Карл Малден
| Карл Малден | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Пуно име | Младен Џорџ Секуловић | ||||||||
| Датум рођења | 22. март 1912. | ||||||||
| Место рођења | Чикаго, Илиноис, САД | ||||||||
| Датум смрти | 1. јул 2009. (97 год.) | ||||||||
| Место смрти | Лос Анђелес, Калифорнија, САД | ||||||||
| Породица | |||||||||
| Супружник | Мона Гринберг | ||||||||
| Рад | |||||||||
| Активни период | 1937—2000. | ||||||||
| www | |||||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||||
| |||||||||
Карл Малден (енгл. Karl Malden, право име Младен Џорџ Секуловић, Чикаго, 22. март 1912 — Лос Анђелес, 1. јул 2009) био је амерички глумац српско-чешког порекла. Играо је у преко 60 филмских остварења, од којих су најпознатији Трамвај звани жеља (1951) — за који је добио Оскара за најбољег глумца у споредној улози, На доковима Њујорка (1954) и Патон (1970). Значајна је и његова улога у ТВ серији из 1970-их година Улице Сан Франциска, где је играо главну улогу заједно са Мајклом Дагласом.
Од 1989. до 1992. године је био председник Академије филмских уметности и наука, која додељује Оскара.
Дјетињство и младост
[уреди | уреди извор]Малденов отац, Петар Секуловић, напустио је родно Подосоје код Билеће и „трбухом за крухом” дошао у Чикаго. Ту је рођен Младен, као најстарији од тројице браће. Његова мајка је била Мини Секуловић, Чехиња, запослена у текстилној индустрији. У Холивуду је био врло цијењен; трач рубрике о Карлу Малдену је увијек било тешко или немогуће срести.
Од малих ногу је говорио српски. Радо је причао о својој прошлости и поријеклу. Спомињао је како му је отац радио тежак посао у челичани у Герију, као и он касније. И поред тешког рада, његов отац је основао најстарије пјевачко друштво у Америци, звано „Сокол Група-Бранко Радичевић”. Тако се млади Малден још у породици упознао са српском културом и обичајима.
Каријера
[уреди | уреди извор]
Малден, тада још увијек Младен Секуловић, напустио је Гери и рад у челичани 1934. године, ради похађања „Гудменове школе” у оквиру „Гудмен театра” у Чикагу. Тада је промијенио име у Карл Малден, на наговор позоришта. Није имао довољно новца за школовање, али је убрзо добио стипендију. Наступао је у позоришту 3 године, а онда остао без посла и новца, па се вратио кући. Већ у овом периоду су га запазили амерички, па и југословенски листови.[1]
Отпутовао је у Њујорк 1937. и глумио у „Бродвеј театру”. Био је кратко ангажован на радију и добио незапажену улогу у свом првом филму They Knew What They Wanted. Након тога се придружио „Груп театру”, гдје је упознао редитеља Елија Казана, у чијим је филмовима касније стекао популарност.
Учествовао је у Другом свјетском рату и за то вријеме добио малу улогу у представи и филму америчке војске Winged Victory. По завршетку рата, добио је још једну малу улогу у представи Truckline Cafe, са тада непознатим Марлоном Брандом.
Успон у каријери отпочео је 1950. године, улогама у филмовима The Gunfighter и Пакао Монтезуме (Halls of Montezuma). У првом филму се појављује у улози Мека (власника бара), а у другом у улози доктора Џонса.
Највећи успјех је постигао глумећи у филмовима режисера Елије Казана. У филму Трамвај звани жеља (A Streetcar Named Desire) из 1951. године, глуми Мича (Харолд Мичел), најбољег пријатеља Стенлија Ковалског (Марлон Брандо), који упада у романсу са Бланш Дибоа (Вивијен Ли). Тај филм му је донио Оскара за најбољу споредну мушку улогу. Био је такође номинован за Оскара за најбољу споредну улогу у филму На доковима Њујорка (On the Waterfront) из 1954. године. Ту је глумио католичког свештеника Берија, који утиче на Терија Малоја (Марлон Брандо) да сведочи против мафије. Ова два филма са његовим номинацијама за Оскара, режирао је Елија Казан, са Марлоном Брандом у главној улози. Baby Doll (1956) је задњи филм Елије Казана у којем је Карл Малден глумио. То је била улога Арчија, човека жељног моћи и ожењеног тинејџерком која му задаје проблеме.
