Pređi na sadržaj

Serija A

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Serija A
Trenutna sezona ili takmičenje:
Current sports event Serija A 2024/25.
Logo Serije A
SportFudbal
Osnovana1898. zvanično
1929. trenutni format
Broj timova20
Država Italija
KonfederacijaUEFA
TV partneriArena sport, B92
Stepen1
Niži stepenSerija B
Domaći kupKup Italije
Superkup Italije
Međunarodna
takmičenja		Liga šampiona
Liga Evrope
Liga konferencije
Najviše titulaJuventus (36)
Trenutni
prvak		Inter (2023/24)
Veb-sajtwww.legaseriea.it

Serija A (ital. Serie A TIM) najviša je profesionalna fudbalska liga u Italiji. Važi za jednu od najkvalitetnijih liga u svetu.

Istorijski, drugi najveći broj finalista Kupa evropskih šampiona / Lige šampiona su bili klubovi koji igraju u Seriji A (najviše je dala španska La liga - 30). Italijanski klubovi su učestvovali u ukupno 29 finala, od čega su pobedili 12 puta (Milan 7, Inter 3 i Juventus 2 puta) dok su poraze doživeli u 17 navrata (Juventus 7, Milan 4, Inter 3 te Fiorentina, Roma i Sampdorija po 1 put)[1]. Serija A je po UEFA rang listi treća evropska liga po snazi, gledajući uspehe italijanskih klubova u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi konferencije.[2]

U Seriji A igraju neki od najpopularnijih svetskih klubova — Juventus, Milan, Inter, Roma, Lacio, Napoli i Fiorentina. Juventus, Milan i Inter su među osnivačima grupe G-14, saveza četrnaest elitnih evropskih fudbalskih klubova. Serija A je jedina liga kojoj pripadaju tri osnivača ove grupe.[3] Milan deli treće mesto po titulama na internacionalnoj sceni. Juventus, najtrofejniji italijanski tim, u Evropi je treći, a u svetu šesti po broju internacionalnih titula. "Juve" je jedan od samo pet fudbalskih klubova koji su uspeli da osvoje sva klupska takmičenja (to su još učinili holandski Ajaks, nemački Bajern i engleski klubovi Čelsi i Mančester junajted). Takođe, Serija A je liga u kojoj je igrao najveći broj fudbalera koji su nosili titulu evropskog fudbalera godine.[4]

Format

[uredi | uredi izvor]
Scudetto logo.

Kroz istoriju, liga je menjala mnogo formata, a najčešće se igrao ligaški sistem sa 16 ili 18 klubova. Ipak, od sezone 2004/05. u Seriji A igraju 20 klubova.

  • 18 klubova = 1929. – 1934.
  • 16 klubova = 1934. – 1943.
  • 20 klubova = 1946. – 1947.
  • 21 klub = 1947. – 1948.
  • 20 klubova = 1948. – 1952.
  • 18 klubova = 1952. – 1967.
  • 16 klubova = 1967. – 1988.
  • 18 klubova = 1988. – 2004.
  • 20 klubova = 2004. – danas

Za vreme sezone, koja traje od avgusta do maja, svaki klub igra sa preostalih 19 klubova po dvaput, na domaćem terenu i u gostima, što znači da liga ukupno ima 38 kola. Prvi, jesenji deo sezone se zove andato i čini ga 19 utakmica. U drugom, prolećnom delu sezone, koji se naziva retorno, svaki klub igra utakmice potpuno istim redosledom kao u prvoj polovini, ali sa protivnicima kojima je gostovao u prvom, u drugom delu sezone igra kod kuće, i obrnuto. Od 1994. godine, timovima se dodeljuje 3 boda za pobedu i bod za remi, dok se poraz ne boduje.

Italija je trenutno među tri najuspešnije evropske zemlje na klupskom nivou, pa se prva četiri kluba u Seriji A na kraju svake sezone plasiraju u Ligu šampiona. Šampion i vicešampion idu direktno u grupnu fazu takmičenja, dok treći i četvrti igraju treće kolo kvalifikacija. U Kup UEFA se plasiraju peti i šesti tim u ligi, kao i pobednik kupa Italije, a u slučaju da je osvajač kupa već obezbedio mesto u nekom od evropskih takmičenja plasmanom u ligi, u Kup UEFA ide poraženi finalista. Ukoliko je i drugi finalista već obezbedio plasman u Kup UEFA ili Ligu šampiona, sedmoplasirani tim u ligi će dobiti priliku da igra u Kupu UEFA. Tri najlošije plasirana tima u ligi sledeću sezonu igraju u Seriji B.

