Пређи на садржај

Румунски језик

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
румунски језик
română, limba română
Изговор[roˈmɨnə]
Говори се уРумунија, Молдавија, Србија, Мађарска, Украјина[1] и земље у дијаспори
Регионцентрална, југоисточна и источна Европа
Број говорника
матерњи: 24 милиона (2016)
секундарни: 4 милиона[2] (недостаје датум)
латиница (румунска латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Румунија
 Молдавија[3][4]
 Европска унија
Признати мањински језик у
 Мађарска
 Украјина (регионално)
 Србија (регионално)
РегулишеРумунска Академија (румунски: Academia Română)
Језички кодови
ISO 639-1ro
ISO 639-2rum (B)
ron (T)
ISO 639-3ron
Румунски језик у свету
  Национални и службени језик
  Службени језик
  Језик националне мањине
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност румунског језика:
Румунија и Молдавија са околним подручјима
  Већински језик
  Мањински језик
Проценат говорника румунског и влашког језика у Србији према попису из 2002. године

Румунски језик (рум. română, limba română О овој звучној датотеци  (помоћ·инфо)) је источноромански језик који се говори у Румунији и Молдавији.[5] Поред латинског, из којег је превасходно настао, на румунски језик су утицали и бројни други језици (дачки, мађарски, украјински, грчки, српски, бугарски, македонски, руски, немачки, и трачки). Дакле румунски језик је настао из латинског и дачког уз утицај многих језика међу којима је најјачи утицај црквенословенског, тако да се још од 17. века на територијама Трансилваније, Влашке и Молдавије формирао један језик (са мањим локалним разликама) који је имао разне деноминације (влашки, молдавски, румунски), латинску основу и ћирилично писмо.[6][7]

Пример текста

[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима:

Toate ființele umane se nasc libere și egale în demnitate 
și în drepturi. Ele sunt înzestrate cu rațiune și conștiință 
și trebuie să se comporte unele față de altele în spiritul fraternității

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја румунског језика

Простор Румуније је у класично доба био насељен племенима индоевропских Дачана. Римљани ово подручје освајају од 101. до 107. године те делови Дакије (Мала Влашка, Банат и Трансилванија) постају римска провинција. Докази упућују да је у идућих 165 година дошло до значајне колонизације из остатка Римског царства па вулгарни латински постаје уобичајен језик у управи и трговини.

Под притиском слободних Дачана и Гота, римске се легије повлаче из Дације између 271. и 275. Научници се споре око тога да ли данашњи Румуни потомци оних који су заједно с римским легијама напустили ово подручје и населили се јужно од Дунава или пак оних који су одлучили да остану.

Због своје географске изолованости, румунски језик је вероватно био први који се одвојио од осталих говора вулгарног латинског, а због истог разлога, све до модерног доба, није долазио у контакт с осталим романским језицима. Тако данас румунски језик, за разлику од других романских језика, чува неке од старих латинских граматичких облика попут средњег рода или падежа којих је у румунском, од латинских 6, преостало 5 (номинатив, генитив, датив, акузатив и вокатив).

Верује се да су се сви дијалекти румунског ујединили у заједнички румунски језик између 7. и 10. века. У то је време на подручју Румуније врло јак византијски утицај, а на румунски језик снажно утичу словенски језици што се осећа до данас. Аромунски језик, напротив, има далеко мање словенских елемената, а снажнији су грчки. С друге стране, дијалекталне разлике међу румунским говорима готово да и не постоје; Румуни из Војводине говори готово идентичним језиком као онај из Молдавије, а то сведочи о релативно касној сеоби романофоног становништва на север (североисток).

Класификација и сродни језици

[уреди | уреди извор]

Румунски је романски језик и припада италској грани индоевропских језика заједно са италијанским, француским, шпанским и португалским језиком. Међутим, румунском најближи су други балкански романски језици попут аромунског, мегленског и истрорумунског језика.

Од већих романских језика, румунски је најближи италијанском; између ова два језика постоји, до одређене мере, међусобна разумљивост, а јача је међу рафиниранијим варијантама оба језика. Занимљиво је да просечан говорник румунског лакше разуме италијански него обратно. Иако румунски поседује очите лексичке и граматичке сличности с другим романским језицима попут шпанског, португалског или француског, да би се остварила разумљивост и најједноставнијих фраза на овим језицима (у оба смера) потребно је барем темељно формално познавање вокабулара и граматике другог.

