Пређи на садржај

Нуклеарна енергија

Извор: Wikipedija
Амерички бродови на нуклеарни погон, (од горе на доле) крстарице УСС Баинбридге, УСС Лонг Беацх и УСС Ентерприсе, најдужи постојећи брод, и први носач авиона на нуклеарни погон. Слика је направљна 1964. током рекордно дугог путовања од 26,540 нми (49,190 км) око света за 65 дана без узимања горива. Чланови посаде су написали Ајнштајнову формулу за однос масе и енергије Е = мц2 на палуби за полетање.
Руски ледоломац на нуклеарни погон НС Yамал на заједничкој научној експедицији са НСФ 1994. године

Нуклеарна енергија је енергија честица похрањена у језгри атома. Језгра се састоји од протона и неутрона, који су међусобно везани јаким и слабим нуклеарним силама. Нуклеарним реакцијама долази до промјене стања атомске језгре, што значи да се број или врста честица у језгри мијења. Овисно о врсти нуклеарне реакције, може доћи до ослобађања нуклеарне енергије, која се може искористити за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама. Она се ослобађа у процесима који се одвијају у звијездама (фузија) те у процесима које данас рабимо у нуклеарним електранама (фисија), као и у спонтаним нуклеарним реакцијама.

Нуклеарне електране производе око 6% свјетске енергије и 13–14% свјетске електричне струје,[1] а САД, Француска и Јапан заједно дају око 50% нуклеарно генериране електричне енергије.[2]

2007. године, Међународна агенција за атомску енергију поднијела је извјештај о постојању 439 нуклеарних реактора у погону у свијету,[3] које раде у 31 држави.[4] Такођер, изграђено је више од 150 поморских пловила који користе нуклеарни погон.

У тијеку је дебата о кориштењу нуклеарне енергије.[5][6][7] Заговорници, као што су свјетска нуклеарна удруга Wорлд Нуцлеар Ассоциатион (WНА) и Међународна агенција за атомску енергију, тврде да је нуклеарна енергија извор одрживе енергије која смањује емисије угљика.[8] Противници, као што су Греенпеаце и НИРС, вјерују да нуклеарна енергија поставља многе пријетње људима и околишу.[9][10][11]

Нуклеарне несреће укључују чернобилску катастрофу (1986), нуклеарну катастрофу у Фукусхими (2011) и Тхрее Миле Исланд катастрофу (1979).[12] Такођер је било несретних случајева с нуклеарно погоњеним подморницама.[12][13][14] Међутим, сигурносни протокол нуклеарне енергије је добар кад се успоређује с многим другим енергетским технологијама.[15] Истраживања у сврху пораста сигурности наставља се[16] и нуклеарна фузија би се могла користити у будућности. У погледу изгубљених живота по јединици генерисане енергије, анализе указују да нуклеарна енергија узрокује мањи број смртних случајева од других главних извора. Продукција енергије из угља, нафте, природног гаса и хидроенергије узрокује већи број смртних случајева по јединици енергије због загађења ваздуха и импакта удеса.[17][18][19][20][21] Међутим, економиски трошкови удеса при производњи нуклеарне енергије су високи, и могу да узрокују да велика подручја постану ненасељива веома дуго. Људски трошкови евакуације пострадалог становништва и губитак прихода су исто тако значајни.[22][23]

Заједно са другим обновљивим изворима енергије, нуклеарна енергија је метод производње електричне струје са ниским емисијама угљеника. Анализа литературе указује да је емисиони интензитет тоталног животног циклуса сличан са другим обновљивим изворима у погледу емисија гасова стаклене баште по јединици генерисане енергије.[24] Исход тога је да је од почетка комерцијализације нуклеарних електрана током 1970-тих, спречена емисија око 64 милијарди тона угљен диоксидних еквивалената, гасова зелене баште гасес, гасова који би иначе настали услед сагоревања фосилних горива у термоелектранама.[25]

