Пређи на садржај

Битка за Алеп (2012—2016)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Алеп
Део Грађанског рата у Сирији

Стање на крају битке
Време19. јул 2012 — 22. децембар 2016.
(4 године,5 месеци и 3 дана)[1]
Место
град Алеп, Сирија, Блиски исток
Исход

победа сиријске војске[2][3]

  • побуњеници истерани из града Алепа
  • део града остаје под контролом Курда
Сукобљене стране
Сирија Војска Сирије
Иран Иран (од 2013)
Русија Русија (од 2015)

Слободна сиријска армија
Фронт Ал Нусра
дипломатска подршка:

Сједињене Америчке Државе САД
 Уједињено Краљевство
Саудијска Арабија Саудијска Арабија
Катар Катар
Турска Турска
Француска Француска
Израел Израел
Јордан Јордан
Мароко Мароко		 Сиријске демократске снаге
Команданти и вође
Сирија Башар ал Асад
Сирија Али Абдулах Ајуб[4]
Сирија Сухеил ел Хасан[5]
Иран Касем Сулејмани[6]
Русија Виктор Бондарев		 Абдул Џабар ал Окаиди
Тауфик Шиабудин		 Зоран Бирхат
Јачина
20.000[7] 15.000[8] непознато
Жртве и губици
31.211 мртвих[9]

Битка за Алеп (арап. معركة حلب) била је најкрвавија и најдуготрајнија битка Сиријског грађанског рата, а завршила се победом Сиријске армије. Током битке погинуло је 31.211 људи, укључујући и цивиле.[9]

Увод

[уреди | уреди извор]

Пре рата, Алеп је био највећи град Сирије, са 2,3 милиона становника. Алеп је такође био велики трговачки, саобраћајни, индустријски и економски центар земље. Са војне тачке, контрола над Алепом је била од стратешког значаја за све стране, у тој мери да су све стране пружале свој максимум како би преузеле контролу над њим. Протести опозиције против секуларног председника Асада су почели током 2011. и захватили целу земљу.

Слободна сиријска армија је 19. јула 2012. упала у делове града Алепа и отпочела битку за Алеп.[10] Истовремено одржавани су протести против режима Башара ал Асада. Војска Сирије је сутрадан, 20. јула, започела гранатирање града и положаја устаника. Борбе између устаника и регуларне армије су трајале, променљивог интензитета, до отпочињања контраофанзиве Сиријске војске, 28. јула 2012. Неколико дана раније, 24. јула, Сиријско ваздухопловство је по први пут од избијања сукоба извело ваздушне ударе по побуњеницима, користећи школске авионе L-39 албатрос.[11] Интензитет борби нарочито је појачан у току претходног, 23. јула.[11] Истовремено са појачавањем интензитета борби у затвору у Алепу, због лоших услова, избила је побуна која је угушена 24. јула са око 15 погинулих затвореника.[11] Сутрадан, 25. јула, Сиријска армија извела је прегруписавање и појачање трупама дислоцираних са границе са Турском, упоредо са интензивирањем борби у кварту Ел Џамалија.[12] 27. јула Војска Сирије је отпочела груписање артиљерије и тенкова око Алепа и припреме за контраофанзиву. Истовремено цивили су напуштали град а побуњеници ојачавали и прикупљали муницију и опрему.[13] Сутрадан, 28. јула, Сиријска војска је отпочела контраофанзиву у циљу заузимања Алепа и уништавања побуњеничких снага у граду.

2013.

[уреди | уреди извор]

У децембру 2012. Нусра фронт је запретио да ће рушити све путничке авионе јер Сиријска војска наводно користи комерцијалне летове за транспорт трупа и наоружања.[14]

Након више напада на међународни аеродром Алепа, борбе су заустављене 1. јануара 2013.[15] Наредног месеца терористи су заузели Велику џамија у Дамаску.[16]

Дана 9. јуна Сиријска војска је покренула под именом „Северна олуја” којом су планирали да поврате контролу над градом.[17] Између 7. и 14. јуна Сиријска армија и Хезболах су оствариле велики напредак и потиснули терористе из многих делова града али је офанзива завршена након што су терористи зауставили једну оклопну колону.

