Битка код Струмице
| Битка код Струмице | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Битка на Беласици и устанка комитопула | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
|
|
| ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
|
| ||||||
| Јачина | |||||||
|
| |||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
|
| ||||||
Битка код Струмице се одиграла у августу 1014. у склопу ратова имеђу снага Самуиловог и Византијског царства у близини реке Струмице. Одмах након Самуиловог пораза у бици код Беласице трупе које је предводио његов син Гаврило Радомир поразиле су византијску војску коју је предводио кнез Солуна Теофилакт Ботаниатес, који је убијен у бици. Након смрти византијског цара Василија II византијске трупе су биле приморане да напусте ове територије.
Историја
[уреди | уреди извор]Након победе византијске војске у Бици код Беласице 29. јула 1014. године, када је уништен значајан део Самуилове војске, Василије II је заузео малу тврђаву у близини реке Струмице. Сама Струмица је остала у словенским рукама. Зато је цар Василије II послао Теофилакта с војском да растури опсаду јужно од града, коју су поставиле Самуилове трупе.[1][2]
Ухваћена у узак и тешко проходан простор, византијска војска је онеспособљена за организовани одбрану и сломљена. Већи део војске је погинуо уз команданта. Када је вест о том поразу стигла до Василија II, он је у знак одмазде наредио да се заробљени војници у бици код Беласице ослепе и слепе их послао краљу Самуилу.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, pp. 738
- ^ Angelov / Cholpanov, Bulgarian Military History in the Middle Ages (10th–15th centuries), pp. 55–56
- ^ Ćorović 2014, стр. 116.
Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ćorović, Vladimir (2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. стр. 116—. GGKEY:XPENWQLDTZF.