Пређи на садржај

Татагата

С Википедије, слободне енциклопедије

Татагата (санскрит, пали: Tathāgata) је израз којим је Готама Буда називао себе, према Пали канону.

Један је од најчешћих назива за Буду, који уједно обележава и људско биће уопште.[1]

Будино учење

[уреди | уреди извор]

Један човек, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси до­бро­бит, доноси срећу и боговима и људима. А који је то човек? Татагата, по­што­вања достојни, потпуно пробуђени. То је човек који, када се у овом свету роди, рађа се на добробит многих, на срећу многих. Из саосећања са читавим светом, доноси добробит, доноси срећу и боговима и људима.[2]

— Буда

Насупрот надљудским особинама које су му приписивали његови ученици, Буда је као особине Татагате навео да он зна осећаје, опажаје и мисли "када настају, када трају, када нестају."[3]

Тумачења

[уреди | уреди извор]

Израз татагата, један од најчешћих и најтеже "дословно" преводивих назива за Буду.[4] Назив Татагата је у неку руку парадоксалан и може имати два значења: "Такодошавши" и "Тако отишавши".[5] Порекло овог термина и зашто је коришћен нејасно је.[5]

Према напоменама најстаријих коментара, означава људско биће уопште, односно "сноп" или "гомилиште" пет састојака егзистенције.[4] Некад се преводи и као Ослобођени.[6]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 
  1. ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  2. ^ Kovačević 2014, стр. 53.
  3. ^ Kovačević 2014, стр. 58.
  4. ^ а б „Čedomil Veljačić » Budizam » Nekoliko spornih tema”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 21. 09. 2015. 
  5. ^ а б Budizam od A do Ž
  6. ^ Čedomil Veljačić: Budizam, Приступљено 25. 4. 2013.