Пређи на садржај

Душанбе

Уреди везе
Координате: 38° 33′ 36″ С; 68° 46′ 26″ И / 38.56° С; 68.773889° И / 38.56; 68.773889
С Википедије, слободне енциклопедије
Душанбе
Душанбе
Панорама
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Таџикистан
Становништво
Становништво‍
 — 2014.778.500
 — густина6.247,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате38° 33′ 36″ С; 68° 46′ 26″ И / 38.56° С; 68.773889° И / 38.56; 68.773889
Апс. висина706[1][2][3] m
Површина124,6 km2
Душанбе на карти Таџикистана
Душанбе
Душанбе
Душанбе на карти Таџикистана

Душанбе (таџ. Душанбе; раније Стаљинабад) је главни град Таџикистана.[4][5][6] Град се налази на реци Душанбинка у густо насељеној долини Гисар.

Број становника према подацима из 2005. године је 543.107.[7] Етнички састав града чинили су: Таџици - 73,4%, Узбеци - 20,1%, Руси - 5,1%, остали - 2,4%.

Име града је изведено из персијске речи која значи понедељак (ду- два + -шанба или -шанбе дан, буквално: други дан) и односи се на то да је понедељком био пијачни, трговачки дан.

Насеље на овом месту је постојало још у 5. веку п. н. е., али је до 1920. било веома мало. Црвена армија је заузела Душамбе 1922. То је постао главни град Таџичке ССР. До Душанбеа је изграђена пруга 1929. Она је постала основ за привредни развој града. Данас је то административни, привредни, културни и универзитетски центар земље.

Недалеко од града налазе се војне базе Русије и Француске. Архитектура центра града је описивина као кич.[8]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Душанбе је био место великог базара који је радио понедељком. Од тога је настало име Dushanbe-Bazar (таџ. Душанбе Бозор, Dushanbe Bozor)[9] од Dushanbe, што на персијском језику значи понедељак[10] – буквално, други дан (ду) после суботе (shanbe). Крајем 1929. град је преименован у Стаљинабад (Стаљинов град), али је крајем 1961. године, током дестаљинизације, враћен назив Душанбе.[11]

Географија

[уреди | уреди извор]

Душанбе се налази на ушћу две реке, Варзоб (тече од севера ка југу) и Кофарнихон. Душанбе је део међупланинског басена који се налази у долини Гисар.[12][13] Има претежно брдовит терен. 80% зграда Душанбеа налази се у долини, која има ширину од око 18 km (11 mi) – 100 km (62 mi).[14][15] Пре 1960-их, највећи део Душанбеа се налазио на левој обали реке Варзоб, али је повећана градња довела до ширења града са друге стране реке.[13]

Град је смештен на терену који подложан ударима земљотреса. Током протеклих 100 година, у граду су се осетили многи земљотреси јачине 5-6 степени Рихтерове скале, као што је земљотрес у Кхаиту 1949. године.[16][17][18]

Клима

[уреди | уреди извор]

Душанбе одликује медитеранска клима (Кепен: Csa),[19] са делимичним влажним континенталним климатским утицајима (Кепен: Dsa) због оближњих ледника и планинског ланца.[20][19] Лета су топла и сува, а зиме прохладне, али не веома хладне. Клима је влажнија од осталих престоница Средње Азије, са просечном годишњом количином падавина преко 500 mm (20 in), јер се током зиме и пролећа у околну долину усмерава влажни ваздух. Зиме нису хладне као на северу због заштите града планинама од изузетно хладног ваздуха из Сибира. Јануар 2008. био је посебно хладан и температура је пала на −22 °C (−8 °F).[21] Снежни покривач се јавља у просеку 25 дана годишње, а облачних дана има просечно 24 годошње.[22] Околне планине онемогућавају приступ јаком ветру у град, иако конзистентно дува благи поветарац.[23]

Клима Душанба (1981–2010, екстреми 1926–садашњост)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 21,8
(71,2) 		27,7
(81,9) 		32,2
(90) 		35,3
(95,5) 		38,8
(101,8) 		43,0
(109,4) 		43,7
(110,7) 		45,0
(113) 		38,9
(102) 		36,8
(98,2) 		31,9
(89,4) 		24,3
(75,7) 		45,0
(113)
Максимум, °C (°F) 8,6
(47,5) 		10,5
(50,9) 		15,9
(60,6) 		22,3
(72,1) 		27,3
(81,1) 		33,1
(91,6) 		35,8
(96,4) 		35,2
(95,4) 		30,7
(87,3) 		23,9
(75) 		17,3
(63,1) 		10,9
(51,6) 		22,6
(72,7)
Просек, °C (°F) 3,0
(37,4) 		4,8
(40,6) 		9,9
(49,8) 		15,7
(60,3) 		20,1
(68,2) 		25,3
(77,5) 		27,5
(81,5) 		26,2
(79,2) 		21,1
(70) 		14,7
(58,5) 		9,7
(49,5) 		4,9
(40,8) 		15,2
(59,4)
Минимум, °C (°F) −1,0
(30,2) 		0,4
(32,7) 		5,1
(41,2) 		10,0
(50) 		13,6
(56,5) 		17,5
(63,5) 		19,3
(66,7) 		17,6
(63,7) 		12,8
(55) 		7,8
(46) 		4,4
(39,9) 		0,8
(33,4) 		9,0
(48,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −26,6
(−15,9) 		−17,6
(0,3) 		−12,9
(8,8) 		−6,1
(21) 		1,2
(34,2) 		8,4
(47,1) 		10,9
(51,6) 		8,2
(46,8) 		−1,0
(30,2) 		−4,4
(24,1) 		−13,5
(7,7) 		−19,5
(−3,1) 		−26,6
(−15,9)
Количина падавина, mm (in) 67
(2,64) 		89
(3,5) 		111
(4,37) 		98
(3,86) 		67
(2,64) 		13
(0,51) 		4
(0,16) 		0,9
(0,035) 		5
(0,2) 		31
(1,22) 		41
(1,61) 		67
(2,64) 		592
(23,31)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 8,5 9,1 13,4 9,8 7,8 1,5 0,7 0,1 0,8 3,7 5,3 8,1 68,8
Релативна влажност, % 69 67 65 63 57 42 41 44 44 56 63 69 57
Сунчани сати — месечни просек 120 121 156 198 281 337 352 338 289 224 164 119 2.699
Извор #1: Pogoda.ru.net[24]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (humidity 1951–1993 and precipitation days 1961–1990)[25] NOAA (sun, 1961–1990)[26]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Пре 20. века, град је имао нешто вегетације али је стварањем града углавном уклоњена природна вегетација. Зелени појас и ботаничка башта увели су нову вегетацију у град. У граду има преко 150 врста дрвећа и жбуња, од којих је само 15 аутохтоних у граду[27] и 22% града заузимају зелене површине.[28]

Историја

[уреди | уреди извор]

На простору данашње града је постојала људска активност још у каменом добу.[29] Материјални остаци Гисар културе су пронађени на територији града.[30] Током другог миленијума пре нове ере, археолошке културе Бишкент и Вакш су биле доминантне. Обе културе су настале на овом подручју а људи су се тада бавили узгојом говеда, пољопривредном и ткањем.[31][32][33]

У близини Међународног аеродрома Душанбе откривене су гробови из бронзаног доба које датирају од краја другог до почетка првог миленијума пре нове ере.[34] Ахеменидско посуђе и керамика пронађени су 6 километара, источно од Душанбеа у Киблају,[35] пошто су град контролисали Ахемениди од шестог века пре нове ере.[36] Археолошки остаци мале цитаделе из петог века пре нове ере откривени су 40 километара јужно[37] и клинасте бакарне секире откривене су из другог века пре нове ере.[38]

