitanika pokazuje otpisivanje na T3 dijagonali
matrice otpisivanja, odnosno otpisuju opcije za rešavanje problema, značaj problema i
promenljivost stimulusa, a to znači da se otpisuju i ćelije desno od te dijagonale – značaj
opcija, rešivost problema. Visok skor i na T4 dijagonali otpisivanja (42,85%), upućuje na to
da se otpisuju i ćelije desno od T4 dijagonale – uspešna primenljivost opcija, personalna
sposobnost da se problem reši, čime je pokrivena cela matrica otpisivanja, osim ćelije T6.

Ovaj rad treba da probudi radoznalost da se dalje istražuje na ovu temu kao i da se uvidi
značaj znanja iz ove oblasti primene Transakcione analize. Poznavanje tehnike diskaunt
matriksa i načina izlaženja iz istog je efikasan metod za sve oblasti društvene prakse u kojoj
se radi sa ljudima. Svaki put kada se problem ne reši, dolazi do prolongiranja rešenja
problema, što može dovesti do pada motivacije, a ova tehnika pruža efikasan način rešavanja
problema, zastoja u komunikaciji i efikasan je metod prevazilaženja demotivisanosti i
pospešuje razumevanje ljudske motivacije.

Liteartura

1. Bern, E. (1973): The Basic Handbook of Transactional Analysis, Randome House, New
York. Copyright for Serbian Edition, Psihopolis, 2011, pp. 31-36 and pp. 38-53,
2. Erskine, G., Moursund, P. (2011): Psychotherapy in Action, Karnac Books Ltd, London,
pp. 22-30.
3. Ernst, H.F., Jr, M.D. (1973): Psychological Racket in the OK Corral, Transactionala
Analysis Journal, 3, No.2, pp. 19-25.
4. Karpman, C. B. (2014): A Game Free life – The definitive book on Drama Triangle and
Commpassion Triangle by the originator and author, Drama Triangle Publications, San
Francisco, CA. Copyright for Serbian Edition, Psihopolis, 2014, pp. 226-235.
5. Mellor, K., Sigmund, E. (1971): Discounting, TAJ, 5,3, pp. 295-302.
6. Stewart, I. (2008): Transactional Analysis Counselling in Action, 3rd Edition, SAGE
Publications of London, Thousand Oaks New Delhi and Singapore, p.27, p.223.
7. Stewart, I., Joines, V. (1987): TA Today – A new Introduction to Transactional Analysis,
Lifespace Publishing, Nottinghan, U.K. and Chapel Hill, Nort Carolina. Copyright for Serbian
Edition, Psihopolis, 2011, pp. 276-280.
8. Steiner, C. (2003): Emotional Literacy: Inteligence with Heart by Claude Steiner, p.98.
9. Widdowson, M. (2016): Transactionala Analysis for Depression. A step by step treatment
manual, Rottledge, New York, pp. 20-21.
10. Woolams, S., Brown, M. (1978): Transactional Analysis, Library of Congres Catalog,
United States of America, p.121.
 Biografija

Redovni profesor strukovnih studija na Akademiji poslovnih strukovnih studija Beograd, na

departmanu za sociološke nauke, gde predaje sledeće predmete: Sociologija u biznisu,
Sociologija i pravna etika, Poslovno komuniciranje u turizmu i Poslovne komunikacije na
specijalističim i master strukovnim studijama.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine, a 2011.

godine u okviru specijalizacije za grupnog psihoterapeuta u oblasti Transakcione analize,
stiče uslove i dobija nacionalni i evropski Sertifikat za psihološkog savetnika. U oktobru
2014. godine doktorirala je na Fakultetu za kulturu i medije i stekla je naziv doktor
komunikoloških nauka. Trenutno je u procesu polaganja CTA pismenog ispita iz
Transakcione Analize u oblasti psihoterapije, pred Evropskom komisijom za Transakcionu
analizu.