Наредни филмови које је снимио, били су између осталих: Fear Strikes Out (1957), Pollyanna (1960), Једнооки Џек (1961), Птичар са Алкатраза (1962), Gypsy (1962), How the West Was Won (1962), The Cincinnati Kid (1965). У филму Патон из 1970. глуми генерала америчке војске, Омара Бредлија. Велику популарност му је донела ТВ серија Улице Сан Франциска, која се приказивала од 1972. до 1977. године. Глумио је полицајца ветерана, поручника Мајка Стоуна. Мајкл Даглас, који се пробио на глумачкој сцени у овој серији, глумио је његовог млађег партнера Стива Келера.
Карл Малден је оставио трага и у југословенској кинематографији, глумећи у филму Сутон, Горана Паскаљевића, из 1982. године. То је била улога српског имигранта у САД, Марка Секуловића, а филм је снимљен на енглеском језику. Глумио је и у италијанском филму Мачка са девет репова (Il gatto a nove code 1971), слепог човека (Франко Арно) који разрешава убиство.
Снимао је филмове све до 1993. године, када се повукао. После тога се појавио као глумац још само једном, у 14. епизоди серије „Западно крило” 2000. године, глумећи католичког свештеника (Томас Кавано).
Био је редитељ само једног филма — Time Limit (1957) — везаног за Корејски рат, а режирао је и делимично The Hanging Tree (1959), због болести правог редитеља (Делмер Дејвс).
Награду за животно дело Америчког глумачког удружења уручио му је Мајкл Даглас 11. новембра 2004. године.
Председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, Светозар Маровић, одликовао га је 17. фебруара 2004. Како се наводи у образложењу одлуке Малден је одликован „за изузетно дугогодишње лично остварење у области филмске уметности”. У Малденовом писму захвалности стоји: „Одувек сам осећао дубоку везу са својим српским по реклом и стога сам веома дирнут и захвалан. Имам срећу да сам примио многе почасти у животу, али ова ће заувек би ти посебна за мене. Не могу Вам се довољно захвалити. Увек ћу Вам би ти захвалан на Белом анђелу, као и цела моја породица”.[2] Српска православна црква одликовала га је Орденом Светог Саве.[3]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Карл Малден се оженио Моном Гринберг 1938. године. Упознао ју је за време ангажмана у „Гудменовом театру”. Са њом је био у браку преко 70 година и добио двије кћерке, и Карлу. У Калифорнију је стигао 1960. године. Живио је у близини Санта Барбаре. У глумачкој индустрији је био 61 годину, а 1993. се пензионисао. Пет година је био предсједник Филмске академије у Лос Анђелесу, а основао је и умјетничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у Америци.
Написао је књигу-мемоари When do I start 1997. године, уз помоћ своје кћерке Карле. Књигу су на српски превели Александра Минић и Никола Рабреновић а објавио је 2018. године Службени гласник под насловом: Како сам успео: мемоари, ISBN 978-86-519-2211-7 (СГ)
Карл Малден је умро 1. јула 2009. у Лос Анђелесу у 97. години живота. Дуговјечност је наслиједио од своје мајке (умрла у 102. години), а иза себе је оставио жену Мону, двије кћерке, 3 унука и 4 праунука.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]У филмовима је користио сваку прилику да спомене презиме Секуловић. Тако у филму Патон, у улози генерала Омара Бредлија каже једном војнику: Додај ми тај шлем Секуловићу! У филму Dead Ringer, као полицијски детектив каже другом детективу: Дај ми моју капу Секуловићу! Такође, у његовом филму Fear Strikes Out, појављује се бејзболски скаут Секуловић. Као затворски чувар у филму Birdman of Alcatraz, чита листу затвореника, међу којима се налази и један Секуловић. Најпознатији пример тога је у ТВ серији Улице Сан Франциска, у улози полицијског поручника Мајка Стоуна, када запосли помоћника Секуловића. У југословенском филму Сутон је глумио Марка Секуловића.
