Немачка подморница У-24
Немачка подморница У-24 | |
---|---|
Општи подаци | |
Каријера | |
Кобилица постављена | 21. април 1936. |
Поринут | 24. септембар 1936. |
Завршетак градње | 10. октобар 1936. |
Главне карактеристике | |
Депласман | 279 тона површински депласман 328 тона подводни депласман |
Дужина | 42.70 метара |
Ширина | 4.08 метара |
Висина | 8,60 m |
Газ | 3.90 метара |
Дубина роњења | 150 метара |
Погон | 700 КС у површинској вожњи 360 КС у подводној вожњи |
Брзина | 13,00 чвора у површинској вожњи 7,00 чвора у подводној вожњи |
Посада | 22 - 24 официра и морнара |
Наоружање | Топови: 1 × 20 mm Торпедне цеви: 3 × 533 mm (5 торпеда) |
Подморница У-24 је била Немачка подморница типа II-Б и коришћена у Другом светском рату. Подморница је изграђена 10. октобра 1936. године и служила је у 3. подморничкој флотили (1. октобар 1936 — 1. август 1939) - у резерви, 3. подморничкој флотили (1. септембар 1939 — 17. октобар 1939) - борбени брод, 1. подморничкој флотили (18. октобар 1939 — 31. децембар 1939) - школски брод, 1. подморничкој флотили (1. јануар 1940 — 30. април 1940) - борбени брод, 1. подморничкој флотили (1. мај 1940 — 30. јун 1940) - школски брод, 21. подморничкој флотили 1. јул 1940 — 30. април 1942. - школски брод, и 30. подморничкој флотили (1. октобар 1942 — 25. август 1944) - борбени брод.
Служба
[уреди | уреди извор]На своје прво борбено патролирање, подморница У-24 полази 25. августа 1939. године, из базе Вилхелмсхафен. Седам дана касније, она се враћа у Вилхелмсхафен, одакле већ 2. септембра, одлази на ново патролирање. По завршетку још једне мисије полагања мина, У-24 упловљава 5. септембра у Кил, где остаје до 13. септембра, када полази на ново патролирање. Након 2 и по недеље патролирања, У-24 се враћа у Кил. Дана, 12. октобра 1939. године, У-24 полази из базе Кил, и свега три дана касније упловљава у Вилхелмсхафен, где остаје до 23. октобра, када полази на нову мисију полагања мина. По завршеном полагању минског поља, У-24 упловљава у Кил, где ће остати скоро 2 и по месеца. У 07:20 сати, 9. новембра 1940. године, британски трговачки брод Carmarthen Coast (заповедник Џ. О. Роулендс) удара у једну мину, коју је 26. октобра положила У-24, и тоне на око 3 наутичке миље источно од луке Сихем. Два члана посаде су погинула, док заповедника и остале преживеле чланове посаде спасава Сихемси спасилачки брод.
У периоду од 6. јануара 1940. године, до 7. маја 1940. године, У-24 је извршила 4 борбене патроле, али није забележила никакве успехе. Од 1. маја 1940. године, до 30. априла 1942. године, подморница У-24 се користила као брод за обуку младих подморничара. Након што је донесена одлука да немачка формира једну подморничку флотилу на Црном мору, почиње пребацивање подморнице У-24, најпре копном, а затим Дунавом до нове базе Констанца, Румунија. Подморница У-24, је званично уврштена у новоформорану 30. подморничку флотили (Црноморску), 1. октобра 1942. године. Дана, 27. октобра, У-24 полази из Констанце на своју прву патролу Црним морем. У 19:18 сати, 5. новембра, У-24 испаљује једно торпедо ка совјетском наоружаном рибарском броду T-492, код Потиа, али торпедо пролази испод брода. Брод отвара ватру из својих топова, и присиљава подморницу У-24 да зарони. Након што је и последње њено торпедо промашила мету у 00:38 сати, 6. новембра, подморница израња и отвара ватру из свог против-авионског топа од 20 mm, али је топ убрзо отказао, и немци стога отварају ватру из својих аутомата, оштећујући притом само командни мост на броду. Борба је убрзо прекинута.
Пошто је потрошила сва своја торпеда, а и топ је био неисправан, У-24 креће назад у базу Констанца, где стиже 9. новембра 1942. године. По завршеној попуни, и краћем одмору, У-24 полази у ново патролирање 24. новембра. Пет дана касније, ка подморници У-24 су испаљена три пројектила из топова турске обалске артиљерије, пре него што је она успела да зарони. Командант подморнице наводи да се У-24 налазила на 7 или 8 наутичких миља од Турске обале. Након 23 дана безуспешног патролирања, У-24 се 16. децембра враћа у Констанцу, где ће остати до 18. јануара 1943. године, када полази у ново патролирање. Ни на овом патролирању, које је трајало 32 дана, У-24 није забележила никаве нове успехе, и 18. фебруара упловљава у Констанцу. На своје ново патролирање, У-24 полази из Констанце 14. марта 1943. године.
