Анемија
| Анемија | |
|---|---|
 | |
| Људска крви у случају анемије узроковане дефицијенцијом гвожђа | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Хематологија |
| МКБ-10 | D50-D64 |
| МКБ-9-CM | 280-285 |
| DiseasesDB | 663 |
| MedlinePlus | 000560 |
| eMedicine | med/132 emerg/808 emerg/734 |
| MeSH | D000740 |
Анемија или малокрвност је стање које се развија због недостатака црвених крвних зрнаца или хемоглобина у крви.[1] Ово обољење може да има веома озбиљан утицај на живот оболелих особа и да доведе у најтежим облицима до смрти.
Утицаји на тело
[уреди | уреди извор]Крв се састоји од 3 типа ћелија (црвених крвних зрнаца, белих крвних зрнаца и крвних плочица) које циркулишу крвотоком. Еритроцити садрже протеин хемоглобин који преноси кисеоник из плућа до свих ћелија у организму. Анемија је стање недостатка црвених крвних зрнаца. У том случају, мали број еритроцита (црвених крвних зрнаца) садржи мање хемоглобина, због чега је достава кисеоника органима као што су мозак, срце и мишићи смањена и самим тим ћелије добијају мање храњивих материја. На тај начин анемичне особе осећају менталну и физичку слабост. Када је број еритроцита смањен, срце ради брже у покушају да већим протицањем крви надокнади мањак кисеоника у крви сиромашној еритроцитима.
Узроци
[уреди | уреди извор]Могући узроци анемије су:[1]
- Губитак крви
- Бројна обољења бубрега, зглобова, крвотворних органа ...
- Нежељена дејстава лекова
- Неодговарајућа исхрана и недостаци витамина и гвожђа.
Симптоми
[уреди | уреди извор]Због мањка црвених крвних зрнаца, смањено је допремање кисеоника до свих ћелија у организам и самим тим долази до испољавања различитих симптома. Ако је анемија благог степена, не морају да се испоље знаци и симптоми болести. Уколико је анемија хроничног типа ( траје дуже време ), тело може да се прилагоди новонасталој ситуацији и да компензује промене. У овом случају симптоми могу да се појаве тек кад анемија постане тежег степена.
Она погоршава тегобе које стварају и друге болести уколико се међусобно удружи па поспаност, слабост, малаксалост и други показатељи постају веома изражени.[2]
Показатељи анемије могу бити следећи:
- Умор - поспаност
- Слабост - брзо замарање
- Вртоглавица и несигурност
- Бледило коже и слузнице усана, десни, конјунктива, ноктију и дланова
- Убрзан срчани рад - тахикардија
- Осећај хладноће нарочито екстремитета - руку и ногу
- Бледило
Тешка анемија може да укључи и
- Болове у грудима, ангину
- Вртоглавице и несвестице
Како се симптоми лако могу заменити симптомима који се јављају и код других обољењима важно је прегледати се код лекара посебно уколико постоји осећај непрестаног замора и других наведених тегоба.
Дијагностика
[уреди | уреди извор]Лекари утврђују постојање анемије кроз разговор са пацијентом о његовим тегобама, прегледом оболелог и израдом крвне слике.[3] Крвна слика се данас ради помоћу апарата који дају информацију броју еритроцита (RBC) леукоцита (WBC) и тромбоцита (PLT). На резултату крвне слике се често налази број, величина, облик и опис још неких физичких карактеристика ћелија крви. RBC представља број еритроцита и представља скраћеницу из енглеског "red blood cells". Хемоглобин означен скраћеницом Hb, се налази у еритроцитима и учествује у преносу кисеоника. Хематокрит или Hct, је проценат уобличених елемената у крвотоку. Нормалне вредности хемоглобина се крећу од у распону од 120 до 160 грама по литру за одрасле жене и 130 до 180 грама по литру за одрасле здраве мушкарце. Анемијом се сматра стање када нивои хемоглобина и хематокрита падну испод нормалних вредности због чега се јавља поремећај функције органа и система са напред наведеним симптомима.
Лечење
[уреди | уреди извор]Лечење анемије зависи од тежине и узрока настанка анемије. Ако је анемија благог степена, без пратећих тегоба или са благим симптомима, доктор ће спровести дијагностику у оквиру примарне здравствене установе. Уколико се пронађе узрок, кренуће се са одговарајућом терапијом. Нпр. ако је анемија блага и повезана са ниским нивоом гвожђа у крви, онда ће се у терапију укључити суплементи гвожђа и спровести детаљнија испитивања да се утврди како је до тога и дошло на првом месту.
Са друге стране ако је анемија повезана са наглим губитком крви као последицом повреде, хоспитализација и трансфузија крви су оптимална терапија да отклоне тегобе и надокнаде изгубљену крв.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 52. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ eMedicineHealth > anemia article Author: Saimak T. Nabili, MD, MPH. Editor: Melissa Conrad Stöppler, MD. Last Editorial Review: 12/9/2008. Retrieved on 4 April 2009
- ^ „eMedicine – Anemia, Chronic : Article by Fredrick M Abrahamian, DO, FACEP”. Emedicine.com. 7. 12. 2009. Приступљено 24. 8. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Чланак је великим делом преузет са сајта www.stetoskop.info уз дозволу коју можете видети овде.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Анемија на сајту www.stetoskop.info (језик: српски)
- www.anaemiaworld.com (језик: енглески)
- National Anemia Action Council (USA)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