Дана 8. новембра Сиријска армија је покренула напад на побуњеничку базу 80 праћену жестоким артиљеријским ударима.[18] Ал Џазира је јављала да уколико успеју, Сиријске снаге ће одсећи терористима пут између Алепа и града Ал Баб.[19] Неколико дана касније Ројтерс је известио да су се побуњеници прегруписали.[20] Током борби за базу 80 је убијено 15 терориста.[21]

Наредног месеца, Сиријска армија је делимично опколила град у операцији „Canopus Star Operation”.[22] Терориста Абу Фирас Ал Халаби тврди да је Сиријска армија тада користила бојлер бомбе и наводно убила 1.000 људи.[23]

2014.

[уреди | уреди извор]

Сиријска армија је крајем 2013. успела да уништи побуњеничку опсаду града и да коначно преузме иницијативу. Током маја 2014. Сиријска армија је заузела индустријско насеље Шеик Наџар и да прекину побуњеничку опсаду централног затвора Алепа у коме су били опкољени Сиријски војници који су се борили против терориста већ две године.[24]

Током новембра 2014. Уједињене нације су предложиле евакуацију побуњеника, а да Сиријска армија заузврат дозволи свим терористима излазак и да им помогне у транспорту уколико положе оружје. Председник Башар ал Асад је био вољан да прихвати[25] али су терористи одбили.[26]

2015.

[уреди | уреди извор]
Стање током битке
Стање током битке

Почетком јануара, терористи су заузели Мацбал и каменоломе ал Мисат приморавајући Сиријску војску да се повуче према северу.[27] Побуњеници су такође заузели Манашер ал Бреџ, покушавајући да заузму ал Бреџ брдо, уколико би га заузели, терористи би успели да пресеку пут Сиријској армији између централног затвора и Хандарат насеља и Малах фарми. Крајем јануара, терористи су преузели део брда ал Бреџ.[28][29]

Средином фебруара 2015. Сиријска армија и њени савезници су покренули велику офанзиву на северу Алепа с циљем да пресеку последњу руту снабдевања терориста и како би уништили опсаду шиитских градова Захра и Нубл на северозападу.[30] Војска је брзо заузела неколико села[31] али лоши временски услови су зауставили напредовање Сиријских снага.[32] Неколико дана касније, терористи нападају и преузимају два од четири изгубљена села.[33]

Дана 9. марта терористи нападају Хандарат и према њиховим тврдњама преузимају 75% док Сиријска армија остаје у северним деловима Хандарата. Сиријска армија је тврдила како још увек контролише 80% Хандарата. Након 10 дана борби,[34] Сиријска армија је потпуно протерала терористе из Хандарата[35] и преузела контролу.[36]

У припремању нове офанзиве, терористи су 15. јуна жестоко гранатирали делове града под сиријском контролом и том приликом убијају 43 цивила, а 190 рањавају.[37] 17. јуна терористи заузимају западно насеље Рашидин.[38] 19. и 20. јуна терористи убијају још 19 цивила у гранатирању.[39]

Почетком јула, две терористичке групе покрећу офанзиву против Сиријске војске и заузимају научни центар али неуспевају да заузму Џамијат ал Захра. Сиријска војска неуспешно покушава да поврати научни центар.[40][41]

Крајем септембра Русија започиње војну интервенцију у Сирији на страни легалних власти те земље.

Средином октобра такозвана Исламска Држава заузима четири побуњеничка села на северу провинције Алепо док Сиријска војска заузима још један затвор и фабрику цемента.[42] Сиријска војска и Хезболах покрећу нову офанзиву и до краја месеца заузимају 408 km²[43] и у том тренутку контролишу 3/4 јужног Алепа.

До краја 2015. у делу града под контролом побуњеника је остало само 80 доктора, тј. један на 8.000 људи док је једна пекара хранила 120.000 људи.[44]

2016.

