Пређи на садржај

Александар Митровић

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Александар Митровић (вишезначна одредница).
Митрогол преусмерава овде. За грчког фудбалера погледајте страницу Митрогол (грчки фудбалер).
Александар Митровић
Митровић на Светском првенству 2018.
Лични подаци
Надимак Митар
Митрогол
Митро
Датум рођења (1994-09-16)16. септембар 1994. (30 год.)
Место рођења Смедерево, Србија, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина 1,89 m[1]
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ел Хилал
Број 9
Јуниорска каријера
2005—2011. Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2011—2012.
2012—2013.
2013—2015.
2015—2018.
2018.
2018—2023.
2023—		 Телеоптик
Партизан
Андерлехт
Њукасл
→ Фулам
Фулам
Ел Хилал		 25
28
69
65
17
173
47		 (7)
(13)
(36)
(14)
(12)
(97)
(51)
Репрезентативна каријера**
2011—2013.
2013—2014.
2013—		 Србија до 19
Србија до 21
Србија		 13
8
95		 (5)
(6)
(59)
Награде
Фудбал
Представљајући Србију
Европско првенство до 19 година
Златна медаља — прво место Литванија 2013.
* Датум актуелизовања: 5. октобар 2024.
** Датум актуелизовања: 13. октобар 2024.

Александар Митровић (Смедерево, 16. септембар 1994) српски је фудбалер. Игра на позицији нападача, а тренутно наступа за саудијски клуб Ел Хилал. Рекордер је по броју постигнутих голова за репрезентацију Србије (укључујући и репрезентацију Југославије).

Био је члан омладинске школе Партизана. Сениорску каријеру је почео у Телеоптику 2011, а потписао је професионални уговор с Партизаном годину дана касније и у својој првој сезони с црно-белима освојио је Суперлигу Србије. У трансферу вредном пет милиона евра, Митровић је прешао у белгијски Андерлехт у коме је провео две сезоне. За белгијски клуб дао је притом 44 гола на 90 утакмица у свим такмичењима. У првој сезони је с клубом био првак Првенства Белгије а у другој сезони је био његов најбољи стрелац. Године 2015. прешао је за око 15 милиона евра у енглески Њукасл јунајтед. Три године касније послат је на позајмицу у Фулам, а убрзо је и званично постао играч тог клуба након што је помогао клубу да обезбеди прелазак у Премијер лигу. С Фуламом је био првак Чемпионшипа у сезони 2021/22. Прешао је у Ел Хилал 2023.

Митровић је био један од играча младе репрезентације Србије која је била победник Европског првенства до 19 година 2013. а и изгласан је за најбољег играча првенства. Исте те године, одиграо је прву утакмицу за сениорску селекцију Србије. Од тада је за Орлове одиграо више од 90 утакмица. Био је део састава Србије на Светском првенству 2018. у Русији и Светском првенству 2022. у Катару као и на Европском првенству 2024. у Немачкој. Са датих 59 голова, Митровић је најбољи стрелац репрезентације Србије свих времена.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почетак каријере

[уреди | уреди извор]

Митровић је рођен у Смедереву, одакле је са 11 година дошао у омладинску школу Партизана. Пре промовисања у први тим, свој деби у сениорском фудбалу имао је у Партизановој филијали Телеоптику, где је у сезони 2011/12. одиграо 25 утакмица и постигао 7 голова.

