Višegradska tvrđava
Višegradska tvrđava podignuta je na uzvisini iznad današnjeg Višegrada, na njegovoj sjevernoj periferiji, na mjestu ušća rijeke Rzav u rijeku Drinu, na njenoj desnoj obali. Funkcija tvrđave bila je osiguravanje prijelaza preko Drine. Prostorno je malo ali čvrsto uporište. Izdužene je osnove sa dvije kružne kule na krajevima, koje su međusobno povezane bedemima. Njegov izgled prikazan je na otisku iz 1530. koji krasi putopis Benedikta Kuripešića. [1]
Za ime Višegrad uobičajeno je tumačenje da se radi o tvrđavi na uzvišenju koja dominira gradom. [2] Prema Desanki Kovačević-Kojić Višegrad se prvi put spominje u izvorima 1407. godine. [3] Tvrđava je pripadala vlasteli Pavlovići. Početkom juna 1433. jedan karavan sa robom je išao iz Dubrovnika do mjesta Višegrad vojvode Radoslava Pavlovića (de Ragusio usque ad locum Visegrad voiuode Radossaui Paulouich). [4] Ispod tvrđave razvijeno je bilo podgrađe koje se u izvorima spominje kao Podvišegrad. U njemu je bilo domaćih trgovaca koji su se poslovali sa Dubrovnikom. [5] Identifikacija tvrđave ponekad je i identifikacija za naselje koje je formirano ispod tvrđave. Tako se aprila 1429. Radiša Stojaković spominje da je iz Višegrada, a krajem augusta iste godine da je iz Podvišegrada. [6]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi, Naše starine 1, Sarajevo 1953, 12; Pavao Anđelić, Višegrad 2, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 102; Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 97-98.
- ^ Aleksandar Loma daje definiciju izvornog tumačenja ističući da se radi o ranom sloju imenovanja kod Slavena, da je nastao prema praslavenskom modelu po kome je bila uobičajena praksa obezbjeđenja glavne tvrđave (grada) podizanjem utvrde uzvodno od njega na istom vodotoku, Aleksandar Loma, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 530, 536, 538.
- ^ Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978, 106.
- ^ „Vlatchus Nouachouich de Maleseuaç homo voiuode Sandagl super se et bona sua promisit et se obligauit Maroe Miglieuich, Radach Radouzich et sociis presentibus et recipientibus cum decem bonis salmis munitorum omnibus opportunis ad salmizandum de Ragusio usque ad locum Visegrad voiuode Radossaui Paulouich portare pannos et merces dictorum mercatorum saluas et securas ab omni furto et impedimento eo modo, pactorum et condicionibus quibus Dobrauaç Milichieuich aliis mercatoribus promisit et se obligauit. Et hoc precio et mercato yperperorum sex pro qualibet salma mercantiarum portatarum ad dictum locum Visigrad pro parte cuius viagii idem Vlatchus confessus fuit habuisse a dictis mercatoribus yperperos triginta grossorum et reliquino sibi soluere teneantur in Visigrad. Renuntiantes omnes. Judex ser Dobre de Binzola et Nicola Stella testis” (2. juni 1433. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Diversa Notariae, Svezak: XVIII, Folija: 42.
- ^ D. Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, 136.
- ^ „Ego Radissa Stoiachouich de Vissegrad confiteor quod super me et omnia bona mea obligo me dare et soluere Petro Pantelle ducatos auri viginti septem et yperperos duos usque ad tres menses proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (20. aprila 1429. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Debita Notariae, Svezak : XIV, Folija : 285 verso; „Ego Radissa Stoiacouich de Poduissegrad confiteor quod super me et super omnia mea bona obligo me dare et soluere Radaçio Ostoich ducatos auri decem et septem usque ad unum mensem proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (30. august 1429. godine), Isto, Folija: 327.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pavao Anđelić, Višegrad 2, Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muze Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988, 102.
- Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi, Naše starine 1, Sarajevo 1953, 12.
- Desanka Kovačević-Kojić, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978.
- Marko Popović, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003.
- Aleksandar Loma, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 529-540.
- Đorđe Stratimirović, Археолошки прилози (Маркова кула у Вишеграду), Glasnik Zemaljskog muzeja 3, Sarajevo 1891, 283-284.
- Aziz Resulbegović-Defterdarević, Град Вишеград и околица, Издање писца, Сарајево 1935.
- Alija Bejtić, Sokolovićev most na Drini u Višegradu, Sarajevo 1945.
- Vladeta Petrović, Вишеград, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010, 73.