[уреди | уреди извор]
Сиријска офанзива и контраофанзива побуњеника
Сиријска офанзива и контраофанзива побуњеника

Током 2016. је утврђено да се у делу града под контролом побуњеника налази око 300.000 цивила[45] док је у делу града под контролом Сиријске армије остало око 1.500.000 људи.[46]

Почетком 2016. Сиријска армија је заједно са својим савезницима прекинула побуњеничку опсаду два шиитска села, Нубл и ал Захра. Тиме је војска успела да одсече побуњеницима линије снабдевања из суседне турске.[47] 4. фебруара Сиријска војска је ослободила градиће Мајер и Кафр Наја,[48] следећег дана, војска је ослободила село Ратиан на северозападу Алепа.[49]

Дана 25. јуна Сиријска војска са својим савезницима започиње дуго ишчекивану офанзиву којом је требало да заузму магистралу Кастело чиме би побуњеничке линије снабдевања биле потпуно одсечене, а терористи потпуно опкољени.[50][45] Операцију су предводиле елитне снаге познате као Тигрови под командом славног генерала Сухеила ал Хасана.

До краја јула, Сиријска војска је успела да истера терористе са Кастело магистрале и Малах фарми и тиме опколи све терористичке снаге у Алепу.[51] Али неколико дана касније, терористичке групе као што су Слободна сиријска армија и Фронт Ал Нусра покрећу своју офанзиву на југу Алепа, на простору апартмана 1070, а која је имала за циљ пробијање линија Сиријске војске и спајање са побуњеницима унутар града. Напад терориста је почео артиљеријским ударима и нападима бомбаша самоубица Сматрало се да ова офанзива може одлучити судбине целе битке за град Алеп, па чак и судбину целог Сиријског рата.[52]

После недељу дана тешких борби, побуњеници изнутра и од споља напредују у насељу Рамусех и заузимају га укључујући и ал Рамусех војну академију. Овим напредовањем, побуњеници успевају да са југа пресеку линију снабдевања Сиријске војске и објављују како је опсада њихових снага завршена али ипак линија коју су заузели је непрекидно била изложена артиљеријским ударима Сиријске војске као и руским ваздушним нападима чиме су обе стране буквално биле под опсадом. Од почетка побуњеничке офанзиве је погинуло најмање 130 цивила, а преко 500 бораца је погинуло, углавном терориста.[53] Како год 4. септембра Сиријска војска поново ослобађа војне школе чиме поново опкољавају побуњенике унутар Алепа. Недељу дана касније, Сиријска војска ослобађа округ Рамусех и поништавају све успехе побуњеничке офанзиве.

Дана 22. септембра Сиријска војска и њени савезници покрећу офанзиву којом је требало да ослободе источни Алеп. На крају Сиријска војска ослобађа 15-20% територије града коју су држали побуњеници.

Крајем октобра, побуњеници започињу офанзиву која се завршава њиховим неуспехом, након чега Сиријске снаге ослобађају све територије које су изгубили током јулске офанзиве.

Сиријска војска 15. новембра започиње седамнаесту офанзиву под кодним називом „Операција Зора победе”. За релативно кратко време Сиријска војска ослобађа насеља Ханано, Сахур, Џабал Бадро, Бустан ал Баша, Хелок, Шеик Хедер, Шеик Фарес, Хајдаријах, Ајн ал Тал, Ард ал Хамра и тиме преузимају 40-45% територије коју су побуњеници контролисали пре офанзиве.[54]

Током 27. и 28. новембра Курдске снаге покрећу напад на позиције побуњеника и након што их заузимају, Курди знатно увећавају своју територију у граду.