Партизан

[уреди | уреди извор]

Дана 27. јуна 2012. је заједно са још два саиграча из Телеоптика, потписао први професионални уговор са Партизаном.[2] Свој деби у црно-белом дресу, имао је у квалификацијама за Лигу шампиона, против Валете са Малте, постигавши гол девет минута након што је ушао у игру.[3] 23. августа 2012. постигао је гол главом на мечу са Тромсом у доигравању за улазак у Лигу Европе.[4] Три дана касније постигао је свој први гол у Суперлиги Србије, на мечу са Јагодином.[5] 17. новембра 2012. Митровић је постигао први гол на вечитом дербију против Црвене звезде. Такође је у групној фази Лига Европе постигао гол против Нефчија из Бакуа.[6]

Са Партизаном је освојио Првенство Србије у сезони 2012/13. Постигао је 15 голова на 37 одиграних мечева. Такође је уврштен у идеални тим сезоне.[7]

Андерлехт

[уреди | уреди извор]

У августу 2013. потписао је петогодишњи уговор са белгијским Андерлехтом.[8] Партизан је као обештећење добио 5 милиона евра.[9] За белгијски тим дебитовао је 1. септембра 2013, а на свом првом мечу забележио је две асистенције. У првој сезони је био најбољи стрелац тима у домаћем првенству са 16 постигнутих голова на 32 одигране утакмице.

Дана 20. јула 2014, Митровић је постигао гол у победи од 2:1 против Локерена и помогао екипи да освоји Суперкуп.[10] 5. новембра 2014, Митровић је постигао гол гол у 90. минуту против Арсенала у Лиги шампиона и помогао Андерлехту да узме бод против тима из Лондона.[11] 9. децембра, Митровић је постигао свој други гол у Лиги шампиона, у 84. минуту против Борусије Дортмунд на Сигнал Идуна парку.[12] У другој сезони је са 20 постигнутих голова на 37 одиграних мечева, био најбољи стрелац Првенства Белгије.[13]

Њукасл јунајтед

[уреди | уреди извор]

У јулу 2015. потписао је петогодишњи уговор са Њукаслом јунајтедом.[14][15] Дебитовао је за Њукасл 9. августа 2015. на мечу првог кола Премијер лиге, против Саутемптона. Ушао је у игру у 75. минуту и за свега 11 секунди добио жути картон због оштрог фаула.[16] Митровић је постигао свој први гол у Премијер лиги 3. октобра 2015, против Манчестер ситија на Етихаду.[17] Дана 13. децембра 2015, Митровић је ушао у игру у 72. минуту и постигао гол 2 минута касније, а потом и асистирао у судијској надокнади за победу Њукасла од 2:1 на гостовању против Тотенхема.[18] Дана 12. јануара 2016, Митровић је постигао гол са беле тачке и уписао асистенцију против Манчестер јунајтеда.[19] Дана 20. марта 2016. Митровић је постигао изједначујући гол у 83. минуту у дербију против Сандерланда.[20] Дана 15. маја 2016. Митровић је постигао гол и уписао асистенцију, а касније и добио црвени картон у победи од 5:1 против Тотенхема.[21] Његов гол против Тотенхема је уједно и 1000. гол у Премијер лиги у сезони 2015/16.

Фулам

[уреди | уреди извор]

Митровић је са Фуламом савладао у финалу доигравања Чемпионшипа екипу Астон Виле минималним резултатом (1:0) чиме су обезбедили пласман у Премијер лигу.[22]

Дана 30. јула 2018. потписао је петогодишњи уговор са Фуламом, тако га је клуб са Крејвен котиџа задржао у тиму, пошто је претходно играо као позајмљени играч Њукасл јунајтеда.[23]

У сезони 2021/22. био је најбољи стрелац Чемпионшипа. Постигао је 43 гола и тако оборио рекорд Чемпионшипа по броју датих голова у једној сезони.[24]

Ел Хилал

[уреди | уреди извор]

Митровић је званично постао нови играч Ел Хилала 19. августа 2023. Фулам је на име обештећења приходовао 50 милиона фунти. Уговор је потписао на три године а према њему ће укупно зарадити 75 милиопна евра, не рачунајући додатне бонусе за голове и освојене трофеје.[25]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Србија до 19

[уреди | уреди извор]

Са четири постигнута гола, Митровић је био најбољи стрелац репрезентације Србије до 19 година у квалификацијама за Европско првенство до 19 година 2012. у Естонији. На првом мечу Европског првенства, добио је црвени картон због чега је морао да пропусти остале утакмице због суспензије.