У следећој реченици сродне (еквивалентне) речи су подебљане:

„Она увек затвара прозор пре вечере”
Ea închide întotdeauna fereastra înainte de a cina. (румунски)
Ea semper fenestram claudit antequam cenet. (латински)
Ella (or lei) chiude sempre la finestra prima di cenare. (италијански)
Elle ferme toujours la fenêtre avant de dîner. (француски)
Ella siempre cierra la ventana antes de cenar. (шпански)
Ela fecha sempre a janela antes de jantar. (португалски)
Ella tanca sempre la finestra abans de sopar. (каталонски)

У модерно доба на румунски су језик снажно утицали француски и италијански језик; румунски књижевници и језикословци речи турског и славенског порекла радо су замењивали изразима из француског и италијанског. Тренутно се лексичка сличност румунског са италијанским процењује на 77%, са француским на 75%, сардинским 74%, каталонским 73%, шпанским 71% те португалским и ретороманским језиком на 72%.

Сличности са српским и другим словенским језицима

[уреди | уреди извор]

Сличности са српским и другим словенским језицима су знатно високе и приметне. Румунски има 11% лексичких сличности са словенским језицима. Једно време у новом веку, румунски је имао 40% словенских, 20% османских и свега 20% романских речи.

Мађарска реч Превод Словенски језик на који та реч личи
vișin вишња сви
prieten пријатељ сви (сем источнословенских језика)
a iubi волети
nemţeşte немачки сви (сем македонског)

Географска распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Румунски језик у другим државама
Dark red: nacionalni; red: službeni jezik; Light red: nacionalna manjina; green: manjina.
Dark red: nacionalni; red: službeni jezik; Light red: nacionalna manjina; green: manjina.

 nacionalni  |  službeni  |  nacionalna manjina  |  manjina 
Држава Говорници
(%) 		Говорници
(матерњи) 		Становништво
(2005)
Европа
Румунија 90,96% 19.736.517 21.698.181
Молдавија 2 78,2% 2.649.477 3.388.071
Транснистрија 3 31,87% 177.050 555.500
Војводина (Србија) 1,45% 29.512 2.031.992
није службени:
Тимочка Крајина (Србија) 4 5,91% 42.075 712.050
Украјина 5 0,68% 327.703 48.457.000
Мађарска 0,08% 8.482 10.198.315
Италија 0,43% 248.849 58.462.375
Азија
није службени:
Израел 3,68% 250.000 6.800.000
Казахстан 1 0,13% 20.054 14.953.126
Русија 1 0,12% 178.000 145.537.200
Америка
није службени:
Канада 0,19% 60.520 32.207.113
САД 0,11% 340.000 281.421.906

1 Депортирани Молдавци
² Подаци за округе на десној обали Дњестра (без Транснистрије и града Тигхине)
³ Транснистрија није међународно призната
Овђе се зове "молдавски језик" и пише се молдавском варијантом ћирилице
4 Службено се деле на Влахе и Румуне
5 Углавном у северној Буковини и јужној Бесарабији; према студији Молдова Ноастрă (базираној на задњем попису становништва у Украјини); студија, такође, каже да у Украјини живи 409,000 етничких Молдаваца.

Румунски се говори углавном у Румунији, Молдавији, Украјини, Мађарској, Србији и Бугарској. Међутим, говорника румунског језика (углавном због велике емиграције након 2. светског рата) има и у државама као што су Канада, САД, Немачка, Израел, Аустралија и Нови Зеланд.

Правни статус у Румунији

[уреди | уреди извор]

Према уставу Републике Румуније из 1991, румунски је службени државни језик. Румунија прописује употребу румунског језика у службеним државним документима, јавним школама и уговорима; рекламне поруке морају садржати превод страних речи на румунски. Институт за румунски језик, основан од стране румунског Министарства образовања, подстиче познавање румунског језика те, у сарадњи с Министарством спољашњих послова, подржава оне који га желе учити.

У Румунији постоје и други језици са статусом службеног у одређеним регијама или градовима, а то су: мађарски, немачки, хрватски, бугарски и српски. Мађари су најбројнија национална мањина (учествују са скоро 6%) и једна су од најбројнијих националних мањина у Европи.

Правни статус у Молдавији

[уреди | уреди извор]

Румунски језик једини је службени језик Републике Молдавије. Иако се у молдавском уставу назива „молдавским језиком”, већина језикословаца слажу се да се ради о једном, јединственом језику. Језик у школама, медијима, научним расправама и у свакодневном говору називају румунским или молдавским.

