1552.
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1520-е 1530-е 1540-е – 1550-е – 1560-е 1570-е 1580-е |
Године: | 1549 1550 1551 – 1552 – 1553 1554 1555 |
Грегоријански | 1552.. (MDLII) |
Аб урбе цондита | 2305. |
Исламски | 958–960. |
Ирански | 930–931. |
Хебрејски | 5312–5313. |
Бизантски | 7060–7061. |
Коптски | 1268–1269. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1607–1608. |
• Схака Самват | 1474–1475. |
• Кали Yуга | 4653–4654. |
Кинески | |
• Континуално | 4188–4189. |
• 60 година | Yанг Вода Миш (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11552. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1552 (MDLII) била је пријеступна година која почиње у петак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 15. 1. - Уговор из Цхамборда: француски католички краљ Хенри II склопио договор са тројицом протестантских владара из Светог Римског Царства на челу са Моритзом Саским (претходница Побуне кнежева против цара Карла V).
- фебруар - Неуспех Петра Бакића у Ердељу[1].
- 22. 2. - 26. 3. - Угарски сабор у Пожуну/Братислави, ту су и краљ Фердинанд са синовима и бан Никола Шубић Зрински - припреме за долазећи рат (порез се слабо сакупља).
- март - Акт о униформности наметнуо протестантску литургију у Енглеској.
- ожујак - Будимски Али-паша повратио Сегедин, који су Мађари мало пре тога узели.
- 26. 3. - Гуру Амар Дас постаје трећи гуру сикизма.
- април - Италијански рат 1551–1559: француски краљ Анри II напада Карлову Лорену и заузима градове Метз, Тоул и Вердун.
- мај - Моритз Саски заузео Аугсбург, замало заробио цара Карла у Иннсбруцку - бежи у Корушку.
- 2. 6. - Будимски Али-паша заузео Веспрем (привремено).
- 26. 6. - Почела опсада Темишвара (везир Ахмет-паша и беглербег Мехмед-паша Соколовић, град брани Стјепан Лошонци)[2].
- липањ/српањ - Командант у Ердељу Гиамбаттиста Цасталдо добија помоћне чете из Њемачке, али оне се буне јер нису добиле плаћу - похарани Коложвар/Клуж и Wеиссенбург/Алба Иулиа, грађани и сељаци их одбили од Сибиња[2].
- 9. 7. - Али-паша заузео Замак Дрéгелy на северу Мађарске, херојска погибија капетана Гyöргyа Сзондyја.
- 27. 7. - Турци заузели Темишвар; након овога и Липову.
- Турци сада имају сву земљу између Ердеља, Мориша, Тисе и Дунава, настаје Темишварски пашалук, први му је на челу Казим-паша[2].
- 30. 7. - Улама-бег из Пожеге опсјео Вировитицу[3], град се предао већ 2. коловоза;
- затим срушио Грабровник и опсједа тврђицу Продавић, затим неуспјешно Ђурђевац (в. Пицокијада) - страх у Копривници и Вараждину; након тога падају Чазма, напуштени Дубрава и Устилоња - Турци се повлаче из Славоније половицом коловоза.
- У ово вријеме кнез Петар Ердеди порушио Градишку и Краљеву Велику[4].
- 2. 8. - Пассавски споразум - мир у Немачкој, слобода за заробљене протестанте, повучен Аугсбуршки интерим из 1548.
- 5. 8. - Битка код Понзе: франко-отоманска флота поразила Ђеновљане.
- 10. 8. - Фердинандов војсковођа Ерасмус вон Теуфел поражен и заробљен у Угарској, већина угарских и хрватских капетана изгинула[5].
- август - Освајање Маската: Османлија Пири-реис узео овај град Португалцима.
- 17. 8. - Завршено штампање Београдског четворојеванђеља, прве књиге штампане у Београду (резао јеромонах Мардарије, штампао кнез Радиша Дмитровић затим београдски Дубровчанин Тројан Гундулић) (прва страна).
- 4. 9. - Мехмед-паша Соколовић[6] (или Али-паша?[5]), након Баната заузео и Солнок након што га је напустила већина посаде.
- 9. 9. - 18. 10. - Опсада Егера: Иствáн Добó одбранио град од Мехмед-паше и Ахмет-паше[6](одн. Али-паше, Ахмет-паше и осталих санџака[5]).
- 1. 10. - Босански паша са Улама-бегом и Малкоч-бегом упао у Славонију и продро до Вараждина; Никола Зрински и Лука Секељ у неколико окршаја на Вараждинском пољу 3 - 4. 10. одбили турску навалу[7].
- 2. 10. - Опсада Казања: Иван Грозни освојио град и срушио Казањски канат.
- 1. 11. - Вијест о упаду чазманског санџака до Градца и Врбовца, али службеници бана Зринског ослободили све тада заробљене[8].
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Велики број Срба прелази из Баната у Ердељ, да би се касније вратио
- Јевреји у Кучајни у североисточној Србији [9].
- Османски поход против Хормуза (1552-54): Турци не успевају узети ово острво.
- Бартоломео Еустацхи завршио Табулае анатомицае али објављене тек 1714.
- Амброисе Парé увео артеријску лигатуру при ампутацији.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 18. 7. - Рудолф II, свети римски цар († 1612)
- 17. 9. - Цамилло Боргхесе, папа Павао V. († 1621)
- 22. 9. - Василије IV., цар Русије († 1610)
- 6. 10. - Маттео Рицци, језуитски мисионар у Кину († 1610)
- 11. 10. - Дмитриј Иванович, први син Ивана Грозног († 1553)
- Борис Годунов, руски цар († 1605)
- Марфа Собакина, трећа жена Ивана Грозног († 1571)
- Цвијета Зузорић, пјесникиња († 1648)
- прибл. - Дервиш-паша Бајезидагић, пјесник († 1603)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 21. 4. - Петрус Апианус, математичар, астроном, картограф (* 1495)
- 24. 4. - Петар Бакић (српски племић) (* ца. 1488)
- 26. 5. - Себастиан Мüнстер, картограф (* 1488)
- 9. 7. - Гyöргy Сзондy, војник (* 1500)
- 1. 9. - Şтефан VI Рареş, владар Молдавије
- 17. 10. - Андреас Осиандер, протестантски теолог (* 1498)
- 3. 12. - Свети Фрањо Ксаверски, језуитски мисионар (* 1506)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Владимир Ћоровић, Турска освајања, растко.рс (приступ 9.4.2013.)
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Клаић, 184
- ↑ Клаић, 186
- ↑ Клаић, 187
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Клаић, 185
- ↑ 6,0 6,1 Знаменити Срби Мусломани, стр. 10
- ↑ Клаић, 189-190
- ↑ Клаић, 192
- ↑ Ранко Јаковљевић, Јевреји на североисточним границама Србије, макабијада.цом (приступ 9.4.2013.)
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
- Миленко M. Вукићевић, Знаменити Срби Мусломани (1906)