Пређи на садржај

Еквадор

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Република Еквадор
República Ecuador  (шпански)
Крилатица: Бог, домовина и слобода
(шп. Dios, patria y libertad)
(лат. Pro Deo, Patria et Libertate)
Положај Еквадора
Главни градКито
Службени језикшпански
Владавина
 — ПредседникГиљермо Ласо
 — ПотпредседникАлфредо Вега
Историја
НезависностОд Велике Колумбије
13. маја, 1830
Географија
Површина‍
 — укупно256.370 km2 (71)
 — вода (%)8,8
Становништво‍
 — 2014.[1]15.749.900 (67)
 — густина61,43 ст./km2
Привреда
ВалутаАмерички долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -5
Интернет домен‍.ec‍
Позивни број+593

Еквадор (шп. Ecuador), званично Република Еквадор (шп. República del Ecuador) држава је у Јужној Америци.[2] Према северу се граничи са Колумбијом, према истоку и југу са Перуом, док према западу излази на Пацифички океан. Поред Чилеа, једина је држава Јужне Америке која се не граничи са Бразилом. Еквадору припадају и острва Галапагос удаљена око хиљаду километара према западу. Простире се на 283.520 km². Главни град је Кито, док је највећи град Гвајакил. Главни и службени језик је шпански којим говори око 94% становништва. Поред шпанског у службеној употреби су и Кичва, Шуар, и још једанаест других језика.

Еквадор је тренутно на 71. месту по економској конкурентности.[3] За Еквадор је карактеристично да се у њему налази велики број ендемских биљних и животињских врста, што га сврстава међу седамнаест земаља са најразноврснијом флором и фауном на свету.[4] Уставом Еквадора, усвојеним 2008, по први пут су законом дефинисана права природе, тј. права екосистема.[5] Еквадор је председничка република која је независност од Шпаније стекла 1809. а од Велике Колумбије 1830. године.

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Еквадора

Положај

[уреди | уреди извор]

Еквадор се налази у западној Јужној Америци, између Перуа и Колумбије. Укупна површина Еквадора је 283.560 km². Од те површине, 276.840 km² је копно, а 6.720 km² вода. Чувена Острва Галапагос су такође део Еквадора.

Еквадор има на Тихом океану обалу дугу 2.237 km. Са Колумбијом дели 590 km границе, а с Перуом 1.420 km. Планина Чимборазо је највећа планина у Еквадору, са висином од 6.267 m, део Анда. Котопакси, највиши активни вулкан на свету, налази се такође у Еквадору.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Еквадор се дели на четири различита подручја. Галапагос острва, Коста, Сијера, и Оријенте. Коста се налази у западном Еквадору, Сијера обухвата средишњи Еквадор, познат по планинама, док је Оријенте источни део земље где се налази амазонска прашума.

Воде

[уреди | уреди извор]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Еквадора

У подручју данашњег Еквадора су од давних времена живеле разне старе америчке културе. Међутим, ове су освојили Инке у петнаестом веку и тако је до доласка Европљана Еквадор био део Инка Царства. Шпанија је освојила то подручје 1534. године, и тако се модерни Еквадор прво појавио у историји као шпанска колонија.

Године 1822. Еквадор добија независност од Шпаније, и постаје део Велике Колумбије. Ипак, та супер-држава се ускоро распада у три различите државе 1830. године, а једна од њих је Еквадор.

Деветнаести век у историји Еквадора познат је по државној слабости и нестабилности. Крајем деветнаестога века Еквадором владају строго католички председници, све до либералне побуне Елој Алфароа 1895. године.

Између 1904. и 1942, Еквадор губи доста територије у разним ратовима са својим суседима. Највећи и најважнији је био рат са Перуом 1941. године, који се није решио до 1999. године. 2000. године избила је криза владе у Еквадору, и тадашњи потпредседник Густаво Нобоа постао је нови председник након побуне еквадорских Индијанаца.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Политички систем

[уреди | уреди извор]

Власт у Еквадору је подељена на пет грана: извршну, законодавну, судску, изборну, и друштвени и јавни надзор.