Селеукиди су освојили регион 312. пре нове ере.[39] Мало грчко-бактријанско насеље од око 40 хектара датовано је у крај трећег века пре нове ере.[40][41][42] Најстарији новчић пронађен у граду је грчко-бактријански новчић са приказом Еукратида (р. 171–145. пре нове ере), а пронађен је још један са приказом Диониса.[39][43] Постојао је и град Кушан на левој обали реке Варзоб од 2. века пре нове ере до 3. века нове ере, а пронеђене су и гробнице из тог временског периода.[40][42][44] Кушани су основали друга насеља као што су Гаравкала, Тепаи Шах, Шахринау и Узбеконтепа.[45][46] Сасанидско царство је извршило инвазију на Согдијану у петом веку.[47][48]

Рушевине будистичког манастира из периода хефталита из касног петог до шестог века, који се сада назива Ајина Тепе, налазе се у долини Вакш у близини територије града.[49] Откривена су и друга насеља из периода Тохаристана, као што је град Шишикона који је уништен током совјетске ере и кроз депопулацију током монголске инвазије.[50][51] Међународна трговина је порасла током овог периода у региону.[52] Откривена је и тврђава који датира из тог периода.[53] Западнотурски каганат је 582. године стекао контролу над овом области.[54] У седмом веку, један кинески ходочасник је посетио регион и навео је град Шуман, вероватно на месту савременог Душанбеа.[55][56]

Након арапског освајања, Саманиди су контролисали регију, која је остварила напредак у занатима и трговини,[57] а у периоду од 10. до 12. века, средњовековни град Хулбук се развио поред Душанбеа.[58] Харакханиди су ковали новац у граду од 1018. до 1019. године.[59] Град је био под утицајем Гуридске монархије од 12. до 13. столећа.[57]

Друга мања насеља основана су током касног средњег века након монголске инвазије, као што су Абдулајевски и Шајнак. Тимур је освојио регион током овог временског периода и разна друга царства су потом контролисала град. Привреда града почела је да се више ослања на занатство и трговину.[60][61][62]

Душанбе се први пут појављује у историјским записима 1676. године, у писму које је Балх кан Субхонкули Баходур послао Фјодору III Алексејевич, руском цару . Међутим, историчар Балха Махмуд ибн Вали поменуо је то подручје 1630-их у књизи Sea of Secrets Regarding the Values of the Noble.[63][64][65] У почетку се град звао „Касабаи Душанбе“ (перс. قصبه دوشنبه ), када је био под контролом Балха. Ово име је одражавало и статус Душанбеа као града. Локација Душанбеа између караванских путева који воде исток-запад од долине Гисар преко Каратегина до долине Алаја, и север-југ до реке Кафирниган, а затим до долине Вакш и Авганистана кроз превој Анзоб и Ферганску долину и Зеравшан који су на крају водили трговце у Бухару, Самарканд, Памир и Авганистан подстакао је развој свог тржишта.[66][67] У то време у граду је живело око 7.000–8.000 становника са око 500–600 домаћинстава.[68]

До 1826. године град се звао Dushanbe Qurghan ( таџ. Душанбе Қурғон, са суфиксом курƣон из туркијског курган, што значи „тврђава“). Име је прво русификовано као Дјушамбе ( Дюшамбе) 1875. Имао је караван-сарај, стајалиште за путнике у Самарканд, Хујанд, Кулоб и Памир. У граду је било 14 џамија са мектебама, 2 медресе и 14 чајџиница на прелазу из 19. века. У то време град је био тврђава на стрмој обали леве обале реке Варзоб са 10.000 становника.[69][70][71] Био је центар за ткање, штављење и топљење гвожђа у региону. Различите државе, укључујући Хисор, вршиле су контролу над градом током 18. и раног 19. века. Руска Империја је 1868. успоставила власт над Бухаром. У нестабилном окружењу које су проузроковале руске интервенције и локалне побуне, Бухарски емират је преузео област Душанбеа, контролу над којом је Емират могао да одржи кроз постепено успостављање централизоване државе под руским утицајем.[72][73] Прва болница на селу изграђена је 1915. руским улагањем[74] и 1909. је предложена рана железничка пруга која би повезала тржни град са руским железничким системом, али је напуштена након што је ревизија утврдила да подухват неће бити профитабилан, иако град је имао функционалну железничку пругу до Кагана.[75]

Национално разграничење Централне Азије; Таџикистанска АССР је означена светлољубичасто

Последњи емир Бухаре накратко се склонио у Душанбе 1920. након што га је збацила бољшевичка револуција. Након што је Црвена армија освојила ово подручје следеће године, побегао је у Авганистан 4. марта 1921.[76][77][78] У фебруару 1922. године, град су заузеле трупе Басмачи које је предводио Енвер-паша након опсаде,[76] али је 14. јула 1922. поново дошао под власт бољшевика[79][80] непосредно пре смрти Енвер-паше 4. августа 1922. ван Душанбеа.[76][81] Био је део Бухарске ПСР до формирања Таџикистанске АССР.[82]

Душанбе је проглашен главним градом Таџикистанске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике у саставу Узбекистанске Совјетске Социјалистичке Републике у октобру 1924. године, а влада је званично почела са радом 15. марта 1925.[83][84][85]

Град је изабран за престоницу уместо већих насељених села у Таџикистану зато што је раскрсница Таџикистана и јер су се на великом градском тржишту трговали и радили људи из читаве земље. У трговину на пијаву, област трговине стоком била је развијена, као и трговина тканинама, кожом, лименим производима и оружјем.[86] Блага медитеранска клима била је још један разлог зашто су совјетске власти изабрале град за престоницу.[87]

Пре него што се емир поново уселио у град, у Душанбеу је живела мања популација Јевреја, једину јеврејска популација у источној Бухари (од око 600) која се бавила трговином и кројачем. Међутим, када се емир доселио у град 1920. године, имовина јеврејског становништва је опљачкана, а Јевреји су пресељени у Хисор. Њих је Црвена армија пустила назад у Душанбе тек након његовог освајања, а током 1920-их и 1930-их њихова популација се постепено повећавала са бухарским имигрантима.[88][89] Душанбе је такође био званично признат као главни град Емирата Бухара током његовог опадања, јер је служио као последње уточиште последњег емира Бухаре током његовог освајања од стране Совјетског Савеза, што је вероватно још један мотивациони фактор за одлуку о оснивању нове АССР. престоница у селу.[90] Становништво је током совјетских освајања и побуна Басмачија опало са већ оскудних 3.140 у 1920. на само 283 у 1924. са само 40 преосталих кућа.[91][89][92] Да би помогле у опоравку, совјетске власти су привремено ослободиле велики део становништва од плаћања пореза. Године 1923. Совјети су успоставили прву телеграфску везу у Душанбеу са Бухаром, покренули прву железничку пругу до Термеза[91] и поставили телефонску централу 1924.[93] Дванаестог августа 1924. прве градске новине, Глас Истока, изашле су на арапском, а убрзо након тога почео је да излази и лист на руском језику, Црвени Таџикистан. У то време у Душанбе су направљене електране и уведена је струја. Крајем 1924. године почеле су са радом прве редовне авионске линије из Душанбеа, са јединим летом за Бухару, а касније је уведен лет за Ташкент. Те године је основана и пошта.[89] Изградња пруге је почела 24. јуна 1926. године, а завршена је у новембру 1929. године, повезујући Душанбе са Транскаспијском пругом и покренувши привредни раст.[94] Године 1925. у престоници је изграђен први интернат за дечаке.[89] У Душанбеу је 1. септембра 1927. године отворена прва педагошка школа, а у новембру је завршен аутопут од Душанбеа до Кулоба.[95] Таџици са села су добили помоћ и бесплатне земљишне парцеле у главном граду, у циљу повећања становништва и развоја.[89]