Омиљени глумци Карла Малдена из прошлости су били Пол Мјуни и Едвард Г. Робинсон, а у шали је говорио да му је поред њих омиљен и Карл Малден.
У Београду му је подигнут споменик, откривен 20. новембра 2018. године.[4]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Карла Малдена
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
|---|---|---|---|---|
| 1940. | Знали су шта желе | They Knew What They Wanted | Ред (Red) | |
| 1944. | Winged Victory | Адамс (Adams) | ||
| 1947. | 13 Rue Madeleine | улога пилота | ||
| 1947. | Бумеранг | Boomerang! | поручник Вајт (Lt. White) | |
| 1947. | Пољубац смрти | Kiss of Death | наредник Вилијам Кален (Sgt. William Cullen) | |
| 1950. | Револвераши | The Gunfighter | Мек (Mac) | |
| 1950. | Where the Sidewalk Ends | поручник Томас (Lt. Thomas) | ||
| 1951. | Пакао Монтезуме | Halls of Montezuma | доктор Џонс (Doc Jones) | |
| 1951. | Трамвај звани жеља | A Streetcar Named Desire | Харолд „Мич” Мичел (Harold 'Mitch' Mitchell) | |
| 1952. | The Sellout | капетан Бак Максвел (Captain Buck Maxwell) | ||
| 1952. | Diplomatic Courier | наредник Ерни Гвелвада (Sgt. Ernie Guelvada) | ||
| 1952. | Operation Secret | мајор Латрек (Maj. Latrec) | ||
| 1952. | Ruby Gentry | Џим Џентри (Jim Gentry) | ||
| 1953. | I Confess | инспектор Ларе (Inspector Larreau) | ||
| 1953. | Take the High Ground! | наредник Холт (Sgt. Laverne Holt) | ||
| 1954. | Phantom of the Rue Morgue | доктор Мараис (Dr. Marais) | ||
| 1954. | На доковима Њујорка | On the Waterfront | свештеник Бери (Father Barry) | |
| 1956. | Бејби дол | Baby Doll | Арчи (Archie Lee Meighan) | |
| 1957. | Fear Strikes Out | Џон Пирсол (John Piersall) | ||
| 1957. | Bombers B-52 | наредник Чак Бренан (Sgt. Chuck Brennan) | ||
| 1957. | Time Limit | режирао филм | ||
| 1959. | The Hanging Tree | Френчи Плент (Frenchy Plante) | ||
| 1960. | Pollyanna | официр Пол Форд (Reverend Paul Ford) | ||
| 1961. | The Great Impostor | свештеник Девлин (Father Devlin) | ||
| 1961. | Једнооки Џек | One-Eyed Jacks | шериф Дед Лонгворт (Dad Longworth) | |
| 1961. | Parrish | Џад (Judd Raike) | ||
| 1962. | All Fall Down | Ралф Виларт (Ralph Willart) | ||
| 1962. | Birdman of Alcatraz | затворски чувар Харви Шумејкер (Harvey Shoemaker) | ||
| 1962. | How the West Was Won | Зибулон Прескот (Zebulon Prescott) | ||
| 1962. | Gypsy | Херби Сомерс (Herbie Sommers) | ||
| 1963. | Come Fly with Me | Волтер Лукас (Walter Lucas) | ||
| 1964. | Ко је сахрањен у мом гробу? | Dead Ringer | наредник Џим Хобсон (Sgt. Jim Hobbson) | |
| 1964. | Cheyenne Autumn | капетан Веселс (Captain Wessels) | ||
| 1965. | Синсинати Кид | The Cincinnati Kid | Шутер (Shooter) | |
| 1966. | Nevada Smith | Том Фич (Tom Fitch) | ||
| 1966. | Murderers' Row | Џулиен Вол (Julian Wall) | ||
| 1967. | Hotel | Кејкес (Keycase) | ||
| 1967. | The Adventures of Bullwhip Griffin | судија Хигинс (Judge Higgins) | ||