Године 2012. је по подацима ИАЕА било 68 цивилних нуклеарних реактора у свету у изградњи у 15 земаља,[26] апроксимативно 28 у Народној републици Кини (ПРЦ),[27] с плановима да се изгради много више.[28] У САД-у лиценце готово пола реактора продужене на 60 година,[29] и планови за изградњу других дванаест озбиљно се разматрају.[30] У САД, два нова реактора треће генерације су у изградњи код Вогтле. Упрва америчке нуклеарне индустрије очекује пет нових рактора да уђу у употребу до 2020, сви од којих у постојећим електранама.[31] Године 2013, су четири застарела, некомпетитивна реактора затворена.[32][33]

Несрећа у нуклеарној електрани Фукусхима 1 у Јапану 2011, која се догодила у реактору из 1960-тих, подстакла је преиспитивање нуклеарне безбедности и нуклеарно енергетске политике у многим земљама.[34] Немачка је одлучила да затвори све своје реакторе до 2022, а у Италији је забрањена нуклеарна енергија.[34] Након Фукусхиме, Међународна агенција за енергију преполовила је своју процјену додатних нуклеарних капацитета који би се изградили до 2035.[35][36]

Кориштење

[уреди | уреди извор]
Повијесна и пројицирана свјетска потрошња енергије по извору, 1980-2030, Извор: Интернатионал Енергy Оутлоок 2007, ЕИА.
Инсталирани нуклеарни капацитети и производња од 1980. (ЕИА).

Од 2005. године помоћу нуклеарне енергије производи се 6,3% свјетске енергије те 15% свјетске струје, а САД, Француска и Јапан заједно дају 56,5% нуклеарне генериране електричне енергије.[2] 2007., Међународна агенција за атомску енергију поднијела је извјештај о постојању 439 нуклеарних реактора у функцији у свијету,[3] које раде у 31 држави.[4] Од просинца 2009., свијет је имао 436 реактора.[37] Откад је комерцијална нуклеарна енергија почела средином 1950-их, 2008. је била прва година у којој ниједна нова нуклеарна електрана није прикључена на мрежу, иако су двије прикључене 2009.[37][38]

Годишња производња нуклеарне енергије је на лагано силазном тренду од 2007., падајући 1.8% 2009. на 2558 ТWх, тако да је нуклеарна енергија покривала 13–14% свјетске потражње за електричном енергијом.[1] Један фактор у смањењу удјела нуклеарне енергије од 2007. било је дуготрајно искључење великих реактора у нуклеарној електрани Касхиwазаки-Кариwа у Јапану након Ниигата-Цхуетсу-Оки потреса.[1]

САД производи највише нуклеарне енергије, тако да нуклеарном енергијом покрива 19%[39] своје потрошње електричне енергије, док Француска производи највећи постотак своје електричне енергије из нуклеарних реактора—80% од 2006.[40] У Еуропској унији као цијелој, нуклеарна енергија осигурава 30% електричне енергије.[41] Нуклеарна политика разликује се међу државама чланицама Еуропске уније, а неке, као што су Аустрија, Естонија, Ирска и Италија, немају активних нуклеарних електрана. У успоредби с тим, Француска има велик број таквих постројења, са 16 вишејединичних станица у тренутној употреби.

У САД-у, док је производња струје из угљена и плина пројектирана тако да вриједи 85 милијарди долара до 2013, нуклеарни генератори прорачунати су на 18 милијарди долара.[42]

Многи ратни и неки цивилни (као што су неки ледоломци) бродови користе нуклеарни поморски погон, облик нуклеарног погона.[43] Неколико свемирских летилица лансирано је користећи потпуно развијене нуклеарне реакторе: совјетска РОРСАТ серија и америчка СНАП-10А.

Међународна истраживања настављају се у сврху унапређивања сигурности као што су пасивно сигурне електране,[16] кориштење нуклеарне фузије, и додатна кориштења топлине процеса, као што је хидролиза (за подржавање водикове економије), за десалинизацију морске воде и за кориштење у системима за централно гријање.