Таџикистанска Совјетска Социјалистичка Република, раније Таџикистанска АССР, одвојила се од Узбекистанске ССР 1929. године. Главни град Дјушамбе је преименован у Стаљинабад, у част Јосифа Стаљина 19. октобра 1929, у састав града су ушла оближња села Шомансур, Мавлоно и Сари Осијо.[96][97][98]

Многи од ових пројеката реализовани су под мандатом градоначелника Абдукара Розикова 1925–1932, једног од првих градоначелника Душанбеа, који је настојао да га трансформише у „узорни комунистички град“ кроз модернизацију и урбанистичко планирање. Михаил Калитин је наставио индустријски развој Душанбеа, градећи Комсомолско језеро и промовишући индустрију у граду.[99] Крајем овог периода, крајем 1930-их, у Душанбеу је било 4.295 објеката.[100]

Током Другог светског рата, становништво Душанбеа и Таџикистана је порасло за 100.000 евакуисаних са Источног фронта, што је довело до распоређивања 17 болница у граду.[101] Индустрија града се такође значајно повећала током рата, пошто су Совјети желели да помере критичну инфраструктуру далеко иза непријатељских линија, а индустрије као што су производња текстила и прерада хране су расле.[102] Током 1954. у граду је било 30 школа; формиран је медицински институт именован по Ибн Сини ; Стаљинабадску академију наука; Универзитет у Стаљинабаду, који је основан 1947. године и имао је 1.500 студената;[103] и Сталиљабадски педагошки институт за жене, основан 1. септембра 1953.[104] Гас је уведен у град 1960. преко гасовода који је отворен од Кизила до Тумкука до Душанбеа. Дестог новембра 1961. године, као део дестаљинизације, Стаљинабад је поново преименован у Душанбе, што је име које има до данас.[105] Под вођством Махмудбека Нарзибекова 1960. је изграђен први зоолошки врт у граду. Касније током деценије градоначелник је развио план за окончање проблема мањка стамбеног простора и покренут је проблам станова за бесплатно становање.[106]

Брана Нурек, која је у то време била највиша брана на свету, завршена је 90 километара југоисточно од Душанбеа током 1960-их. У том периоду је покренута и изградња бране Рогун, узводно од бране Нурек. Обе бране су биле мегапројекти који су требали да преставе совјетске иновације и развој у Таџикистану. Међутим, док је брана Нурек завршена, пројекат бранаеРогун је отказан 1970-их због стагнирања совјетског економског раста.[107][108] Другог августа 1979. године, становништво Душанбеа достигло је 500.000[109] и имао је највећу стопу раста становништва у Совјетском Савезу.[110]

Осамдесетих година прошлог века увећани су проблеми из домена животне средине и криминала. Широко распрострањено насиље, хулиганизам, опијање и напади постали су чешћи. Дошло је до напада студената у Пољопривредном заводу 1987. и нереда у Педагошком заводу две године касније. Све већи регионализам је такође дестабилизовао РСБ.[111]

Од 10. до 11. фебруара 1990. године, 300 протестаната се окупило испред зграде Централног комитета Комунистичке партије, након што су се прошириле гласине да совјетска влада планира да пресели десетине хиљада етничких Јермена у Таџикистан. У стварно, свега 29 Јермена је пресељно у град и живели су код рођака. Број притестаната је растао и досегао је цифру између 3 и 5 хиљада људи на улици. Убрзо је дошло до насилних инцидената. Уведен је полицијски час и трупе су послате да штите куће припадниак мањинских заједница од вандализма и пљачке. Број људи који протестују је растаао и извршили су напад на зграду ЦК. Свих 29 Јермена је евакуисано и превезно хитним летом, убрзо након што је пуцано из ватреног оружја.[112]

Неколико дана након тога, док се пљачке и даље дешавају широм града, демонстранти су основали Привремени народни комитет, или Привремени комитет за решавање кризе, који је изнео захтеве као што су „протеривање јерменских избеглица, оставка владе и смена Комунистичке партије, затварање топионице алуминијума у западном Таџикистану из еколошких разлога, правична расподела профита од производње памука и ослобађање 25 демонстраната који су приведени.[113]

Многи високи званичници су поднели оставке али су се совјетске трупе ушле град, прогласиле су захтеве протестаната незаконитим и нису прихавоставку високих званичника. У насиљу је убијено 16-25 људи; многи пострадали, ако не и већина, су били етнички Руси.[114]

Нереди су углавном били подстакнути забринутошћу због мањка станова за таџикистанско становништво, али су се поклопили са таласом националистичких немира који је захватио Закавказје и друге централноазијске државе пред крај владавине Михаила Горбачова.[115]

Након повећања организоване опозиције Демократске партије Таџикистана и Растохеза, гласности Горбачова, економског опадања и појачаног противљења дела елита, Кахор Махкамов је распустио Комунистичку партију Таџикистана 27. августа 1991. и напустио је партију следећег дана. Влада Таџикистана је 9. септембра 1991. прогласила независност од Совјетског Савеза.[116]

Душанбе је постао главни град независног Таџикистана 9. септембра 1991.[117] Иран, Сједињене Америчке Државе и Русија су убрзо отвориле амбасаде у Душанбеу почетком 1992. [118]

Душанбе је контролисала влада коју је подржавао Народни фронт током већег дела грађанског рата у Таџикистану 1992–1997, иако је исламистичка и демократска уједињена таџикистанска опозиција успела да заузме престоницу 1992. све док 8000 владиних трупа које је подржавала Русија и Узбекистан није повратило контролу над градом.[119] Већина руског становништва побегла из главног града током насиља у овом временском периоду, док се велики број Таџика из сеоских крајева уселио; до 1993. више од половине руског становништва је избегло.[120][121] Фракције су током грађанског рата биле организоване првенствено по регионалним линијама.[119] Рат је окончан примирјем од 27. јуна 1997, којим се гарантовало 30% позиција у влади припадницима опозиције.[122]

Град је 2000. године први пут добио могућност прикључка на интернет.[123] УНЕСКО је 2004. године прогласио Душанбе градом мира.[124] Махмадсаид Убаидулоев је проглашен за градоначелника Душанбеа 1996. године, након што су током грађанског рата многи рекли да он стварно контролише владу.[125] Био је градоначелник главног града најдужи од свих градоначелника, 21 годину, до окончања мандата 2017.[126] Од независности, привреда града је константно расла све до рецесије проузроковане пандемијом вируса ковид 19.[127][128] У јануару 2017, Рустам Емомали, син актуелног председника Емомалија Рахмона, именован је за градоначелника Душанбеа, што је потез који неки аналитичари виде као корак ка доласку до врха власти.[129]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Етнички састав Душанбеа по години
Година Таџици Руси Узбеци Татари Украјинци Јевреји Корејци Немци Туркмени Киргизи Казаси Остали
1939[130] 12,05 56,95 9,02 4,71 5,95 4,09 ,01 ,46 0,05 0,11 0,42 6,18
1959[131][132] 18,7 47,83 10,31 5,5 4,4 3,88 0,14 3,55 0,05 0,11 0,17 5,36
1970[131][133] 26,4 41,92 10,26 5,13 3,54 3,04 0,87 3,62 0,08 0,14 0,15 4,85
1979[131][134] 31,61 38,51 10,03 4,73 3,59 2,26 1,01 3,09 0,11 0,14 0,15 4,77
1989[131][135] 39,13 32,37 10,43 4,09 3,55 2 1,10 2,28 0,12 0,17 0,18 4,58
2000[131] 84,4 5,1 9,1 ,7 ,3 ,02 ,06 1,32
2003[136] 83,4 5,1 ,7 ,3 ,1 1,1 9,3
2010[137][138] 89,5 2,63 6,71 0,26 ,1 0,08 0,03 0,7