Еквадором управља демократски изабран председник, који се бира на мандат од четири године. Актуелни председник Еквадора, Рафаел Кореа, столује у председничкој палати у Киту. Устав који је на снази донела је Уставотворна скупштина Еквадора изабрана 2007. а сам устав је потврђен на референдуму 2008. године. Од 1936. гласање на изборима је обавезно за све писмене особе између 18 и 65 година старости, док остали грађани могу али нису у обавези да гласају.[6]

У извршну власт спада и 25 министара. Гувернери провинција и чланови већа (градоначелници и градски већници) директно су изабрани. Народна скупштина Еквадора састаје се током године осим за време годишњих одмора током јула и децембра. Она има тринаест сталних одбора. Чланове Народног суда правде бира Народни савет судства на мандат од девет година.

Извршна власт

[уреди | уреди извор]
Палата Каронделет, седиште Владе Еквадора

Владу саставља председник Еквадора, тренутно је то Рафаел Кореа. У вођењу владе њему помаже потпредседник, тренутно је то Хорхе Глас. Председник и потпредседник могу да буду бирани на те функције два пута. Извршна власт одређује спољну политику, поставља Канцелара Републике, амбасадоре и конзуле, управља оружаним снагама Еквадора, Народном полицијом Еквадора, и осталим органима које поставља. Супруга председника има звање прве даме Еквадора.

Законодавна власт

[уреди | уреди извор]

Законодавну власт има једнодомна Народна скупштина Еквадора, чије је седиште у Киту, и чини је 137 посланика, изабраних на четворогодишњи мандат. Петнаест чланова се бира по пропорционалном систему, по два посланика делегира свака провинција, док се остатак посланика одређује изборним законом на основу последњег пописа.

Судска власт

[уреди | уреди извор]

Судску власт чини Савет судства као главно тело, и Народни суд правде, провинцијски судови, и заштитници народа. Законску заступљеност одређује Савет судства.

Народни суд правде има 21 судију који се бирају на период од девет година. Сваке три године бира се трећина судија, што је одређено Органским кодом правосудног система (шп. Código Orgánico de la Función Judicial). Њих бира Савет судства на основу предлог опозиције.

Државни тужилац и јавни правобранилац су независна тела правосудног система.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Еквадора

Нафта, које има доста у Еквадору, је била центар Еквадорске економије у 20. веку. Производи као банане, и шећер су исто важни. 2000. године, Валута Еквадора постаје Амерички долар са надом да би се смањила тадашња економска криза. Од тада Еквадорска економија напредује, али споро. Проблеми са економијом су имали велики утицај на Еквадорску политику у претходних пет година.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На основу пописа становништва спроведеног 2010. године Еквадор је имао 15.001.072 становника.[7] Местици су најбројнија етничка група која чини 71,9% становништва. Индијанци чине 7% становништва. Етничка група Монтубио чини 7,4% становништва. Еквадорци афричког порекла, у које се убрајају мулати и замбоси, чине 7% становништва и углавном живе у провинцији Есмералдас, и у нешто мањем броју у обалском подручју. Белци чине 6,1% становништва и живе углавном у урбаним подручјима.

Базилика дел Вото Насионал у старом средишту Кита

Религија

[уреди | уреди извор]

На основу података еквадорског Националног института за статистику и попис 91,95% становништва Еквадора су верници, атеисти чине 7,94% а 0,11% становништва су агностици. Међу верницима римокатолици чине 80,44%, протестанти 11,3%, Јеховини сведоци 1,29% становништва, док 6,97% чине припадници осталих религија и деноминација (углавном Јевреји, будисти, и мормони).[8][9] У Еквадору постоје и мале заједнице православаца, муслимана, будиста и бахајаца. Мормона чине 1,4% становништва, или 211.165 у 2012. години.[10] Исте године у Еквадору је било и 77.323 Јеховина сведока.[11] Јеврејска заједница има двеста следбеника а седиште јој је у Киту.

Народи

[уреди | уреди извор]

Устав Еквадора признаје вишенационалност онима који сматрају да имају порекло везано за неки од домородачких народа. Тако, поред креола, местика и афроеквадораца, постоје и припадници домородачких народа расутих на пацифичкој обали, у селима кечуанских Анда, и у амазонској прашуми.

Густина становништва

[уреди | уреди извор]

Већина Еквадораца живи у централним покрајинама, на Андима, или дуж пацифичке обале. Тропске шуме на истоку државе су ретко настањене јер у њима живи само око 3% становништва Еквадора.

