Pređi na sadržaj

Taksi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
TAKSI znak.

Taksi je vrsta javnog prevoza gde korisnik – putnik (ili putnici) iznajmljuju na određeno vreme prevozno sredstvo sa vozačem koji će ga (ih) prevesti od jedne lokacije do druge.

Pod taksijem se najčešće podrazumeva automobil ali to može biti i avion, čamac, gondola, kamion...

Etimologija

[uredi | uredi izvor]
Taksimetar

„Taksikab“ je složena reč nastala od kontrakcija „taksimetar“ i „kabriolet“. „Taksimetar“ je adaptacija nemačke reči takameter, koja je sama po sebi bila varijanta ranije nemačke reči „Taxanom“.[1] „Taxe“ (izgovara se tax-eh) je nemačka reč koja znači „porez“, „naplata“ ili „skala naknada“.[2] Srednjovekovna latinska reč „taxa” takođe znači porez ili naplatu. „Taksi“ se ultimatno može pripisati τάξις od τάσσω[3] što na starogrčkom znači „postaviti u određeni red“, kao što je komandovanje uređenom borbenom linijom,[4] ili određivanje plaćanja poreza,[5] do u kojoj meri ταξίδι (taxidi) sada na grčkom znači „putovanje“ u početku je označavalo uređeni vojni marš ili kampanju. Metar je od grčkog μέτρον (metron) što znači „mera“.[6] „Kabriolet“ je vrsta konjske zaprege, od francuske reči „cabrioler“ („skok, kapar“), od italijanske reči „capriolare“ („salto“), od latinske reči „capreolus“ („srna“, „divlja koza“). U većini evropskih jezika ta reč je poprimila značenje kabrioleta.

Taksi vozila u Parizu opremljena su prvim brojilima od 9. marta 1898. Prvobitno su se zvali taxibread, a zatim su preimenovani u takimetre 17. oktobra 1904. godine.[7]

Hari Natanijel Alen iz kompanije Njujorški taksikab, koji je uvezao prvih 600 njujorških taksi vozila na gas iz Francuske 1907. godine, pozajmio je reč „taksikab“ iz Londona, gde je ta reč bila u upotrebi početkom 1907. godine.[8]

Alternativno, narodna etimologija smatra da je dobio ime po Francu fon Taksisu, iz kuće Turna i Taksisa, upravniku pošte Filipa Burgundskog iz 16. veka i njegovom nećaku Johanu Batistu fon Taksisu, generalnom upravniku pošte Svetog rimskog carstva. Oni su uspostavili brze i pouzdane poštanske usluge (prenošenje pisama, uz neke poštanske rute koje prevoze ljude) širom Evrope.[9]

Ugovaranje prevoza

[uredi | uredi izvor]

Vozači taksija, taksisti, su najčešće organizovani u udruženja, koja im omogućuju efikasnije delovanje pre svega prijemom poziva stranaka preko radija.

Usluga, vožnja se zakazuje telefonom, u zadnje vreme i SMS-om. Duže vožnje se mogu zakazati i koji dan ranije. Taksi usluga se može dobiti i zaustavljanjem „slobodnog“ taksija na ulici.

Taksiti na krovu imaju svetleću oznaku na kojoj piše “Taxi“ kao i broj taksi vozila. Kada je svetlo upaljeno taksi je „slobodan“

Naplata usluge

[uredi | uredi izvor]
TAKSI

Taksi usluga se plaća iz dva dela „polazak“ – fiksni iznos bez obzira na rastojanje koje će se preći i dela koji je vezan za rastojanje tj. naplata po pređenom putu. Tarifa zavisi i od doba dana, dana u nedelji, praznika.

Taksi vožnja se najčešće naplaćuje putem taksimetra, koji je povezan sa okretanjem točkova (tako meri pređeno rastojanje). Taksimetar radi i ako se taksi zaglavi u saobraćajnoj gužvi, tada se prebacuje na režim merenja vremena pa i dalje radi.

Pojedina taksi udruženja daju popuste na telefonski poziv.

Pojedina preduzeća prave ugovore sa određenim taksi udruženjima o prevozu na taksi-bon. Zaposleni koji poseduju taksi-bon dobijaju popust na uslugu.