Главни језици који се говоре у Душанбеу су два службена језика, таџички и руски, заједно са широко распрострањеним мањинским узбечким језиком.[139]

Становништво Душанбеа је расло брзим темпом након совјетске инвазије 1920-их, опадало је током периода Таџикистанског грађанског рата и растућих немира 1990-их, док је раст броја становнипштва настављен након деведесетих година ХХ столећа.[140] Средином 20. века, град је имао већинско руско/источноевропско становништво, али након грађанског рата, многи Руси су напустили град и таџикистанско становништво постало је доминантно.[141] Од 2005. до 2014. у град је мигрирало укупно 53.118 људи. Просечан животни век Душанбеа у 2014. години био је укупно 74,1 година, са 71,9 година за мушкарце и 76,3 за жене.[142]

Ислам је уведен у Душанбе у осмом веку [143] и данас већина града следи сунитски ислам.[144] Постоји мала католичка заједница коју чини 120 верника.[145] У Таџикистану има око 350 Јевреја[146] чија је синагога уништена 2006.[147] али је поново изграђена 2008.[148]

Руска православна црква је још једна верска група у граду. Саборна црква Светог Николе у Душанбеу је центар богослужења православне заједнице земље.[149][150]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Пре совјетске инвазије, образовање у граду је било ограниченог обима, углавном се одвијало кроз медресе које су подучавале Кур'ан и персијски и арапски, као и географију, геометрију, алгебру и друге науке.Након инвазије, Совјетски Савез је затворио медресе.[151]

Совјетски образовни систем се сматрао успешним за своје време, јер је достигао близу 100% писмености кроз обимни програм описмењавања и обавезно образовање уз укључивање девојчица у образовање.[152][153]

Народни комесаријат просвете Таџикистанске ССР основан је 11. фебруара 1925. године у Душанбеу.[154] Више образовање почело је да се успоставља тридесетих година прошлог века стварањем педагошког института у Душанбеу 1931. године. Године 1939. у Душанбеу је основан Таџикистански државни медицински универзитет, а убрзо након тога 1944. године Таџикистански аграрни институт. Пре избијања Другог светског рата у граду су постојале 32 средње школе и два завода.[155] Други светски рат је успорио раст високог образовања. Касније је 1947. основан Таџикистански државни универзитет. Током 1956. у граду је основан Политехнички институт заједно са Институтом за физичку културу 1971. године, Институтом за уметност 1973. године и Таџикистанским педагошким институтом за руски језик и књижевност 1980. године који је 1987. године постао Таџикистански државни институт за језике. 1990. године основан је Технолошки универзитет Таџикистана.[156]

Совјетски систем је био заснован на потребама привреде; аграрни, медицински и политехнички институти основани су ради развоја привреде. Поред тога, већина институција високог образовања била је у форми педагошких факултета. Ограничења на политичке теме као што је историја ометала су напредак у тим областима.[157] Након независности, универзитети су мање прилагођавали своје смерове потребама привреде. Отворене су друге високообразовне инстуције, као што је Таџикистански универзитет за право, пословање и политику.[158]

Грађански рат након независности је девастирао образовни систем града, при чему су издвајања из државног буџета пала са 11% на 2% у том временском периоду.Како је државна потрошња опала, приватне институције су се привремено развиле у тржишној економији, што је довело до раста броја универзитета у Душанбеу након независности.[159]

У савременом периоду су оварана нови факултети и универзиетти и дошло је до раста броја уписаних студената. [160] Значајно су се прошириле и специјализоване и техничке школе.[161]

Привреда

[уреди | уреди извор]

БДП града током 2018. износио је 13.808.000.000 сомона, што је приближно 1.508.900.000 долара, са стопом раста од 7,3%. То је чинило 20,1% укупног БДП-а Таџикистана.[162][163] У првој половини 2020. ГРП Душанбеа износио је 20,7% БДП-а земље. [164] Просечна плата у граду ажурирано: 2014. износи 1402,67 сомонија, или 147.18 долара.[165] Као центар финансијске активности републике, Душанбе је 2004. године имао више од 30 пословних банака.[166]

Народни музеј Таџикистана

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Први пут у земљи, с почетка 19. века, водио је до Гузора, којим су пролазиле камиле, а Совјети су га претворили у модеран пут. Прва аутобуска линија покренута је 1930. године, а такси служба је почела 1937.[167] Аутомобили су главни вид превоза у земљи и у Душанбеу. Један велики пут пролази кроз планине од Хујанда до Душанбеа кроз тунел Анзоб, који је изградила иранска фирма.[168] Други велики пут иде источно од Душанбеа до Хорога у Горно-Бадахшанској аутономној покрајини, затим до Мургаба, а затим се дели на путеве према Кини и Киргистану.[169]

Прва железничка пруга у Душанбеу, која је била дуга 245 км дуга, грађена је од 1926. до 1929. и отворена 10. септембра 1929. од Вхадата до Душанбеа до Термеза[170][171] који је на крају повезао Душанбе са Москвом. 1933. и 1941. године постављене су још две ускотрачне железничке пруге од Душанбеа до Гулписте и Курган-Тјубе. Од 20002. године нова железничка управа је модернизовала систем.[172]

Тролебуси су почели са радом 6. априла 1955. године када је у граду организована тролејбуска управа. Први тролејбус Тролза почео је са радом 1. маја 1955. на Лењиновом авенији, главној авенији Душанбеа. Руте су проширене 1957. и 1958. године, а 1967. године отворено је 9 рута и дужина мреже је достигла 49 km (30 mi). Распад Совјетског Савеза довео је до кризе у систему, пошто је гориво поскупело, а пљачка је постала стални проблем, а један инцидент се догодио на централној аутобуској станици који је довео до привремене обуставе линија. Током тог периода, број тролејбуса је опао са раније 250 током касних 1980-их на само 45–50. Сто нових тролејбуса је наручено 2004. године, који су испоручени неколико година касније и помогли су у поновном успостављању превоза становника тролевусом.[173][174]

Изградња надземног метро система би требало да почне 2025. године.[175] Очекује се да ће прва линија метроа бити завршена 2040. године и да ће повезати Јужну капију и Гулистон (област циркуса).[176]

Култура

[уреди | уреди извор]

Пре совјетске инвазије, Душанбе се састојао од уских улица а зграде су биле од непечене опеке.[177] Ниједна грађевина из тог времена није сачувана.[178] Развој 1920-их, убрзо након совјетске инвазије, поставио је темеље за будући развој и успоставио почетак савременог града. Тридесетих година прошлог века, конструктивистичка архитектура добија на значају заједно са изградњом већих структура, често направљених од бетона.[179] Неколико архитеката је одиграло велику улогу у изградњи града у групи коју је предводио Петер Ваулин. Направио је закон под називом „О изградњи града Душанбеа“ који је град усвојио 27. априла 1927. године. Он је имплементирао конструктивистички дизајн у граду, вероватно инспирисан састанком који је имао са Ле Корбизјеом у Москви 1929.[180]

Сликарство у граду се развило доласком руских сликара, у периоду од двадесетих и тридесетих година ХХ столећа.

