1555.
Изглед
- Ово је чланак о години 1555.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1520-е 1530-е 1540-е – 1550-е – 1560-е 1570-е 1580-е |
Године: | 1552 1553 1554 – 1555 – 1556 1557 1558 |
Грегоријански | 1555.. (MDLV) |
Аб урбе цондита | 2308. |
Исламски | 962–963. |
Ирански | 933–934. |
Хебрејски | 5315–5316. |
Бизантски | 7063–7064. |
Коптски | 1271–1272. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1610–1611. |
• Схака Самват | 1477–1478. |
• Кали Yуга | 4656–4657. |
Кинески | |
• Континуално | 4191–4192. |
• 60 година | Yин Дрво Зец (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11555. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1555 (MDLV) била је редовна година која почиње у уторак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 22. 1. - Бурмански краљ Баyиннаунг срушио Краљевину Ава на северу земље.
- 4. 2. - Јохн Рогерс спаљен у Лондону - први протестантски мученик за време "Крваве" Марy I од Енглеске.
- 5. 2. - Царев брат Фердинанд отвара Аугсбуршки сабор за решење политичко-црквених питања у Рајху.
- вељача - Босански Турци опет робе на крајини, испод Крупе и Педља; Петар Ердеди затим четовао у Босни до Каменграда (обострано кршење примирја)[1].
- 7. 4. - Фердинандов посланик де Бусбецq стигао у Амасију код султана Сулејмана - договорено само продужење примирја на шест мјесеци, султан тражи повратак Ердеља Ивану II Запољи[1].
- 9. 4. - 1. 5. - Читав понтификат папе Марцела II.
- 17. 4. - После дуге шпанске опсаде предала се Република Сиена - већим делом предата Фирентинском Војводству, Монталцино се одупире још четири године.
- 23. 5. - Гиан Пиетро Царафа постаје папа Павао IV. (до 1559).
- 29. 5. - Мир из Амасије окончава Османско-сафавидски рат (1532–1555): Османлије добиле Ирак са Багдадом и изласком на Персијски залив, Грузија и Јерменија подељене; следи 22 године мира.
- 14. 7. - Папска була Цум нимис абсурдум, Јевреји у Риму морају живети у гету.
- 23. 7. - Хумаyун се после 15 година вратио у Индију - обновљена власт Могула.
- коловоз-рујан - Будимски беглербег заузима мјеста у веспремској и шимешкој жупанији (нпр. Капошвар).
- 25. 9. - Аугсбуршки мир између католика и лутерана у Немачкој - принцип Цуиус регио, еиус религио.
- ца. 15. 10. - Двије аге из Пакраца дошле од Врбовца, али сузбијене[2].
- 25. 10. - Карло V. оглашава своју абдикацију (испуњену следећег августа).
- брат Фердинанд добија титулу светог римског цара.
- син Филип добија Шпанску империју (са Низоземском, Напуљем и Ломбардијом).
- 1. 11. - Француски хугеноти основали колонију Франце Антарцтиqуе у Бразилу (Португалци је уништили 1567).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Петар Хекторовић бележи Рибање и рибарско приговарање (објављено 1568).
- Рустем-паша Опуковић је поново велики везир (до смрти 1561).
- Лудовицо Беццаделли надбискуп Дубровника 1555-64.
- Иван Грозни прихватио молбу Хиландараца да буде њихов заштитник и дародавац[3].
- По предању горела православна црква у Сарајеву[4].
- Према Печевијевом сведочењу, око 962. А. Х. (1554-55) отворени први кафићи у Цариграду (и Европи).
- У Енглеској чартирана Московска компанија за трговину са Русијом.
- Орландо ди Лассо објавио прву књигу мадригала.
- Прво издање Нострадамусових "Пророчанстава"
Рођења
[уреди | уреди извор]- 21. 4. - Лудовицо Царрацци, сликар († 1619)
- 6. 10. - Ференц Нáдасдy, племић († 1604)
- Франçоис де Малхербе, песник († 1628)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 23. 3. - Папа Јулије III. (* 1487)
- 12. 4. - Хуана I од Кастиље (* 1479)
- 18. 4. - Полyдоре Вергил, историчар (* ца. 1470)
- 1. 5. - Папа Марцел II. (* 1501)
- 25. 5. - Гемма Фрисиус, математичар, картограф итд. (* 1508)
- 25. 5. - Анри II од Наваре (* 1503)
- 21. 11. - Георгиус Агрицола, научник (* 1494)
- прибли. - Никола Димитровић, пјесник (* ца. 1510)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Клаић, 202
- ↑ Клаић, 204
- ↑ Миодраг Сибиновић, У инат ветровима , растко.рс (приступ 17.4.2013.)
- ↑ Прото Светислав Давидовић, Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. године, растко.рс
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)