Zanimljivosti

[uredi | uredi izvor]

U pojedinim zemljama postoji obaveza korišćenja određenog tipa automobila za taksi, dok u Engleskoj postoji posebna fabrika boja proizvodi posebna taksi vozila. Tavanica u tim vozilima je viša a vozač je od putnika odvojen neprobojnim staklom što bitno utiče na bezbednost vozača.

Najčešće korišćena boja za taksije u svetu je žuta.

Biti taksista znači susretati mnogo različitih ljudi. Zbog svog različitog iskustva o taksistima je snimljeno mnogo filmova, od kojih su neki kultni.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prvi taksisti su se pojavili početkom 17. veka u Parizu i Londonu. Nikola Sovaž (engl. Nicolas Sauvage) je bio prvi taksista o kome postoji dokumentacija da je prijavio državnim organima posao taksiranja 1640. godine. Naravno, prvi gradski taksi se odvijao u fijakerima uz obaveznu konjsku vuču.

Taksimetar je pronašao Vilhelm Brun (engl. Wilhelm Bruhn) 1891.

Dvosmerni radio, koji je omogućio komunikaciju sa taksi centralom i drugim vozačima je prvi put primenjen 1940.

Hakni kočije

[uredi | uredi izvor]
Kočije iz 17. veka u Ranim kolima i putevima ser Voltera Gilbija (1903)

Usluge iznajmljivanja konjskih zaprega počele su da funkcionišu u Parizu i Londonu početkom 17. veka. Prvi dokumentovane javne hakni kočije za iznajmljivanje pojavile su se u Londonu 1605. godine.[10] Godine 1625. postale su dostupne kočije za iznajmljivanje od gostioničara u Londonu, a prvo stajalište taksija pojavilo se na Strandu ispred Mejpol Ina 1636. godine.[11] Parlament je 1635. godine doneo Zakon o hakni zapregama da se legalizuju konjske zaprege za iznajmljivanje. Kočije su iznajmljivali gostioničari trgovcima i posetiocima. Još jednu „Uredbu o regulisanju kočijaša u Londonu i okolnim mestima“ odobrio je Parlament 1654. godine,[12] a prve dozvole za kočijaše izdate su 1662. godine.

Sličnu službu je započeo Nikola Sovaž u Parizu 1637. godine.[13] Njegova vozila su bila poznata kao fijakeri, jer je glavno stajalište vozila bilo nasuprot svetilišta Svetog Fijakra. (Izraz fijaker se i dalje koristi u francuskom da opiše vozilo za najam sa konjskom zapregom, dok se nemački izraz Fiaker koristi, posebno u Austriji, da se odnosi na istu stvar.)

Hansomi

[uredi | uredi izvor]
Crtež hansomovog taksija

Hansomov taksi je dizajnirao i patentirao 1834. Josef Hansom, arhitekta iz Jorka, kao značajno poboljšanje starih hakni kočija. Ova vozila na dva točka bila su brza, dovoljno lagana da ih vuče jedan konj (što je putovanje činilo jeftinijim od putovanja u većoj kočiji sa četiri točka), bila su dovoljno okretna da se kreću oko konjskih vozila u ozloglašenim saobraćajnim gužvama Londona u devetnaestom veku, i imala su nizak centar gravitacije za bezbedno skretanje. Hansomov originalni dizajn su modifikovali Džon Čepmen i nekoliko drugih kako bi poboljšali njegovu praktičnost, ali je zadržato Hansomovo ime.[14]

Prvu taksi službu u Torontu, „Grad“, osnovao je 1837. Tornton Blekbern, bivši rob čiji je bekstvo kada je zarobljen u Detroitu bilo podsticaj za pobunu u Blekbernu.[15]

Moderni taksi

[uredi | uredi izvor]
Godine 1897, Dejmler Viktorija je bio prvi taksi na benzinski pogon

