Пређи на садржај

Никола Херцигоња

Извор: Wikipedija
Никола Херцигоња
Биографске информације
РођењеНикола Херцигоња
Винковци
Смрт8. 7. 2000. (89 година)
Београд

Никола Херцигоња (Винковци, 19. фебруар 1911 — Београд, 8. јула 2000) познати је југословенски композитор и музиколог.[1]

У току НОБ, као члан Казалишта народног ослобођења, компоновао је више партизанских песама, укључујући »Нашу пјесму« Ивана Горана Ковачића.

Херцигоња је аутор више од 300 музичких дела различитих жанрова - од монументалних музичко-сценских дела (сценски ораторијум „Горски вијенац“, музичко-сценска визија „Планетаријом“, опера-балет „Ставте памет на комедију“, ораторијум „Јама“, „Слуга Јернеј и његово право“ до масовних песама, као што је „Свечана песма“ и „Друже Тито ми ти се кунемо“.

Херцигоња је објавио више од 200 музиколошких и публицистичких радова у дневној и периодичној штампи и на радију.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Херцигоња је студирао композицију на Музичкој академији у Загребу.

Предратни период

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Револуционарне песме

1930-их година био је присталица радничког покрета и симпатизер илегалне КПЈ.[2] Учествује у раду хорова радничких друштава, као хоровођа, и за њих пише своје прве масовне песме: »Црвени макови«, »Встаните«, »Зломимо бич«, »Матији Гупцу« и др.[2][3]

Можда је тада било мало необично да »дипломирани композитор« увежбава једногласне и двогласне песме, свира хармонику на сеоској забави, компонује борбене песме (и пише текстове за њих!), диригује тамбурашким оркестром, но ја то нисам сматрао мање вредним послом или неком деградацијом. Другарска пажња која ми је указивана, осећање да радим посао који је важан, користан и за покрет и за музику, све то учинило је да сам у њему нашао себе.[2]

Од 1932. године био је зборовођа загребачких пјевачких друштава »Радић«, »Звезда«, »Нада«, а између 1934. и 1937. води радничке и сеоске зборове »Текстилац«, »Међимурац«, »Трамвајац« и »Сељачка слога«.[3]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Казалиште народног ослобођења

Током другог светског рата, Никола Херцигоња је из Сушака 26. октобра 1942. отишао у партизане, где се бавио углавном културним радом.[4] По доласку у партизане послан је преко Горског Котара и Лике у ослобођени Бихаћ, у партизанску позоришну групу Казалиште народног ослобођења. У међувремену је у агит-пропу ЦК КПХ у Дрежници и у Бунићу, поред Коренице, радио на коначној редакцији песмарице »Пјесме борбе«, прве партизанске песмарице са нотама.[4] Долазак у Казалиште народног ослобођења на дан 30. новембра 1942. био му је уједно и први контакт са организованим музичким приредбама у борби.[4]

Казалиште народног ослобођења у пећини у кањону Пиве, током бике на Сутјесци. Никола Херцигоња стоји први слева.

Током битке на Сутјесци, у веома тешким условима, Херцигоњина група је морала оставити хармонику, која је већ била готово неупотребљива. После га је било стид, када је видео да је музика 2. дивизије сачувала своје инструменте, па чак и велики бубањ који је прешао Сутјеску неоштећен.[5] Након пакла на Сутјесци и преласка у западну Босну, Херцигоња је у Прњавору доживео дирљив тренутак када је у некој кући, први пут после Бихаћке републике, видео клавир (и то у врло добром стању) и свирао на њему: Нада Борозан и ја нисмо могли задржати сузе; она је понављала као дете: »Никола, па то је прави клавир«.[6]

Са Казалиштем народног ослобођења је изводио приредбу за Друго заседање Авноја, 29. новембра 1943.[7] 1944. године Херцигоња је тешко рањен, након чега је пребачен авионом у савезничку болницу у Бари.[8] Наредних неколико месеци носио је штаку. По повратку из Рима, почео је темељно да ради на записивању народних мелодија. Његово интересовање за старе фолклорне наслаге потицало још из времена пре рата, а посебно га је заинтересовао црногорски музички фолклор у време четврте офанзиве.[9]

Херцигоња је последње године рата био истакнути просветни радник у Одељењу за народну просвету (Просветном повереништву) ЗАВНОХ-а[10]

Период СФРЈ

[уреди | уреди извор]

Од 1950. до 1975. радио је као професор историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду.

У поратним годинама радио је на прикупљању партизанских напеве за збирку »Зборник партизанских напева«, у издању »Нолит«, Београд, 1961.

Дјела

[уреди | уреди извор]

Оркестарска дела

[уреди | уреди извор]
  • Симфонијски капричо Пан (1935)
  • Успаванка (1940)
  • Скице из Црне Горе (1948)
  • Симфонијски плес Линђо (1952)
  • Свита на теме старих дубровачких игара (1959)

Клавирска

[уреди | уреди извор]
  • Свита Вањка (1941)

Вокална

[уреди | уреди извор]
  • Кантата Горски вијенац (1951)
  • Кантата Исти смо ход (1965)
  • Тито то смо сви ми (1947)
  • Свечана свита (1949)
  • Три игре из Црне Горе и Боке (1954)
  • Ву клети (1956)

Композиције на тему НОБ

[уреди | уреди извор]

Поратне композиције Херцигоње садржајем везане уз народноослободилачку борбу су следеће:[11]

  • »Иде омладина«, мала поема за соло, мешовити хор и оркестар, на народни текст (1945);
  • »Успаванка мајке партизанке«, соло-песма, на текст Гриçора Витеза (1946, оркестрирана 1948);
  • музика за филм »Трагом четврте и пете офанзиве« (1946);
  • »Тито — то смо ми сви«, кантата за соло, мешовити хор и оркестар, на текст Радована Зоговића (1947);
  • »Свечана свита« за сола, мешовити хор и оркестар, на народни текст (1949);
  • »Огњени влак«, соло-песма, на текст Горана Ковачића (1949);
  • »Исти смо ход«, кантата за сола, мешовити хор, два рецитатора и оркестар (1965);
  • »Јама« — »Пассио хоминис ностри«, за сола, мешовити хор, два рецитатора и оркестар (1968—1971);
  • »Партизанка«, популарна кантата за сола, мешовити хор и тамбурашки оркестар (1976; за тамбурашки оркестар аранжирао Сава Вукосављев);
  • »Место свевидо«, кантата писана за крагујевачки »Велики школски час«, за мешовити хор, дечји хор, рецитаторе и симфонијски оркестар, на текстове Мире Алечковић из збирке »Место свевидо« (1978; за дувачки оркестар аранжирао Будимир Гајић).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Ковачевић, Крешимир (1974). Музичка енциклопедија 2, Гр-Оп. Загреб: Југословенски лексикографски завод. стр. 115. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 153), Београд 1982.
  3. ↑ 3,0 3,1 https://hbl.lzmk.hr/clanak/hercigonja-nikola
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 154), Београд 1982.
  5. ↑ Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 170), Београд 1982.
  6. ↑ Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 176), Београд 1982.
  7. ↑ https://znaci.org/00001/27_125.htm
  8. ↑ Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 189), Београд 1982.
  9. ↑ Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 192), Београд 1982.
  10. ↑ Огризовић, Михајло. Просвјета у народној револуцији (зборник публикован као св. 12. Радова Завода за педагогију Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу), Школске новине, Загреб, 1978, стр. 86.
  11. ↑ Музика и музичари у НОБ, зборник сећања (стр. 200), Београд 1982.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Ванске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikola_Hercigonja&oldid=42195598”