Пређи на садржај

Humani papiloma virus

С Википедије, слободне енциклопедије
Humani papiloma virus
HPV virus
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostинфектологија
MKB-10B97.7
MKB-9-CM078.1 079.4
DiseasesDB6032
eMedicinemed/1037
MeSHD030361

Humani papilloma virus (HPV) je uzročnik najčešće polno prenosive bolesti koja pogađa i žene i muškarce. Procenjuje se da će se oko 50% seksualno aktivnih ljudi zaraziti nekom vrstom ovog virusa tokom svog života.[1][2] Poznato je više od 100 tipova HPV-a od čega je većina bezopasna za zdravlje.

Prenošenje

[уреди | уреди извор]

HPV se najčešće prenosi spolnim odnosom, ali i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Postoje slučajevi u kojima je zabeležena infekcija sluzokože sistema organa za disanje i očiju. Najveće i najčešće zaraženo područje je genitalno područje.

HPV se može preneti uprkos korištenja prezervativa kao zaštite kod muškaraca. Infekcija (kondilomi) se obično javljaju oko korena penisa.

Manifestacija

[уреди | уреди извор]
Papiloma

Tipovi 16, 18, 31 i 33 uzrokuju maligne promene na grliću materice, zbog čega su i najopasniji.[3] Ovi tipovi HPV-a uz maligne promene mogu uzrokovati i izrasline, odnosno kondilome koji najčešće rastu u grozdovima, unutar rodnice i oko anusa.

Kod muškaraca se kondilomi najčešće manifestiraju na telu penisa, na prepucijumu ili oko anusa. A mogu se pojaviti i u rektumu ili u ustima.

Ako trudnica ima kondilome postoji opasnost da HPV infekciju tokom porođaja prenese na dete.

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Svakako, potrebno je uraditi i PAPA test koji pokazuje eventualne promjene u ćelijama, te eventualno kolposkopiju.

Nalaz PAPA testa se označava skraćenicom CIN (cervikalna intraepitalna neoplazija). Postoje 3 stupnja, zavisno od jačine promena u materici.

  • CIN1 predstavlja blagu displaziju
  • CIN2 predstavlja srednju displaziju
  • CIN3 tešku displaziju
  • 4. stupanj je karcinom in situ. On, poput CIN 3, spada u tešku displaziju. Promene zahvataju ćelije, ali nije probijena bazalna membrana.
  • Karcinom (invazivni oblik, probijena je bazalna membrana)

Lečenje

[уреди | уреди извор]

Ukoliko se maligne promjene rano uoče PAPA testom, terapija je mnogo blaža i bezbolnija - a mogućnosti razvoja raka grlića materice su puno manje nego u slučaju kada se ove promene detektuju kasnije.

Kondilomi se mogu lečiti na razne načine:

  • propisanim tekućim hemikalijama (Kondiloks, Imikvimod, Podofilin)
  • krioterapijom (smrzavanje)
  • elektrokoagulacijom (paljenje)
  • ubrizgavanjem interferona u svaki kondilom (protein koji stvara imunost na virus)
  • laserskim tretmanom
  • hirurškim uklanjanjem

Uprkos postojanja niza metoda, važno je uočiti da se HPV infekcija ne može u potpunosti izlečiti.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Genital HPV Infection — CDC Fact Sheet”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 10. 4. 2008. Приступљено 13. 11. 2009. 
  2. ^ „Humani Papilomavirus”. Архивирано из оригинала 28. 8. 2012. г. Приступљено 3. 6. 2012. 
  3. ^ Chaturvedi Anil, Maura L. Gillison (4. 3. 2010). „Human Papillomavirus and Head and Neck Cancer”. Ур.: Andrew F. Olshan. Epidemiology, Pathogenesis, and Prevention of Head and Neck Cancer (1st изд.). New York: Springer. ISBN 978-1-4419-1471-2. [мртва веза]

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Humani_papiloma_virus&oldid=27110548”