Доња Топоница (Ниш)
Доња Топоница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| — 2022. |  271 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 24′ 28″ С; 21° 47′ 05″ И / 43.407833° С; 21.784833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 178 m |
.svg)  Доња Топоница Доња Топоница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Доња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 290 становника (према попису из 1991. било је 315 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Доња (као и Горња) Топоница је старо село које датира још из средњег века. Истина, турски попис из средине 15. века пружа податке само о једној Топоници, Горњој, али већ у попису из 1516. године уписана су оба села. Доња Топоница је тада била једно од 111 села нахије и носила је исти назив као данас, а имала је 44 домаћинства, 16 самачких, 5 удовичких домаћинстава, 6 рајинских воденица и дажбине у износу 8842 акче.[1] У то време и касније, све до средине 19. века, овде и у суседном селу Тешици гајио се пиринач о чему сведочи и месна топонимија: Оризишта. Следећи пописни и путописни подаци показују опадање броја становништва, које је нарочито дошло до изражаја у време аустро-турских ратова, а затим за време куге, „чуме“, 1838. године, па у време нишке буне 1841. и у Српско-турском рату 1876. године када је Доња Топоница с осталим селима у овом крају паљена, тако да је село дочекало ослобођење од Турака с око 25 домаћинстава.
После ослобођења од Турака, поред откупа и заузимања земље од стране сиромашних сељака, многих турских имања су се докопали поједини имућни сељаци и градски зеленаши. Међу овим другим је и Таско Узуновић из Ниша који је у атарима Доње Трнаве, Дражевца и Доње Топонице поред Јужне Мораве присвојио преко 120 ha земље, претежно ливада. Доња Топоница се пред крај 19. и у првој половини 20. века почела да обнавља и јача, напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и повртарство. Године 1895. имала је 32 домаћинства и 238 становника, а 1921. године у њему је живело 51 домаћинство и 329 становника. После Другог светског рата, без обзира на пораст броја домаћинстава, дошло је до лаганог исељавања (пре свега у Ниш) и пада укупног броја становника. Године 1971. у Доњој Топоници је живело 46 пољопривредних, 42 мешовита и 8 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доња Топоница живи 279 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (47,5 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 5 | ||
| 75—79 | 7 | 13 | ||
| 70—74 | 8 | 12 | ||
| 65—69 | 8 | 8 | ||
| 60—64 | 12 | 12 | ||
| 55—59 | 9 | 10 | ||
| 50—54 | 10 | 8 | ||
| 45—49 | 16 | 11 | ||
| 40—44 | 12 | 8 | ||
| 35—39 | 6 | 11 | ||
| 30—34 | 4 | 7 | ||
| 25—29 | 9 | 7 | ||
| 20—24 | 7 | 10 | ||
| 15—19 | 8 | 10 | ||
| 10—14 | 10 | 3 | ||
| 5—9 | 4 | 5 | ||
| 0—4 | 10 | 5 | ||
| Просек : | 42,8 | 46,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 121 | 29 | 79 | 9 | 4 | 0 |
| Женски | 132 | 24 | 80 | 25 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 253 | 53 | 159 | 34 | 7 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 55 | 5 | 0 | 0 | 17 |
| Женски | 23 | 4 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 78 | 9 | 0 | 0 | 22 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 0 | 7 | 1 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 6 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 0 | 13 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 3 | 3 | 9 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | 3 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 3 | 5 | 12 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Споменици културе
[уреди | уреди извор]- Споменик НОБ - у самом центру села, уз регионални пут, смештен је споменик посвећен борцима Народноослободилачке бробе у Другом светском рату (1941 - 1945 године). Саму композицију споменика на централном делу налазила се мермерна или бронзана плоча која је са споменика скинута. Нису позната имена и презимена особа којима је споменик посвећен. Потребно је исти рестаурирати, како би се сачувао за будуће генерације. У новијем периоду, на самом споменику додата је и спомен плоча Игору Станојевићу (1978 - 1999 година) настрадалом војнику у НАТО агресији у Урошевцу.
- Биста Светолику Стојановићу Браци - у самом спомен парку поред споменика НОБ-у налази се спомен биста Светолику Стојановићу Браци (1920 - 1942 године) који је оставио битан траг у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату.
Галерија
[уреди | уреди извор]- Споменик палим борцима у Другом светском рату
-
Поглед са стране на споменик НОБ-а -
Централни поглед на споменик -
Биста Стојановић Светолику Браци
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 16. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 216.
