Кинеско-вијетнамски рат
| Кинеско-вијетнамски рат | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Мапа с градовима у Вијетнаму које је напала Кина | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Кина |
 Вијетнам | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
 Денг Сјаопинг Јанг Дечи Шу Шиџоу |
 Ле Дуан Фам Ван Донг Ван Тиен Дунг | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 200.000 (касније број нарастао на 400.000)[1] | 70.000 – 100.000[2] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
|
Западни извори: 26.000 погинулих војника, 37.000 рањених и 420 уништених тенкова[3] Кинеске тврдње: 6.954 погинулих, 14.800 рањених[4] |
Западни извори: 30.000 убијених војника, 32.000 рањених и 185 уништених тенкова Вијетнамске тврдње: 10.000 убијених цивила, о војсци нема података[5] | ||||||||
Кинеско-вијетнамски рат је био кратак оружани погранични сукоб између Народне Републике Кине и Социјалистичке Републике Вијетнам. Рат је започео 17. фебруара, а завршио 16. марта 1979. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Антивијетнамски расположени режим Пола Пота у Демократској Кампућији и све већи број изблеглица из Кампућије натерао је Вијетнам да реагује инвазијом на суседну земљу децембра 1978. године. Пошто су Црвени Кмери били прокинески оријентисани, Кина је 17. фебруара покренула осветнички напад на северну границу Вијетнама.
Вијетнамску границу прешло је укупно 200.000 припадника кинеске Народноослободилачке армије.[6] У року од десет дана, Кинези су заузели више провинцијских градова на северу и напредовали према главном граду Ханоју.[7] Кинеска армија заузела је градове Као Банг 2. марта и Ланг Сон 4. марта, али је успорила напредовање због слабо организованих опскрбних линија. Наредног дана, Пекинг је објавио прекид напредовања према унутрашњост Вијетнама, пошто су били наишли на жесток отпор добро истрениране вијетнамске армије, опремљене америчким оружјем преосталим из Вијетнамског рата.
Кинези су се повукли из Вијетнама до 16. марта 1979, оставивши за собом 500 километара уништене земље.[4] Иако су кинески губици били већи од вијетнамских, кинеско вођство је закључило да је постигло свој циљ, односно смањило одбрамбену моћ Вијетнама и показало Совјетском Савезу да није у стању заштитити своје савезнике када им је то потребно.
Кинеско-вијетнамски рат је у западној историографији познат и као Трећи индокинески рат.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zygmunt Czarnotta and Zbigniew Moszumański, Altair Publishing, Warszawa. 1995. ISBN 978-83-86217-16-8.
- ^ King V. Chen(1987):China's War With Việt Nam, 1979. Hoover Institution Press, Stanford University, pp. 103
- ^ King V. Chen(1987):China's War With Việt Nam, 1979. Hoover Institution Press, Stanford University, pp. 114
- ^ а б 《对越自卫反击作战工作总结》Work summary on counter strike (1979–1987) published by The rear services of Chinese Kunming Military Region http://mil.chinaiiss.org/content/2008-10-6/619729_2.shtml[мртва веза]
- ^ Zhang Xiaoming, (actually are thought to have been 200,000 with 400 – 550 tanks)"China's 1979 War with Vietnam: A Reassessment", China Quarterly, Issue no. 184 (December 2005), p. 851–874. Zhang writes that: "Existing scholarship tends towards an estimate of as many as 25,000 PLA killed in action and another 37,000 wounded. Recently available Chinese sources categorize the PLA’s losses as 20,000 dead and some 15,000 injured, giving a total of 35,000 casualties from an invasion force of 200,000."
- ^ ChinaDefense.com – The Political History of Sino-Vietnamese War of 1979, and the Chinese Concept of Active Defense Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2004), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Thu-Huong, pp. 139-140
Литература
[уреди | уреди извор]- Thu-Huong, Nguyen (1992). Khmer Viet Relations and the Third Indochina Conflict. Jefferson: McFarland.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