Do sezone 2005/06, slučajevi kada dva kluba na granici za neko evropsko takmičenje ili opstanak u ligi imaju isti broj bodova, rešavani su dodatnim dvomečom. Od tada, u ovakvim slučajevima, presudni faktor za plasman je odnos u međusobnim susretima, a ukoliko su timovi i u tome izjednačeni, poredi se gol-razlika.

Rekordi

[uredi | uredi izvor]

Od izbacivanja Juventusa u drugu italijansku ligu 2006. godine, Inter je jedini italijanski klub koji je odigrao sve 92 sezone u prvoj ligi. Juventus je klub sa ubedljivo najviše nacionalnih titula (36), a prate ga gradski rivali Inter (20) i Milan (19). Juventus je i rekorder po najvećem broju uzastopnih titula, devet (u periodu 2012–2020), pet titula za redom osvajali su takođe Juventus (u periodu 1931–1935), zatim Inter (2006–2010, računajući skudeto dobijen odlukom FS Italije), a Torino takođe ima isti rezultat (1943–1949) s tim da je između njihove prve i ostale četiri titule bila dvogodišnja pauza zbog Drugog svetskog rata pa se u tom periodu nije održavalo prvenstvo. Milan je rekorder po broju osvojenih bodova u jednoj sezoni u formatu sa 18 timova, 82 boda, 2004. godine, a u formatu sa 20 timova, prvi je Inter, sa 97 bodova u sezoni 2006/07. Sledeće sezone, Inter je oborio rekord i u broju pobeda u jednoj sezoni, 30. Inter je rekorder i u broju uzastopnih pobeda u ligi, sa čak 17. Milan je 1991. i 1992. godine zabeležio niz od 58 utakmica u kojima nisu poraženi. Ipak u sezoni 2013/14. Juventus je oborio nekoliko rekorda, osvojio je skoro neverovatna 102 boda, ostvario čak 33 pobede u sezoni i dobio svih 19 utakmica kao domaćin.

Zlatna zvezdica

[uredi | uredi izvor]

Umberto Anjeli je 1958. godine je došao na ideju da predstavi i nagradi one klubove koji su osvojili deset titula prvaka Serije A i to sa zlatnom zvezdicom na grbu tog kluba i njihovim dresovima. U Italiji je to praksa da se uradi kada neki klub osvoji 10 titula prvaka Serije A. Prvi klub u Italiji ali i u Evropi koji je tako nagrađen bio je Juventus. Prvu zvezdicu Juventus je dobio 1958. godine, drugu 1982. a treću 2014. godine kada su službeno osvojili 30. titulu prvaka.

Aktuelno stanje ekipa Serije A sa zlatnom zvezdicom:

  • Scudetto della stella (10°) Scudetto della stella (20°) Scudetto della stella (30°) Juventus (36; dobio je 1958, 1982. i 2014.)
  • Scudetto della stella (10°) Scudetto della stella (20°) Inter (20, dobio je 1966. i 2024.)
  • Scudetto della stella (10°) Milan (19, dobio je 1979.)

Klubovi u sezoni 2024/25.

[uredi | uredi izvor]
Klub Mesto Stadion Kapacitet
Atalanta Bergamo Gevis stadion 21.747
Bolonja Bolonja Stadion Renato Dal'Ara 36.462
Venecija Venecija Stadion Pjerluiđi Penco 11.150
Verona Verona Stadion Markantonio Bentegodi 39.371
Đenova Đenova Stadion Luiđi Feraris 36.536
Empoli Empoli Stadion Karlo Kastelani 16.284
Inter Milano Stadion Đuzepe Meaca 80.018
Juventus Torino Alijanc stadion 41.507
Kaljari Kaljari Stadion Unipol Domus 16.416
Komo Komo Stadion Đuzepe Sinigalja 13.602
Lacio Rim Stadion Olimpiko 72.698
Leče Leče Stadion Via del mare 31.533
Milan Milano Stadion San Siro 80.018
Monca Monca Stadion Brianteo 15.039
Napoli Napulj Stadion Dijego Armando Maradona 60.240
Parma Parma Stadion Enio Tardini 22.352
Roma Rim Stadion Olimpiko 72.698
Torino Torino Olimpijski stadion u Torinu 28.140
Udineze Udine Stadion Frijuli 25.144
Fjorentina Firenca Stadion Artemio Franki 47.290

