Инвазија Црвене армије на Грузију
| Совјетско-грузијски рат | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Руски грађански рат, Међународна интервенција у Русији и Турски рат за независност | |||||||
 Црвена армија у Тбилисију, 25. фебруар 1921. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Руска СФСР Азербејџанска ССР Јерменска ССР Турски револуционари (од 23. фебруара) |
 Демократска Република Грузија Подршка:  Француска (од 28. фебруара) | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Анатолиј Гекер Михаил Великанов Јосиф Стаљин Григориј Орџоникидзе Казим Карабекир |
Гиоргиј Квинитадзе Гиоргиј Мазниашвили Валико Југели | ||||||
| Јачина | |||||||
|
Црвена армија 50.000 војника Турска Трећа армија 24.000[тражи се извор] |
Национална гарда 15.000 Добровољци 17.000[тражи се извор] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
Црвена армија: 5.500 погинулих Турска Трећа Армија: 1.800-3.000 погинулих |
3.200 погинулих војника 3.800-5.000 погинулих цивила | ||||||
Инвазија Црвене армије на Грузију,[1] позната и као Тбилисијска операција[2] или Совјетско-грузијски рат[3], била је војна кампања Црвене армије Руске СФСР 1921. чији је циљ био свргнути социјалистичко-демократску владу мењшевика у Грузији, која је прогласила независност, те успоставити бољшевички владу. Совјети су тиме хтели успоставе контролу над територијом који је раније обухватала Руска Империја.[4][5]
| Историја Грузије |
|---|
.jpg) |
 Историја Грузије |
Грузија је пре била део Руске Империје. Када је избила Октобарска револуција 1917. а цар свргнут, грузијски су бољшевици успоставили совјетску власт, али су је мењшевици уз потпору Турске и Уједињеног Краљевства срушили 26. маја 1918. те прогласили независну Грузијску Републику. У фебруару 1921, Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин и Григориј Констатинович Орџоникидзе, два совјетска бољшевика грузијског порекла, организовали су из Азербејџана и Јерменије оружани устанак на граничним подручјима Грузије. На протесте грузијске владе, совјетски амбасадор је одговорио да су ти инциденти спонатни устанци јерменских комуниста. Бољшевици су у насељу Шулавери успоставили Грузијско Револуционарно Веће, које је постала конкурентска влада насупрот оној у Тбилисију. То је Веће формално позвало Црвену армију у помоћ, што се и догодило.
Након инвазије, уз потпору армије, прогласили су Грузијску Совјетску Социјалистичку Републику. Грузија, Јерменија те Азербејџан су 12. марта 1922. удружени у Закавкаску Совјетску Федеративну Социјалистичку Републику, која се прикључила Совјетском Савезу. Њеним распуштањем 1936, основана је поновно Грузијска ССР у оквиру Совјетског Савеза.
Инвазију је одобрио Владимир Лењин јер су га Стаљин и Орџоникидзе уверили да мора подупрети „побуну сељака и радника” у борби против „сепаратистичких грузијских снага”. Истовремено, Турска је припојила делове јужне Грузије себи, што је довело до неколико компромиса између Москве и Анкаре.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Debo, R. (1992). Survival and Consolidation: The Foreign Policy of Soviet Russia, 1918-1921. McGill-Queen's Press. стр. 182, 361-364. ISBN 978-0-7735-0828-6.
- ^ „Тифлисская операция 1921”. БСЭ. Архивирано из оригинала 06. 02. 2013. г. Приступљено 13. 06. 2013.
- ^ (језик: руски) „Советско-грузинская война 1921 г. (Soviet-Georgian war of 1921)”. Хронос ("Hronos"). Приступљено 13. 6. 2013.
- ^ Kort, M. (2001). The Soviet Colossus. M.E. Sharpe. стр. 154. ISBN 978-0-7656-0396-8.
- ^ "Russia". (2006). In Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 13. 6. 2013, iz Encyclopædia Britannica Online: [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2006)
Литература
[уреди | уреди извор]- Kort, M. (2001). The Soviet Colossus. M.E. Sharpe. стр. 154. ISBN 978-0-7656-0396-8.
- Debo, R. (1992). Survival and Consolidation: The Foreign Policy of Soviet Russia, 1918-1921. McGill-Queen's Press. стр. 182, 361-364. ISBN 978-0-7735-0828-6.