Кинематографија у Душанбеу је почела да се развија од тридесетих година прошлог века, стварањем филмских студија и биоскопа од стране совјетске владе, иако је први биоскоп направљен 1927. године. Тада је гледан Нибелунг Фрица Ланга. Комил Јарматов је био први истакнути таџикистански филмски режисер. У овом периоду били су популарни и документарни филмови, а први играни филм појавио се 1938. године. У Другом светском рату, продукција играног филма у Душанбеу је обустављена због недостатка материјала за рад. После рата, направљено је више дугометражних играних филмова. Осамдесетих година прошлог века нова генерација филмских стваралаца донела је нове вредности као што је плурализам, што је довело до тога да се неки филмови фокусирају на критичко представљање совјетске историје. Током грађанског рата је дошло до великих промена у филмској индустрији. Таџикфилм, који је раније имао монопол у продукцији, морао је да се затвори, док су независни филмски ствараоци камером бележили ужасе грађанског рата.[181][182]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Од 1923. у граду се тренира гимнастика, коњички спорт и атлетика, у оквиру спортског друштву Душанбе. Тенис се тренира и игра од 1929. године. Светаџичка Спартакијада је први пут одржана 1934. године, а 1939. године Динамо Душанбе је освојио четвртфинале Купа СССР-а. Фудбалска репрезентација земље је 1950. заузела јпрво место на Централноазијским играма.[183]

Душанбе је 2003. године био град-домаћин Централноазијских игара.

Најпопуларнији спортови у Душанбеу су самбо, рвање, џудо, карате, теквондо, уметничка гимнастика, дизање тегова, стреличарство, стрељаштво, бокс, фудбал, кошарка, роњење, тенис, шах, бузкаши и даме.[184]

