Еколошка антропологија
Еколошка антропологија (ЕА) је подобласт антропологије која је дефинисана као „проучавање културних адаптација на окружење“.[1] ЕА је такође дефинисана као, „проучавање односа између популације људи и њиховог биофизичког окружења“.[2]
Фокус истраживања ЕА односи се на то „како су културна веровања и праксе помогли људској популацији да се прилагоде свом окружењу, и како су људи користили елементе своје културе да одрже своје екосистеме“.[1]
Еколошка антропологија се развила из приступа културне екологије и пружила је концептуални оквир погоднији за научна истраживања од приступа културној екологији.[3] Истраживање које се спроводи у оквиру овог приступа има за циљ проучавање широког спектра људских одговора на проблеме животне средине.[3]
Еколошки антрополог, Conrad Kottak, објавио је тврдњу да постоји оригинална старија функционалистичка еколошка антропологија аполитичног стила, која се појавила 1999. године, као нова еколошка антропологија, која се састоји од више комплексан укрштајући глобални, национални, регионални и локални системски стилова или приступа.[4]
Супроттставњени ставови
[уреди | уреди извор]Од почетка ЕА различити научници су критиковали ову дисциплину, рекавши да је сама по себи:[5]
- превише фокусирана на статичку равнотежу која игнорише промене,
- да користи кружно резоновање,
- да превише поједностављује системе.
Једна од тренутних критика је да се, у свом изворном облику, еколошка антропологија ослања на културни релативизам као норму.[6] Међутим, у данашњем свету мало је култура које су довољно изоловане да живе у правом културно релативном стању. Уместо тога, на културу утичу и мењају је медији, владе, невладине организације, предузећа, итд.[1] Као и да је, АЕ као дисциплина доживела помак ка примењеној еколошкој антропологији, политичкој екологији и антропологији животне средине.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Kottak, Conrad Phillip (2010). Anthropology : appreciating human diversity
(14th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 579–584. ISBN 978-0-07-811699-5.
- ^ Townsend, Patricia K. (2009). Environmental anthropology : from pigs to policies (2nd изд.). Prospect Heights, Ill.: Waveland Press. стр. 104. ISBN 978-1-57766-581-6.
- ^ а б Moran, Emilio F. (2006). People and nature : an introduction to human ecological relations (3. [repr.]. изд.). Malden, MA: Blackwell Publishing. стр. 31–32. ISBN 978-1-4051-0572-9.
- ^ Kottack, Conrad. (1999). „The New Ecological Anthropology” (PDF). American Anthropologist. 1: 23—35. doi:10.1525/aa.1999.101.1.23. hdl:2027.42/66329
.
- ^ Vayda, Andrew P.; McCay, Bonnie J. (1975). „New Directions in Ecology and Ecological Anthropology”. Annual Review of Anthropology. 4 (1): 293—306. ISSN 0084-6570. doi:10.1146/annurev.an.04.100175.001453.
- ^ Kottak, Conrad P. (март 1999). „The New Ecological Anthropology” (PDF). American Anthropologist. Blackwell Publishing. 101 (1): 23—35. JSTOR 683339. doi:10.1525/aa.1999.101.1.23. hdl:2027.42/66329 .
Литература
[уреди | уреди извор]- Ann McElroy & Patricia K. Townsend (1989), Medical Anthropology in Ecological Perspective (2nd изд.), Boulder, Colorado: Westview Press, ISBN 0-8133-0742-2
- Nick Bingham, Andrew Blowers & Chris Belshaw, ур. (2003), Contested Environments (1st изд.), Milton Keynes, United Kingdom: John Wiley & Sons LTD., ISBN 0-470-85000-0
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
