Пређи на садржај

Јиланд

С Википедије, слободне енциклопедије
  Севернојиландско острво се и даље се сматра делом Јутланда, иако га је од копненог Јутланда одвојила поплава из 1825.
  Северни Јутланд (Данска)
  Јужни Јитланд или Северни Шлезвиг (Данска)
  Јужни Шлезвиг (Немачка)
  Холштајн (Немачка)

Јиланд[1] или Јитланд (дан. Jylland, нем. Jütland), је део Данске који је једино копном повезан с остатком Европе. Реч Jylland потиче из средњовековног данског језика Iütland, што значи „земља Јита“.

Дански дио Јиланда обухвата 29.777 km² и чини више од 2/3 укупне данске површине. Од Скагена на северу до границе на југу је 382 km. Од најисточније тачке код Грене па до западне обале је 191 km. На Јиланду живи 2.463.000 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]
Дине на северозападној обали Јиланда.

Јиланд је полуострво омеђено Северним морем на западу, Скагераком на северу, Категатом и Балтичким морем на истоку и Немачком на југу. Географски и историјски, Јиланд обухвата регионе Јужног Јиланда (историјски такође Шлесвиг), Западног Јиланда, Источног Јиланда (укључујући Дјурсланд) и Северног Јиланд (укључујући Химерланд, Вендисел, Ханхеред и Ти). Од средине 20. века такође је постало уобичајено означавати област под називом Централни Јиланд (Midtjylland), али њена дефиниција варира. Постоји неколико историјских подела и регионалних назива, а неки се сусрећу и данас. Они укључују Nørrejyllland (историјски назив за целу област северно од Јужног Јиланда, а није идентичан са Nordjylland), Sydvestjylland, Sydjylland (најјужнији део Нерејиланда, за разлику од јужнијег Сендерјиланда), Нордвестјиланд, Кронјиланд и други. Политички, Јиланд тренутно обухвата три савремена данска административна региона Северни Јиланд, Регион Централне Данске и Регион Јужне Данске, заједно са деловима немачке државе Шлезвиг-Холштајн.[2]

Најсевернији део Јиланда је одвојен од копна Лимфјордом, уским воденим делом који дели полуострво од обале до обале. Лимфјорд је раније био дугачак улаз бочате воде, али је фебруарска поплава 1825. створила везу између обала.[3] Ова област се зове Севернојутландско острво, Вендсисел-Ти (по његовим окрузима) или једноставно Јиланд северно од Лимфјорда; само је делимично упоредиво са регионом Северни Јиланд.

Историја

[уреди | уреди извор]
Војна стратегија у маневру против Римљана од стране Кимбра и Тевтонаца око 100. п. н. е.
Региони Данске; Јиланд је означен зеленом бојом.

Јиланд је историјски био једна од три земље Данске, друге две су Сканија и Селанд. Пре тога, према Птоломеју, Јиланд или Кимбријски Черсон били су дом Тевтонаца, Кимбра и Шаруда.

Многи Англи, Саси и Јути су мигрирали из континенталне Европе у Велику Британију почевши око 450. године нове ере. Англи су дали своје име новим краљевствима у настајању под називом Енглеска (тј. „земља Англа“). Краљевство Кент у југоисточној Енглеској је повезано са пореклом Јута и миграцијом, које Беде такође приписује у црквеној историји.[4] Ово такође поткрепљују археолошки записи, са опсежним јиландским налазима у Кенту из петог и шестог века.[4]

Пагански Саксонци су насељавали најјужнији део полуострва, који се граничио са Балтичким морем, све до саксонских ратова 772–804 у нордијском гвозденом добу, када их је Карло Велики насилно покорио и приморао на христијанизацију. Стара Саксонија је била политички апсорбована у Каролиншко царство и Абодрити (или Оботрити), група Вендских Словена који су се заклели на верност Карлу Великом и који су се већим делом преобратили у хришћанство, пресељени су у ову област да би је населили.[5] Стара Саксонија је касније названа Холштајн.