| 1967. | Billion Dollar Brain | Лео Њубигин (Leo Newbegin) | ||
| 1968. | Плава боја | Blue | Док Мортон (Doc Morton) | |
| 1968. | Hot Millions | Карлтон Клемпер (Carlton J. Klemper) | ||
| 1970. | Патон | Patton | генерал Омар Бредли (Gen. Omar N. Bradley) | |
| 1971. | Мачка са девет репова | Il gatto a nove code | Франко Арно (Franco Arno) | |
| 1971. | Wild Rovers | Волтер Бакмен (Walter Buckman) | ||
| 1972. | Summertime Killer | бивши полицајац Џон Кајли | ||
| 1972—77 | Улице Сан Франциска | The Streets of San Francisco (серија) | поручник Мајк Стоун (Lt. Mike Stone) | |
| 1979. | Beyond the Poseidon Adventure | Вилбур Хабард (Wilbur Hubbard) | ||
| 1979. | Meteor | Хари Шервуд (Harry Sherwood) | ||
| 1980. | Skag (филм и серија) | Пит „Скаг” Скагска (Pete „Skag” Skagska) | ||
| 1981. | Miracle on Ice | Херб Брукс (Herb Brooks) | ||
| 1981. | Word of Honor | Мајк Мекнил (Mike McNeill) | ||
| 1982. | Сутон (филм) | Сутон | Марко Секуловић | |
| 1983. | The Sting II | Гас Макалински (Gus Macalinski) | ||
| 1984. | Fatal Vision (мини-серија) | Фреди Касаб (Freddy Kassab) | ||
| 1984. | With Intent to Kill | Томас Нолан (Thomas E. Nolan) | ||
| 1985. | Alice in Wonderland (мини-серија) | Морж (The Walrus) | ||
| 1986. | Billy Galvin | Џек Галвин (Jack Galvin) | ||
| 1987. | Nuts | Артур Кирк (Arthur Kirk) | ||
| 1988. | My Father, My Son | Елмо Замволт (Elmo Zumwalt Jr.) | ||
| 1989. | The Hijacking of the Achille Lauro | Леон Клингхофер (Leon Klinghoffer) | ||
| 1990. | Call Me Anna | доктор Харолд Арлен (Doctor Harold Arlen) | ||
| 1991. | Absolute Strangers | Фред Зиселман (Fred Zusselman) | ||
| 1992. | Back To the Streets of San Francisco | Мајк Стоун (Mike Stone) | ||
| 1993. | They've Taken Our Children: The Chowchilla Kidnapping | Ед Реј (Ed Ray) | ||
| 2000. | Западно крило | The West Wing (14. епизода серије) | свештеник Томас Кавано (Father Thomas Cavanaugh) | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Син нашег исељеника постао у Америци један од најбољих млађих глумаца. „Време”, 26. мај 1937
- ^ Stolica, Radomir (2004). „Medalja Belog anđela”. Srpski dinar. 23: 86—87.
- ^ Kovačević, Miona (23. 06. 2016). „Den Tana: KARL MALDEN JE DO KRAJA BIO PONOSNI SRBIN, a ja Jugosloven”. Blic. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ Откривен споменик Карлу Малдену („Политика”, 20. новембар 2018)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Карл Малден на сајту IMDb (језик: енглески)
- Умро Карл Малден Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009)
- Карл Малден добиће споменик и улицу у Београду („Политика”, 31. мај 2013)
- Кинотека отвара легат Карла Малдена („Политика”, 21. јун 2016)
- Србин који је био легенда Холивуда, причао је српски и помињао презиме (Б92, 13. новембар 2018)
- Сећање на Карла Малдена („Вечерње новости”, 14. новембар 2018)
- Карл Малден — Србин који је добио Оскара (28. мај 2018)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
