Пређи на садржај

Амели Моресмо

С Википедије, слободне енциклопедије
Амели Моресмо
Амели Моресмо
Лични подаци
Датум рођења(1979-07-05)5. јул 1979.(45 год.)
Место рођењаСен Жермен ан Ле, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,75 m
Маса69 kg
ПребивалиштеЖенева, Швајцарска
Информације о каријери
Проф. каријера1993 – 2009.
Иградесном руком (једноручни бекхенд)
Зарада15.022.476 $
ВТА профилwww.wtatennis.com/player/amelie-mauresmo_2257889_5394
Појединачно
Победе—порази545–227
Освојени турнири23 ВТА, 2 ИТФ
Изгубљена финала23
Најбољи пласман1. (13. септембар 2004)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (2006)
Ролан ГаросЧФ (2003, 2004)
ВимблдонП (2006)
ОП САДПФ (2002, 2006)
Остали турнири
ВТА првенствоП (2005)
Олимпијске игре Сребро (2004)
Парови
Победе—порази92–62
Освојени турнири3 ВТА, 2 ИТФ
Изгубљена финала1
Најбољи пласман29. (26. јун 2006)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (1999)
Ролан Гарос2К (1997, 1998)
ВимблдонФ (2005)
ОП САД3К (1999)
Мешовити парови
Освојени турнири0
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
Ролан Гарос1К (1997, 1998, 2006)
Екипна такмичења
Куп Били Џин КингП (2003)
Званични веб-сајт
http://www.ameliemauresmo.fr
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2004. Атина Појединачно

Амели Симон Моресмо (фр. Amélie Simone Mauresmo; Сен Жермен ан Ле, 5. јул 1979), је француски тениски тренер и бивша професионална тенисерка.[1] Током каријере је освојила два гренд слем турнира и дошла до првог места на ВТА листи.

Моресмо је такође, освојила завршни турнир сезоне 2005, шест ВТА турнира прве категорије и сребрну медаљу на Олимпијским играма 2004. у Атини. Заједно са репрезентацијом Француске је освојила Фед куп 2003. године.

Од 2010. године се бави тренерским послом, а сарађивала је са Марион Бартоли (довевши је до првог гренд слем трофеја), Ендијем Маријем и Луком Пујем. Моресмо је примљена у Међународну тениску кућу славних 2015. године.

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

Моресмо је први пут дошла на место број један 13. септембра 2004, поставши 14. тенисерка која је успела да дође до таквог успеха, да би се на том месту задржала само пет недеља. Такође је једна од ретких тенисерки која је успела да дође до толиког успеха, а не освојивши ни један гренд слем турнир. Остале тенисерке које су дошле до првог места, а не освојивши ни један гренд слем су Ким Клајстерс, Јелена Јанковић, Динара Сафина и Каролина Возњацки.

Пре 2006, на Отвореном првенству Аустралије, Амели је дошла до прве победе, када је противница Жистин Енен Арден предала меч у финалу због повреде. Повукла се из активног бављења тенисом у децембру 2009. године.[2]

Гренд слем финала (3)

[уреди | уреди извор]

Победе (2)

[уреди | уреди извор]
Година Турнир Противница у финалу Резултат у финалу
2006. Отворено првенство Аустралије Белгија Жистин Енен 6–1, 2–0 предаја
2006. Вимблдон Белгија Жистин Енен 2–6, 6-3, 6–4

Порази (1)

[уреди | уреди извор]
Година Турнир Противница у финалу Резултат у финалу
1999. Отворено првенство Аустралије Швајцарска Мартина Хингис 2–6, 3–6

Гренд слем турнири

[уреди | уреди извор]
Гренд слем 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Победа
Отворено првенство Аустралије - - - 3. Ф 2. 4. ¼ - ¼ ¼ П 4. 3. 3.
Отворено првенство Француске 1. 2. 2. 1. 2. 4. 1. 4. ¼ ¼ 3. 4. 3. 2. 1.
Вимблдон - - - 2. - 1. 3. ½ - ½ ½ П 3. 4.
Отворено првенство Америке - - - 3. 4. - ¼ ½ ¼ ¼ ¼ ½ 4. 2.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Амели је 16. августа 2015. године објавила да је родила дечака.[3][4] Кћерку Ајлу родила је у априлу 2017. године.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Olympedia – Amélie Mauresmo”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-05. 
  2. ^ „Mauresmo calls time on her career”. BBC News. 3. 12. 2009. Приступљено 17. 5. 2013. 
  3. ^ „Andy Murray: Scot dedicates win to new Mum Amelie Mauresmo”. CNN. 17. 8. 2015. 
  4. ^ Tennis.com (17. 8. 2015). „Mauresmo gives birth to first child, a boy”. 
  5. ^ „Amelie Mauresmo announces birth of second child”. ESPN.com. 26. 4. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]