Фузија

[уреди | уреди извор]
Фузијска реакција деутериј-трициј (D-Т)

Спајање двеју атомских језгара назива се нуклеарна фузија. У нуклеарним фузијама могу учествовати само лаки елементи - они са само неколико протона и неутрона у језгру. При врло високим температурама два језгра водика међусобно се сударају и настају тежа језгра хелијума која притом ослобађа енергију и одбацује неутрон. Фузије се одвијају на Сунцу и другим звездама.

  • Фузијски реактор

Научници још нису израдили практичан фузијски реактор. Прстенасти експериментални реактор назива се торус. Он загрева плиновити водик на више милиона степени тако да се атомска језгра могу спајати.

Фисија

[уреди | уреди извор]
Фисија

Цепање језгра атома назива се нуклеарна фисија. Неки тешки елементи имају нестабилно језгро која се може навести на цепање бомбардирањем неутронима. Кад се језгре расцепе, ослобађају енергију и још неутрона који могу погодити друга језгра и тако започиње ланчана реакција.

  • Фисијски реактор

Срце фисијског реактора ја чврст челични спремник, односно језгро. У језгру реактора одвија се низ фисијских реакција, такозвана ланчана реакција те ствара велику топлину. Расхладна текућина која кола преузима ту топлину и покреће генераторе. Генератори помоћу те топлине претварају воду у млазове водене паре под високим тлаком. Млазови воде покрећу турбинске моторе повезане с електричним генераторима.

  • Расплодни реактор

Реактор који сам ствара гориво назива се расплодни реактор. Током ланчане реакције један дио урана прелази у плутонијум који се такођер може користити као нуклеарно гориво.

  • Штапићи с нуклеарним горивом

Већина штапића с горивом састоји се од пелета или шипки изотопа урана - 235 који се држи у кућишту од легуре. Уран - 235 има 235 протона и неутрона у језгру својих атома.

Нуклеарна опасност

[уреди | уреди извор]
Енрицо Ферми

Отпад од нуклеарног горива је опасно радиоактиван па се мора потопити на морско дно или закопати дубоко у земљу. Испитивање нуклеарног оружја и оштећење реактора могу узроковати дуготрајне здравствене опасности због ослобађања радиоактивмог материјала у ваздух.

Енрицо Ферми

[уреди | уреди извор]

Нуклеарни физичар италијанског порекла Енрицо Ферми (1901 - 1945) напустио је Италију 1938. те наставио живети и радити у САД-у. Године 1942. саградио је први нуклеарни реактор на напуштеном игралишту за сквош Универзитета у Цхицагу. На том реактору Ферми је успео извести прву нуклеарну фисијску ланчану реакцију.

Временска табела

[уреди | уреди извор]
Отто Хахн и Лисе Меитнер у лабораторији
Хисторијске значајке
1911. Физичар Ернест Рутхерфорд, рођен у Новом Зеланду, обзнањује да сваки атом садржава малену, чврсту средину, такозвано језгро.
1938. Немачки хемичар Отто Хахн и аустријска физичарка Лисе Меитнер откривају нуклеарну фисију.
1939. Физичар Ханс Бетхе, пореклом из Њемачке, открива да сунчева енергија потјече од нуклеарне фузије.
1942. Енрицо Ферми у САД-у изводи прву ланчану реакцију.
1945. Нуклеарне бомбе уништавају јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.
1954. Руски реактор Обнинск први ствара електричну енергију.
1986. Експлозија реактора у Чернобилу, Украјина, ослобађа облаке радиоактивног материјала.
1991. У Енглеској пројект ЈЕТ (Јоинт Еуропеан Торус) постижу прву контролисану фузију.