Наредне године је учествовао на Европском првенству до 19 година 2013. где је репрезентација Србије освојила титулу првака.[26] На турниру је постигао један гол и забележио две асистенције (од тога једна у финалној утакмици са Француском).

Србија до 21

[уреди | уреди извор]

Селектор Ћурчић га је позвао за пријатељске мечеве са Холандијом и Бугарском.[27] На мечу са Бугарском постигао је једина два гола на утакмици.[28]

Србија

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Србије дебитовао 7. јуна 2013. против Белгије у Бриселу (1:2)[29][30] у квалификацијама за Светско првенство 2014. у Бразилу. На утакмици против Хрватске, одиграној 6. септембра 2013, постигао је свој првенац у дресу репрезентације.[31] Свој први хет-трик је постигао против Боливије 9. јуна 2018.[32] На утакмици у квалификацијама за Светско првенство 2022. постигао је први гол против Португалије и на тај начин постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.[33] Постигао је историјски гол за победу против Португалије у Лисабону у последњем колу квалификација за Светско првенство у Катару 2022. Гол је дао у 90 минуту, а Србија је прошла на првенство као прва у својој квалификационој групи.[34]

Изабран је у тим Србије који је играо на Светском првенству 2022. који се одржао у Катару.[35] Постигао је два гола у групној фази такмичења: један против Камеруна и један против Швајцарске.[36] Репрезентација Србије је такмичења завршила на последњем месту у групи са само једним освојеним бодом.

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 12. август 2023.
Клуб Сезона Лига Куп[н. 1] Лига куп[н. 2] Европа Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Телеоптик 2011/12. Прва лига Србије 25 7 1 0 — — — 26 7
Партизан 2012/13. Суперлига Србије 25 10 2 2 — 9[н. 3] 3 — 36 15
2013/14. Суперлига Србије 3 3 — — 3[н. 4] 0 — 6 3
Укупно 28 13 2 2 — 12 3 — 42 18
Андерлехт 2013/14. Прва лига Белгије 32 16 1 0 — 6[н. 5] 0 0 0 39 16
2014/15. Прва лига Белгије 37 20 6 4 — 7[н. 6] 3 1[н. 7] 1 51 28
Укупно 69 36 7 4 — 13 3 1 1 90 44
Њукасл јунајтед 2015/16. Премијер лига 34 9 1 0 1 0 — — 36 9
2016/17. Чемпионшип 25 4 2 0 2 2 — — 29 6
2017/18. Премијер лига 6 1 0 0 1 1 — — 7 2
Укупно 65 14 3 0 4 3 — — 72 17
Фулам (позајмица) 2017/18. Чемпионшип 17 12 — — — 3[н. 8] 0 20 12
Фулам 2018/19. Премијер лига 37 11 1 0 1 0 — — 39 11
2019/20. Чемпионшип 40 26 0 0 0 0 — 1[н. 9] 0 41 26
2020/21. Премијер лига 27 3 2 0 2 1 — — 31 4
2021/22. Чемпионшип 41 41 2 0 0 0 — — 43 41
2022/23. Премијер лига 24 14 4 1 0 0 — — 28 15
2023/24. Премијер лига 1 0 0 0 0 0 — — 1 0
Укупно 190 109 9 1 3 1 — 4 0 206 111
Укупно у каријери 377 179 22 7 7 4 25 6 5 1 436 197

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Види још: Списак репрезентативних голова Александра Митровића
Ажурирано 12. октобра 2024.[37]
Голови по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Србија 2013 3 1
2014 7 0
2015 8 1
2016 8 5
2017 7 4
2018 13 12
2019 9 11
2020 6 2
2021 8 8
2022 10 8
2023 8 5
2024 8 2
Укупно 95 59