Prvaci Italije

[uredi | uredi izvor]

Uspešnost klubova

[uredi | uredi izvor]
Klub Prvak Drugoplasirani Sezona prvak
Juventus

Scudetto della stella (10°) Scudetto della stella (20°) Scudetto della stella (30°)

36
21
1905, 1925/26, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1949/50, 1951/52, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1994/95, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2004/05,[a] 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20
Inter

Scudetto della stella (10°) Scudetto della stella (20°)

20
16
1909/10, 1919/20, 1929/30, 1937/38, 1939/40, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71, 1979/80, 1988/89, 2005/06,[b] 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2020/21, 2023/24
Milan

Scudetto della stella (10°)

19
17
1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11, 2021/22
Đenova
9
4
1898, 1899, 1900, 1902, 1903, 1904, 1914/15, 1922/23, 1923/24
Torino
7
8
1926/27,[v], 1927/28, 1942/43, 1945/46, 1946/47, 1947/48, 1948/49, 1975/76
Bolonja
7
4
1924/25, 1928/29, 1935/36, 1936/37, 1938/39, 1940/41, 1963/64
Pro Verčeli
7
1
1908, 1909, 1910/11, 1911/12, 1912/13, 1920/21, 1921/22
Roma
3
14
1941/42, 1982/83, 2000/01
Napoli
3
8
1986/87, 1989/90, 2022/23
Lacio
2
7
1973/74, 1999/00
Fjorentina
2
5
1955/56, 1968/69
Kaljari
1
1
1969/70
Kazale
1
—
1913/14
Noveze
1
—
1921/22
Verona
1
—
1984/85
Sampdorija
1
—
1990/91
Specija
1–nezvanična titula
—
1943/44[g]
  1. ^ Titulu je prvobitno osvojio Juventus, ali mu je kasnije oduzeta zbog Kalčopoli skandala oko nameštanja utakmica.
  2. ^ Titulu je prvobitno osvojio Juventus, ali mu je kasnije oduzeta zbog Kalčopoli skandala oko nameštanja utakmica i dodeljena Interu.
  3. ^ Titulu je prvobitno osvojio Torino, ali mu je kasnije oduzeta zbog skandala oko nameštanja utakmica.
  4. ^ Specija je osvojila ratno prvenstvo 1944. godine i nagrađena je 2002. ordenom od strane FS Italije, ali je savez i dalje ne računa kao zvaničnu titulu.

Uzastopne titule prvaka

[uredi | uredi izvor]
  • 9 puta: Juventus (2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20)
  • 5 puta: Juventus (1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35)
  • 5 puta: Torino (1942/43, 1945/46, 1946/47, 1947/48, 1948/49)
  • 5 puta: Inter (2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10)
  • 3 puta: Đenova (1898, 1899, 1900)
  • 3 puta: Đenova (1902, 1903, 1904)
  • 3 puta: Pro Verčeli (1910/11, 1911/12, 1912/13)
  • 3 puta: Milan (1991/92, 1992/93, 1993/94)
  • 2 puta: Milan (1906, 1907)
  • 2 puta: Pro Verčeli (1908, 1909)
  • 2 puta: Pro Verčeli (1920/21, 1921/22)
  • 2 puta: Đenova (1922/23, 1923/24)
  • 2 puta: Bolonja (1935/36, 1936/37)
  • 2 puta: Inter (1952/53, 1953/54)
  • 2 puta: Inter (1964/65, 1965/66)
  • 2 puta: Juventus (1959/60, 1960/61)
  • 2 puta: Juventus (1971/72, 1972/73)
  • 2 puta: Juventus (1976/77, 1977/78)
  • 2 puta: Juventus (1980/81, 1981/82)
  • 2 puta: Juventus (1996/97, 1997/98)
  • 2 puta: Juventus (2001/02, 2002/03)

Spisak klubova i njihov broj sezona u Seriji A

[uredi | uredi izvor]

U dosadašnja 93 izdanja Serije A ukupno je učestvovalo 68 klubova računajući period između sezone 1929/30. zaključno sa tekućom sezonom 2024/25. Klubovi koji su boldovani su trenutno članovi Serije A. Godine u zagradama označavaju poslednju godinu učešća tog kluba u najvišem rangu italijanskog fudbala. Jedini klub koji nikada nije ispadao iz Serije A je Inter.

Rekordi

[uredi | uredi izvor]

Najviše odigranih utakmica u Seriji A

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серија_А&oldid=28878864”