Aleksandar Nevski
| Aleksandar Nevski | |
|---|---|
|
| |
| Datum rođenja | 30. maj 1220. |
| Mesto rođenja | Pereslavlj-Zaleskij (Vladimir-Suzdalj, danas Rusija) |
| Datum smrti | 14. novembar 1263. |
| Mesto smrti | Gorodec (Vladimir-Suzdalj, danas Rusija) |
| Poreklo | |
| Dinastija | Rjurikoviči |
| Porodica | |
Aleksandar Nevski (rus. Алекса́ндр Яросла́вич Не́вский) je veliki ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve.
Rođen je 30. maja 1220. godine, kao sin velikog kneza Jaroslava Vsevolodoviča. Mladost je proveo u Novgorodu, a vlast nad Novgorodskom kneževinom je zadobio 1228. Kada je 1237. papa Grgur IX organizovao krstaški pohod da bi pokorio ruske zemlje, knez Aleksandar je ustao u zaštitu pravoslavne vere i u bici kod ušća reke Ižore, na obalama Neve, izvojevao 15. jula 1240. veličanstvenu pobedu, po kojoj je i dobio nadimak „Nevski“. Uspešno se suprotstavio i litavsko-nemačkoj najezdi: u situaciji kada su gradovi Jurjev i Pskov već bili zauzeti, a Tevtonci prodrli do Novgorodske oblasti, Aleksandar Nevski požurio je sa vojskom ka Finskom zalivu, zauzeo Koporje, razbio Nemce, oslobodio Pskov i izvojevao slavnu pobedu 5. aprila 1242. na Čudskom jezeru. Nakon ovoga, definitivno razbivši litavsku najezdu, sa slavom se vratio u Novgorod, ali, saznavši za smrt svoga oca (1246) uputio se u Vladimir, kako bi preduzeo mere za zaštitu državnog poretka. Batu-kan ga je izvestio da, ako želi da sačuva vlast, mora da dođe u mongolski tabor i pokloni mu se. Aleksandar je pristao da dođe u kanov tabor, ali je istupio kao ispovednik hrišćanske vere, odričući se od poklonjenja tvari. U Tatarskoj zemlji je od velikog kana dobio vlast nad čitavom južnom Rusijom i Kijevom (1249). U to doba Aleksandar je privukao i pažnju pape Inokentija IV, koji mu je poslao dvojicu kardinala, Galta i Gemonta, sa namerom da izvrše uticaj na njega kako bi primio katoličanstvo. Njihovi predlozi su, međutim, odbačeni. Od 1252. nosi titulu velikog kneza. Umro je 14. novembra 1263, primivši pre smrti monaški postrig pod imenom Aleksije. Telo mu je pogrebeno 23. novembra u Manastiru rođenja presvete Bogorodice u Vladimiru.
Njegove mošti, otkrivene 1380, svečano su prenete u Petrograd 1724. po naredbi Petra Velikog i nalaze se u lavri Svetog Aleksandra Nevskog. Ruska crkva kanonizovala ga je u prvom redu zbog hrišćanskih vrlina, a tokom vremena stvarale su se i priče o čudima vezanim za njegov lik. Tako, na primer, u doba kneza Dimitrija Donskog, u crkvi gde je počivalo Aleksandrovo telo, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: „Aleksandre, ustani i spasi praunuka svoga Dimitrija, koga silno napadaju tuđinci“. Priča dalje kazuje kako je Aleksandar ustao iz groba i pošao sa njima, a da je sve video crkvenjak i o tome izvestio crkvene vlasti; sveštenici su netruležne mošti kneževe postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, pritičući im sa verom, zadobili isceljenje, a arhimandrit Jefrosin je video kako se sveća kraj groba Aleksandrovog sama zapalila od nebeskog plamena. Spomen mu se slavi 23. novembra i 30. avgusta.
- 1938. snimljen je film Sergeja Ajzenštajna Aleksandar Nevski.
- 2008. godine Aleksandar Nevski je proglašen za najveću ličnost ruske istorije.[1]
- Словарь исторический о Святых, прославленных в Российской Церкви, и о некоторых подвижниках благочестия, местно чтимых. Москва, 1990; М. Булгаков, История Русской Церкви. Москва, 1996; М. В. Толстой, История Русской Церкви. Валаам, 1991.
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.