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]
Партизан
Андерлехт
Њукасл
Фулам
Ел Хилал

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]
Србија до 19

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Укључује мечеве у Купу Србије, Купу Белгије, ФА купу
  2. ^ Укључује мечеве у ЕФЛ купу
  3. ^ Два наступа и један гол у Лиги шампиона, седам наступа и један гол у Лиги Европе
  4. ^ Један наступ у Лиги шампиона, један у Лиги Европе
  5. ^ Наступи у Лиги шампиона
  6. ^ Пет наступа и два гола у Лиги шампиона, два наступа и један гол у Лиги Европе
  7. ^ Наступ у Суперкупу Белгије
  8. ^ Наступи у доигравању у Чемпионшипу
  9. ^ Наступ у доигравању у Чемпионшипу

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Aleksandar Mitrovic: Overview”. Premier League. Приступљено 12. 10. 2018. 
  2. ^ „Mlade snage nadolaze”. partizan.rs. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2016. 
  3. ^ „Partizan ease past Valletta”. uefa.com. Приступљено 3. 5. 2013. 
  4. ^ „ЛЕ: Пораз Партизана за бригу и наду”. mondo.rs. Приступљено 3. 5. 2013. 
  5. ^ „Партизан голом Митровића победио Јагодину”. vesti-online.com. Приступљено 3. 5. 2013. 
  6. ^ „Neftçi and Partizan inseparable again”. uefa.com. Приступљено 3. 5. 2013. 
  7. ^ „Идеалних 11 Суперлиге: Партизан пет, Воша три, Звезда, Хајдук и Срем по једног представника! (ВИДЕО)”. Моцарт спорт. 27. 5. 2013. Архивирано из оригинала 8. 10. 2014. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  8. ^ „Митровић потписао за Андерлехт!”. Курир. 17. 8. 2013. Приступљено 10. 8. 2015. 
  9. ^ „Саопштење ФК Партизан”. ФК Партизан-званични вебсајт. 13. 8. 2013. Архивирано из оригинала 16. 08. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2015. 
  10. ^ „Mitrovićev gol temelj trofeja: Anderleht osvojio Superkup Belgije!”. Блиц. 20. 7. 2014. Приступљено 17. 4. 2017. 
  11. ^ „Mitrović u 90. vratio Anderleht iz mrtvih protiv Arsenala, srpski napadač postigao gol za 3:3, Dortmund izbušio Galatasaraj (VIDEO)”. Моцарт. 4. 11. 2014. Приступљено 17. 4. 2017. 
  12. ^ „Mitrović posle Emirejtsa utišao i Vestfalen”. Мондо. 9. 12. 2014. Приступљено 17. 4. 2017. 
  13. ^ „Митровић најбољи стрелац Белгијске Жупиле лиге! (ВИДЕО)”. Репрезентација. 25. 5. 2013. Приступљено 10. 8. 2015. [мртва веза]
  14. ^ „Поново у црно-белом, Митровић представљен у Њукаслу”. Радио Телевизија Србије. 21. 7. 2015. Приступљено 10. 8. 2015. 
  15. ^ „Митровић представљен у Њукаслу: Биће притиска, али ја то волим”. Спортски журнал. 21. 7. 2015. Приступљено 10. 8. 2015. 
  16. ^ „Митровић дебитовао за Њукасл, Тадић спаковао бод, Билић добио Арсенал”. Блиц. 9. 8. 2015. Приступљено 10. 8. 2015. 
  17. ^ „Премијер лига: Митровић постигао гол, али је онда Агуеро одговорио са "петицом"”. Вечерње новости. 3. 10. 2015. Приступљено 17. 4. 2017. 
  18. ^ „Gol i asistencija Mitrovića za preokret Njukasla, kiks Liverpula, Arsenal prvi!”. Блиц. 13. 12. 2015. Приступљено 17. 4. 2017. 