Током индустријализације 1800-их, Јиланд је доживео велику и убрзану урбанизацију и многи људи са села су одлучили да емигрирају. Међу разлозима је био висок и убрзан раст становништва; током века, данско становништво је порасло два и по пута на око 2,5 милиона 1901. године, са милион људи додато у последњем делу 1800-их. Овај раст није узрокован повећањем стопе фертилитета, већ бољом исхраном, санитарним условима, хигијеном и здравственим услугама. Више деце је преживело, а људи су живели дуже и здравије. У комбинацији са падом цена житарица на међународним тржиштима због Дуге депресије, и бољим приликама у градовима због све веће индустријализације, многи људи на селу су се преселили у веће градове или емигрирали. У каснијој половини века, око 300.000 Данаца, углавном неквалификованих радника из руралних подручја, емигрирало је у САД или Канаду.[6] То је износило више од 10% тадашњег укупног становништва, али су нека подручја имала чак и већу стопу емиграције.[7][8] Године 1850, највећи градови Јиланда Алборг, Архус и Рандерс нису имали више од око 8.000 становника сваки; до 1901. године, Архус је нарастао на 51.800 грађана.[9]

Године 1825, јака олуја у Северном мору на западној обали Јиланда пробила је превлаку Агер Танге у области Лимфјорда, одвојивши северни део Јиланда од копна и ефективно створивши Северно Јиландско острво. Олујни пробој Агер Танга створио је канал Агер, а друга олуја 1862. године створила је канал Тиборен у близини. Канали су омогућили бродовима да пређу до Скагерачког мора. Канал Агер се поново затворио током година, због природног наноса, али канал Тиборен се проширио и био је утврђен и обезбеђен 1875. године.[10]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Речник”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 337. ISBN 978-86-7946-079-0. 
  2. ^ „Region Nordjylland”. Приступљено 22. 3. 2015. 
  3. ^ „Fishery Before the flood the land was connected to the west. History”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2021. г. Приступљено 30. 3. 2016. 
  4. ^ а б Yorke, Barbara (1990). Kings and kingdoms of early Anglo-Saxon England. London: Seaby. стр. 26. ISBN 1-85264-027-8. OCLC 26404222. 
  5. ^ Nugent, Thomas (1766). The History of Vandalia, Vol. 1. London. стр. 165—66. Приступљено 6. 1. 2017. 
  6. ^ Karen Lerbech (9. 11. 2019). „Da danskerne udvandrede” [When the Danes emigrated] (на језику: дански). Danmarks Radio (DR). Приступљено 14. 2. 2019. 
  7. ^ Henning Bender (20. 11. 2019). „Udvandringen fra Thisted amt 1868-1910” [The emigration from Thisted county 1868-1910] (на језику: дански). Historisk Årbog for Thy og Vester Hanherred 2009. Приступљено 14. 2. 2019. 
  8. ^ Kristian Hvidt (1972). „Mass Emigration from Denmark to the United States 1868-1914”. American Studies in Scandinavia. Copenhagen Business School. 5 (2). Приступљено 14. 2. 2019. 
  9. ^ Erik Strange Petersen. „Det unge demokrati, 1848-1901 - Befolkningsudviklingen” [The young democracy, 1848-1901 - The population trends] (на језику: дански). Aarhus University. Приступљено 17. 1. 2019. [мртва веза]
  10. ^ Bo Poulsen (22. 8. 2019). „Stormfloden i 1825, Thyborøn Kanal og kystsikring” [The flood in 1825, Thyborøn Channel and coastal protection]. danmarkshistorien.dk (на језику: дански). Aarhus University. Приступљено 13. 6. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bain, R. Nisbet. Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900 (2014) online
  • Bagge, Sverre. Cross and Scepter: The Rise of the Scandinavian Kingdoms From the Vikings to the Reformation (Princeton University Press; 2014) 325 pages;
  • Barton, H. Arnold (1986). Scandinavia in the Revolutionary Era 1760–1815. University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-1392-3. .
  • Birch, J. H. S. (1938). Denmark in History. 
  • Derry, T. K. A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland and Iceland. (U of Minnesota Press, 1979.). Derry, T. K. (7. 4. 2000). History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, and Iceland. U of Minnesota Press. ISBN 0-8166-3799-7. 