До 13. децембра побуњеници су држали само 5% своје раније територије.[55] Иранска новинска агенција „Fars news” је објавил да битка за Алеп може бити готова већ у наредна два дана. Борбе су прекинуте и објављено је примирје како би се евакуисали терористи и њихове породице али је договор пропао јер су Ирански и шиитски борци отворили ватру на групу евакуисаних терориста. Нови договор је постигнут 15. децембра али је пропао већ следећег дана јер је Иран тражио да побуњеници заузврат омогуће евакуацију цивила две шиитске енклаве на Северу Сирије које су под опсадом побуњеника. Нови договор о евакуацији терориста је постигнут 18. децембра али је заустављена већ 20. децембра јер су побуњеници пуцали на евакуисане шиите. Следећег дана је евакуација настављена и до 22. децембра су сви побуњеници и њихове породице напустили град Алеп.[56]

Тиме је битка за Алеп завршена 22. децембра 2016. године победом Сиријске војске.

Реакције

[уреди | уреди извор]

Сиријски председник Башар ел Асад је у видео поруци честитао је свом народу на ослобађању града, назвавши га историјским моментом након којег ће свет бити другачији. Додао је да "оно што се дешава данас је писање историје коју пише сваки грађанин Сирије, то писање није започело данас, почело је пре шест година када је кренула криза и рат против Сирије". Асад је додатно критиковао западњачку медијску пропаганду око Алепа, као и њихову ћутњу око Палмире коју је заузетла Исламска Држава за време алепске битке. Међународне честитке на победи стигле су из Русије, Ирана, Ирака, Либана, Кине и других држава. Руски председник Владимир Путин у телефонском разговору честитао је Асаду и навео да је "овај успех остварен заједничким напорима свих оних уједињених у борби против међународног тероризма у Сирији". Сличну честитку на ослобођењу града упутио је и ирански председник Хасан Рухани, додавши да ће "Иран остати до краја уз Сирију у борби против такфиријских терориста и њихових спонзора". Председник иранског парламента Али Лариџани ослобађање Алепа назвао је "пресудном битком у борби против терориста" односно "великом побједом над тероризмом у Сирији и регији", а бивши заповедник Револуционарне гарде Јахја Рахим Сафави "поразом плана поделе Сирије".

Негативне и осуђујуће реакције на исход битке пристигле су примарно из САД, Француске, УК, Немачке, Турске, Саудијске Арабије и Катара. Амерички председник Барак Обама прозвао је Дамаск, Москву и Техеран због "покоља цивила", док је америчка амбасадорица при УН, Саманта Пауер, иначе позната по испадима је ове три земље назвала "бесрамним", упоредивши битку за Алеп са Халабџом, Руандом па чак и са Сребреницом. Сличне прозивке за наводни "масакр" упутили су и амерички државни секретар Џон Кери, француски председник Франсоа Оланд, немачка канцеларка Ангела Меркел, британска премијерка Тереза Меј, италијански премијер Матео Ренци и канадски премијер Џастин Тридо. У знаку солидарности са терористима угашена су светла Ајфелове куле, док су по метрополама ЕУ, заливских монархија и Турске одржани скупови. Протестне шетње и говори у подршци побуњеницима одржани су и у Зеници и Сарајеву.