Технологија реактора

[уреди | уреди извор]

Свака електрана користи гориво за производњу енергије. Гориво може бити у облику гаса, угља, уља. Када се ради о нуклеарној електрани, енергија се производи уз помоћ нуклеарне фисионе реакције у унутрашњости реактора. Када се нуклеарна ланчана реакција контролише, енергија која се ослободи може да се користи за загревање воде, у циљу производње паре, која касније покреће турбину. Док се у нуклеарном реактору једне централе одвија контролисана реакција, нуклеарна бомба ради на принципу неконтролисане ланчане реакције.

У природном уранијуму, налази се око 0,7% уранијума 235, око 98% је уранијум 238, остали елементи чине само мали део. Већина реактора је обогаћена са 3-4%, иако наравно неки реактори могу да користе природни или високо обогаћени уранијум. Пример реактора који користе обичан природни (необогаћени) уранијум је КАНДУ реактор.

Нуклеарна безбедност

[уреди | уреди извор]

Нуклеарна безбедност укључује следеће:

  • Истраживање и тестирање о могућим инцидентима и хаваријама у нуклеарним електранама
  • Опрему коју треба користити како не би дошло до инцидента
  • Калкулацију вероватноће да до хаварије дође
  • Какве мере треба предузети како би се запослени и околина заштитили у таквој, непредвидивој, ситуацији
  • Демонстрација хаварија