  • Lauring, Palle (1995). A History of Denmark (3rd изд.). Copenhagen: Høst & Søn. ISBN 87-14-29306-4. 
  • Jespersen, Knud J. V. (7. 5. 2004). A History of Denmark. Palgrave Macmillan. ISBN 0333659171. 
  • Oakley, Stewart. A short history of Denmark (Praeger Publishers, 1972)
  • Barton, H. A. Scandinavia in the Revolutionary Era, 1760–1815 (Minneapolis, 1986)
  • Bregnsbo, Michael (2014). „The motives behind the foreign political decisions of Frederick VI during the Napoleonic Wars”. Scandinavian Journal of History. 39 (3): 335—352. S2CID 144295510. doi:10.1080/03468755.2014.907197. .
  • Campbell, John L., John A. Hall, and Ove Kaj Pedersen, eds. National Identity and the Varieties of Capitalism: The Danish Experience (Studies in Nationalism and Ethnic Conflict) (2006)
  • Etting, Vivian. Queen Margrete I, 1353–1412, and the Founding of the Nordic Union (Brill, 2004) online edition[мртва веза]
  • Gouges, Linnea de (2014) From Witch Hunts to Scientific Confidence; The Influence of British and Continental Currents on the Consolidation of the Scandinavian States in the 17th Century (Nisus Publications).
  • Jespersen, Leon. "Court and Nobility in Early Modern Denmark," Scandinavian Journal of History, September 2002, Vol. 27 Issue 3, pp. 129–142, covers 1588 to 1650
  • Jonas, Frank. Scandinavia and the Great Powers in the First World War (2019) online review
  • Munck, Thomas (1998). „Absolute Monarchy in Later Eighteenth-Century Denmark: Centralized Reform, Public Expectations, and the Copenhagen Press”. The Historical Journal. 41 (1): 201—224. JSTOR 2640150. S2CID 154832491. doi:10.1017/S0018246X9700770X. 
  • Munck, Thomas. The peasantry and the early absolute monarchy in Denmark, 1660–1708 (Copenhagen, 1979)
  • Jensen, Niklas Thode; Simonsen, Gunvor (2016). „Introduction: The historiography of slavery in the Danish-Norwegian West Indies, c. 1950-2016”. Scandinavian Journal of History. 41 (4–5): 475—494. doi:10.1080/03468755.2016.1210880 Слободан приступ. 
  • Eichberg, Henning (2011). „Sporting History, Moving Democracy, Challenging Body Culture – the Development of a Danish Approach”. Stadion. 37 (1): 149—167. doi:10.5771/0172-4029-2011-1-149. 
  • Jacobsen, Brian Arly. "Islam and Muslims in Denmark." in Marian Burchardt and Ines Michalowski, eds. After integration: Islam, conviviality and contentious politics in Europe (Springer Fachmedien Wiesbaden, 2015) pp: 171–186.
  • Kirmmse, Bruce. Kierkegaard in Golden Age Denmark (Indiana University Press, 1990)
  • Michelson, William. "From Religious Movement to Economic Change: The Grundtvigian Case in Denmark," (1969). „From Religious Movement to Economic Change: The Grundtvigian Case in Denmark”. Journal of Social History. 2 (4): 283—301. doi:10.1353/jsh/2.4.283.  pp: 283–301
  • Mordhorst, Mads. "Arla and Danish national identity–business history as cultural history." (2014). „Arla and Danish national identity – business history as cultural history”. Business History. 56 (1): 116—133. S2CID 143623819. doi:10.1080/00076791.2013.818422.  pp: 116–133.
  • Rossel, Sven H. A History of Danish Literature (University of Nebraska Press, 1992) 714pp
  • Schwarz, Martin. Church History of Denmark (Ashgate, 2002). 333 pp. ISBN 0-7546-0307-5
  • Abildgren, Kim (2010). „Consumer prices in Denmark 1502–2007”. Scandinavian Economic History Review. 58 (1): 2—24. S2CID 154566198. doi:10.1080/03585520903298184. 
  • Abildgren, Kim. "Estimates of the national wealth of Denmark 1845–2013" (Danmarks Nationalbank Working Papers No. 92., 2015) online
  • Hornby, Ove. "Proto-Industrialisation Before Industrialisation? The Danish Case," Scandinavian Economic History Review, April 1982, Vol. 30 Issue 1, pp. 3–33, covers 1750 to 1850
  • Christiansen, Palle Ove (1995). „Culture and Contrasts in a Northern European Village: Lifestyles among Manorial Peasants in 18th-Century Denmark”. Journal of Social History. 29 (2): 275—294. doi:10.1353/jsh/29.2.275. 
