2. 8.

2. коловоз/аугуст/август (2. 8.) је 214. дан у години по грегоријанском календару (215. у преступној години) До краја године има још 151 дан.

Догађаји

338. пне. - Битка код Херонеје којом је Филип II Македонски наметнуо доминацију Грчкој.
216. пне. - Код Кане у Апулиенији Ханибал је нанио највећи пораз римској војсци у повијести. Унаточ бројчаној премоћи, Римљани који су имали чак 80.000 војника изгубили су битку.
1552. — договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.
1802. — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.
1830. — Шарл X Бурбонски, француски краљ, абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. Јулска револуција је избила због краљеве одлуке о укидању слободе штампе, распуштању парламента и промени изборног закона.
1858. — британски парламент усвојио је закон (Индиа Билл) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.
1903. — у Македонији је почео Илинденски устанак за ослобођење од Отоманског Империја током којег је створена Крушевска република. Република се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.
1928. — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.
1934. — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.
1935. — Велика Британија је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.
1939. — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.
1945. — завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.
1970. — британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.
1980. — у експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. То је био најтежи терористички напад у Европи после Другог светског рата и изазвао је талас масовних протеста широм Италије.
1990. — ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте.
1992. — алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
1994. — под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је лидере босанских Срба да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.
1997. — вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.
1999. — у судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.
2001. — босански Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата.

.

Рођења

1834. — Фрéдéриц Аугусте Бартхолди, француски вајар (у. 1904.).
1876. — Александар Белић, српски лингвиста. (у. 1960).
1920. — Марија Бурсаћ, прва жена народни херој Југославије (у. 1943.).
1924. — Јамес Балдwин, амерички писац.
1925. — Јорге Рафаел Видела, војни диктатор у Аргентини од 29. ожујка 1976. до 29. ожујка 1981. године (у. 2013.).
1932. — Петер О'Тооле, ирско-британски глумац (у. 2013.).
1933. — Љубица Оташевић, српска и југословенска глумица и кошаркашица (у. 1998).
1942. — Лео Беенхаккер, низоземски ногометни тренер.
1968. — Стефан Еффенберг, умировљени њемачки ногометни репрезентативац и тренер.
1968. — Ален Шалиновић, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац.
1969. — Фернандо Цоуто, умировљени португалски ногометаш.
1970. — Кевин Смитх, амерички редатељ и сценарист.
1975. — Тамáс Молнáр, мађарски ватерполист.
1975. — Милица Зарић, српска глумица.
1977. — Едwард Фурлонг, амерички глумац.
1978. — Горан Гавранчић, бивши српски ногометни репрезентативац.
1980. — Ивица Бановић, хрватски ногометаш.
1983. — Мицхел Бастос, бразилски ногометаш.
1988. — Валент Синковић (Валентин Синковић), хрватски је веслач који је освојио златну медаљу на свјетском првенству 2010. године на Новом Зеланду. Његов брат Мартин Синковић је такођер веслач.
1997. — Иван Шапоњић, српски ногометаш.

.

Смрти

1100. — Вилијам II, енглески краљ,син Вилијама I Освајача..
1667. — Францесцо Борромини, талијански архитект и кипар (р. 1599.).
1788. — Томас Гензборо, познати енглески портретиста и пејсажиста. .
1799. — Жак Етјен Монголфје, француски проналазач. (р. 1745).
1823. — Лазаре Царнот, француски политичар, државник, математичар, физичар и инжењер (р. 1753.).
1876. — Дивљи Билл Хицкок, амерички шериф и коцкар (р. 1837.).
1921. — Енрицо Царусо, талијански пјевач (р. 1873.).
1922. — Алеxандер Грахам Белл, амерички физичар и изумитељ шкотског поријекла (р. 1847.).
1934. — Паул вон Хинденбург, њемачки генерал и предсједник (р. 1847.).
1973. — Јеан-Пиерре Мелвилле, француски филмски режисер, сценарист и глумац (р. 1917.).
1976. — Фритз Ланг, правим именом Фриедрицх Антон Ланг, је био славни редатељ, један од најпознатијих емиграната њемачког експресионизма (р. 1890.).
1997. — Wиллиам С. Бурроугхс, амерички писац и сликар.

.

Благдани

Свети пророк Илија - Илиндан; Свети Илија Грузијски

Празници и дани сећања

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар