Биљно уље

Биљно уље

Биљна уља, с лева на десно: пириначано уље, сунцокретово уље, кикирики уље, сојино уље, кукурузно уље, маслиново уље, сунцокретово уље

Биљно уље у пластичним кесама за продају на Тајланду

Погон за прераду маслина и производњу маслиновог уља

Биљна уља се добијају из плодова или семења великог броја биљака. Постоји око 300 врста биљних култура из којих се могу екстраховати уља и масноће.

Својство биљних уља

Биљна уља због присуства великих количина полинезасићених масних киселина имају високу биолошку активност и низ антисклеротичних својстава. Полинезасићене масне киселине улазе у састав свих животно важних комплекса:

• ћелијских мембрана,
• фосфатида,
• липопротеина

Основне особености у хемијском саставу биљних уља су у томе што у њима апсолутно нема холестерола. Полинезасићене масне киселине доприносе избацивању холестерола из организма, путем претварања холесгерина у лако растворљива једињења.

• Допринесе еластичности крвних судова.
• Учествују у размени масти и холестерина, на основу чега се претварају у витамине (витамин Ф).

Биљна уља су саставни део свакодневне исхране због своје хранљиве вредности. Употребом 30% животињских масти, 70% биљних уља обезбеђује се оптимална балансираност масних компоненти хране и њихова највећа пуновредност. Добра кулинарска и укусна својства, лак начин добијања и ниска цена учинили су да биљна уља данас постану, један од најраспрострањенијих производа.

Квалитет биљних уља

Високи садржај незасићених масних киселина и других лако оксидишућих материја, доводи до лаког сгварања продуката оксидације. Што се биљно уље дуже чува и што су слабији услови његовог чувања (присуство светлости, рђави запушачи, неадекватно паковање) у њему се знатније накупљају токсични продукти оксидације. Спречавање оксидације се постиже додавањем витамина Е који има антиоксидативна својства.

Врсте биљних уља

• Сунцокретово уље
• Маслиново уље
• Сојино уље
• Маково уље
• Кукурузно уље
• Уље кукурузних клица
• Уље од коштице грожђа
• Уље уљане репице

Садржај масних киселина у разним врстама уља

Саржај масних киселина у разним врстама уља
Назив уља	Моно незасићене масне киселине у %	Поли незасићене масне кисетине у %	Засићене масне киселине у %	Омега 3 масна киселине у %	Кометар
Бадемово уље	65	28	7	-	извор витамина Е
Авокадово уље	65	18	17	-	извор витамина Е и фитостерола
Уље од репице	62	31	8	да	садржи Омега 3 масна киселине
Кокосово уље	6	6	92		високи садржај засићених масних киселина
Уље од кукуруза	25	62	13	да	прихватљиво
Уље од семена лана	18	75	10	да	осетљиво на топлоту
Уље од коштица грожђа	17	73	10	-	извор витамина Е и Омега 6 масна киселине
Уље од лешника	82	11	7	да	извор витамина Е и загревањем мења мирис
Уље од конопље	15	75	10	да	има антиинфламаторно својство
Уље макадами ораха	84	3	13	да	богато антиоксидансима
Маслиново уље	78	8	14	да	препоручује се као најбоље
Палмино уље	38	10	52	-	велики садржај засићених масних киселина
Уље кикирикија	48	34	18	-	извор витамина Е и фитостерола
Уље од семенки тикве	32	53	15	да	извор Омега 6 масна киселине
Пиринчано уље	46	28	26	да	извор витамина Е
Сунцокретово уље	14	79	3	-	повећан садржај монозасићених масних киселина
Уље од сусама	41	44	15	-	има мирис на лешник
Сојино уље	25	60	15	да	извор Омега 6 масна киселине
Уље чаја	82	8	10	да	садржи нешто витамина Е
Орахово уље	24	67	9	да	врхунско уље
Уље од клица пшенице	22	61	17	да	извор витамина Е и Омега 6 масна киселине

Литература

• Беаре-Рогерс, Ј.L. (1983). Х.Х. Драпер. ур. „Транс анд поситионал исомерс оф цоммон фаттy ацидс”. Адванцес ин Нутритионал Ресеарцх (Пленум Пресс, Неw Yорк) 5: 171–200. ПМИД 6342341. 
• Беррy, Е.M. анд Хирсцх, Ј. (1986). „Доес диетарy линолениц ацид инфлуенце блоод прессуре?”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион 44: 336–340. 
• Беyерс, Е.C. анд Емкен, Е.А. (1991). „Метаболитес оф цис, транс, анд транс, цис исомерс оф линолеиц ацид ин мице анд инцорпоратион инто тиссуе липидс”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта 1082: 275–284. 
• Бирцх, D.Г., Бирцх, Е.Е., Хоффман, D.Р., анд Уауy, Р.D. (1992). „Ретинал девелопмент ин верy-лоw-биртх-wеигхт инфантс фед диетс дифферинг ин омега-3 фаттy ацидс”. Инвестигативе Опхтхалмологy анд Висуал Сциенце 33 (8): 2365–2376. 
• Бирцх, Е.Е., Бирцх, D.Г., Хоффман, D.Р., анд Уауy, Р. (1992). „Диетарy ессентиал фаттy ацид супплy анд висуал ацуитy девелопмент”. Инвестигативе Опхтхалмологy анд Висуал Сциенце 33 (11): 3242–3253. 
• Бреннер, Р.Р. (1989). А.Ј. Вергроесен анд M. Цраwфорд. ур. Фацторс инфлуенцинг фаттy ацид цхаин елонгатион анд десатуратион, ин тхе роле оф фатс ин хуман нутритион (2 изд.). Ацадемиц Пресс, Лондон. стр. 45–79. 
• „Репорт оф тхе таск форце он транс фаттy ацидс”. Бритисх Нутритион Фоундатион. 1987. 
• „Централ Соyа аннуал репорт”. 1979. 
• Емкен, Е. А. (1984). „Нутритион анд биоцхемистрy оф транс анд поситионал фаттy ацид исомерс ин хyдрогенатед оилс”. Аннуал Ревиеwс оф Нутритион 4: 339–376. 
• Ениг, M.Г., Атал, С., Кеенеy, M анд Сампугна, Ј. (1990). „Исомериц транс фаттy ацидс ин тхе У.С. диет”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Нутритион 9: 471–486. 
• Асцхерио, А., Хеннекенс, C.Х., Баринг, Ј.Е., Мастер, C., Стампфер, M.Ј. анд Wиллетт, W.C. (1994). „Транс фаттy ацидс интаке анд риск оф мyоцардиал инфарцтион”. Цирцулатион 89: 94–101. 
• Гурр, M.I. (1983). „Транс фаттy ацидс: Метаболиц анд нутритионал сигнифицанце”. Буллетин оф тхе Интернатионал Даирy Федератион 166: 5–18. 
• Хуи Y. Х., ур. Баилеy'с Индустриал Оил анд Фат Продуцтс. 
• Колетзко, Б. (1992). „Транс фаттy ацидс маy импаир биосyнтхесис оф лонг-цхаин полyунсатуратес анд гроwтх ин ман”. Ацта Паедиатрица 81: 302–306. 
• Лиеф, Алфред (1958). Ит флоатс: Тхе сторy оф Процтер & Гамбле. Ринехарт. 
• МацМиллен, Харолд W. (1967). Мр. Мац анд Централ Соyа: тхе фоодпоwер сторy. Неwцомен Социетy. 
• Марцханд, C.M. (1982). „Поситионал исомерс оф транс-оцтадеценоиц ацидс ин маргарине”. Цанадиан Институте оф Фоод Сциенце анд Тецхнологy Јоурнал 15: 196–199. 
• Менсинк, Р.П., Зоцк, П.L., Катан, M.Б. анд Хорнстра, Г. (1992). „Еффецт оф диетарy цис-анд транс-фаттy ацидс он серум липопротеин[а левелс ин хуманс”]. Јоурнал оф Липид Ресеарцх 33: 1493–1501. 
• Сигуел, Е.Н. анд Лерман, Р.Х. (1993). „Транс фаттy ацид паттернс ин патиентс wитх ангиограпхицаллy доцументед цоронарy артерy дисеасе”. Америцан Јоурнал оф Цардиологy 71: 916–920. 
• Троиси, Р., Wиллетт, W.C. анд Wеисс, С.Т. (1992). „Транс-фаттy ацид интаке ин релатион то серум липид цонцентратионс ин адулт мен”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион 56: 1019–1024. 
• Wиллетт, W.C., Стампфер, M.Ј., Мансон, Ј.Е., Цолдитз, Г.А., Спеизер, Ф.Е., Роснер, Б.А., Сампсон, L.А. анд Хеннекенс, C.Х. (1993). „Интаке оф транс фаттy ацидс анд риск оф цоронарy хеарт дисеасе амонг wомен”. Тхе Ланцет 341: 581–585. 
• Гупта, Моној К. (2007). Працтицал гуиде фор вегетабле оил процессинг. АОЦС Пресс, Урбана, Иллиноис. ИСБН 978-1-893997-90-5. 
• Јее, Мицхаел, ур. (2002). Оилс анд Фатс Аутхентицатион. Блацкwелл Публисхинг, Оxфорд, Енгланд. ИСБН 1-84127-330-9. 
• Салункхе, D.К., Цхаван, Ј.К., Адсуле, Р.Н. анд Кадам, С.С. (1992). Wорлд Оилсеедс – Цхемистрy, Тецхнологy, анд Утилизатион. Ван Ностранд Реинхолд, Неw Yорк. ИСБН 0-442-00112-6. 

Вањске везе

Биљно уље на Wикимедијиној остави

• „Фатс анд Цхолестерол: Оут wитх тхе Бад, Ин wитх тхе Гоод – Wхат Схоулд Yоу Еат? – Тхе Нутритион Соурце – Харвард Сцхоол оф Публиц Хеалтх”. www.хспх.харвард.еду. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-19. Приступљено 2009-05-04. 
• „Вегетабле оил yиелдс, цхарацтеристицс: Јоурнеy то Форевер”. јоурнеyтофоревер.орг. Приступљено 2009-05-04. 
• „Натионал Нон-Фоод Цропс Центре”. www.ннфцц.цо.ук. Приступљено 2009-05-04.