Свршетак битке генерално је довео до појачаних тензија између два супростављена политичка блока, тешких међусобних оптужби и медијске пропаганде. Западњачки масовни медији, укључујући добар део балканских, инсистирали су да је Алеп "заузет" или "пао", демонизирајући притом сиријско-иранско-руску коалицију односно релативизирајући терористичку нарав побуњеника. Стање на терену напослетку се показало дијаметрално супротним од западњачких оптужби – од укупно 1.250.000 грађана Алепа, колико их се затекло у граду при завршним војним операцијама, свега 35.000 (мање од 3%) прихватило је евакуацију у покрајину Идлиб која се налазила под контролом терориста.[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Syrian army announces victory in Aleppo in boost for Assad”. Huffington Post. Reuters. 2. 1. 2017. 
  2. ^ „After more than 1600 days and the death of about 21500 civilians… Bashar al-Assad's regime forces regain control of Aleppo city with the support of its loyal parties”. Syrian Observatory for Human Rights. 21. 12. 2016. Приступљено 22. 12. 2016. 
  3. ^ „Endgame in Aleppo, the most decisive battle yet in Syria's war”. Washington Post. 
  4. ^ „Fresh clashes rock Damascus”. Nine O clock. Архивирано из оригинала 1. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015. 
  5. ^ Dark, Edward. „Barrel bombings cause mass evacuation in east Aleppo”. Al-Monitor. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  6. ^ Fadel, Leith (19. 10. 2015). „Two Brigades of Kata'eb Hezbollah Arrive in Aleppo Amid the Presence of General Suleimani”. Al-Masdar News. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2015. 
  7. ^ Galpin, Richard (5. 8. 2012). „Syria conflict: Troops 'mass for Aleppo assault'”. BBC. Приступљено 2. 11. 2012. 
  8. ^ Ignatius, David (30. 11. 2012). „Al-Qaeda affiliate playing larger role in Syria rebellion”. Washington Post. Приступљено 1. 12. 2012. 
  9. ^ а б „Violations Documention Center in Syria: Aleppo (19-07-2012–22-12-2016)”. Violations Documenting Center. Архивирано из оригинала 5. 12. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2017. 
  10. ^ „Fierce fighting in Syria's Aleppo:activists”. The Daily Star. 20. 7. 2012. Архивирано из оригинала 29. 09. 2018. г. Приступљено 29. 7. 2012. 
  11. ^ а б в [1], РТС: Авиони надлећу Алепо.
  12. ^ [2], РТС: Битка за Алепо.
  13. ^ [3], РТС: Јуриш на Алеп.
  14. ^ „Syria 'secures chemical weapons stockpile'”. Aljazeera.com. Приступљено 29. 8. 2013. 
  15. ^ „Syria: Fighting In Aleppo Continues Between Assad Forces And Rebels Near Supply Road, Historic Mosque”. Huffington Post. Приступљено 25. 7. 2015. 
  16. ^ „Umayyad Mosque In Aleppo Seized By Syria Rebels (VIDEO)”. Huffington Post. 28. 2. 2013. Приступљено 25. 7. 2015. 
  17. ^ Spencer, Richard (9. 6. 2013). „Syria: Assad forces massing for major assault on Aleppo”Неопходна новчана претплата. Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2015. 
  18. ^ „Syria troops launch major offensive in Aleppo”. Al Jazeera. Приступљено 23. 9. 2015. 
  19. ^ „Backed by tanks and artillery”. Al Jazeera. Приступљено 26. 7. 2015. 
  20. ^ „Syrian army closes in on Aleppo after dawn attack”. Reuters. 8. 11. 2013. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 26. 7. 2015. 
  21. ^ „Syria army retakes parts of base by Aleppo airport: NGO”. Business Standard India. Business Standard. 8. 11. 2013. Приступљено 26. 7. 2015. 
  22. ^ „Syrian army to impose blockade in Aleppo”. Al Monitor. Архивирано из оригинала 13. 7. 2015. г. Приступљено 26. 7. 2015. 
  23. ^ „Syria: Intense Aleppo offensive prompts mass exodus”. Aawsat. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 26. 7. 2015. 
  24. ^ „Syria army breaks rebel siege of Aleppo central prison: NGO”. Приступљено 23. 9. 2015. 
  25. ^ „Aleppo ceasefire 'worth studying,' says Assad - Toronto Star”. The Toronto Star. 10. 11. 2014. 
  26. ^ „Syrian rebels reject UN's Aleppo truce plan”. Al Jazeera. Приступљено 30. 7. 2015. 
  27. ^ Master. „20 soldiers in regime forces killed during clashes in al-Brej area”. Syrian Observatory For Human Rights. Архивирано из оригинала 2. 2. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2015. 
