Резбарење костију
.JPG)
Резбарење костију је стварање уметничких дела, алата и других добара резбарењем животињских костију и рогова. Може резултирати орнаментацијом костију гравирањем, сликањем или другом техником, или стварањем посебног обликованог предмета. Резбарење костију се практикује у разним светским културама, понекад као јефтинија, а однедавно и као легална замена за резбарење слоноваче. [2] Као материјал, кости су инфериорне је у односу на слоновачу по тврдоћи а недостаје им и "сјајна" површина слоноваче. Унутрашњост костију је мекша и још мање погодна за фину завршну обраду, тако да се углавном користе као танке површине, а не као скулптуре. [3] Али увек је било много лакше набавити кости у регионима без популација слонова, моржева или других извора слоноваче.
Резбарење је било важно у праисторијској уметности, са значајним фигурама као што су Пливајући ирваси, направљени од кљова мамута, и касније, многе фигурице Венере. Англосаксонски Франксов ковчег је ковчег од китове кости који имитира раније ковчеге од слоноваче. [4] Средњовековне ковчеге од костију израђивала је радионица Ембријачи из северне Италије (око 1375-1425) и други, углавном користећи низове танких плоча исклесаних у рељефу. [5]И китове рожнате плоче и нормалне скелетне кости китова су често биле резбарене, и у средњем веку.
Историја
[уреди | уреди извор]Судећи по археолошким налазима, чак су и палеолитски људи, пре око 40 хиљада година, показивали тежњу ка резбарењу костију, израђујући уметничке производе, накит и разне употребне предмете у свакодневном животу. Уз помоћ накита наши преци су се изражавали и показивали свој друштвени статус. Међу украсима је било амајлија и талисмана, по украсима је било могуће одредити вођу. По огрлици од очњака грабљиваца могао се препознати најуспјешнији и најхрабрији ловац. Неки налази на територији савремене Русије датирају из 6. века пре нове ере. У та давна времена кост је људима у великој мери надоместила недостатак гвожђа, од ње су се израђивали многи алати, попут игала и шила. Временом се резбарење кости појавило као самостална уметничка форма, распрострањена у уметности и занатству Истока, Грчке, Рима, Византије.
Кости које су се користиле су: рогови копитара (јелен, лос, крава), цеваста тибија великих копитара - тарсус (камила, крава, коњ), кљове мамута, слона, моржа, рог нарвала. Вађење и продаја одређених врста костију је ограничена или забрањена, на пример, рогова нарвала, носорога, зуба кита.
Русија
[уреди | уреди извор]
Како Европа није имала значајнија сопствена налазишта мамутових кљова, ни слонови тамо нису живели, развој уметности резбарења костију у потпуности је зависио од прилива страних материјала. 95% свих костију увезених у Европу чинила је афричка слоновача, 5% је фосилна мамутова кљова увезена из Русије. Уметнички центри Холмогори, Тоболск и Чукчи пажљиво чувају и развијају традицију древне уметности резбарених костију. Године 1960. створена је Тоболска фабрика уметничких производа насталих резбарењем костију. Фабрика поседује јединствену колекцију радова од кости мамута, зуба кита, моржевих кљова: ковчези, шах, прибор за писање. Рад костију резбара награђиван је златним медаљама на изложбама у Паризу и Бриселу.[6] Од друге половине XIX века долази до наглог пада у пословању резбарења костију, које није могло да конкурира брзо растућој фабричкој производњи, која је на тржиште избацила много лепих и много јефтинијих производа од костију.
За рад резбарења костију користе се многобројни и различити алати као што су: тестере, струг, длета, турпије, бушилице, заковице, резачи, брусни папир и др.[7]
Кина
[уреди | уреди извор]
Водећи центри за резбарење слоноваче и других врста костију у Кини су у градовима Пекинг, Гуангџоу и Шангај а сваки град има свој препознатљив стил израде. Пекинг је чувен по људским фигурама од слоноваче почеђаним у круг и по другим деликатним бојеним предметима. У Гуангџоу праве изузетне шупље концентричне лопте, чамце и биљне куле од слоноваче. Шангај је чувен по јединствено деликатним фигурама од слоноваче које представљају рибе и друга водена створења. Уметност минијатурног резбарења слоноваче је концентрисана у Пекингу и Шангају, као и предивних предела од слоноваче и текстова на минијатурним комадима слоноваче величине зрна пиринча.[8]
У јулу 2021. године научници су пријавили откриће резбарења костију, једног од најстаријих уметничких дела на свету, које су направили неандерталци пре око 51.000 година. [9] [10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „plaque / food-tray / culinary equipment / chopping-board”. British Museum. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2018.
- ^ Sims, Margaret E.; Baker, Barry W.; Hoesch, Robert M. (2011). „Tusk or Bone? An Example of Ivory Substitute in the Wildlife Trade”. Ethnobiology Letters. 2: 40—45. JSTOR 26419931. doi:10.14237/ebl.2.2011.27
.
- ^ Osborne 1970, стр. 145
- ^ Osborne 1970, стр. 145
- ^ "Casket", Art Institute of Chicago
- ^ „Rusko rezbarenje kostiju”. eurodomik.ru. Приступљено 7. 3. 2023.
- ^ „Rezbarenje kostiju je savremeni život zanata”. mbdou42.ru. Приступљено 7. 3. 2023.
- ^ „Kultura”. znanje.org. Приступљено 7. 3. 2023.
- ^ Feehly, Conor (6. 7. 2021). „Beautiful Bone Carving From 51,000 Years Ago Is Changing Our View of Neanderthals”. ScienceAlert. Приступљено 6. 7. 2021.
- ^ Leder, Dirk; et al. (5. 7. 2021). „A 51,000-year-old engraved bone reveals Neanderthals' capacity for symbolic behaviour”. Nature Ecology & Evolution. 594 (9): 1273—1282. PMID 34226702. doi:10.1038/s41559-021-01487-z. Приступљено 6. 7. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Osborne, Harold, ур. (1970). The Oxford Companion to Art. Oxford University Press. ISBN 019866107X.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