У Душанбеу играју четири фудбалска тима Таџикистанске Више лиге: ЦСКА Памир,[185] Душанбе-83,[186] Истиклол,[187] и Локомотива-Памир.[188] Стадион Памир у Душанбеу изграђен је 1939. године, и био је матични стадион за ЦСКА Памир Душанбе.[189] Стадион у Душанбеу је тренутно у изградњи и имаће 30.000 места када буде завршен.[190]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Душанбе је тренутно збратимљен са низом градова.[191]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „About Dushanbe”. U.S. Embassy in Tajikistan. Приступљено 2020-08-01. 
  2. ^ Davidzon, M. (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. OCLC 11399951. 
  3. ^ „Шиносномаи шаҳр / Сомонаи расмии Мақомоти иҷроияи ҳокимияти давлатии шаҳри Душанбе”. dushanbe.tj. Приступљено 2021-04-07. 
  4. ^ „General information about Dushanbe | Conference on Interaction and Confidence Building Measures in Asia”. Conference on Interaction and Confidence-Building Measures in Asia. 2020-07-30. Архивирано из оригинала 30. 7. 2020. г. Приступљено 2021-01-16. „The village Dushanbe arose at the crossroads. On Mondays big Bazaar's would be organized, which is where the village inherited its name "Dushanbe", meaning "Monday".” 
  5. ^ Saĭmiddinov, Dodikhudo; Kholmatova, S. D .; Karimov, S.; Kapranov, V. A . (2006). Farḣangi tojikī ba rusī : 70 000 kalima va ibora [Tajik-Russian dictionary: 70,000 words and phrases]. Dushanbe: Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, Rudaki Institute of Language and Literature, Scientific Center for Persian-Tajik Culture. OCLC 76271036. 
  6. ^ „Tajikistan”. The World Factbook. CIA. Приступљено 30. 1. 2020. „etymology: today's city was originally at the crossroads where a large bazaar occurred on Mondays, hence the name Dushanbe, which in Persian means Monday, i.e., the second day (du) after Saturday (shambe)” 
  7. ^ Женщины и мужчины Республики Таджикистан [Women and Men of the Republic of Tajikistan] (PDF) (на језику: таџички и руски). Dushanbe: Agency on Statistics Under the President of the Republic of Tajikistan. 2020. стр. 63. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2021. г. Приступљено 12. 07. 2021. 
  8. ^ „Grad koga zovu Ponedeljak transformiše se po svojim pravilima”. Gradnja (на језику: српски). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-09. 
  9. ^ „Душанбе” [Dushanbe]. DicLib (на језику: руски). 
  10. ^ „دوشنبه | پارسی ویکی” (на језику: персијски). 2016-01-31. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. Приступљено 2021-01-16. 
  11. ^ „Demolishing Dushanbe: how the former city of Stalinabad is erasing its Soviet past”. The Guardian. 19. 10. 2017. Приступљено 7. 11. 2019. 
  12. ^ „Regions: Dushanbe & Surroundings”. Official Website of the Tourism Authority of Tajikistan. Committee of Youth Affairs, Sports and Tourism. Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  13. ^ а б „Natural Conditions”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ [Dushanbe Encyclopedia] (на језику: руски). Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  14. ^ ХУРСАНД МИРЗОШОЕВИЧ, ТАЛБОНОВ. БИОТОПИЧЕСКОЕ РАСПРЕДЕЛЕНИЕ И ЭКОЛОГИЯ ПТИЦ ГОРОДА ДУШАНБЕ (PDF). стр. 17—22. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  15. ^ ИСТОРИЯ СТАНОВЛЕНИЯ И РАЗВИТИЯ АРХИТЕКТУРЫ ОБЩЕСТВЕННЫХ ЗДАНИЙ ДУШАНБЕ (1924 началдх2000 гг.) (PDF). стр. 13. 
  16. ^ „Natural Conditions”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ [Dushanbe Encyclopedia] (на језику: руски). Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  17. ^ Hakimov, Farkhod; Domej, Gisela; Ischuk, Anatoly; Reicherter, Klaus; Cauchie, Lena; Havenith, Hans-Balder (2021-03-31). „Site Amplification Analysis of Dushanbe City Area, Tajikistan to Support Seismic Microzonation”. Geosciences. 11 (4): 154. Bibcode:2021Geosc..11..154H. ISSN 2076-3263. doi:10.3390/geosciences11040154 Слободан приступ. 
  18. ^ Hakimov, Farkhod; Havenith, Hans-Balder; Ischuk, Anatoly; Reicherter, Klaus (2024-04-26). „Site Assessment of Site Effects and Numerical Modeling of Seismic Ground Motion to Support Seismic Microzonation of Dushanbe City, Tajikistan”. Geosciences. 14 (5): 139. Bibcode:2024Geosc..14..139H. ISSN 2076-3263. doi:10.3390/geosciences14050117 Слободан приступ. 
  19. ^ а б Beck, Hylke E.; Zimmermann, Niklaus E.; McVicar, Tim R.; Vergopolan, Noemi; Berg, Alexis; Wood, Eric F. (30. 10. 2018). „Present and future Köppen-Geiger climate classification maps at 1-km resolution”. Scientific Data. 5: 180214. Bibcode:2018NatSD...580214B. ISSN 2052-4463. PMC 6207062 Слободан приступ. PMID 30375988. doi:10.1038/sdata.2018.214. 
  20. ^ „Regions: Dushanbe & Surroundings”. Official Website of the Tourism Authority of Tajikistan. Committee of Youth Affairs, Sports and Tourism. Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  21. ^ „Tajikistan: Citizens Ponder Bleak Future Amid Harsh Winter - Eurasianet.Org”. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2013. 
  22. ^ Dinorshoev, Muso (2004). „Natural Conditions”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ [Dushanbe Encyclopedia] (на језику: таџички). Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 28. 10. 2010. г. 
  23. ^ Davidzon, M. (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 6—7. OCLC 11399951. 
  24. ^ „Weather and Climate-The Climate of Dushanbe” (на језику: руски). Weather and Climate. Приступљено 18. 1. 2021. 
  25. ^ „Klimatafel von Duschanbe / Tadschikistan” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 18. 2. 2016. 
  26. ^ „Dushanbe Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 2. 2016. 
  27. ^ „Natural Conditions”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ [Dushanbe Encyclopedia] (на језику: руски). Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  28. ^ Environmental Protection (2004). Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  29. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 15. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  30. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 100. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  31. ^ „Hissar Culture”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 2020-08-02. 
  32. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 21, 25. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  33. ^ „Краткая историческая справка” (на језику: руски). 2008-12-01. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 2020-08-02. 
  34. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 107—108. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  35. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 27. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  36. ^ „Краткая историческая справка” (на језику: руски). 2008-12-01. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 2020-08-02. 
  37. ^ Yavan, Oxford Art Online. Macy, Laura Williams. [Basingstoke, England]: Macmillan. 2002. ISBN 1-884446-05-1. OCLC 50959350. 
  38. ^ „Regions: Dushanbe & Surroundings”. Official Website of the Tourism Authority of Tajikistan. Committee of Youth Affairs, Sports and Tourism. Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  39. ^ а б M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 10—11. OCLC 11399951. 
  40. ^ а б „Regions: Dushanbe & Surroundings”. Official Website of the Tourism Authority of Tajikistan. Committee of Youth Affairs, Sports and Tourism. Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  41. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 110. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  42. ^ а б „Southern Tajikistan in Kushana period”. National Museum of Antiquities of Tajikistan. Приступљено 2020-08-02. 
  43. ^ „Historical Sketch”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ (на језику: руски). Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  44. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 125—126. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  45. ^ Hiebert, F. T.; Kohl, P. L. (2012-10-20). „Garav kala: a Pleiades place resource”. Pleiades: a gazetteer of past places. R. Talbert, T. Elliott, S. Gillies. Приступљено 2020-08-02. 
  46. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 38—39. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  47. ^ Gariboldi, Andrea; Saripov, Abduvali (2012). „A Sasanian Hoard from Dushanbe” (PDF). Studia Iranica. 41: 169—186. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2021. 
  48. ^ Довуди, Давлатходжа (јануар 2004). „Древние и средневековые монеты, найденные на территории города Душанбе”. Древние и средневековые монеты, найденные на территории города Душанбе. 
  49. ^ Litvinskiĭ, B. A. „Ajina Tepe”. Encyclopaedia Iranica. Приступљено 2020-08-02. 
  50. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 54—55, 85, 90. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  51. ^ „Illustrations” (PDF). стр. 3. 
  52. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 133. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  53. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 136. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  54. ^ M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 10—11. OCLC 11399951. 
  55. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 170. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  56. ^ Turekulova, Natalia; Turekulov, Timur (2004—2005). „Tajikistan: A view from outside”. Heritage at Risk. ICOMOS. ISSN 2365-5615. 
  57. ^ а б „Краткая историческая справка” (на језику: руски). 2008-12-01. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 2020-08-02. 