  28. ^ sohranas. „6 citizens killed in al- Bab, and members on both the Islamic battalions and regime forces die in Aleppo clashes”. Syrian Observatory For Human Rights. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2015. 
  29. ^ Master. „Violent clashes around Aleppo and its countryside”. Syrian Observatory For Human Rights. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2015. 
  30. ^ „Syria regime forces launch new Aleppo offensive”. AFP. 17. 2. 2015. Приступљено 18. 3. 2015. 
  31. ^ „Fierce Fighting Near Aleppo as UN Envoy Pushes Truce in City”. Associated Press. Приступљено 18. 2. 2015. 
  32. ^ „Rebel counter-attack, storms halt Aleppo offensive”. The Daily Star. AFP. 19. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015. 
  33. ^ „Syrian Rebels Regain Territory Near Aleppo”. The New York Times. 19. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015. 
  34. ^ „Regime forces take control on Hendarat village”. Syrian Observatory For Human Rights. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 18. 3. 2015. 
  35. ^ „Syrian troops fully recapture strategic town”. GlobalPost. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступљено 18. 3. 2015. 
  36. ^ „Syrian army takes control of strategic village north of Aleppo”. Reuters. 18. 3. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 2. 5. 2015. 
  37. ^ „Rebel shelling kills dozens in Syria's Aleppo”. Al Jazeera English. 
  38. ^ „Rebel fighters advance in Syria's Aleppo”. Al Jazeera English. 18. 6. 2015. 
  39. ^ Master. „Shells kill 9 civilians in Aleppo city, clashes continue around the city”. Syrian Observatory For Human Rights. Архивирано из оригинала 21. 6. 2015. г. 
  40. ^ „Syrian rebels advance in government-held Aleppo”. The Guardian. 4. 7. 2015. Приступљено 5. 7. 2015. 
  41. ^ Aji, Albert; Bassem Mroue (7. 7. 2015). „Syrian troops repel militants attack on Aleppo neighborhood”. U.S. News & World Report. Associated Press. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 5. 8. 2015. 
  42. ^ „Jabha Shamiya commander blames 'complete lack of coordination' for Aleppo losses”. Syria Direct. Архивирано из оригинала 7. 2. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2015. 
  43. ^ Leith Fadel (14. 11. 2015). „Syrian Army and Hezbollah Capture 408 Square Kilometers of Territory in Southern Aleppo”. Al-Masdar News. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 17. 11. 2015. 
  44. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Aleppo Elegy.
  45. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом bbc.co.uk 2016-07-22.
  46. ^ Kareem Shaheen (8. 8. 2016). „Battles rage across Aleppo as Assad regime fights to quell rebels”. Guardian. 
  47. ^ Laila Bassam (4. 2. 2016). „Syrian army and allies breaks rebel siege of Shi'ite towns: army”. Reuters. 
  48. ^ Chris Tomson (4. 2. 2016). „Syrian Army captures Mayir and Kafr Naya in new northern Aleppo offensive - Map update”. Al-Masdar News. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2016. 
  49. ^ Leith Fadel (5. 2. 2016). „Syrian Army, Hezbollah capture the strategic village of Rityan in northern Aleppo”. Al-Masdar News. Архивирано из оригинала 5. 2. 2016. г. Приступљено 5. 2. 2016. 
  50. ^ „Syrian Army begins North west Aleppo offensive”. Al Masdar News. 25. 6. 2016. Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2016. 
  51. ^ „Syrian army says cut off all supply routes into east Aleppo”. Reuters. 27. 7. 2016. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 27. 7. 2016. 
  52. ^ „Battle for Aleppo: A Rebel Breakthrough or Bust”. Архивирано из оригинала 16. 8. 2016. г. Приступљено 2. 8. 2016. 
  53. ^ „At least 500 fighters killed in a week in Aleppo battle: monitor”. 6. 8. 2016. Приступљено 6. 8. 2016. 
  54. ^ Fadel, Leith (28. 11. 2016). „Complete battlefield update from east Aleppo: map”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 15. 01. 2023. 
  55. ^ „'It is past time for you to act' to end carnage in Aleppo, UN chief tells emergency Security Council session”. UN News Center. 13. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2016. 
  56. ^ „Aleppo evacuation is complete, Red Cross says”. Reuters. 22. 12. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Битка за Алеп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_за_Алеп_(2012—2016)&oldid=28463126”