Борци за независност Латинске Америке
- Ово је чланак о историјским личностима. За јужноамеричко фудбалско такмичење погледајте Куп Либертадорес.
Либертадорес (шп. Libertadores, „ослободиоци“) је назив за вође борбе за независност Латинске Америке од Шпаније и Португалије. Овај назив је супротност конкистадорима, који су до тад били једини Шпанци и Португалци који су забележени у јужноамеричкој историји.[1]
Углавном се радило о буржоаским креолима (локално становништво европског, обично шпанског или португалског порекла), који су били под утицајем либерализма, и најчешће војничког образовања у метрополи (матичној држави).
По историчарима попут Фелипеа Пигне, међу најзначајнијим ослободиоцима су:
- Симон Боливар
- Хосе де Сан Мартин
- Хосе Хервасио Артигас
- Антонио Хосе де Сукре
- Бернардо О'Хигинс
- Франсиско Миранда
Списак ослободилаца
[уреди | уреди извор]| Портрет | Име (рођен - умро) |
Учешће | Допринео независности | Референце |
|---|---|---|---|---|
|
Симон Боливар (1783-1830) |
Задивљујући поход | Колумбије, Панаме, Венецуеле, Еквадора, Перуа и Боливије | [2] |
.jpg)
|
Хосе де Сан Мартин (1778-1850) |
Прелазак Анда | Аргентине, Чилеа и Перуа | [3] |
|
Рамон Кастиља (1797-1867) |
Перуански рат за независност | Перуа | [4] |
|
Андрес де Санта Круз (1764-1850) |
Битка код Пинчинча | Боливије и Перуа | [4] |
|
Хосе Хервасио Артигас (1764-1850) |
Уругваја | [4] | |
|
Мануел Белграно (1770-1820) |
Парагваја, Аргентине и Боливије | [5] | |
.jpg)
|
Томас Кокрејн (1775-1860) |
Бразила, Чилеа | [6] | |
|
Мигел Идалго и Костиља (1753-1811) |
Поклич из Долореса | Мексика | [7] |
|
Агустин де Итурбиде (1783-1824) |
Мексика | [6] | |
|
Франсиско Миранда (1750-1816) |
Венецуеле | [8] | |
|
Хосе Марија Морелос (1765-1815) |
Мексика | [9] | |
|
Маријано Морено (1778-1811) |
Аргентине | [10] | |
|
Бернардо О'Хигинс (1778-1842) |
Чилеа и Перуа | [11][12] | |
|
Педро I од Бразила (1798-1834) |
Бразила | [13] | |
|
Антонио Хосе де Сукре (1795-1830) |
Боливије, Перуа, Еквадора и Венецуеле | [14] |
Завештање
[уреди | уреди извор]Заставе Венецуеле, Колумбије и Еквадора прате дизајн Франсиска Миранде из 1806. Такође, Боливија је добила име по Боливару, који је био председник Колумбије, Боливије, и двапут председник Венецуеле. Сан Мартин је служио као „председник протектор“ Перуа.
Назив „либертадорес“ се широм Јужне Америке користи као име за разне ствари од градова и места, преко институција до спортских клубова. Најпрестижније међународно фудбалско такмичење у Јужној Америци се у њихову част зове Куп Либертадорес.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pigna 2010, стр. 9.
- ^ Pigna 2010, стр. 135–192.
- ^ Pigna 2010, стр. 195–272.
- ^ а б в Lansing 1940, стр. 121
- ^ Pigna 2010, стр. 55–91.
- ^ а б Harvey 2000
- ^ Lansing 1940, стр. 15–39.
- ^ Pigna 2010, стр. 13–52.
- ^ Lansing 1940, стр. 39–59.
- ^ Lansing 1940, стр. 119.
- ^ Harvey 2000, стр. 429.
- ^ Pigna 2010, стр. 93–133.
- ^ Harvey 2000, стр. 511.
- ^ Lansing 1940, стр. 219.
Литература
[уреди | уреди извор]- Harvey, Robert (2000). Liberators: Latin America's Struggle for Independence, 1810-1830. Overlook Press. ISBN 978-1-58567-072-7.
- Lansing, Marion Florence (1940). Liberators and heroes of South America. L.C. Page.
- Irene Nicholson. The Liberators: A Study of Independence Movements in Spanish America. New York, Frederick A. Praeger, 1968.
- Pigna, Felipe (2010). Libertadores de América. Buenos Aires: Planeta. ISBN 978-950-49-2420-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: шпански) "Sucre, Bolívar y San Martín" Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2006) Аргентинско министарство економије