Ридбергова формула
Изглед
Ридбергова формула (или Ридберг-Рицова формула) се користи у атомској спектроскопији за предвиђање емисионог спектра атома водоника или система сличних атому водоника (позитронијума, мионијумa, He+, Li2+, итд).
Историја
[уреди | уреди извор]Ридбергова формула за атом водоника
[уреди | уреди извор]где је
- таласна дужина светлости емитоване у вакууму;
- Ридбергова константа водоника;
а
- и су цели бројеви при чему је .
Назив | Конвергује ка | ||
Лајманова серија | 91 nm | ||
2 | Балмерова серија | 365 nm | |
3 | Пашенова серија | 821 nm | |
4 | Бракетова серија | 1459 nm | |
5 | Пфундова серија | 2280 nm | |
6 | Хамфријева серија | 3283 nm |
Ридбергова формула водонику сличног система
[уреди | уреди извор]где је
- таласна дужина светлости емитоване у вакууму;
- Ридбергова константа за посматрани елемент;
- атомски број, т. ј., број протона у атомском језгру посматраног елемента;
а
- и су цели бројеви при чему је .
Литература
[уреди | уреди извор]- Mike Sutton (јул 2004). „Getting the numbers right – the lonely struggle of Rydberg”. Chemistry World. 1 (7).
- С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004, стр. 92.