  58. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 61, 144. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  59. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 163. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  60. ^ „Краткая историческая справка” (на језику: руски). 2008-12-01. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 2020-08-02. 
  61. ^ Ranov, V. A. (Vadim Aleksandrovich) (1993). Dushanbe : gorod drevniĭ (PDF) (на језику: руски). Solovʹev, V. S. (Viktor Stepanovich), Masov, R. M. (Rakhim Masovich). Dushanbe: Izd-vo "Donish". стр. 149—151. ISBN 5-8366-0427-4. OCLC 32311792. 
  62. ^ M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 10—11. OCLC 11399951. 
  63. ^ „АҶАБ ШАҲРИ ДИЛОРОЙӢ” [The Wonderful City of Dushanbe]. Садои мардум (на језику: таџички). 2013-04-19. Приступљено 2020-08-03. 
  64. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Dushanbe”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 130—131. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  65. ^ „Душанбе (столица Таджикистана)”. Планета Земля (на језику: руски). Приступљено 2020-09-18. 
  66. ^ „Regions: Dushanbe & Surroundings”. Official Website of the Tourism Authority of Tajikistan. Committee of Youth Affairs, Sports and Tourism. Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  67. ^ Rusu, Stefan; Dubovitskiy, Victor (2016). Spaces on the Run. Turkey. Istanbul: Dushanbe Art Ground. стр. 31. ISBN 978-99947-892-7-6. 
  68. ^ „Аҷаб шаҳри дилороӣ, Душанбе…”. tiroz.org (на језику: руски). 2019-07-19. Приступљено 2020-07-31. 
  69. ^ „Краткая историческая справка” (на језику: руски). 2008-12-01. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 2020-08-02. 
  70. ^ „Urban Planning and Architecture”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ (на језику: руски). Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  71. ^ „Аҷаб шаҳри дилороӣ, Душанбе…”. tiroz.org (на језику: руски). 2019-07-19. Приступљено 2020-07-31. 
  72. ^ Becker, Seymour. (1968). Russia's protectorates in Central Asia: Bukhara and Khiva, 1865-1924. Russian Research Center studies. Cambridge: Harvard University Press. стр. 48—50. 
  73. ^ Morrison, Alexander (2020). The Russian conquest of Central Asia : a study in imperial expansion, 1814-1914. Cambridge, UK. стр. 255. ISBN 978-1-139-34338-1. OCLC 1224354503. 
  74. ^ „"Русский дом", "Заразка" и "Детский садик" - истории инфекционных больниц Душанбе | Новости Таджикистана ASIA-Plus”. asiaplustj.info (на језику: руски). Приступљено 2020-08-02. 
  75. ^ Вечёрка (2019-07-09). „Душанбе - столица края”. Вечёрка (на језику: руски). Приступљено 2020-08-01. 
  76. ^ а б в „A Tomb in Kabul: The Fate of the Last Amir of Bukhara and his country's relations with Afghanistan”. Afghanistan Analysts Network - English. 2018-12-27. Приступљено 2020-07-31. 
  77. ^ Bleuer, Christian (2013). Tajkistan: A Political and Social History. ANU Press. стр. 56. ISBN 978-1-925021-15-8. OCLC 1076650077. 
  78. ^ M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 13—14. OCLC 11399951. 
  79. ^ Projorov, A. M. (1973—1982). „Dushanbe”. Great Soviet Encyclopedia. Macmillan. OCLC 435381348. 
  80. ^ „History”. www.dushanbehotels.ru. Архивирано из оригинала 1. 4. 2022. г. Приступљено 2020-08-03. 
  81. ^ „Dushanbe: History”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  82. ^ „Бухарская Народная Советская Республика - это... Что такое Бухарская Народная Советская Республика?”. Словари и энциклопедии на Академике (на језику: руски). Приступљено 2020-08-03. 
  83. ^ Atkin, Muriel. „Dushanbe”. Encyclopaedia Iranica. Encyclopedia Iranica Foundation, Inc. Приступљено 2020-08-01. 
  84. ^ Bleuer, Christian (2013). Tajkistan: A Political and Social History. Australian National University. стр. 41. OCLC 940754059. 
  85. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Chronology”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. xxviii—xxxvi. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  86. ^ „Чтобы помнили. Русский Душанбе”. Фергана.Ру (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2020-08-04. г. Приступљено 2020-08-01. 
  87. ^ Вечёрка (2019-07-09). „Душанбе - столица края”. Вечёрка (на језику: руски). Приступљено 2020-08-01. 
  88. ^ Редакция. „Душанбе”. Электронная еврейская энциклопедия ОРТ (на језику: руски). Приступљено 2020-08-01. 
  89. ^ а б в г д Вечёрка (2019-07-09). „Душанбе - столица края”. Вечёрка (на језику: руски). Приступљено 2020-08-01. 
  90. ^ „Чтобы помнили. Русский Душанбе”. Фергана.Ру (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2020-08-04. г. Приступљено 2020-08-01. 
  91. ^ а б Atkin, Muriel. „Dushanbe”. Encyclopaedia Iranica. Encyclopedia Iranica Foundation, Inc. Приступљено 2020-08-01. 
  92. ^ Hughes, Katherine (2017-05-22). „From the Achaemenids to Somoni: national identity and iconicity in the landscape of Dushanbe's capitol complex”. Central Asian Survey. 36 (4): 511—533. ISSN 0263-4937. doi:10.1080/02634937.2017.1319796. 
  93. ^ „Communication”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ (на језику: руски). Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  94. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Dushanbe”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 130—131. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  95. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Chronology”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. xxviii—xxxvi. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  96. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Dushanbe”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 130—131. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  97. ^ Times, Walter Duranty Wireless To the New York (1929-10-23). „Tajikistan Capital Becomes Stalinbad – Change Follows Elevation to Soviet Federal State – Regime Starts by Declaring an Amnesty”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-07-31. 
  98. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Chronology”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. xxviii—xxxvi. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  99. ^ Shermatov, Gafur. „Столица и ее градоначальники: кто был до Рустама Эмомали”. Asia-Plus. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. 
  100. ^ „История Душанбе”. Tajik Development Gateway на русском языке (на језику: руски). Приступљено 2020-09-25. 
  101. ^ „Чтобы помнили. Русский Душанбе”. Фергана.Ру (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2020-08-04. г. Приступљено 2020-08-01. 
  102. ^ Atkin, Muriel. „Dushanbe”. Encyclopaedia Iranica. Encyclopedia Iranica Foundation, Inc. Приступљено 2020-08-01. 
  103. ^ DeYoung, Alan J.; Kataeva, Zumrad; Jonbekova, Dilrabo (2018), Huisman, Jeroen; Smolentseva, Anna; Froumin, Isak, ур., „Higher Education in Tajikistan: Institutional Landscape and Key Policy Developments”, 25 Years of Transformations of Higher Education Systems in Post-Soviet Countries: Reform and Continuity, Palgrave Studies in Global Higher Education, Cham: Springer International Publishing: 363—385, ISBN 978-3-319-52980-6, doi:10.1007/978-3-319-52980-6_14 Слободан приступ 
  104. ^ „CIA Information Report” (PDF). CIA. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 1. 2017. г. 
  105. ^ „Дюшамбе - Сталинабад - Душанбе”. Радио Озоди (на језику: руски). 11. 11. 2015. Приступљено 2020-08-01. 
  106. ^ Shermatov, Gafur. „Столица и ее градоначальники: кто был до Рустама Эмомали”. Asia-Plus. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. 
  107. ^ „H-Diplo Roundtable XX-46 on Laboratory of Socialist Development: Cold War Politics and Decolonization in Soviet Tajikistan | H-Diplo | H-Net”. networks.h-net.org. Приступљено 2020-08-01. 
  108. ^ „Perspectives | Light and nostalgia in Tajikistan | Eurasianet”. eurasianet.org. Приступљено 2020-08-01. 
  109. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Chronology”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. xxviii—xxxvi. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  110. ^ M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 15. OCLC 11399951. 
  111. ^ Nourzhanov, Kirill (2013). Tajikistan a political and social history. ANU E Press. стр. 156. ISBN 978-1-925021-16-5. OCLC 984803513. 
  112. ^ Nourzhanov, Kirill (2013). Tajikistan a political and social history. ANU E Press. стр. 180—183. ISBN 978-1-925021-16-5. OCLC 984803513. 
  113. ^ Nourzhanov, Kirill (2013). Tajikistan a political and social history. ANU E Press. стр. 180—183. ISBN 978-1-925021-16-5. OCLC 984803513. 
  114. ^ Nourzhanov, Kirill (2013). Tajikistan a political and social history. ANU E Press. стр. 180—183. ISBN 978-1-925021-16-5. OCLC 984803513. 
  115. ^ Ethnic rioting in Dushanbe, New York Times, 13 February 1990. Retrieved 18 October 2008
  116. ^ Nourzhanov, Kirill (2013). „The Rise of Opposition, the Contraction of the State and the Road to Independence”. Tajikistan a political and social history. ANU E Press. ISBN 978-1-925021-16-5. OCLC 984803513. 
  117. ^ Nourzhanov, Kirill (2013). „The Rise of Opposition, the Contraction of the State and the Road to Independence”. Tajikistan a political and social history. ANU E Press. ISBN 978-1-925021-16-5. OCLC 984803513. 
  118. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Chronology”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. xxviii—xxxvi. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  119. ^ а б Bleuer, Christian (2013). „Epilogue: The Civil War of 1992”. Tajkistan: A Political and Social History. ANU Press. стр. 327—329. ISBN 978-1-925021-15-8. OCLC 1076650077. 
  120. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Dushanbe”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 130—131. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  121. ^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Refworld | Chronology for Russians in Tajikistan”. Refworld. Приступљено 2020-08-03. 