Румунски је службени језик откад је прихваћен закон о језику Молдавске ССР. Овај закон, који је и данас на снази, прописује употребу румунског у свим политичким, економским, културним и социјалним сферама, а потврђује и постојање „молдавско-румунског језичног идентитета”. У непризнатој, сецесионистичкој Транснистријској републици, молдавски је службени језик заједно с руским и украјинским језиком и пише се молдавском варијантом ћирилице насталом и примењеном у време Совјетског Савеза.

У попису становништва из 2004, од 3.383.332 становника Молдавије, 16,5% изјаснило се да им је материњи језик румунски, а 60% да им је материњи језик молдавски. У урбаним срединама 40% становника одабрало је румунски језик као свој материњи.

Правни статус у Војводини

[уреди | уреди извор]
Општине у Војводини у којима је румунски службени језик 2003.

Према статуту Аутономне Покрајине Војводине, уз српски језик који је службени у Републици Србији, уводи се још пет службених језика који се користе на подручју Војводине у општинама са значајним уделима говорника мањинских језика у становништву. Један од тих језика је и румунски.

Румунски је проглашен службеним језиком у општинама Алибунар, Бела Црква (Biserica Albă), Житиште (Zitiște), Зрењанин (Zrenianin), Ковачица (Kovăcița), Ковин (Cuvin), Пландиште (Plandiște) i Сечањ (Secanj). У општини Вршац (Vârșeț) румунски је службени језик у селима Марковац, Стража, Мали Жам, Мало Средиште, Месић, Јабланка, Сочица, Ритишево, Орешац и Куштиљ.

Румунски, као материњи језик, навело је 1,45% становника Војводине, а на румунском језику издаје се и недељник Libertatea (Слобода).

Правописна реформа

[уреди | уреди извор]

Године 1993, Румунска Академија је одлучила да врати правописна правила која су важила пре 1953. уз објашњење да су ова каснија била наметнута од стране комуниста. Румунска ортографија пре 1953, т.ј. модерна ортографија огледа се мањом сличношћу с фонетским обележјима језика, а већим се делом ослања на етимолошке норме па тако модерни румунски језик (у писму) више наличи латинском него онај од 1953. до 1993. Тек су ретке речи у језику промениле изговор због промене у писању.

У Молдавији ова реформа није спроведена те се на тој чињеници темеље главне разлике између румунског и молдавског језичког стандарда.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Розподіл населення за національністю та рідною мовою 2001.ukrcensus.gov.ua (језик: украјински)
  2. ^ „Latin Union”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 31. 05. 2019. 
  3. ^ „Despre AÅžM”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  4. ^ [[Academia de Științe a Moldovei|Academia de Științe a Moldovei - Wikipedia]]
  5. ^ „Despre limba moldovenească”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  6. ^ DEMETRII CANTEMIRII MOLDAVIÆ PRINCIPIS(аутор), Descriptio Moldaviae(дело) AD FIDEM CODICVM DVORVM IN BIBLIOTHECA ACADEMIAE MOSQVITANAE SCIENTIARVM SERVATORVM POST ALEXANDRVM PAPIV-ILARIAN(издање)1714(година)Pars tertia CAPUT IV(трећи део 4 глава)
  7. ^ Descriptio Moldaviae - Wikisource

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Andreose, Alvise; Renzi, Lorenzo (2013). „Geography and distribution of the Romance languages in Europe”. Ур.: Maiden, Martin; Smith, John Charles; Ledgeway, Adam. The Cambridge History of the Romance Languages, Volume II: Contexts. Cambridge University Press. стр. 283-334. ISBN 978-0-521-80073-0. 
  • Giurescu, Constantin, The Making of the Romanian People and Language, Bucharest, 1972.
  • Kahl, Thede (ed.), Das Rumänische und seine Nachbarn, Berlin, 2009.
  • Paliga, Sorin, The Earliest Slavic Borrowings in Romanian, Romanoslavica vol. XLVI, nr. 4, Editura Universității din București, Bucharest, 2010.
  • Petrucci, Peter R. (1999). Slavic Features in the History of Rumanian. LINCOM EUROPA. ISBN 978-38-9586-599-2. 
  • Rosetti, Alexandru, Istoria limbii române, 2 vols., Bucharest, 1965–1969.
  • Uwe, Hinrichs (ed.), Handbuch der Südosteuropa-Linguistik, Wiesbaden, 1999.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Румунски језик на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Румунски_језик&oldid=28752642”