Организација која се брине о томе да реактори, који данас раде у свету, буду безбедни се назива Међународна агенција за нуклеарну енергију, са седиштем у Бечу, Аустрија.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Wорлд Нуцлеар Ассоциатион. Анотхер дроп ин нуцлеар генератион Архивирано 2017-10-07 на Wаyбацк Мацхине-у Wорлд Нуцлеар Неwс, 05 Маy 2010.
  2. ↑ 2,0 2,1 . (ПДФ) Кеy Wорлд Енергy Статистицс 2007. Интернатионал Енергy Агенцy. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-03. Приступљено 2008-06-21. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Нуцлеар Поwер Плантс Информатион. Нумбер оф Реацторс Оператион Wорлдwиде”. Интернатионал Атомиц Енергy Агенцy. Приступљено 2008-06-21. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „Wорлд Нуцлеар Поwер Реацторс 2007-08 анд Ураниум Реqуирементс”. Wорлд Нуцлеар Ассоциатион. 2008-06-09. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-03. Приступљено 2008-06-21. 
  5. ↑ Унион-Трибуне Едиториал Боард (Марцх 27, 2011). „Тхе нуцлеар цонтроверсy”. Унион-Трибуне. 
  6. ↑ Јамес Ј. МацКензие. Ревиеw оф Тхе Нуцлеар Поwер Цонтроверсy бy Артхур W. Мурпхy Тхе Qуартерлy Ревиеw оф Биологy, Вол. 52, Но. 4 (Дец., 1977), пп. 467-468.
  7. ↑ Ин Фебруарy 2010 тхе нуцлеар поwер дебате плаyед оут он тхе пагес оф тхе Неw Yорк Тимес, сее А Реасонабле Бет он Нуцлеар Поwер анд Ревиситинг Нуцлеар Поwер: А Дебате анд А Цомебацк фор Нуцлеар Поwер?
  8. ↑ У.С. Енергy Легислатион Маy Бе 'Ренаиссанце' фор Нуцлеар Поwер.
  9. ↑ Схаре. „Нуцлеар Wасте Поолс ин Нортх Царолина”. Пројецтценсоред.орг. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-19. Приступљено 2010-08-24. 
  10. ↑ НЦ WАРН » Нуцлеар Поwер
  11. ↑ Стургис, Суе. „Инвестигатион: Ревелатионс абоут Тхрее Миле Исланд дисастер раисе доубтс овер нуцлеар плант сафетy”. Соутхернстудиес.орг. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-09. Приступљено 2010-08-24. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „Тхе Wорст Нуцлеар Дисастерс”. Архивирано из оригинала на датум 2013-08-26. Приступљено 2015-07-08. 
  13. ↑ Стренгтхенинг тхе Сафетy оф Радиатион Соурцес п. 14.
  14. ↑ Јохнстон, Роберт (Септембер 23, 2007). „Деадлиест радиатион аццидентс анд отхер евентс цаусинг радиатион цасуалтиес”. Датабасе оф Радиологицал Инцидентс анд Релатед Евентс. 
  15. ↑ Wорлд Нуцлеар Ассоциатион. Сафетy оф Нуцлеар Поwер Реацторс Архивирано 2007-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у.
  16. ↑ 16,0 16,1 Давид Баурац (2002). „Пассивелy сафе реацторс релy он натуре то кееп тхем цоол”. Логос (Аргонне Натионал Лабораторy) 20 (1). Приступљено 2007-11-01. 
  17. ↑ Маркандyа, А.; Wилкинсон, П. (2007). „Елецтрицитy генератион анд хеалтх”. Ланцет 370 (9591): 979–990. ДОИ:10.1016/S0140-6736(07)61253-7. ПМИД 17876910.  едит
  18. ↑ „Др. МацКаy Сустаинабле Енергy wитхоут тхе хот аир”. Дата фром студиес бy тхе Паул Сцхеррер Институте инцлудинг нон ЕУ дата. стр. 168. Приступљено 15 Септембер 2012. 
  19. ↑ http://www.forbes.com/sites/jamesconca/2012/06/10/energys-deathprint-a-price-always-paid/ wитх Цхернобyл'с тотал предицтед линеар но-тхресхолд цанцер деатхс инцлудед, нуцлеар поwер ис сафер wхен цомпаред то манy алтернативе енергy соурцес' иммедиате, деатх рате.