Električni taksiji na baterije postali su dostupni krajem 19. veka. U Londonu, Valter Bersej je dizajnirao flotu takvih taksija i uveo ih na ulice Londona 19. avgusta 1897. godine.[16] Ubrzo su dobili nadimak 'Kolibri' zbog idiosinkratične buke koju su stvarali.[11] Iste godine u Njujorku, Samuel's Electric Carriage and Wagon Company počela je sa operacijom 12 električnih hansomovih taksija.[17] Kompanija je radila do 1898. godine sa do 62 vozila koja su bila u upotrebi sve dok je njeni finansijeri nisu reorganizovali u kompaniju i formirali Electric Vehicle Company.[18]

Soviet GAZ M-1 taxis in 1938
Sovjetski taksi GAZ M-1 1938. godine

Savremeni taksimetar izmislio je i usavršio trio nemačkih pronalazača; Vilhelm Fridrih Nedler, Ferdinand Denker i Fridrih Vilhelm Gustav Brun.[19] Dejmler Viktorija — prvi taksi na benzinski pogon na svetu — napravio je Gotlib Dejmler 1897. godine i počeo je da posluje u Štutgartu 1897. godine.[20] Taksiji na benzinski pogon počeli su da rade u Parizu 1899. godine, u Londonu 1903. i u Njujorku 1907. godine. Njujorške taksije je prvobitno uvezao iz Francuske Hari N. Alen, vlasnik kompanije Alen-Kingston Motor Kar.[21] Njihova proizvodnja odvijala se u Bristol Indžiniringu u Bristolu, Konektikat, gde su 1908. godine napravljena prva taksi vozila američke proizvodnje, koje je dizajnirao Fred E. Moskovič koji je radio u Dejmleru kasnih 1890-ih. Albert F. Rokkvel je bio vlasnik Bristola i njegova supruga je predložila da ofarba svoje taksije u žuto kako bi se povećala uočljivost tih vozila.[22] Moskovič je bio jedan od organizatora prve kompanije Yellow Taxicab Company u Njujorku.[23]

Vozila

[uredi | uredi izvor]
LTI TX2 taksi
Tojota JPN taksi u upotrebi u Hongkongu

Gradovi poput Londona i Tokija su primenili posebne propise kao što su londonski Uslovi podobnosti koji diktiraju veličinu, efikasnost goriva, emisiju štetnih gasova i standarde pristupačnosti daleko strože od onih za privatna vozila.[24][25] Slično kao i njujorški Čeker taksi iz perioda od šezdesetih do osamdesetih, jedinstveni atributi grada često čine vozila napravljena da odgovaraju tim zahtevima sveprisutnim u njegovim voznim parkovima, i često postaju kultna slika samog grada.[26]