 
Највећи градови у Еквадору
Извор: ?
№ Град Територија Популација
Гвајакил
Гвајакил
Кито
Кито 		1. Гвајакил Гвајас 2.350.915 Куенка
Куенка
Санто Доминго
Санто Доминго
2. Кито Пичинча 2.239.191
3. Куенка Азуај 505.585
4. Санто Доминго Санто Доминго де лос Тсачилас 368.013
5. Мачала Оро 241.606
6. Дуран Гвајас 235.769
7. Портовијехо Манаби 223.086
8. Манта Манаби 221.122
9. Лоха Лоха 180.617
10. Амбато Тунгурава 178.538

Према попису становништва из 2010.[12]

Култура

[уреди | уреди извор]

Као многе друге јужноамеричке земље, култура Еквадора је комбинација шпанске културе, и индијанске културе. На културу Еквадора утицала је и култура афричких робова. 68% од Еквадораца су католици. Најпознатији део еквадорске културе је Еквадорска музика, али Еквадор је имао неколико чувених јужно Америчких писаца и уметника.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2013)
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  3. ^ „Ecuador Takes the Lead for Progress in Global Competitiveness Report[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2017. г. Приступљено 02. 10. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ South America Banks on Regional Strategy to Safeguard Quarter of Earth's Biodiversity. conservation.org (2003-09-16).
  5. ^ Ecuador Adopts New Constitution – With CELDF RIGHTS of NATURE Language. The Community Environmental Legal Defense Fund. Приступљено 2. октобра 2013.
  6. ^ „Compulsory Voting”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2009. г. Приступљено 18. 8. 2012. 
  7. ^ Број становника Еквадора на сајту Светске банке
  8. ^ „El 80% de ecuatorianos es católico”. Архивирано из оригинала 11. 8. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2013. 
  9. ^ El 80% de los ecuatorianos afirma ser católico, según el INEC
  10. ^ LDS Newsroom, Facts and Statistics, Ecuador
  11. ^ 2013 Годишњак Јеховиних сведока за 2013. годину
  12. ^ „Resultados Nacionales Censo de Población y Vivienda”. Inec.gob.ec. Архивирано из оригинала 30. 9. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ades, H. and Graham, M (2010). The Rough Guide to Ecuador. , Rough Guides
  • Becker, M. (2008) Indians and Leftists in the Making of Ecuador's Modern Indigenous Movements. Duke University Press. 2008.  Books
  • Becker, M. and Clark, A. K. (2007) Highland Indians and the State in Modern Ecuador. University of Pittsburgh Press. 2007. 
  • Blakenship, J (2005). Cañar: A Year in the Highlands of Ecuador. , University of Texas Press
  • Brown, J. and Smith, J (2009). Moon Guidebook: Ecuador and the Galápagos Islands. , Avalon Travel Publishing
  • Crowder, N (2009). Culture Shock! Ecuador: A Survival Guide to Customs and Etiquette. , Marshall Cavendish Corporation
  • Gerlach, A (2003). Indians, Oil, and Politics: A Recent History of Ecuador. , SR Books
  • Handelsman, M. H (2008). Culture and Customs of Ecuador. , Greenwood
  • Hurtado, O (2010). Portrait of a Nation: Culture and Progress in Ecuador. , Madison Books
  • O'Connor, E. Gender, Indian, Nation: The Contradictions of Making Ecuador, 1830–1925. University of Arizona Press. 2007. 
  • Pineo, R (2007). Ecuador and the United States: Useful Strangers. , University of Georgia Press
  • Roos, W. and Van Renterghem, O (2000). Ecuador in Focus: A Guide to the People, Politics, and Culture. , Latin America Bureau
  • Sawyer, S (2004). Crude Chronicles: Indigenous Politics, Multinational Oil, and Neoliberalism in Ecuador. , Duke University Press Books
  • Striffler, S (2001). In the Shadows of State and Capital: The United Fruit Company, Popular Struggle, and Agrarian Restructuring in Ecuador – 1900–1995. , Duke University Press Books
  • Torre, C. de la and Striffler, S (2008). The Ecuador Reader: History, Culture, Politics. , Duke University Press Books
  • Various (2010). Insight Guidebook: Ecuador & Galápagos. , Insight Guides
  • Various (2009). Lonely Planet Guide: Ecuador & the Galápagos Islands. , Lonely Planet
  • Whitten, N. E (2011). Histories of the Present: People and Power in Ecuador. , University of Illinois Press
  • Whitten, N. E (2003). Millennial Ecuador: Critical Essays on Cultural Transformations and Social Dynamics. , University Of Iowa Press

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еквадор&oldid=28902056”