  20. ↑ Брендан Ницхолсон (2006-06-05). „Нуцлеар поwер 'цхеапер, сафер' тхан цоал анд гас”. Мелбоурне: Тхе Аге. Приступљено 2008-01-18. 
  21. ↑ ДОИ:10.1080/10807030802387556
    Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд Иф yоу цаннот аццесс тхе папер виа тхе абове линк, тхе фоллоwинг линк ис опен то тхе публиц, цредит то тхе аутхорс. http://gabe.web.psi.ch/pdfs/_2012_LEA_Audit/TA01.pdf Паге 962 то 965. Цомпаринг Нуцлеар'с латент цанцер деатхс, суцх ас цанцер wитх отхер енергy соурцес иммедиате деатхс пер унит оф енергy генератед(ГWеyр). Тхис студy доес нот инцлуде Фоссил фуел релатед цанцер анд отхер индирецт деатхс цреатед бy тхе усе оф фоссил фуел цонсумптион ин итс "севере аццидент", ан аццидент wитх море тхан 5 фаталитиес, цлассифицатион.
  22. ↑ Рицхард Сцхиффман (12 Марцх 2013). „Тwо yеарс он, Америца хасн'т леарнед лессонс оф Фукусхима нуцлеар дисастер”. Тхе Гуардиан (Лондон). 
  23. ↑ Мартин Фацклер (Јуне 1, 2011). „Репорт Финдс Јапан Ундерестиматед Тсунами Дангер”. Неw Yорк Тимес. 
  24. ↑ „Цоллецтивелy, лифе цyцле ассессмент литературе схоwс тхат нуцлеар поwер ис симилар то отхер ренеwабле анд муцх лоwер тхан фоссил фуел ин тотал лифе цyцле ГХГ емиссионс.''”. Нрел.гов. 2013-01-24. Приступљено 2013-06-22. 
  25. ↑ Превентед Морталитy анд Греенхоусе Гас Емиссионс фром Хисторицал анд Пројецтед Нуцлеар Поwер - глобал нуцлеар поwер хас превентед ан авераге оф 1.84 миллион аир поллутион-релатед деатхс анд 64 гигатоннес оф ЦО2-еqуивалент (ГтЦО2-еq) греенхоусе гас (ГХГ) емиссионс тхат wоулд хаве ресултед фром фоссил фуел бурнинг. Пубс.ацс.орг. Бибцоде 2013EnST...47.4889K. ДОИ:10.1021/es3051197. ИССН 0013-936X. 
  26. ↑ „ПРИС - Хоме”. Иаеа.орг. Приступљено 2013-06-14. 
  27. ↑ „Wорлдwиде Фирст Реацтор то Старт Уп ин 2013, ин Цхина - Wорлд Нуцлеар Индустрy Статус Репорт”. Wорлднуцлеаррепорт.орг. Приступљено 2013-06-14. 
  28. ↑ Wорлд Нуцлеар Ассоциатион (Децембер 10, 2010). Нуцлеар Поwер ин Цхина Архивирано 2012-02-13 на Wаyбацк Мацхине-у
  29. ↑ „Нуцлеар Поwер ин тхе УСА”. Wорлд Нуцлеар Ассоциатион. Јуне 2008. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-26. Приступљено 2008-07-25. 
  30. ↑ Маттхеw L. Wалд (Децембер 7, 2010). Нуцлеар ‘Ренаиссанце’ Ис Схорт он Ларгесс Тхе Неw Yорк Тимес.
  31. ↑ Аyесха Расцое (Феб 9, 2012). „У.С. аппровес фирст неw нуцлеар плант ин а генератион”. Реутерс. Архивирано из оригинала на датум 2015-10-16. Приступљено 2015-07-08. 
  32. ↑ Марк Цоопер (18 Јуне 2013). „Нуцлеар агинг: Нот со грацефул”. Буллетин оф тхе Атомиц Сциентистс. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-05. Приступљено 2015-07-08. 
  33. ↑ Маттхеw Wалд (Јуне 14, 2013). „Нуцлеар Плантс, Олд анд Унцомпетитиве, Аре Цлосинг Еарлиер Тхан Еxпецтед”. Неw Yорк Тимес. 
  34. ↑ 34,0 34,1 Сyлвиа Wесталл анд Фредрик Дахл (Јуне 24, 2011). „ИАЕА Хеад Сеес Wиде Суппорт фор Стрицтер Нуцлеар Плант Сафетy”. Сциентифиц Америцан. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-25. Приступљено 2015-07-08. 
  35. ↑ „Гаугинг тхе прессуре”. Тхе Ецономист. 28 Април 2011. 
  36. ↑ Еуропеан Енвиронмент Агенцy (Јан 23, 2013). „Лате лессонс фром еарлy wарнингс: сциенце, прецаутион, инноватион: Фулл Репорт”. стр. 476. 