Iako su napori Njujorka da primeni nove propise bili neuspešni u naporima da se uvedu hibridna vozila i vozila za invalidska kolica,[27] napori Londona i Tokija su doneli jedinstvena vozila kao što su LEVC TX i Tojota JPN Taksi koja zadovoljavaju i prevazilaze moderne emisije i zahteve pristupačnosti za budućnost, a očekuje se da će se to uskoro proširiti i na druge gradove kako se stariji modeli rotiraju iz većih gradova na manja tržišta.[28][29] Modifikacije postojećih minikombija kao što su Mercedes Vito London Taksi i Nissan NV200 uvedene su kao zaustavne mere da bi se ispunila potreba za alternativnim proizvodima, međutim njihovo prihvatanje od strane vozača tek treba razmotriti.[30]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Brown, Peter Jensen (15. 5. 2016). „A History of the Taxicab”. Early Sports 'n' Pop-Culture History Blog. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
  2. ^ „Taxe translation English – German dictionary – Reverso”. dictionary.reverso.net. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
  3. ^ „Henry George Liddell. Robert Scott. A Greek-English Lexicon. revised and augmented throughout by. Sir Henry Stuart Jones. with the assistance of. Roderick McKenzie. Oxford. Clarendon Press. 1940”. Perseus Digital Library. Pristupljeno 4. 6. 2016. 
  4. ^ Thucydides. Historiae in two volumes. book 5. chapter 6. section 5. Oxford, Oxford University Press. 1942.
  5. ^ Herodotus, The Histories with an English translation by A. D. Godley.book 3.chapter 89. Cambridge. Harvard University Press. 1920.
  6. ^ „taximeter” (Fourth izd.). The American Heritage Dictionary of the English Language (Bartleby). 2000. Arhivirano iz originala 12. 7. 2001. g. Pristupljeno 22. 4. 2015. 
  7. ^ Fierro 1996, str. 1166.
  8. ^ „The National tribune (Page 2, Image 2)”. The National Tribune. 23. 5. 1907. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
  9. ^ Greengrass, Mark (2015). Christendom destroyed: Europe 1517-1648. Penguin Random House. str. 244—245. ISBN 9780141978529. 
  10. ^ Gilbey, Walter (1903). Early Carriages and Roads. London: Vinton. str. 29. 
  11. ^ a b „History of the Licensed London Taxi”. london-taxi-cabs.com. Arhivirano iz originala 29. 04. 2015. g. Pristupljeno 22. 4. 2015. 
  12. ^ Firth, C.H.; Rait, R.S., ur. (1911), „June 1654: An Ordinance for the Regulation of Hackney-Coachmen in London and the places adjacent”, Acts and Ordinances of the Interregnum, 1642–1660, London: British History Online, str. 922—924, Arhivirano iz originala 05. 08. 2011. g., Pristupljeno 22. 4. 2015 
  13. ^ „Les taxis : 378 ans d'histoires et d'engueulades”. 14. 6. 2015. 
  14. ^ Harris, Penelope (2010). The Architectural Achievement of Joseph Aloysius Hansom (1803–1882), Designer of the Hansom Cab, Birmingham Town Hall, and Churches of the Catholic Revival. The Edwin Mellen Press. str. 86–91, 93. ISBN 9780773438514. 
  15. ^ Frost, Karolyn Smardz (2007). I've Got a Home in Glory Land: A Lost Tale of the Underground Railroad. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-16481-2. Pristupljeno 22. 4. 2015. 
  16. ^ „The Surprisingly Old Story Of London's First Ever Electric Taxi - Science Museum Blog”. 9. 7. 2012. 
  17. ^ „Hailing the History of New York's Yellow Cabs”. NPR.org. 8. 7. 2007. Pristupljeno 25. 11. 2021. 
  18. ^ „Car Companies”. The Early Electric Car Site. Pristupljeno 6. 2. 2016. 
  19. ^ Brown, Peter Jensen (15. 5. 2016). „A History of the Taximeter”. Early Sports 'n' Pop-Culture History Blog. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
  20. ^ „The Mercedes Benz Taxi”. MercedesClass.net. Pristupljeno 16. 5. 2016. 
  21. ^ Adams, Cecil (31. 10. 1980). „Why does every city seem to have a Yellow Cab company?”. The Straight Dope. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  22. ^ Weldon, Chichester Percival (1986). The New Departure Classics. Canaan, NH: Phoenix Publishing. str. 14, 16, 19—21. ISBN 9780914659181. 
  23. ^ Hendry, Maurice D. (proleće 1970). „The Fred Moskovics Era”. Automobile Quarterly. 8 (3): 240. 
  24. ^ „Taxi and Private Hire Vehicle Policy” (PDF). Transport for London. Mayor of London. Pristupljeno 23. 1. 2022. 
  25. ^ Tarrant, Jack (2018-05-23). „Taxi! Tokyo prepares for Olympic tourism boom with accessible cabs and international drivers”. The Japan Times Online (na jeziku: engleski). ISSN 0447-5763. Pristupljeno 2018-08-01. 
  26. ^ King, Karl (21. 1. 2017). „The New York City Checker, Different By Design”. Internet Checker Taxicab Archive. 
  27. ^ Turkus, Brandon (17. 12. 2014). „How Nissan's NYC Taxi of Tomorrow has turned into a nightmare”. Autoblog. 
  28. ^ „Cleaner greener taxis”. TFL. Arhivirano iz originala 2. 8. 2018. g. Pristupljeno 2018-02-14. 
  29. ^ „Paratransit, the ADA, and Ensuring Transportation Services for All”. The Transportation Alliance. 24. 7. 2017. Arhivirano iz originala 24. 01. 2022. g. Pristupljeno 03. 04. 2022. 
  30. ^ Blint-Welsh, Tyler (12. 6. 2018). „It Was Billed as the 'Taxi of Tomorrow.' Tomorrow Didn't Last Long.”. New York Times. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Taksi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Такси&oldid=28334055”