  122. ^ „The long echo of Tajikistan's civil war”. openDemocracy. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 2020-08-03. 
  123. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Chronology”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. xxviii—xxxvi. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  124. ^ „Tajikistan and UNESCO Cooperation”. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Tajikistan. 11. 5. 2019. 
  125. ^ Pannier, Bruce (23. 1. 2017). „Analysis: Dushanbe's Ex-Mayor One Of The Last Of Civil War Era”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Приступљено 2020-08-03. 
  126. ^ Shermatov, Gafur. „Столица и ее градоначальники: кто был до Рустама Эмомали”. Asia-Plus. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. 
  127. ^ „/ Исполнительный орган государственной власти города Душанбе”. www.dushanbe.tj (на језику: руски). Приступљено 2020-09-26. 
  128. ^ „Пандемия нанесла огромный урон таджикской экономике. ВИДЕО”. Радио Озоди (на језику: руски). 5. 7. 2020. Приступљено 2020-09-26. 
  129. ^ „Tajikistan: regime eternalization completed?”. The Politicon. 26. 1. 2017. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017. 
  130. ^ „All-Union Population Census of 1939”. Demoscope. Приступљено 2021-07-08. 
  131. ^ а б в г д Dinorshoev, Muso (2004). Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. стр. 22. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 28. 10. 2010. г. 
  132. ^ „All-Union Population Census of 1959”. Demoscope. Приступљено 2021-07-08. 
  133. ^ „1970 All-Union Population Census.”. Demoscope. Приступљено 2021-07-08. 
  134. ^ „1979 All-Union Population Census.”. Demoscope. Приступљено 2021-07-08. 
  135. ^ „1989 All-Union Population Census.”. Demoscope. Приступљено 2021-07-08. 
  136. ^ Mehrotra, Mansi (2008). „3 Regional divide: land and people”. Ethnicity, religion and politics in Tajikistan (1989-2004) (PDF). Jawaharlal Nehru University. стр. 116. Приступљено 28. 9. 2020. <
  137. ^ „/ Исполнительный орган государственной власти города Душанбе”. www.dushanbe.tj. Приступљено 2021-04-12. 
  138. ^ „Национальный состав, владение языками и гражданство населения Республики Таджикистан” (PDF). Tajikistan Agency of Statistics (на језику: руски и таџички). 2013-10-14. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2013. г. Приступљено 2021-07-08. 
  139. ^ Aminov, K.; Jensen, V.; Juraev, S.; Overland, I.; Tyan, D.; Uulu, Y. (пролеће 2010). „Language Use and Language Policy in Central Asia” (PDF). Central Asia Regional Data Review. 2: 1—29. 
  140. ^ „Шиносномаи шаҳр / Сомонаи расмии Мақомоти иҷроияи ҳокимияти давлатии шаҳри Душанбе”. dushanbe.tj. Приступљено 2021-04-07. 
  141. ^ Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. стр. 22. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  142. ^ „/ Исполнительный орган государственной власти города Душанбе”. www.dushanbe.tj (на језику: руски). Приступљено 2020-09-26. 
  143. ^ „Fine and Decorative Applied Arts”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  144. ^ Stephan, Manja (децембар 2010). „Education, youth and Islam: the growing popularity of private religious lessons in Dushanbe, Tajikistan”. Central Asian Survey. 29 (4): 469—483. ISSN 0263-4937. doi:10.1080/02634937.2010.538283. 
  145. ^ AsiaNews.it. „In Dushanbe, the 'little' Catholic community in a 'great' Easter celebration”. www.asianews.it. Приступљено 2020-09-28. 
  146. ^ „History of the Tajikistan Jewish Community”. jewseurasia.org. Приступљено 2020-09-28. 
  147. ^ Wilensky-Lanford, Ethan (2006-03-28). „As a Synagogue Comes Down, a Culture Disappears, Too”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-09-28. 
  148. ^ AsiaNews.it. „New synagogue of Dushanbe to open soon”. asianews.it. Приступљено 2020-09-28. 
  149. ^ „Tajikistan: The Life of the smallest Orthodox community in Central Asia”. CABAR.asia. 2019-03-01. Приступљено 2020-10-10. 
  150. ^ „Душанбинская епархия / Организации / Патриархия.ru”. Патриархия.ru (на језику: руски). Приступљено 2021-07-28. 
  151. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 364—366. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  152. ^ „Education”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  153. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 364—366. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  154. ^ „Вазорати илм ва маорифи Ҷумҳурии Тоҷикистон”. Ministry of Education and Science of the Republic of Tajikistan (на језику: таџички). Вазорати маориф ва илми Ҷумҳурии Тоҷикистон. Архивирано из оригинала 2020-08-04. г. Приступљено 2021-01-16. 
  155. ^ M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 13—14. OCLC 11399951. 
  156. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 364—366. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  157. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 364—366. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  158. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 374. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  159. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 368—372. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  160. ^ 25 years of transformations of higher education systems in post-Soviet countries : reform and continuity. Palgrave Studies in Global Higher Education. Huisman, Jeroen, Smolentseva, Anna, Froumin, Isak. Cham, Switzerland: Palgrave Macmillan. 24. 4. 2018. стр. 368—372. ISBN 978-3-319-52980-6. OCLC 1035812764. doi:10.1007/978-3-319-52980-6 Слободан приступ. 
  161. ^ „Education”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  162. ^ „Рушди иқтисодиёт / Сомонаи расмии Мақомоти иҷроияи ҳокимияти давлатии шаҳри Душанбе”. 2020-01-28. Архивирано из оригинала 28. 1. 2020. г. Приступљено 2020-09-24. 
  163. ^ „/ Исполнительный орган государственной власти города Душанбе”. www.dushanbe.tj. Приступљено 2021-04-12. 
  164. ^ „Рушди иқтисодиёт / Сомонаи расмии Мақомоти иҷроияи ҳокимияти давлатии шаҳри Душанбе”. www.dushanbe.tj. Приступљено 2020-09-24. 
  165. ^ „/ Исполнительный орган государственной власти города Душанбе”. www.dushanbe.tj (на језику: руски). Приступљено 2020-09-26. 
  166. ^ „Economic Outline”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  167. ^ „Transport”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  168. ^ „Envoy: Iran to complete Tajikistan's independence tunnel by next year”. The Iran Project. 2014-05-08. Приступљено 2020-08-05. 
  169. ^ „2.3 Tajikistan Road Network - Logistics Capacity Assessment - Digital Logistics Capacity Assessments”. dlca.logcluster.org. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 2020-08-05. 
  170. ^ Rustamov, Aziz (2017-03-22). „Наследие Российской империи в Таджикистане: железная дорога, вокзалы, водонапорные башни” [The legacy of the Russian Empire in Tajikistan: railway, railway stations, water towers]. Фергана.Ру. Ferghana International News Agency. Архивирано из оригинала 2020-08-08. г. Приступљено 2020-08-05. 
  171. ^ Abdullaev, Kamoludin (2018). „Railways”. Historical Dictionary of Tajikistan. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 364. ISBN 978-1-5381-0252-7. OCLC 1049912411. 
  172. ^ „Дорога через века” [Road through the Centuries]. eav.ru. Евразия Вести. Приступљено 2020-08-05. 
  173. ^ „КАвЗ: в будущее - с оптимизмом”. 2012-04-16. Архивирано из оригинала 16. 4. 2012. г. Приступљено 2020-08-04. 
  174. ^ Kluczewska, Karolina. „Dushanbe buses and what it means to live in a capital city”. www.academia.edu. 
  175. ^ „Demolishing Dushanbe: how the former city of Stalinabad is erasing its Soviet past”. The Guardian. 19. 10. 2017. Приступљено 7. 11. 2019. 
  176. ^ „Subway system expected to be built in Tajik capital by 2040”. Asia plus. 
  177. ^ „Buildings”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  178. ^ Robert, Judith (децембар 2023). „Redeveloping Dushanbe”. The Beet. 
  179. ^ ИСТОРИЯ СТАНОВЛЕНИЯ И РАЗВИТИЯ АРХИТЕКТУРЫ ОБЩЕСТВЕННЫХ ЗДАНИЙ ДУШАНБЕ (1924 началдх2000 гг.) (PDF). стр. 14—16. 
  180. ^ „Первый архитектор Душанбе. Кто спроектировал главную улицу таджикской столицы | Новости Таджикистана ASIA-Plus”. asiaplustj.info. Приступљено 2020-08-01. 
  181. ^ „Cinema”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  182. ^ M., Davidzon (1983). Dushanbe, a guide. Raduga. стр. 30. OCLC 11399951. 
  183. ^ „Physical Culture and Sports”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  184. ^ „Physical Culture and Sports”. Dushanbe : ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Dinorshoev, Muso. Dushanbe: Glavnai︠a︡ nauchnai︠a︡ redakt︠s︡ii︠a︡ Tadzhikskoĭ nat︠s︡ionalʹnoĭ ėnt︠s︡iklopedii. 2004. ISBN 5-89870-071-4. OCLC 65068362. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. 
  185. ^ „ЦСКА "Памир" расстался с главным тренером Рахматулло Фузайловым – Федерация Футбола Таджикистана” (на језику: руски). Приступљено 2020-09-27. 
  186. ^ „Matchday ends, Tajikistan league shuts down”. BeSoccer. 2020-04-26. Приступљено 2021-03-05. 
  187. ^ „О нас”. 2011-02-17. Архивирано из оригинала 17. 2. 2011. г. Приступљено 2020-09-27. 
  188. ^ „Заявка ЦСКА (Душанбе) для участия в сезоне-2.. | Федерация футбола Таджикистана | VK”. m.vk.com. Приступљено 2020-09-27. 
  189. ^ „Официальный сайт ФК Истиклол”. 2018-04-25. Архивирано из оригинала 25. 4. 2018. г. Приступљено 2020-09-27. 
  190. ^ turkmenportal. „В Душанбе возводят современный 30-тысячный стадион | Спорт”. Туркменистан, интернет портал о культурной, деловой и развлекательной жизни в Туркменистане (на језику: руски). Приступљено 2021-04-12. 
  191. ^ „Бародаршаҳрҳо”. dushanbe.tj (на језику: таџички). Dushanbe. Приступљено 2021-01-19. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душанбе&oldid=28507323”