  • Johansen, Hans Chr. Danish Population History, 1600–1939 (Odense: University Press of Southern Denmark, 2002) 246 pp.&nbsp. Johansen, Hans Chr (децембар 2003). Review of Johansen, Hans CHR., Danish Population History, 1600-1939. University Press of Southern Denmark. ISBN 978-87-7838-725-7.  online review
  • Johansen, Hans Chr. (октобар 1983). „Trends in Modern and Early Modern Social History Writing in Denmark after 1970”. Social History. 8 (3): 375—381. doi:10.1080/03071028308567573.  , pp. 375–381
  • Kjzergaard, T. The Danish Revolution: an ecohistorical interpretation (Cambridge, 1995), on farming
  • Lampe, Markus, and Paul Sharp. A Land of Milk and Butter: How Elites Created the Modern Danish Dairy Industry (U of Chicago Press, 2018) online review
  • Olson, Kenneth E. The history makers;: The press of Europe from its beginnings through 1965 (LSU Press, 1966) pp. 50 – 64
  • Topp, Niels-Henrik. "Unemployment and Economic Policy in Denmark in the 1930s," Scandinavian Economic History Review, April 2008, Vol. 56 Issue 1, pp. 71–90
  • Barfod, Jörgen H.: The Holocaust Failed in Denmark. Kopenhagen 1985.
  • Berdichevsky, Norman (2002). The Danish-German Border Dispute, 1815–2001: aspects of cultural and demographic politics. Academica Press. ISBN 1-930901-34-8. 
  • Buckser, Andrew: After the Rescue: Jewish identity and community in contemporary Denmark. ORT 2003.
  • Lund, Joachim. "Denmark and the ‘European New Order’, 1940–-1942," Contemporary European History, August 2004, Vol. 13 Issue 3, pp. 305–321
  • Brincker, Benedikte. "When did the Danish nation emerge? A review of Danish historians' attempts to date the Danish nation," National Identities, December 2009, Vol. 11 Issue 4, pp. 353–365
  • Haue, Harry (2013). „"Transformation of history textbooks from national monument to global agent."”. Nordidactica: Journal of Humanities and Social Science Education. 1 (2013): 80—89. . online
  • Jørgensen, Simon Laumann. "The History We Need: Strategies of Citizen Formation in the Danish History Curriculum." Scandinavian Journal of Educational Research (2014): 1–18.
  • Mariager, Rasmus (2019). „Danish Cold War Historiography”. Journal of Cold War Studies. 20 (4): 180—211. S2CID 67876493. doi:10.1162/jcws_a_00825. .
  • Olesen, Thorsten B., ed. The Cold War and the Nordic countries: Historiography at a crossroads (University Press of Southern Denmark, 2004).
  • Pedersen, Christian Damm. "Empire and the Borders of Danish History." (2014).
  • Robert Bohn: Dänische Geschichte. München: Beck, 2001. – (Beck'sche Reihe; 2162). Bohn, Robert (2001). Dänische Geschichte. C.H.Beck. ISBN 3-406-44762-7. 
  • Eva Heinzelmann / Stefanie Robl / Thomas Riis (Hrsg.): Der dänische Gesamtstaat, Verlag Ludwig, Kiel. Heinzelmann, Eva (2006). Der dänische Gesamtstaat: Ein unterschätztes Weltreich?. Ludwig. ISBN 978-3-937719-01-6. .
  • Erich Hoffmann: „Der heutige Stand der Erforschung der Geschichte Skandinaviens in der Völkerwanderungszeit im Rahmen der mittelalterlichen Geschichtsforschung.“ In: Der historische Horizont der Götterbild–Amulette aus der Übergangsepoche von der Spätantike zum Frühmittelalter. Göttingen 1992. S. 143–182.
  • Jörg-Peter Findeisen: Dänemark. Von den Anfängen bis zur Gegenwart. Regensburg 1999.
  • Carr, William. Schleswig-Holstein, 1815–1848: A Study in National Conflict (Manchester University Press, 1963).
  • Price, Arnold. "Schleswig-Holstein" in Encyclopedia of 1848 Revolutions (2005) online
  • Steefel, Lawrence D. The Schleswig-Holstein Question. 1863-1864 (Harvard U.P. 1923).
  • Thaler, Peter. Of Mind and Matter: The Duality of National Identity in the German-Danish Borderlands. West Lafayette: Of Mind and Matter: The Duality of National Identity in the German-Danish Borderlands. Purdue University Press. 2009. ISBN 978-1-55753-524-5. .
  • Svensson, Harald (1976). „Pingo problems in the Scandinavian countries”. Biuletyn Peryglacjalny. 26: 33—40. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јиланд&oldid=28393523”