  19. ^ „Mitrović upisao asistenciju i gol protiv Mančestera!”. Спортске.нет. 12. 1. 2016. Приступљено 17. 4. 2017. 
  20. ^ „Митровић - гол након 430 минута, епска прослава и спас за Бенитеса”. РТС. 20. 3. 2016. Приступљено 17. 4. 2017. 
  21. ^ „To može samo Mitar: Asistencija, gol, crveni!”. Мондо. 15. 5. 2016. Приступљено 17. 4. 2017. 
  22. ^ „Jokanović i Mitrović u Premijer ligi!”. b92. 25. 5. 2018. Приступљено 25. 5. 2018. 
  23. ^ „Zvanično: Mitroviću petogodišnji ugovor s Fulamom!”. b92. 30. 7. 2018. Приступљено 30. 7. 2018. 
  24. ^ „Mitrović oborio rekord Čempionšipa i osvojio titulu!”. b92. 2. 5. 2022. Приступљено 2. 5. 2022. 
  25. ^ „Митровић званично потписао за Ал Хилал”. РТС. Приступљено 22. 8. 2023. 
  26. ^ „Генерација за историју: Србија је коначно постала првак Европе у фудбалу!”. Блиц. 1. 8. 2013. Приступљено 11. 8. 2015. 
  27. ^ „Ћурчић изабрао Орлиће за провере”. b92.net. Приступљено 3. 5. 2013. 
  28. ^ „Два гола Митровића за победу "орлића" против Бугарске”. sport.blic.rs. Приступљено 3. 5. 2013. 
  29. ^ „Белгија - Србија”. reprezentacija.rs (на језику: (језик: српски)). 7. 6. 2013. Приступљено 6. 4. 2015. [мртва веза]
  30. ^ „Белгија – Србија”. fifa.com (на језику: (језик: енглески) (језик: немачки) (језик: француски) (језик: шпански) (језик: арапски) (језик: руски)). 7. 6. 2013. Архивирано из оригинала 23. 06. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2015. 
  31. ^ „Srbija - Hrvatska 1:1 posle drame”. B92.net (на језику: српски). 6. 9. 2013. 
  32. ^ „Impresivna najava SP – "petarda" Srbije, het-trik Mitrovića! - Sport”. B92.net (на језику: српски). 9. 6. 2018. 
  33. ^ „Позови М за голове – Митровић најбољи стрелац у историји репрезентације”. RTS. 27. 3. 2021. 
  34. ^ „Mitrović utišao Lisabon u 90. minutu i odveo Srbiju na Mundijal!”. b92.net. 14. 1. 2021. Приступљено 17. 1. 2021. 
  35. ^ „СЕЛЕКТОР ДРАГАН СТОЈКОВИЋ САОПШТИО СПИСАК ИГРАЧА ЗА ПРВЕНСТВО СВЕТА У КАТАРУ”. Фудбалски савез Србије. 11. 11. 2022. Приступљено 4. 12. 2022. 
  36. ^ Sky Sports (28. 11. 2022). „World Cup 2022 - Cameroon 3-3 Serbia: Vincent Aboubakar and Eric Maxim Choupo-Moting goals complete stunning comeback”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 4. 12. 2022. 
  37. ^ Mitrović, Aleksandar на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  38. ^ „VBA i Bilić u Premijer ligi posle velike drame, Mitroviću titula najboljeg strelca”. b92.net. 22. 7. 2020. Приступљено 22. 7. 2020. 
  39. ^ „Александар Митровић најбољи играч Фулама у сезони 2019/20”. Фудбалски савез Србије. 11. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020. 
  40. ^ „The winner of the PFA Vertu Motors Championship Fans' Player of the Month - April”. 90min.com. 16. 5. 2022. Архивирано из оригинала 17. 04. 2023. г. Приступљено 22. 8. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Митровић&oldid=28538802”