У 12:03 сати, 21. марта 1943. године, У-24 испаљује салву од два торпеда ка једном танкеру, који је ескортован од два разарача и једног обалног миноловца, у близини Потиа, и бележи један погодак који је изазвао пожар на броду. Потонуће совјетског танкера Sovetskaja Neft (8.228 тона) је било потврђено, али по совјетском изворима, стварна мета је заправо био совјетски танкер Kreml, који је само оштећен. Подморница У-24 се враћа 3. априла у Констанцу, где остаје до 10. априла, када одлази на ново патролирање. Шест дана касније, У-24 са враћа поново у Констанцу, где остаје све до 5. јуна 1943. године, када полази на своје ново патролирање. Дана, 15. јуна, у 14:19 сати, У-24 испаљује једну салву од два торпеда ка совјетском флотном миноловцу BTSC-411 Zashchitnik (No 26), који је опажен у 13:54 сати, и бележи један погодак након 1 минута и 30 секунди. Брод се прелама на два дела и тоне на око 20 наутичких миља, западно од Сушумија. Двадесешест чланова посаде совјетског брода је погинуло, а преживеле сакупљају патролни бродови SKA-0101 и SKA-0138.
Након 25 дана патролирања, У-24 упловљава 29. јуна у Констанцу, да би скоро месец дана касније, 26. јула 1943. године, пошла на ново патролирање. У 18:46 сати, 30. јула, подморница У-24 испаљује два торпеда унутар Сушумијског сидришта. Оба торпеда погађају совјетски танкер Emba, који је био привезан за кеј код Сушумијског светионика, где се користио као непокретан магацин, и био је тотално уништен. Дана, 22. августа 1943. године, у 01:24 сати, У-24 отвара ватру из свог топа од 20 mm и аутомата, ка совјетском патролном чамцу SKA-0188, који је вукао два десантна чамца. Подморница извештава да је један од десантних чамаца потопљен, али да је патролни чамац одговорио ватром, одбацио канап за вучу и побегао неоштећен. Десантни чамац DB-36 је нападнут ватром из аутомата и ручним гранатама. Три члана његове посаде се предало. У 02:52 сати, други десантни чамац, DB-37 је био потопљен топовском ватром и ручним гранатама, док су се и његова три члана посаде предала. Подморница је затим покушала да одвуче први чамац, али је он у 03:31 сати, потонуо услед задобијених оштећења. Четворица од 6 заробљених совјетских морнара, била су рањена, и сви су искрцани 23. августа у Феодосију, Украјина.
Подморница У-24 упловљава 25. августа 1943. године у Севастопољ, где остаје до 20. октобра, када одлази на ново патролирање. У 16:37 сати, 31. октобра, У-24 испаљује једно торпедо и бележи погодак на једном патролном броду или миноловцу, након 28 секунди. Потопљени брод је био совјетски обални миноловац SKA-088. Након 16 дана патролирања, У-24 упловљава 4. новембра у Констанцу, из које ће тек 15. јануара 1944. године кренути у ново патролирање. На овом патролирању (до 10. фебруара), као ни на следећем (4. март – 2. април), У-24 неће забележити нове успехе. Подморница У-24 ће кренути на своје претпоследње патролирање из Констанце 2. маја 1944. године. У 23:23 сати, 12. маја 1944. године, У-24 испаљује једно торпедо према два совјетска ескортна брода, и бележи погодак по средини једног од њих, након 67 секунди, а затим су након потонућа брода регистроване пет експлозије дубинских бомби. Брод који је потону, био је совјетски патролни чамац SKA-0376. Две недеље касније, 27. маја, У-24 води површинску борбу против 2 совјетска патролна чамца, На подморници је један члан посаде погинуо, а двојица су рањена. Три дана касније, 30. маја 1944. године, У-24 упловљава у Констанцу. На своје последње патролирање, У-24 полази 13. јула 1944. године из Констанце, али након 23 дана безуспешног патролирања, она се враћа у Констанцу. Дана, 25. августа 1944. године, У-24 је потопљена од своје посаде у Констанци, како не би пала румунским снагама у руке, пошто је Румунија потисала 23. августа капитулацију, а 25. августа објавили рат Трећем рајху.
Команданти
[уреди | уреди извор]- Хајнц Бухолц - 3. јул 1937 — 30. септембар 1937.
- Удо Беренс - 8. октобар 1937 — 17. октобар 1939.
- Харалд Јепенер-Халтенхоф - 18. октобар 1939.- 29. новембар 1939.
- Удо Хајлман - 30. новембар 1939 — 21. август 1940.
- Дитрих Борхерт - 22. август 1940 — 10. март 1941.
- Хелмут Хениг - 11. март 1941 — 31. јул 1941.
- Хардо Родлер фон Роитберг - 1. август 1941 — 5. мај 1942.
- Клаус Петерсен - 14. октобар 1942 — 17. новембар 1942.
- Клеменс Шелер - 18. новембар 1942 — 15. април 1943.
- Клаус Петерсен - 16. април 1943 — 7. април 1944.
- Мартин Лант-Хајен 7. април 1944. - јул 1944.
- Дитер Ленцман - јул 1944. - 25. август 1944.
Бродови
[уреди | уреди извор]Име брода | Држава | Тежина | Година изградње | Датум напада | Напомена |
---|---|---|---|---|---|
Carmarthen Coast | Уједињено Краљевство | 961 тона | 1921. | 9. новембар 1939. | Потопљен |
Kreml | СССР | 7.661 тона | 1932. | 31. март 1943. | Оштећен |
BTSC-411 Zashchitnik | СССР | 441 тона | 1938. | 15. јун 1943. | Потопљен |
Emba | СССР | 7.886 тона | 1929. | 30. јул 1943. | Тотално уништен |
DB-36 | СССР | 9 тона | 1943. | 22. август 1943. | Потопљен |
DB-37 | СССР | 9 тона | 1943. | 22. август 1943. | Потопљен |
SKA-088 | СССР | 56 тона | 1938. | 31. октобар 1943. | Потопљен |
SKA-0376 | СССР | 56 тона | 1943. | 12. мај 1944. | Потопљен |