  37. ↑ 37,0 37,1 Тревор Финдлаy (2010). Тхе Футуре оф Нуцлеар Енергy то 2030 анд итс Имплицатионс фор Сафетy, Сецуритy анд Нонпролифератион: Овервиеw Архивирано 2013-05-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Тхе Центре фор Интернатионал Говернанце Инноватион (ЦИГИ), Wатерлоо, Онтарио, Цанада, пп. 10-11.
  38. ↑ Мyцле Сцхнеидер, Стеве Тхомас, Антонy Фроггатт, анд Доуг Коплоw (Аугуст 2009). Тхе Wорлд Нуцлеар Индустрy Статус Репорт 2009 Архивирано 2010-07-29 на Wаyбацк Мацхине-у Цоммиссионед бy Герман Федерал Министрy оф Енвиронмент, Натуре Цонсерватион анд Реацтор Сафетy, п. 5.
  39. ↑ „Суммарy статус фор тхе УС”. Енергy Информатион Администратион. 2010-01-21. Приступљено 2010-02-18. 
  40. ↑ Елеанор Беардслеy (2006). „Франце Прессес Ахеад wитх Нуцлеар Поwер”. НПР. Приступљено 2006-11-08. 
  41. ↑ „Гросс елецтрицитy генератион, бy фуел усед ин поwер-статионс”. Еуростат. 2006. Архивирано из оригинала на датум 2006-10-17. Приступљено 2007-02-03. 
  42. ↑ Нуцлеар Поwер Генератион, УС Индустрy Репорт" ИБИСWорлд, Аугуст 2008
  43. ↑ „Нуцлеар Ицебреакер Ленин”. Беллона. 2003-06-20. Приступљено 2007-11-01. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цларфиелд, Гералд Х. анд Wиллиам M. Wиецек (1984). Нуцлеар Америца: Милитарy анд Цивилиан Нуцлеар Поwер ин тхе Унитед Статес 1940-1980, Харпер & Роw.
  • Степхание Цооке (2009). Ин Мортал Хандс: А Цаутионарy Хисторy оф тхе Нуцлеар Аге, Блацк Инц.
  • Цравенс, Гwyнетх (2007). Поwер то Саве тхе Wорлд: тхе Трутх абоут Нуцлеар Енергy. Неw Yорк: Кнопф. ИСБН 0-307-26656-7. 
  • Еллиотт, Давид (2007). Нуцлеар ор Нот? Доес Нуцлеар Поwер Хаве а Плаце ин а Сустаинабле Енергy Футуре?, Палграве.
  • Фалк, Јим (1982). Глобал Фиссион: Тхе Баттле Овер Нуцлеар Поwер, Оxфорд Университy Пресс.
  • Фергусон, Цхарлес D., (2007). Нуцлеар Енергy: Баланцинг Бенефитс анд Рискс Цоунцил он Фореигн Релатионс.
  • Хербст, Алан M. анд Георге W. Хоплеy (2007). Нуцлеар Енергy Ноw: Wхy тхе Тиме хас цоме фор тхе Wорлд'с Мост Мисундерстоод Енергy Соурце, Wилеy.
  • Мyцле Сцхнеидер, Стеве Тхомас, Антонy Фроггатт, Доуг Коплоw (2012). Тхе Wорлд Нуцлеар Индустрy Статус Репорт, Герман Федерал Министрy оф Енвиронмент, Натуре Цонсерватион анд Реацтор Сафетy.
  • Wалкер, Ј. Самуел (1992). Цонтаининг тхе Атом: Нуцлеар Регулатион ин а Цхангинг Енвиронмент, 1993-1971, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
  • Спенцер Wеарт Р. Тхе Рисе оф Нуцлеар Феар. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс, 2012. ИСБН 0-674-05233-1
  • Иан Хоре-Лацy: Нуцлеар Енергy ин тхе 21ст Центурy: Wорлд Нуцлеар Университy Пресс. Ацадемиц Пресс, 2006, ИСБН 0-12-373622-6.
  • Раyмонд L. Мурраy: Нуцлеар Енергy, Сиxтх Едитион: Ан Интродуцтион то тхе Цонцептс, Сyстемс, анд Апплицатионс оф Нуцлеар Процессес. Буттерwортх-Хеинеманн, 2008, ИСБН 0-12-370547-9.
  • Јулиа Мареике Нелес, Цхристопх Пистнер (Хрсг.): Керненергие. Еине Тецхник фüр дие Зукунфт?. Спрингер, Берлин/Хеиделберг 2012, ИСБН 978-3-642-24329-5.
  • Јоацхим Радкау: Ауфстиег унд Крисе дер деутсцхен Атомwиртсцхафт 1945–1975. Вердрäнгте Алтернативен ин дер Кернтецхник унд дер Урспрунг дер нуклеарен Контроверсе. Роwохлт, Реинбек 1983, ИСБН 3-499-17756-0.
  • Јоацхим Радкау, Лотхар Хахн: Ауфстиег унд Фалл дер деутсцхен Атомwиртсцхафт. Оеком-Верлаг, Берлин 2013, ИСБН 978-3-86581-315-2.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nuklearna_energija&oldid=42132165”